UNS :: Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/rss.html sr http://uns.org.rs/img/logo.png UNS :: Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/rss.html Radoica Milosavljević širi posao, kupio i RTV Bačka Palanka http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/74053/radoica-milosavljevic-siri-posao-kupio-i-rtv-backa-palanka.html Kruševački biznismen Radoica Milosavljević nedavno je postao vlasnik još jednog medija - Radio i televizije Bačka Palanka. Prema dokumentaciji koju je prikupilo Raskrikavanje, ovo preduzeće je ušlo u stečaj u martu prošle godine, proglasilo bankrot u aprilu, da bi u oktobru bilo prodato Milosavljeviću za 1,3 miliona dinara (oko 11 hiljada evra), odnosno za trećinu procenjene vrednosti. ]]> Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, procenjena vrednost ovog preduzeća čija se imovina uglavnom sastoji od televizijske opreme, bila je 4,2 miliona dinara.

Stečajni upravnik Ivan Petrović koji je imenovan za zastupnika RTV Bačka Palanka za Raskrikavanje kaže da je tako mala cena prihvaćena jer niko drugi nije ponudio više.

“On je bio jedini koji je nudio novac. Oglas je objavljen u dva dnevna lista, on se jedini javio - zakonska procedura je takva kakva je”, rekao je Petrović.

RTV Bačka Palanka bila je u stečaju zbog, kako se navodi u rešenju iz marta, “trajnije nesposobnosti plaćanja”, a po predlogu poverioca - Javnog komunalnog preduzeća Komunalprojekt iz istog grada.

Iz tog preduzeća su za Raskrikavanje rekli da je dug koji je RTV Bačka Palanka imala iznosio skoro 355 hiljada dinara sa kamatom. Kako kažu, nakon prodaje Radio i televizije Bačka Palanka biće im vraćena tek petina duga - oko 69 hiljada dinara.

Radoica Milosavljević je do sada kupio televizije u Pančevu, Kruševcu, Pirotu, Požegi, televiziju Caribrod iz Dimitrovgrada, Centar za informisanje Novi Kneževac, Radio-televiziju Brus, a osnivač je i preduzeća SOS kanal Plus.

U julu prošle godine kupio je i paraćinski Kanal M za 50.000 evra, a svojoj kolekciji je nekoliko meseci kasnije dodao i Javno informativno preduzeće Radio i televizija Bačka Palanka.

Zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, Ministarstvo privrede je u januaru 2017. poništilo privatizaciju Radio-televizije Kragujevac (RTK) i naplatilo bankarsku garanciju od Radoice Milosavljevića koji je u oktobru 2015. godine kupio tu televiziju za 85,5 hiljada evra.

Ugovor o kupoprodaji možete videti ovde.

Radoičine televizije i državni milioni

Milosavljevićeve televizije su samo u toku prošle godine dobile više od 50 miliona dinara iz budžeta lokalnih samouprava, a skoro trećinu od toga čini novac koji je dobila RTV Kruševac.

Prema UNS-ovoj bazi finansiranja medija, RTV Pančevo dobilo je 4.880.000 dinara na prošlogodišnjim konkursima, TV Pirot 10.950.000, RTV Požega 4.450.000, RTV Caribrod 5.000.000, Kanal M 3.040.000 dinara, SOS Kanal Plus 4.050.000, a RTV Brus 2.481.320.

Najviše novca stiglo je u budžet RTV Kruševac - 15.455.000, što je skoro trećina ukupne sume.

Raskrikavanje je već pisalo da se za Milosavljevića tvrdi da je blizak sadašnjem direktoru BIA i funkcioneru SNS-a Bratislavu Gašiću. Prema navodima medija, Milosavljević je među Kruševljanima poznat pod nadimkom Maša, a bio je nekadašnji visoki funcioner Socijalističke partije Srbije i zamenik gradonačelnika Kruševca do 2012. godine.

Poslednjih dana Milosavljevićeve televizije dospele su u javnost zbog istog mejla koji im je stigao: „Đilas, Hitler i Sergej - to su tri teme koje treba da nam zauzmu prostor u informativi“. Naime, Južne vesti su objavile mejl koji su različiti mediji dobili kao uputstvo o tome kako treba da im izgleda program, a čija je autentičnost, kako kažu, potvrđena iz više izvora. U mejlu se spominje i da Studio B „želi da podseti na napade Sergeja Trifunovića, propalog glumca i narkomana“, kao i da se obavezno prenese konferencija za novinare Srpskog telegrafa.

]]>
Wed, 30 Jan 2019 16:10:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/74053/radoica-milosavljevic-siri-posao-kupio-i-rtv-backa-palanka.html
Prodaja odložena zbog vraćanja imovine Radio-televizije Kragujevac Gradu http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/72100/prodaja-odlozena-zbog-vracanja-imovine-radio-televizije-kragujevac-gradu.html Grad Kragujevac, osnivač Privrednog društva Radio-televizije Kragujevac (PD RTK), uknjižio se kao vlasnik „objekta koje je ranije koristio RTK“, a ovoj medijskoj kući na korišćenje bez naknade na određeno vreme dao prostorije za rad, rečeno je Udruženju novinara Srbije (UNS) u Ministarstvu privrede. ]]>  Ministarstvo će, kako je rečeno UNS-u, ovom Društvu poslati zahtev za utvrđivanje nove fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza kapitala RTK sa stanjem na dan 31. decembra 2018. godine.

„Jasnim razgraničenjem imovine i utvrđivanjem prava korišćenja, rešeni su i višegodišnji, ponegde i decenijski problemi plaćanja troškova koje Društvo nije samo stvaralo. Godišnje je Društvo samo za komunalne troškove drugih lica, i fizičkih i pravnih koji su bili u zgradi, plaćalo više od milion dinara“, rekla je UNS-u direktorka PD RTK Jelena Vuković.

Kako je dodala, PD RTK “proizvodnju i emitovanje radijskog i televizijskog programa obavlja kao i ranije sa dve lokacije: u ulici Branka Radičevića 9 i u TPC Radnički, u ulici 27. marta 19/2“. Grad Kragujevac sada se knjiži kao vlasnik prostora u obe zgrade koji je koristio RTK.

„Prostorije na navedenim lokacijama Grad Kragujevac je Društvu dao na korišćenje dok traje delatnost.  Program Televizije Kragujevac se realizuje i emituje iz prostorija u TPC Radnički, dok se Radio Kragujevac, kao i prethodnih 30 godina, od skoro 49 koliko postoji, emituje iz zgrade u ulici Branka Radičevića 9“, rekla je UNS-u Vuković.

Ona kaže da se „nakon racionalizacije poslovanja pojavio višak poslovnog prostora u zgradi u Branka Radičevića 9, koji je ustupljen drugim korisnicima, među kojima su i ’Kragujevačke novine’, a korišćenje prostora u TPC Radnički nikada nije bilo pravno regulisano za 22 godine, koliko se u njima nalazi Televizija Kragujevac“.

