UNS :: Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/rss.html sr http://uns.org.rs/img/logo.png UNS :: Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/rss.html Vesna Pešić: Vučić bi da preuzme Rodićev deo „Politike” http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/35326/vesna-pesic-vucic-bi-da-preuzme-rodicev-deo-politike.html Razlog sejanja masovne političke panike najverovatnije jeste to što Aleksandar Vučić ne dozvoljava vlasniku „Kurira” Aleksandru Rodiću da eventualno postane vlasnik pedeset odsto „Politike”, smatra sociološkinja Vesna Pešić, koja za Radio Slobodnu Evropu kaže da iza čitave afere „Državni udar” zapravo stoji Vučić. ]]> „Po mom mišljenju, iza te histerije, odnosno mafijaških obračuna, stoje Vučić i njegov brat - pri čemu znamo da je jedan predsednik vlade, dok za ovog drugog uopšte ne znamo koju funkciju zauzima i na osnovu čega ide okolo i zastrašuje ljude po Srbiji kad su neki lokalni izbori ili izbori za mesne zajednice.

Ne znamo, dakle, čemu služi taj brat i kakva je njegova funkcija, ali po tome vidimo da imamo jednu potpuno privatizovanu vlast koju ne možemo da kontrolišemo.

Ali, da se vratim na ovu temu.

Očigledno da je u pitanju spor oko toga čiji je vlasnički udeo drugih 50 odsto Politike.

Žalosno je što niko nije izašao sa činjenicama, da vidimo da li je taj deo kupio Bogićević ili je kupio Rodić, čije je, dakle, vlasništvo tih 50 odsto ’Politike’.

Koliko ja razumem, Vučić ne da Rodiću da preuzme taj deo 'Politike’, koji bi eventualno njemu pripao - nažalost, kako rekoh, to niko nije istražio, mi uvek nešto radimo, a da ne znamo činjenično stanje jer se ono sakriva i da bi to sprečio, on je izveo ovaj napad na Rodića, da mu ne dozvoli da preuzme taj deo ’Politike’ nego da on pripadne Vučiću.

On je, u stvari, organizovao celu ovu priču o državnom udaru”, smatra Vesna Pešić.

]]>
Wed, 2 Dec 2015 09:40:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/35326/vesna-pesic-vucic-bi-da-preuzme-rodicev-deo-politike.html
Izjave Bogićevića i prodaju dela „Politike” ispituje tužilaštvo http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34614/izjave-bogicevica-i-prodaju-dela-politike-ispituje-tuzilastvo.html Tužilaštvo za organizovani kriminal naložilo je juče policiji da prikupi nova obaveštenja u vezi sa izjavama vlasnika „Farmakoma” Miroslava Bogićevića, koji je u nedelju obavestio javnost da je na ime „reketa” dao milion evra Aleksandru Rodiću, vlasniku „Adrija medija grupe” i njegovom saradniku Dušanu Bjelopetroviću. Taj novac, kako je naveo Bogićević, dao je kako bi obezbedio ugovor o kupovini „Politike” od nemačkog VAC-a. ]]> U tužilaštvu nam je rečeno da je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) dostavila juče specijalnom tužiocu izveštaj povodom razgovora sa Miroslavom Bogićevićem, obavljenim 6. novembra. Tada je, naime, Bogićević došao u policiju i dao izjavu u vezi sa pomenutim iznuđivanjem.

„Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi pretkrivični postupak u vezi sa navodima Miroslava Bogićevića”, rekli su juče za „Politiku” u ovoj instituciji, uz tvrdnju da od jula proveravaju navode u vezi sa prodajom dela „Politike”.

Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, i policija vodi predistražni postupak u vezi sa spornom kupovinom „Politike”.

Kako saznajemo, policija sada treba da sasluša Aleksandra Rodića, i ljude koje je Bogićević pomenuo u svojoj izjavi, i da zatim o tome obavesti tužilaštvo koje će odlučiti o daljem toku krivičnog postupka.

Prema nezvaničnim informacijama našeg sagovornika bliskog istrazi, za tvrdnje Bogićevića nema dokumenata koji bi ih potkrepili.

Inače, Miroslav Bogićević je samo dva dana nakon što mu je sud ukinuo kućni pritvor uz elektronski nadzor, otkrio javnosti detalje o davanju „reketa”, uz tvrdnju da su za sve to znali tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, kao i Miodrag Rakić i Dušan Petrović.

Sporni „tajming” ove izjave vratio je u žižu interesovanja i krivični postupak koji se protiv Bogićevića vodi.

Zanimljivo je da je optužnica protiv Bogićevića, podignuta zbog malverzacija oko bankarskih kredita, pet puta vraćana tužilaštvu, a njemu je, od hapšenja i pritvora, preko mere elektronskog nadzora, sada jedino zabranjeno da napusti mesto boravišta – Šabac.

