UNS vesti
28. 05. 2026.
Kamenogorci dodelili Povelju Udruženju novinara Srbije
Udruženje građana „Centar za održivi razvoj Kamena Gora“ dodelilo je „Kamenogorsku povelju“ Udruženju novinara Srbije (UNS), u znak zahvalnosti što je ova novinarska organizacija pomogla da se obnovi oštećeni spomenik i sačuva grobno mesto novinara Okice Gluščevića na Novom groblju u Beogradu.
Grob poznatog novinara koji se nalazi u najstarijem, zaštićenom delu groblja, neko je, kako se sumnja, hteo da preproda, ali je na alarm potomaka to sprečeno.
Kamenogorska povelja se dodeljuje UNS-u za nesebičan doprinos u očuvanju imena i dela Okice Gluščevića, velikog srpskog novinara 19. veka - stoji na povelji jedinstvenog dizajna, urađenoj od kože, po idejnom rešenju novinara Radomana Irića.
Na skupu pod nazivom „Okici u čast“ koji je održan u Etno kući na Guvništima u Kamenoj Gori kod Prijepolja, „Kamenogorsku povelju“ je u ime UNS-a primio Željko Dulanović, član Uprave.
Priznanje mu je uručio Milojko Gluščević, predsednik Udruženja „Centar za održivi razvoj Kamena Gora“. Ovo udruženje je poslednje dve decenije mnogo uradilo na popularizaciji i razvoju turizma u Kamenoj Gori, jednom od najlepših sela u ovom delu Srbije.
Za skup u Kamenoj Gori posvećen novinaru Okici Gluščeviću (1858-1898), poreklom iz ovog sela, bilo je više povoda. Ujedno je obeleženo i 90 godina đačkog novinarstva na ovim prostorima i promovisan treći broj časpisa „Stari Vlah“, koji izlazi jednom godišnje u izdanju Istraživačko-izdavačkog centra „Stari Vlah“ iz Beograda.
O Okici i njegovoj porodici, na skupu je govorio Milan R. Cmiljanović, novinar i publicista iz Prijepolja. Okica Gluščević se školovao u Užicu, u koje se sa porodicom preselio iz Kamene Gore kao devetogodišnjak. U Beogradu je pohađao gimnaziju, da bi kao srpski blagodejanac, završio Filološko-istorijski fakultet Univerziteta u Petrogradu u carskoj Rusiji.
Po povratku u Beograd počeo je da se bavi novinarstvom u listu „Čas“, potom je pisao za „Novi beogradski dnevnik“. Godine 1887. pokrenuo je svoj list „Poklič“ koji se deklarisao kao političko-opozicioni. „Poklič“ je utihnuo nakon 21. broja, a Okica je prešao u „Odjek“, list Radikalne stranke. Zbog Okičinih britkih uredničkih tekstova protiv režima koji su objavljivani u „Odjeku“, a snažan odjek imali u javnosti, šef srpskih radikala Nikola Pašić jednom je odležao i osam meseci zatvora u Požarevcu.
Okica Gluščević je bio i odličan prevodilac sa ruskog i francuskog jezika, a preveo je i Bajronovog „Don Žuana“. Preminuo je 2. decembra 1898. godine u Beogradu gde je i sahranjem, a iza sebe je ostavio suprugu i troje dece.
"Okica je bio jedan od najboljih i najobrazovanijih novinara obrenovićevske Srbije u drugoj polovini 19. veka. Bio je prvi fakultetski obrazovani Kamenogorac i prvi novinar iz ovog dela zemlje, tadašnje Zetske banovine, ali na žalost u Prijepolju nema ni svoju ulicu. Ovim skupom čuvajući sećanje na njega čuvamo i svest o značaju pisane reči i štampanih medija koji su danas u izuzetno teškom položaju", rekao je Cmiljanović.
Učesnici skupa, imali su i priliku da obiću stalnu etno postavku na Guvništu, kao i biblioteku koja nosi ime Okice Gluščevića. Iako biblioteka nije još potpuno u funkciji, meštani i turisti u njoj već mogu iznajmiti knjige.
"Kada smo pre dvadesetak godina gradili Etno kuću u kojoj se danas nalazimo, odlučili smo da ostavimo i jednu prostoriju za biblioteku, koja će uskoro i zvanično biti otvorena. Mi zapravo simbolično obnavljamo staru biblioteku koja je u Kamenoj Gori otvorena daleke 1928. pri seoskoj školi, i koja je u svom fondu imala veliki broj knjiga i časopisa, a bila je pretplaćena i na 'Politiku'. Kamena Gora odavno nema školu, jer u selu nema dece, ali će opet imati biblioteku, u nadi da će za selo doći bolji dani. Kada je otvorena daleke 1925. škola u Kamenoj Gori je imala 150 đaka", rekao je Milojko Gluščević, predsednik Udruženja „Centar za održivi razvoj Kamena Gora“.
Na skupu „Okici u čast“ obeleženo je i 90 godina od izlaženja prvog broja lista „Naš samorad“, koji su pripremili đaci škole u Kamenoj Gori sa svojim učiteljima, braćom Miodragović. Prvi broj štampan je 1936. u Bitolju, u tiražu od čak hiljadu primeraka, a „Naš samorad“ bio je začetnik đačkog novinarstva na ovim prostorima koje ima bogatu istoriju.
Danas svih sedam osnovnih škola u opštini Prijepolje ima svoje časopise, koji izlaze periodično, a nedavno je štampan i prvi broj „Đačke zadruge“. „Valternativa“ časopis učenika OŠ „Vladimir Perić Valter“ je prošle godine proglašen za najbolje đačke novine u Srbiji.
"Značaj „Našeg samorada“ nekad, i „Valternative“ i „Đačke zadruge“ danas, je nemerljiv, jer kada nema đačkih časopisa sve što se u nekoj školi dešava ostaje zaboravljeno", rekao je Velibor Marinković, učitelj i novinar u penziji, izdavač lista „Đačka zadruga“.
Komentari (1)
ostavi komentar29.05.
2026.
đak ponavljač
Đak Dragoljuba Gagričića
Odgovori