Podsetimo, Ministarstvo privrede je krajem januara ove godine raspisalo “javni poziv za prikupljanje pisma o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije“ RTK , a zatim je, kako je rečeno UNS-u, „dopisom pozvalo PD RTK da dostavi popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine, obaveza i kapitala na dan 31. decembar poslednje poslovne godine“. U Ministarstvu su naveli i da su im popis i procena dostavljeni u aprilu, a zatim u maju ove godine.

Kako su UNS-u rekli, na poziv je pristiglo jedno pismo o zainteresovanosti.

Na najavu Ministarstva da će u narednom periodu poslati PDK RTK zahtev za utvrđivanje nove tržišne vrednosti, Vuković kaže da će ovo Društvo novu procenu uraditi i dostaviti kada Ministarstvo privrede od njih to bude tražilo.

Na pitanje UNS-a kada očekuje da će biti završena privatizacija RTK-a, Vuković je rekla da to „ne može da proceni, jer ne zavisi od zaposlenih u RTK“.

Trenutno je u RTK 30 radnika (22 na neodređeno vreme) koji rade u tri sektora: poslovni, programski i sektor produkcije, rekla je UNS-u Vuković i dodala da su ove godine postavili i radijske predajnike u Opštinama Aranđelovac i Knić.

„Do 2014. godine u RTK bilo je zaposleno 96 ljudi i angažovan veći broj honorarnih saradnika, a nakon privatizacije 2015. godine u našoj medijskoj kući je ostalo 77 zaposlenih“, rekla je UNS-u Vuković.

Podsetimo, RTK je privatizovan 2015. godine kada ga je kupio kruševački biznismen Radoica Milosavljević. Ipak, privatizacija je početkom 2017. godine poništena, jer Milosavljević nije ispunjavao obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorom.

Gradu Kragujevcu je u junu 2017. godine privremeno vraćeno vlasništvo nad ovom medijskom kućom, kojom je trebalo da upravlja do nove privatizacije.

Na pitanje UNS-a kada očekuje ponovnu privatizaciju RTK, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić rekao je da je „sada sve u nadležnosti Ministarstva privrede“.

„Grad Kragujevac i RTK su sve neophodne radnje završili na vreme, za šest meseci“, rekao je UNS-u Nikolić.

Inače, Grad je iz budžeta za 2019. godinu izdvojio 37 miliona dinara za RTK, o čemu je UNS pisao, a za konkurs za sufinansiranje medijskih projekata osam miliona dinara.

Kragujevac od uvođenja projektnog sufinansiranja medija, 2015. godine, nije za medijske projekte izdvajao niti jedan dinar.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Novinari i mediji – koliko nas zaista ima“ . Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Thu, 27 Dec 2018 15:01:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/72100/prodaja-odlozena-zbog-vracanja-imovine-radio-televizije-kragujevac-gradu.html
Položaj privatizovanih manjinskih medija nije se značajno menjao od 2016. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/71991/polozaj-privatizovanih-manjinskih-medija-nije-se-znacajno-menjao-od-2016-godine-.html Promene u obimu medijskih sadržaja koji se emituju na jezicima nacionalnih manjina, finansijskoj situaciji i broju zaposlenih u privatizovanim manjinskim medijima neznatne su u odnosu na 2016. godinu, pa se njihov položaj može oceniti kao stagnacija, jedan je od zaključaka istraživanja sajta Komšijskih novosti (www.komsijskenovosti.rs). ]]> Predmet istraživanja bilo je 29 medija koji su imali programe na jezicima nacionalnih manjina, a koji su, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, morali biti privatizovani do 31. oktobra 2015. godine.

U okviru projekta „Višejezični mediji - tri godine posle privatizacije“ istraživali smo da li u ovim medijima i dalje postoje programi na manjinskim jezicima i u kom obimu, da li je bilo promena u broju zaposlenih u odnosu na 2016. godini kada su Komšijske novosti radile prethodno istraživanje, kakva je finansijska situacija i da li projektno sufinansiranje pomaže održivosti programa na manjinskim jezicima.

U skoro polovini, 15 medija, programi na jezicima manjina postoje u istom obimu kao 2016. godine.

U pet medija došlo je do smanjenja obima programa, u tri do povećanja, tri medija su ukinula programe na jezicima nacionalnih manjina, a u jednom je potpuno promenjena programska šema.

U dva medija nismo mogli da poredimo podatke jer nisu učestvovali u prethodnom istraživanju, dok je u jednom mediju program na jezicima manjina ukinut.

U medijima koje smo posmatrali program se emituje na 12 jezika, jedan više nego 2016. godine (slovenački). Program na jednom manjinskom jeziku ima 15 medija, tri emituju sadržaje na dva jezika, po tri medija imaju programe na tri i četiri jezika.

Obim programa koji se emituje je dosta neujednačen - od onih koji imaju jednosatne programe mesečno, do medija koji imaju celodnevne programe na jezicima manjina. 

Između dva istraživanja došlo je i do promene vlasničke strukture. Od 29 posmatranih, 20 medija je u privatnom vlasništvu (2016. godine ih je bilo 18), a u šest medija vlasnici su zaposleni kojima su dodeljene basplatne akcije (2016. godine bilo ih je osam).

Istraživanje je pokazalo da, uprkos tome što je privatizacija davno trebalo da bude okončana, u dva medija, akcije do danas nisu prenete na zaposlene.

Svi posmatrani mediji dobijali su sredstva na konkursima i ovo je za neke od njih, kako navode, značajan izvor prihoda. Zahvaljujući ovoj vrsti podrške u nekim medijima su uvedeni, a u nekima se održavaju programi na jezicima manjina.

Broj zaposlenih u ovim medijima uglavnom je isti kao i 2016. godine. U većini medija broj zaposlenih u ovim redakcijama je isti kao i pre dve godine, bilo je slučajeva odlaska u penziju, ili promene radnog mesta, kao i novog zapošljavanja, ali u većini slučajeva su u pitanju jedan ili dva zaposlena.

Celokupno istraživanje preuzmite u prilogu. Glavni zaključci istraživanja dostupni su i na jezicima nacionalnih manjina.

Hrvatski jezik, Rusinski jezik, Češki jezik, Slovački jezik, Rumunski jezik, Bugarski jezik, Mađarski jezik, Albanski jezik, Romski jezik

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Višejezični mediji tri godine posle privatizacije“ koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Wed, 26 Dec 2018 10:30:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/71991/polozaj-privatizovanih-manjinskih-medija-nije-se-znacajno-menjao-od-2016-godine-.html
Privatizacija RTV OK tri godine u fioci Ministarstva privrede http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/68830/privatizacija-rtv-ok-tri-godine-u-fioci-ministarstva-privrede.html Ni tri godine nakon što su stekli pravo na besplatne udele, četvoro zaposlenih Radio-televizije Opštine Kovačica (RTV OK) još uvek nisu postali vlasnici ove medijske kuće. ]]> „I dalje funkcionišemo kao javno preduzeće. Mi smo kao čardak ni na nebu, ni na zemlji“, rekao je UNS-u glavni i odgovorni urednik RTV OK Miroslav Hrćan o statusu ove medijske kuće, koja još uvek nije dobila rešenje od Ministarstva privrede da se prenosom kapitala bez naknade na četiri zaposlena, privatizuje.

Iako je UNS još novembra 2016. godine od Ministarstva privrede dobio odgovor da je za ovu medijsku kuću pripremljeno Rešenje o prenosu kapitala bez naknade, ovaj postupak još uvek nije okončan.

 „Naš slučaj je u fioci Ministarstva privrede. Nailazimo na zid, ne znamo šta se dešava“, rekao je UNS-u Hrćan.

On navodi da RTV OK ima „dobru saradnju da Opštinom“, koja je inače njihov vlasnik, da se ova medijska kuća finansira preko medijskih konkursa i javnih nabavki, ali da je situacija „napeta“.

„Ove godine treba da se nešto desi, ili da nas prodaju, ili da akcije pređu na zaposlene“, rekao je UNS-u Hrćan.

On kaže da RTV OK koja emituje programe na srpskom, slovačkom, mađarskom i rumunskom jeziku „odlično funkcioniše sa 17 zaposlenih, ima kvalitetan program“.

UNS je Ministarstvu privrede postavio pitanja u vezi sa privatizacijom RTV OK, ali su rekli da će nam odgovoriti u produženom roku, odnosno „u roku ne dužem od 40 dana“.

Podsetimo, Agencija za privatizaciju prihvatila je dokumentaciju za privatizaciju ove medijske kuće tek nakon pet podnošenja.  Zbog toga što su sumnjali da "direktorka ometa dodelu besplatnih akcija", radnici RTV OK 2016. godine zatražili su pomoć UNS-a, jer ih menadžment nije obaveštavao o toku procesa prenosa kapitala uz tvrdnju „da od akcija neće biti ništa“. S druge strane, direktorka RTV Kovačica Olinka Glozik Jonaš tada je rekla UNS-u da je svima u interesu da što pre dobiju odgovor od Ministarstva. 

Inače, rok za privatizaciju medija je prema Zakonu o javnom i informisanju i medijima, istekao krajem oktobra 2015. godine.

Prenosom kapitala bez naknade na zaposlene privatizovano je 15 medija, među kojima su RTV Vranje, ŠRIF Bor, TV Smederevo, Radio Bujanovac, Radio Subotica, Reč naroda.... Za TV Ljig obustavljen je proces privatizacije, dok RTV OK i dalje čeka rešenje.

Podsetimo, Radio Kovačica osnovan je 1971. godine. Emitovao je program na slovačkom i srpskom do 1979. godine, kada počinje da ga emituje na još dva, mađarskom i rumunskom jeziku. U okviru radija krajem 2001. godine osnovana je televizija.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Višejezični mediji tri godine posle privatizacije“ koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

]]>
Thu, 8 Nov 2018 13:11:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/68830/privatizacija-rtv-ok-tri-godine-u-fioci-ministarstva-privrede.html
Zbog tužbi radnika RTV Preševo tri godine nije privatizovana http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/67221/zbog-tuzbi-radnika-rtv-presevo-tri-godine-nije-privatizovana.html Privatizacija Radio-televizije Preševo zbog tužbi koje su radnici ove medijske kuće podneli protiv Ministarstva privrede traje već tri godine, a sve dok sudski spor ne bude završen, ona će imati status javnog preduzeća. ]]>

Naime, Skupština Opština Preševo, koja je osnivač RTV Preševo, 2015. godine bila je protiv prodaje ovog medija pa je donela odluku da se privatizacija sprovede podelom akcija zaposlenima bez naknade.

Međutim, pravo na besplatne akcije, prema rešenju Ministarstva privrede, jedino je imala novinarka RTV Preševo Ardita Saćipi.

Ministarstvo je donelo takvu odluku, jer su ostali radnici uzeli besplatne akcije državnih preduzeća i nisu imali pravo na akcije RTV Preševo.

Nezadovoljni ovim rešenjem, 14 od 26 radnika RTV Preševo 2016. godine tužilo je Ministarstvo pred Upravnim sudom u Nišu.

Kako je UNS-u rekao v.d. direktora ovog medija Ramiz Memeti, sud je odlučio da „Ministarstvo privrede ponovo razmotri svoju odluku“.

„Ministarstvo je donelo isto rešenje. Zbog toga su se sada svi radnici dogovorili da ih opet tuže“, rekao je UNS-u Memeti.

RTV Preševo i dalje ima status javnog preduzeća.

Radnici u RTV Preševo rade besplatno

Novinarka RTV Preševo Ardita Saćipi, koja je prema rešenjima Ministarstva trebalo da bude vlasnica ovog medija, kaže da zaposleni „već deset meseci nisu dobili plate i da rade besplatno“.

„Mi smo sada u vlasništvu lokalne samouprave. Međutim, mi ne dobijamo novac od njih, a treba da platimo takse REM-u, SOKOJ-u...“, navodi Saćipi i dodaje da Opština Preševo diskriminiše ovaj medij.

Ona kaže i da lokalna samouprava ove godine nije raspisala konkurs za sufinansiranje medijskih projekata da i zbog toga oni ne mogu da dobiju novac.

Inače, Radio Preševo, čiji je izdavač Informativno javno preduzeće Preševo, 2017. godine dobio je novac na medijskom konkursu.

Direktor RTV Preševo: Dao sam otkaz, ali i dalje radim; Opština Preševo: Nismo nadležni

Direktor RTV Preševo Ramiz Memeti rekao je UNS-u da je pre pet, šest meseci dao otkaz i poslao ga Opštini.

„Od kad sam predao otkaz, održano je nekoliko sednica Skupštine Opštine, ali moj otkaz još uvek nije došao na dnevni red“, rekao je UNS-u Memeti i dodao da on i bez plate i dalje radi, kao i 18 radnika u RTV Preševo.

U kabinetu predsednika Opštine Preševo UNS-u su rekli da „ne znaju u kakvoj je situaciji RTV Preševo i da to nije u njihovoj nadležnosti“.

„Mi znamo da su akcije prenete na zaposlene, pa Opština ne odgovara za njih. Situacija na relaciji mi i oni je teška, zato što oni traže novac, a ne postoji zakonska regulativa po kojoj treba da im damo“, rekli su UNS-u u Opštini i dodaju da „koliko oni znaju na sednicama Skupštine Opštine nije bilo raspravi o RTV Preševo.“

Tekst je nastao u okviru projekta „Višejezični mediji tri godine posle privatizacije“ koji je sufinansiralo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Thu, 18 Oct 2018 09:24:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/67221/zbog-tuzbi-radnika-rtv-presevo-tri-godine-nije-privatizovana.html
Ljubiša Vujić: Sa sedam puta manje ljudi pružamo kvalitet medijskog sadržaja kao i pre privatizacije http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/67028/ljubisa-vujic-sa-sedam-puta-manje-ljudi-pruzamo-kvalitet-medijskog-sadrzaja-kao-i-pre-privatizacije.html Kvalitet medijskog sadržaja, nakon privazacije JIP "Novi put", ostao je isti, iako je broj novinara i medijskih radnika smanjen, rekao je Udruženju novinara Srbije (UNS) direktor RTV Kopernikus iz Jagodine Ljubiša Vujić. ]]> On kaže da u RTV Kopernikus ukupno radi 11 novinara i medijskih radnika, što je skoro sedam puta manje nego pre privatizacije.

„Od jedanaestoro radnika, šest novinara i pet medijskih radnika istovremeno radi i u listu, na radiju i televiziji“, rekao je UNS-u Vujić i dodao da jedina razlika u broju medijskih sadržaja koji sada proizvode.

„Ranije smo imali više priloga u odnosu na danas, ali kvalitet sadržaja ostao je isti. Tematika kojom smo se bavili ranije, ostala je ista. I dalje se trudimo da objektivno i pravovremeno informišemo javnost i da pokrivamo čitavo Pomoravlje“, kaže Vujić.

Podsetimo, „Kopernikus Cable Network“ 2015. godine, kao jedini ponuđač, postao je vlasnik Javnog informativnog preduzeća „Novi put“ koje je u svom sastavu imalo nedeljnik „Novi put“, Radio Jagodina i Televiziju Jagodina. Ovaj kablovski provajder kupio je sva tri medija za oko 46,3 hiljade evra.

Pre privatizacije, kada je Grad Jagodina finansirao ova tri medija, u listu, televiziji i radiju radilo je ukupno 72 radnika.

Vujić kaže da iako „su se oni silovito borili protiv privatizacije“, publika koja ih je i ranije „slušala, gledala i čitala, ostala im je verna, navikla je na njih jer postoje više od 70 godina“.

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Novinari i mediji – koliko nas zaista ima“ . Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 15:20:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/67028/ljubisa-vujic-sa-sedam-puta-manje-ljudi-pruzamo-kvalitet-medijskog-sadrzaja-kao-i-pre-privatizacije.html
„Nedeljne novine“ pred trećom privatizacijom http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/67032/nedeljne-novine-pred-trecom-privatizacijom.html Treća privatizacija bačkopalanačkog lista „Nedeljne novine“ očekuje se krajem godine ili početkom sledeće, što zavisi od Ministarstva privrede, rekao je Udruženju novinara Srbije (UNS) privremeni zastupnik kapitala ovog nedeljnika Zoran Baćina. ]]> Iako je privatizacija „Nedeljnih novina“ drugi put raskinuta krajem oktobra 2016. godine, istoimeni nedeljnik redovno izlazi, a tri zaposlena, koji rade u listu, redovno primaju plate.

„’Nedeljne novine’ ove godine dobile su novac na konkursu za sufinansiranje medijskih projekta u Bačkoj Palanci. Projekat uključuje i pisanje o nacionalnim manjinama, jer  u okviru novina ima i sadržaja na slovačkom i mađarskom jeziku“, rekao je UNS-u Baćina i dodaje da „list ima dobru saradnju sa opštinom“.

Baćina kaže da je bilo pokušaja da zaposleni u ovom listu dobiju pravo da se na njih prenesu besplatni udeli.

„Sastali smo se sa predstavnicima Ministarstva privrede. Međutim, zaposleni u listu su upisali besplatne akcije državnih preduzeće odnosno, 'Dinkićeve akcije', tako da nemaju pravo na besplatne akcije. Takođe, vrednost akcija novina nije velika i iznosi ukupno oko 10 hiljada evra, više je u pitanju brend“, kaže Bećina.

Podsetimo, „Nedeljne novine“, koje izlaze 53 godine, privatizovane su u dva navrata.

Poslednji vlasnik ovog lokalnog lista bio je Milojko Pavlović iz Novog Sada, koji ih je 2015. godine kupio za 34 hiljade evra. Međutim, na otvaranju ponuda za kupovinu, njega je zastupao Srđan Vučurević, inače jedan od bivših vlasnika ovog nedeljnika sa kojim je raskinuta prva privatizacija, zbog nepoštovanja ugovora.

Inače, Vučurević je bio jedan od zastupnika novosadskog privrednog društva „Vojvodina info“, koje je, kako su mediji ranije pisali, vlasnik lokalnih i regionalnih listova iz većine vojvođanskih gradova – Kikinda, Sombor, Zrenjanin, Novi Sad, Bačka Palanka, Subotica i Vršac. Kako stoji na sajtu Agencije za privredne registre (APR), on je 2. oktobra ove godine dao ostavku na ovo mesto. Osim njega, zastupnik „Vojvodine info“ je i Dušan Stupar, bivši načelnik Državne bezbednosti Beograda 80-ih godina.

Kao i prva i druga privatizacija je raskinuta, zato što Pavlović nije ispoštovao ugovor i uplatio novac za koji je prodat ovaj medij.

Tekst je nastao u okviru projekta „Višejezični mediji tri godine posle privatizacije“ koji je sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 16:07:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/67032/nedeljne-novine-pred-trecom-privatizacijom.html
Na prodaju RTV Bačka Palanka za 4,2 miliona dinara http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/62303/na-prodaju-rtv-backa-palanka-za-42-miliona-dinara.html Stečajni upravnik Javno informativnog preduzeća Radio i televizija Bačka Palanka u stečaju oglasio je javnu prodaju imovine ove medijske kuće, koja je rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu od 18. aprila ove godine bankrotirala. ]]> Procenjena vrednost RTV Bačka Palanka iznosi 4.234.876,00 dinara. Za tu imovinu prodaja se obavlja metodom javnog prikupljanja pismenih ponuda i to do 1Z. jula ove godine.

]]>
Wed, 13 Jun 2018 08:55:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/62303/na-prodaju-rtv-backa-palanka-za-42-miliona-dinara.html
Uveden stečaj u Radio Valjevo http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/58559/uveden-stecaj-u-radio-valjevo.html Odlukom sudije Privrednog suda u Beogradu Nikole Ivčevskog, uveden je stečaj u Radio Valjevo čija je vrednost manja od ukupnih obaveza koje premašuju tri miliona dinara. ]]> Ova medijska kuća, naime, više nema imovinu, program se emituje iz Beograda, pa je zato nadležan tamošnji Privredni sud.

Inače, u postupku privatizacije 2015. Radio Valjevo je za 17.400 evra kupila Doris Aćimović iz Beograda, ali nije ispunila obaveze iz kupoprodajnog ugovora, pa je Ministarstvo privrede lane poništilo privatizaciju.

]]>
Thu, 29 Mar 2018 09:14:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/58559/uveden-stecaj-u-radio-valjevo.html
BIRN: Veliki broj privatizovanih medija više ne postoji http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/58547/birn-veliki-broj-privatizovanih-medija-vise-ne-postoji.html Veliki broj medija koji su privatizovani u poslednje tri godine danas ne postoji zbog poništavanja ugovora ili pokretanja stečaja, pokazuju podaci Ministarstva privrede Srbije, preneo je BIRN. ]]> Od ukupno 34 medija u Srbiji čiji su osnivači jedinice lokalne samouprave i koji su uspešno privatizovani do 31. oktobra 2015. godine, što je rok određen Zakonom o izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima, skoro svaki peti medij je raskinuo ugovor o privatizaciji.

Od 16 takvih medija koji u tom roku nisu uspeli da se privatizuju protiv polovine je pokrenut stečajni postupak, pokazuju podaci Ministarstva dostavljeni BIRN-u.

Raspodela kapitala zaposlenima i bivšim zaposlenima bez naknade u neprivatizovanim medijima izvršena je za 15 izdavača medija.

"Nadamo se da će nova Medijska strategija uzeti u obzir ove podatke i da neće ići u pravcu povećanja državnog uticaja na medije, već da će naći druge modalitete javnih politika kojima će štiti javni interes u oblasti javnog informisanja", reka je koordinatorka programa BIRN-a Tanja Maksić.

Konzorcijum BIRN-a, NUNS-a i Fondacije Slavko Ćuruvija sprovodi istraživanje transparentnosti načina finansiranja medija koje je deo trogodišnjeg projekta "Javni novac za javni interes".

Ceo tekst "Privatizacija medija: poništeni ugovori i mediji u stečaju" na sajtu

kazitrazi.rs.

]]>
Wed, 28 Mar 2018 15:06:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/58547/birn-veliki-broj-privatizovanih-medija-vise-ne-postoji.html
Poziv za privatizaciju RTK http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/55274/poziv-za-privatizaciju-rtk.html Ministarstvo privrede Srbije objavilo je danas javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije Radio televizije Kragujevac (RTK). Poziv je otvoren do 26. februara do kada zainteresovani kupci treba da dostave pismo i predlože model privatizacije, indikativnu cenu, investicioni program, okvirni plan poslovanja i broj zaposlenih. ]]> RTK je prvi put privatizovana 2015. godine, kada ju je za 85.500 evra kupio Radoica Milosavljević iz Kruševca, ali je privatizacija poništena početkom 2017. jer novi vlasnik nije izvršio ugovorenu obavezu isplate zarada, investiranja 150.000 evra i dostavljanja revizorskog izveštaja.

Odlukom Skupštine grada Kragujevca, u junu 2017. RTK je ponovo privremeno preuzeo grad Kragujevac kako bi je konsolidovao i pripremio za novu privatizaciju.

]]>
Fri, 26 Jan 2018 15:03:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/55274/poziv-za-privatizaciju-rtk.html
Kragujevac usvojio Odluku o pokretanju inicijative za privatizaciju RTV Kragujevac http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/54091/kragujevac-usvojio-odluku-o-pokretanju-inicijative-za-privatizaciju-rtv-kragujevac.html Skupština Grada Kragujevca usvojila je na sednici održanoj 27. decembra 2017. godine predlog Odluke o pokretanju inicijative za privatizaciju Privrednog društva Radio televizija Kragujevac, objavljeno je na sajtu ovog Grada. ]]>

Kako se navodi, odluka Skupštine biće dostavljena Ministarstvu privrede.

Radio-televizija Kragujevac privatizovana je 2015. godine, kada ju je kupio biznismen Radoica Milosavljević.

Zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora, privatizacija je krajem januara ove godine raskinuta, RTV Kragujevac rasprodala je deo opreme kako bi naplatila potraživanja poverilaca i zaposlenih koji su je tužili, a dozvole za emitovanje radio i televizijskog programa su joj oduzete.

Nakon što je na inicijativu Ministarstva kulture i ifnormisanja izmenjena Uredba o prenosu kapitala zaposlenima bez naknade Skupština Grada Kragujevca 28. juna ove godine usvojila je odluku o preuzimanju ove medijske kuće u roku od šest meseci, do nove privatizacije.

Grad se tada obavezao da zaposlenima isplati zaostale plate, a zainteresovanima za to država je obezbedila socijalni program. Televizija je ponovo počela da emituje program krajem avgusta prošle godine.

]]>
Wed, 3 Jan 2018 14:40:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/54091/kragujevac-usvojio-odluku-o-pokretanju-inicijative-za-privatizaciju-rtv-kragujevac.html
Predlog Odluke o pokretanju inicijative za privatizaciju Radio televizije Kragujevac http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/53214/predlog-odluke-o-pokretanju-inicijative-za-privatizaciju-radio-televizije-kragujevac.html Gradsko veće Kragujevca utvrdilo je predlog Odluke o pokretanju inicijative za privatizaciju Privrednog društva Radio televizija Kragujevac o kojoj će se izjašnjavati odbornici gradske Skupštine u sredu, 20. decembra. ]]> "Ako odbornici daju saglasnost na taj predlog, odluka će biti dostavljena Ministarstvu privrede na dalje postupanje", saopšteno je danas medijima.

Radio televizija Kragujevac prvi put je privatizovana u oktobru 2015. godine kada je ovu medijsku kuću kupio biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević.

Ta privatizacija poništena je krajem januara 2017. godine zbog toga što Milosavljević nije poštovao obaveze iz kupoprodajnog ugovora. Posle raskida prve privatizacije, Radio televiziju Kragujevac letos je ponovo preuzeo grad Kragujevac, na određeno vreme, na rok od šest meseci, do nove privatizacije.

RTK je obnovila emitovanje programa krajem avgusta, posle devet meseci prekida zbog teške finansijske situacije, dugovanja, blokade računa i neisplaćenih zarada s doprinosima.

Ovu medijsku kuću je u junu 2017. godine napustilo 35 zaposlenih, uz državni socijalni program, a ostalo je 24. Grad Kragujevac je svim zaposlenima isplatio sve zaostale zarade, dug nastao u vreme "gazdovanja" Radoice Milosavljevića.

]]>
Sat, 16 Dec 2017 11:42:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/53214/predlog-odluke-o-pokretanju-inicijative-za-privatizaciju-radio-televizije-kragujevac.html
RTV “Pruga“ ode u stečaj http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/53064/rtv-pruga-ode-u-stecaj.html Privredni sud u Valjevu je juče doneo rešenje o otvaranju stečaja nad Radio-televizijom Pruga iz Lajkovca - zbog prezaduženosti i nepostojanja interesovanja za privatizaciju. ]]> Sudija Milena Živković je za stečajnog upravnika imenovala Agenciju za privatizaciju - Centar za stečaj iz Beograda, a prvo poverilačko ročište je zakazno za 22. januar 2018, dok će ispitivanje potraživanja biti obavljeno 16. aprila.

Državno pravobranilaštvo je, podsetimo, 6. novembra podnelo predlog za pokretanje stečajnog postupka nad "Prugom" koja ima šestoro zaposlenih i čija je privatizacija poništena u martu ove godine.

Na jučerašnjem ročištu je utvrđeno da je račun RTV iz Lajkovca bio u blokadi 75 dana tokom prošle i pretprošle godine, što nije bio slučaj i 12. decembra 2017.

Podsetimo, pre dve godine su "Prugu" za 1.700 evra na aukciji kupili Mirjana i Nebojša Krstić iz Obrenovca.

Jedini elektronski medij u Lajkovcu je tada imao 12 zaposlenih - bez vlastitog prostora - a privatizacija je poništena zbog nepoštovanja kupoprodajnog ugovora. 

]]>
Thu, 14 Dec 2017 09:24:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/53064/rtv-pruga-ode-u-stecaj.html
Novi pokušaji prodaje lokalnih medija http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/45778/novi-pokusaji-prodaje-lokalnih-medija.html Ministarstvo privrede pokrenulo je nove postupke prodaje nekoliko lokalnih medija jer je poništena njihova privatizacija zato što novi vlasnici nisu ispunjavali ugovorene obaveze. Objavljeni su pozivi za slanje pisama zainteresovanosti za kupovinu Televizije Blace, Nedeljnih novina iz Bačke Palanke i Radio-televizije Pruga iz Lajkovca. ]]> U Televiziji Blace koja je bila prodata niškoj Televiziji Belami u vlasništvu Vidosava Radomirovića sada nema zaposlenih, a vrednost njene imovine je 448.000 dinara.

Nedeljne novine je ranije kupio Milojko Pavlović iz Novog Sada i u tom mediju je ostalo troje zaposlenih, a vrednost imovine je 189.000 dinara.

Radiotelevizija Pruga je bila u vlasništvu Mirjane Krstić iz Obrenovca, a posle poništenja privatizacije u njoj je ostalo šestoro zaposlenih, uz imovinu od 216.000 dinara.

Ministarstvo privrede je prethodno, 27. februara, objavilo javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učešće u postupku privatizacije Radio-televizije Kragujevac.

Zainteresovani investitor, kako je navedeno, trebalo bi da do 27. marta dostavi predlog indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja zaposlenih (iz RTV Kragujevac, kao i van RTV Kragujevac), koje je spreman da zaposli na neodređeno vreme.

Prethodna privatizacija Radio-televizije Kragujevac poništena je 25. januara 2017.

]]>
Mon, 6 Mar 2017 14:59:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/45778/novi-pokusaji-prodaje-lokalnih-medija.html
„Nedeljene novine“ iz Bačke Palanke izlaze i nakon raskida privatizacije http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/45701/nedeljene-novine-iz-backe-palanke-izlaze-i-nakon-raskida-privatizacije.html Nakon što je Ministarstvo privrede u oktobru prethodne godine poništilo privatizaciju lokalnog lista „Nedeljne novine“ iz Bačke Palanke koje su bile u vlasništvu Milojka Pavlovića, ovaj mediji nastavio je da izlazi. ]]> „Od kada je raskinuta privatizacija radimo u teškim uslovima. Finansiramo se od oglasa i prodaje lista. Zarada lista u toku meseca je na nivou tri minimalca“, rekla je o UNS-u urednica lista „Nedeljne novine“ Nada Dedijer.

Ona ističe da ne zna šta će dalje biti sa sudbinom 'Nedeljnih novina'.

"Hoćemo li biti ponovo prodati ili će kapital pripasti zaposlenima, to ćemo videti. Čekamo šta će Ministarstvo privrede odlučiti", kaže Dedijer.

Ona objašnjava da je nakon raskida privatizacije ovaj list napustilo pet zaposlenih, a ostalo tri, od koji je samo jedan novinar.

"Nakon što je novi vlasnik Milojko Pavlović kupio list, doveo je novinare sa radija i televizije i oni su radili honorarno. Kad im je ugovor istekao i kada je raskinuta privatizacija, oni su otišli. Danas jedan novinar treba da pokrije sve vesti iz opštine. Zbog nedostatka zaposlenih i finansijskih sredstava, preuzimamo vesti sa interneta kako bismo pokrili sve novosti iz Bačke Palanke“, kaže Dedijer.

Nada Dedijer rekla je UNS-u da je nakon privatizacije otišla iz lista i uzela otpremninu, ali da i dalje volonterski pomaže ovom lokalnom listu u uređivanju novih izdanja. 

„Nedeljne novine“ izlaze već pet decenija, danas priređuju sadržaje, osim na srpskom, na mađarskom i slovačkom jeziku i prodaju se, kako kaže Dedijer, u 2.300 primeraka.

Novog vlasnika Milojka Pavlovića ovaj list je dobio u septembru 2015. godine, kada je on na javnom nadmetanju ponudio najvišu cenu - 34.000 evra. Prethodne godine Ministarstvo privrede je raskinulo privatizaciju, jer vlasnik nije poštovao kupoprodajni ugovor.

 

 

 

]]>
Wed, 1 Mar 2017 13:20:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/45701/nedeljene-novine-iz-backe-palanke-izlaze-i-nakon-raskida-privatizacije.html
Radnici "Dnevnika ad" još bez svojih akcija http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/44755/radnici-dnevnika-ad-jos-bez-svojih-akcija.html Radnici Dnevnika AD, manjinskog vlasnika istoimenog dnevnog lista, koji po zakonu imaju pravo na besplatne akcije ovog preduzeća, već skoro dva meseca ne mogu da dobiju svoje deonice. ]]> Jer direktor Dnevnika Svetozar Karanović nikako da uzme rešenje o dodeli akcija koje se nalazi u Ministarstvu privrede. Iako deluje tragikomično da više od 560 ljudi ne mogu da ostvare svoja vlasnička prava zbog tako banalnog razloga, u ovom slučaju situacija je baš takva.

Ministarstvo privrede je još 29. decembra donelo rešenje o dodeli besplatnih akcija Dnevnika ad zaposlenima u ovom preduzeću, ali od tada do danas direktor Dnevnika to rešenje nije preuzeo. Sredinom februara, za ovaj slučaj se zainteresovalo i Udruženje novinara Srbije, koje je od Ministarstva dobilo informaciju da "odgovorno lice društva (direktor Karanović) do danas nije preuzelo rešenje", koje je doneto još 29. decembra.

Zanimljivo je da je još nedelju dana pre toga, Karanović poslao pismo radnicima, u kojem ih upozorava protiv učlanjivanja u udruženja budućih akcionara, koje je nazvao "mešetarima", ocenjujući da oni ne mogu im pomognu u dobijanju akcija. Uz to, direktor ih je obavestio da je prenos akcija "stvar dana ili najviše nedelja" te da očekuje da će "u narednim danima" biti pozvan da preuzme rešenje. Rešenje koje je u tom trenutku već više od mesec dana čekalo na njega da ga pokupi.

Upitan o ovome, Karanović je u telefonskom razgovoru za naš list juče izjavio da je upravo "danas dobio zvanični poziv iz Ministarstva" da uzme rešenje i da će to do kraja ove nedelje i uraditi.

On je dodao i da je tačno da je Ministarstvo "pre oko mesec dana" pozvalo telefonom Dnevnik, ali da se na telefon nije javio on, te da, kako je rekao, "svi pre mene znaju" o tom rešenju.

Karanović je rekao i da o samom postupku podele akcija može da govori tek kad bude pročitao rešenje u kojem bi čitava procedura trebalo da bude precizirana, ali da će biti "obaveza firme da obavesti sve akcionare", posle čega bi oni trebalo da se upišu u Centralni registar hartija od vrednosti.

- Dugo smo se borili za ovo i odavno nema ništa sporno u podeli akcija - tvrdi Karanović.

Mnogi mali akcionari ipak ne misle tako. Zato su formirali udruženje "Akcionari Dnevnika", kojem se, kako kažu, "u samo nekoliko dana od osnivanja pridružilo više od 200 ljudi koji imaju prava na deonice". U udruženju tvrde da je Karanović namerno mesec i po dana "krio" rešenje Ministarstva privrede, a dodaju i da pravna služba Dnevnika ad za sve to vreme takođe nije reagovala. Oni navode da su krajem januara saznali za rešenje Ministarstva i da su tad i zvanično registrovali svoje udruženje, nakon čega je Karanović svim radnicima poslao pismo kojim ih odvraća od članstva.

- Oni imaju bolje izvore nego ja. Ne vidim potrebu za formiranjem udruženja, a ne znam ni kako su mogli da formiraju udruženje pre nego što su i postali akcionari, jer za sada niko od njih nije akcionar - kaže Karanović.

Prema njegovim rečima, sve akcije će sada preći u ruke malih akcionara, "osim možda jedan odsto onih koji se do sada uopšte nisu izjašnjavali o svom pravu na akcije". Karanović tvrdi i da će procedura sigurno biti ispoštovana onako kako je to navelo Ministarstvo privrede u svom rešenju.

 

 

]]>
Wed, 22 Feb 2017 15:45:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/44755/radnici-dnevnika-ad-jos-bez-svojih-akcija.html
Vlasnik bez obaveza http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/43113/-vlasnik-bez-obaveza.html Od 33 lokalna medija koja su pronašla vlasnike u poslednjoj privatizaciji, četvrtina je otišla u ruke kruševačkog biznismena Radoice Milosavljevića. ]]> Iako se nikada ranije nije bavio medijskim biznisom, kao od šale za oko 300.000 evra redom je pokupovao radio-televizije Pančevo, Kruševac, Pirot, Brus, Caribrod iz Dimitrovgrada, TV Požegu i Centar za informisanje Novi Kneževci.

Iako se prošle godine medijima predstavio kao uspešan biznismen, budući da je vlasnik fabrike za proizvodnju plastične ambalaže i doma zdravlja, pokazao je da u medijskim vodama ne ume da pliva.

Zbog neisplaćenih plata nedavno je program prestala da emituje najveća informativna kuća u Šumadiji RTV Kragujevac.

Pre toga nevolje su imale TV Požega, RTV Brus i Centar za informisanje Novi Kneževci (CINK). Milosavljević, u izjavi koju je nedavno dao za naš list, priznaje da problemi postoje samo u kragujevačkoj televiziji.

I za to, kaže, on nije kriv već grad koji nije raspisao konkurs za finansiranje medija i radnici koji „se nisu snašli u privatizaciji”.

Kada su prošle zime radnici iz RTV Kragujevac obavestili javnost da im novi gazda ne isplaćuje zarade, sličnom pričom letos se oglasila i TV Požega. Tadašnja direktorka Snežana Dragojlović najavila je da će, zbog finansijskih problema, ova televizija da prestane da emituje program.

S medijima je tada podelila i Milosavljevićevu filozofiju poslovanja. Naime, na sastanku je stavio do znanja da im novac neće uzimati, ali ni davati. Kako saznajemo, ova televizija uspela je da preživi i redovno emituje program, doduše nešto skromniji nego ranije.

Pre mesec dana TV Požega je na konkursu dobila 700.000 od 950.000 dinara koliko je opština odvojila za sufinansiranje medijskih projekata. Ali situacija na RTV Brus nije tako jednostavna. Ova televizija malo radi, pa se malo odmara. Prema svedočenju jednog od bivših radnika, RTV Brus nije emitovala program od aprilskih izbora do pre mesec dana.

– Danas ima četvoro zaposlenih. Od programa proizvode samo kratke vesti koje emituju nekoliko puta u toku dana, dok su ostale emisije zapravo reprize s RTV Kruševac, čiji je vlasnik takođe Milosavljević. Kada je reč o radiju tamo se mogu čuti samo želje i pozdravi – objašnjava za naš list nekadašnji radnik RTV Brus.

Kako bismo ustanovili kakvo je stanje u Centru za informisanje Novi Kneževci pozvali smo brojeve koje je koristila ova medijska kuća. Međutim, na njih se niko nije javljao.

Prema informacijama koje poseduje UNS, CINK ne radi.

Preostale četiri informativne kuće nisu opstale zahvaljujući Milosavljevićevom umeću, već je većina njih imala sreće da rade u gradovima koji brinu o svojim medijima.

RTV Pančevo ove godine je iz gradske kase dobila skoro polovinu novca određenog za projektno finansiranje, odnosno 16.500.000 dinara. Najveći deo konkursnog kolača dobila je i RTV Caribrod – od 16.200.000 dinara njeni projekti dobili su 13.200.000.

U Pirotu trećina novca pripala je Milosavljevićevom mediju – od 10.950.000 dinara 3.700.000 dobila je RTV Pirot. Kruševačka televizija, pored činjenice da ima uspešan menadžment, ima i sreće na konkursima za projektno sufinansiranje. Od 15.650.000 RTV Kruševac pripalo je 9.200.000 dinara.

Koji su razlozi Milosavljevićevog ulaska u ovaj biznis? Zastupnici jedne teorije tvrde da je bio politički motivisan, budući da Milosavljević bio dugogodišnji politički funkcioner iz redova SPS-a. Druga teorija kaže da je on samo kupovao medije umesto tadašnjeg vojnog ministra Bratislava Gašića.

Ima i onih koji su skloni da poveruju da je ovaj rusofil u stvari heroj koji je spasao srpske medije od američkih osvajača.

]]>
Tue, 20 Dec 2016 09:37:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/43113/-vlasnik-bez-obaveza.html
Najavljuju tužbu protiv Ministarstva http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/42675/najavljuju-tuzbu-protiv-ministarstva.html Sindikat UGS „Nezavisnost“ i zaposleni u Radio televiziji Kragujevac koji su, zbog neisplaćenih zarada i poslovno-finansijske agonije te medijske kuće, već tri nedelje u štrajku upozorenja, najavljuju da će borbu za opstanak RTK nastaviti podnošenjem prijava nadležnim institucijama. - Definitivno ćemo nadležnom sudu da podnesemo tužbu protiv Ministarstva privrede koje je vlasniku RTK Radoici Milosavljeviću, kako smo obavešteni iz tog ministarstva, dalo dodatni rok od 30 dana za podnošenje revizorskog izveštaja, iako je on, do sada, probio ne samo taj nego i sve ostale rokove iz kupoprodajnog ugovora. ]]> Kako su se uslovi za raskid tog ugovora i poništenje privatizacije RTK stekli još 13. oktobra, kada je Milosavljević probio rok za investiciju od 150.000 evra u nabavku radio i televizijske opreme, osnovano pretpostavljamo da se rokovi vlasniku RTK produžavaju pod snažnim političkim, ili nekim drugim uticajima, zbog čega planiramo da se obratimo i Agenciji za borbu protiv korupcije - rekao je juče za naš list predsednik ogranka UGS „Nezavisnost ‘ u RTK Goran Antonijević. 

Ističe, pritom, da se situacija u RTK „pogoršava iz dana u dan“.

Toj konstataciji u prilog navodi da je blokada računa firme povećana sa 18 na 19 miliona dinara, da nema ni naznaka da će početi isplata zaostalih zarada zaposlenima kojima se duguje po pet plata, te da emitovanje programa može da bude obustavljeno svakoga časa.

Tim pre što novinari i ostali medijski radnici, s obzirom da su redakciji telefoni i internet odavno isključeni, a službeni automobili u kojima nema benzina garažirani, nemaju više ni elementarne uslove za rad. 

Licitacijska prodaja dela pokretne imovine RTK (automobili, kompjuteri, kamere i agregat na predajniku na brdu Žeželj), koja je nedavno popisana, zarad isplate zaostalih zarada zaposlenima koji su to pravo ostvarili na sudu, zakazana je za 6. decembar.

U Sindikatu UGS „Nezavisnost" kažu da, pored nadležnih ministarstava (privrede i kulture i informisanja) koja, uprkos svemu, „i dalje podržavaju Radoicu Milosavljevića", odgovornost za situaciju u Radio-televiziji Kragujevac i ostalim elektronskim i štampanim medijima u Kragujevcu koji su, najvećim delom, takođe pred gašenjem, uveliko snosi i rukovodstvo grada.

]]>
Fri, 25 Nov 2016 09:30:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/42675/najavljuju-tuzbu-protiv-ministarstva.html
Država vlasnik „Nedeljnih novina” http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/42477/-drzava-vlasnik-nedeljnih-novina.html Kada je septembra 2015. godine po drugi put privatizovan lokalni list „Nedeljne novine" u Bačkoj Palanci, odnosno kada je država za oko 32.000 evra prodala preko 80 odsto vlasništva, izgledalo je da je konačno rešen problem ovog glasila. ]]>

Međutim, prošlog meseca Ministarstvo privrede poništilo je tu privatizaciju jer kupac „Nedeljnih novina” AD nije izvršio obaveze iz ugovora. 

- Sektor za privatizaciju poništio je ugovor o prodaji dela državnog kapitala - kaže za „Dnevnik" Zoran Baćina, zaštitnik državnog kapitala, koga je nadležno ministarstvo na to mesto postavilo po drugi put.

- Moja obaveza je da postupim u skladu sa Pravilnikom koji predviđa da zaštitnik državnog dela kapitala poštuje manir dobrog privrednika, odnosno da štiti subjekt privatizacije i da preduzme sve neophodne mere za uspešno okončanje novog postupka privatizacije. 

U Palanci se nadaju da će opstati „Nedeljne novine", koje izlaze više od pet decenija, a svake subote na kioscima ih očekuje par hiljada čitalaca. Neizvestan je, međutim, status zaposlenih koji stvaraju ove novine. Prva privatizacija je svojevremeno poništena zbog toga što kupac nije izvršio svoje obaveze, jedan deo novinara uzeo je otpremine i otišao na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje. Ostalo je troje stalno zaposlenih od kojih je samo jedan novinar, nekoliko meseci sam pravio i uređivao novine uz pomoć honorarnih saradnika. Po drugoj privatizaciji u radni odnos na neodređeno vreme primljen je jedan novinar, a njih troje primljeno je na određeno vreme. 

- U ovom delu situacija nije ni malo ružičasta - kaže Baćina.

-Uputstva nadležnih državnih organa su jasna, jer se nedvosmisleno kaže da zaštitnik državnog kapitala dok obavlja tu dužnost ne može nikoga da primi u radni odnos na neodređeno vreme, a na određeno može primiti 10 odsto od broja trenutno zaposlenih na određeno vreme. Lako je izračunati koliko je 10 odsto od tri zaposlena. Drugim rečima, za sada nema uslova da se primi nijedan novinar, osim da se traži posebno odobrenje nadležnog ministarstva. 

Država je, kažu ovde, napravila grešku što prilikom prve privatizacije nije po povoljnijim uslovima ponudila akcije zaposlenima. Deo njih je napravio konzorcijum, ali prilikom licitacije nisu mogli da ponude cenu veću od 30.000 evra, pa je pobedio kupac koji je obećao više, a po rešenju Ministarstva nije ispunio obaveze. Deo bivših i sada zaposlenih su i vlasnici manjinskog paketa akcija, ali po rečima Baćine, realna vrednost imovine ove firme je oko 5.000 evra. Tačnije, ekonimisti smatraju da je najvredniji deo brend, tradicija i navika Palančana da kupuju i čitaju svoje novine. „Nedeljne novine” rade u opštinskim prostorijama, a spominje se i mogućnost da ta zgrada, pa i deo gde su sada „Nedeljne novine“, bude vraćena naslednicima nekadašnjih vlasnika u procesu restitucije. 

Licitirao pa odustao 

Od lokalnih medija program emituje privatni Radio „Impuls“ i Radio „Tavor“, glasilo Srpske pravoslavne crkve. Pre više od dve godine privatizovana je i RTV BAP. Kupac je položio 900 evra, licitirao do skoro pola miliona evra, kupio firmu, 30-tak radnika je uzelo od države otpremnine, otišlo u nezaposlene, a kasnije je kupac odustao. Radio je ostao bez tona, a lokalna TV i bez slike. Tako je i danas. 

RTV BAP zvanično nije ugašena, troškovi se gomilaju, mali akcionari, bivši zaposleni, pa i nadležni iz lokalne samouprave koja je svojevremeno bila osnivač, a više nema nadležnosti, kao da ne znaju šta činiti.

]]>
Tue, 15 Nov 2016 09:29:00 +0100 Privatizacija medija od 2014. godine http://uns.org.rs/sr/desk/Privatizacija/42477/-drzava-vlasnik-nedeljnih-novina.html