Tužilac Miljko Radisavljević juče nije želeo da komentariše odluku suda kojom je Bogićeviću u petak ukinut i kućni pritvor.

Podsećamo, elektronski nadzor i kućni pritvor određeni su mu zbog istrage zloupotreba odgovornog lica sa kreditima „Farmakoma”.

Specijalni tužilac nije želeo da tumači ni činjenicu da je sud za godinu dana pet puta ukinuo optužnicu protiv Bogićevića, tražeći od tužilaštva da dopuni istragu.

Božo Prelević, Bogićevićev advokat, za naš list kaže da je sud u nekoliko navrata davao nalog da se razjasne određene stvari, prvenstveno oko veštačenja.

– Optužnica suštinski nije menjana, ali promene do kojih je došlo nisu male – kaže Prelević za „Politiku”.

On objašnjava da zakon ne ograničava sud u tome koliko puta može tražiti dodatna razjašnjenja od tužilaštva.

Podsetimo, Tužilaštvo za organizovani kriminal je 25. juna podiglo optužnicu protiv vlasnika koncerna „Farmakom MB”, i još šestoro okrivljenih, zbog nezakonitog odobravanja i korišćenja 42 kredita Privredne banke Beograd AD.

Osim Bogićevića optužnicom su obuhvaćeni i predsednik kreditnog odbora Privredne banke Beograd Miodrag Salai, članovi kreditnog odbora te banke Aleksandra Janković, Vera Medić i Predrag Tošić, zamenik člana kreditnog odbora Dušan Vujadinović i Olivera Đorđević, finansijski direktor koncerna „Farmakom MB”.

Optužnica je podignuta zbog sumnje da su učinili krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica kojim je „Farmakomu MB” pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu od 3.943.733.588 dinara.

Privrednoj banci Beograd naneta je imovinska šteta od 4.021.584.762 dinara u vidu novca plasiranog korisnicima na ime 42 sporna kredita, koji nisu vraćeni toj banci.

Za ovo krivično delo zaprećena je kazna do 10 godina zatvora.

Miroslav Bogićević je suvlasnik kompanije koja izdaje list „Politika” a akcije je od nemačkog VAC-a otkupio preko firme „Ist medija grup”. Uhapšen je u novembru prošle godine na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla” kada je pokušao da izađe iz zemlje.

 

Antonijević nije radio u policiji

Bogićević je izjavio da je ceo slučaj 2013. godine prijavio policiji preko poznanika koji je radio u MUP-u Miodraga – Mikija Antonijevića.

On je, prema tvrdnjama Bogićevića, ceo slučaj prijavio tadašnjem načelniku Uprave kriminalističke policije Rodoljubu Miloviću, a posle toga slučaj je ostao u „fioci”.

„Politika” iz nezvaničnih izvora iz policije saznaje da Miodrag – Miki Antonijević nije nikad bio zaposlen u MUP-u. Takođe, prema nezvaničnim informacijama, Antonijević nije venčani kum direktora policije Milorada Veljovića.

 

 

]]>
Tue, 10 Nov 2015 09:11:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34614/izjave-bogicevica-i-prodaju-dela-politike-ispituje-tuzilastvo.html
Tadić demantuje Bogićevićeve navode http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34570/tadic-demantuje-bogiceviceve-navode.html Predsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić demantovao je danas navode vlasnika Farmakoma Miroslava Bogićevića da ima bilo kakve veze sa reketiranjem i iznudom u postupku prodaje "Politike" i upitao zašto se takva afera pokreće dan nakon formiranja koalicije SDS-LDP. ]]> "Čim sam dobio saznanje da me Bogićević optužuje za učešće u kriminalnim aktivnostima i ucenama i reketiranju, hoću da izjavim da nemam nikakve veze sa tim postupkom. Ne samo u slučaju gospodina Bogićevića, već u svim slučajevima. Nikada, ni od koga nisam uzimao novac, nikoga nisam reketirao i ucenjivao", rekao je Tadić.

On je, na danas zakazanoj konferenciji za štampu, poručio da je svoj posao obavljao u skladu sa zakonom i upitao zašto se samo dan posle formiranja novog opozicionog saveza emituju "emisije na televiziji i kampanja privatnih medija, naručenih komentatora, kriminologa".

"Ovo je kraj pravnog sistema i kraj pravne države i ukoliko se ovako bude nastavilo, cenu za ovakav postupak platiće građani", rekao je Tadić.

Vlasnik Farmakoma Bogićević izjavio je danas da je vlasniku Kurira Aleksandru Rodiću i njegovom saradniku Dušanu Bjelopetroviću dao milion evra da bi ušao u posao sa VAC-om vezan za kupovinu "Politike".

Bogićević je za TV Pink rekao da to nije bila provizija, niti mito, već klasičan reket, te da je bio ucenjen.

Za to su, prema njegovim rečima, znali bivši predsednik Srbije Boris Tadić, njegov šef kabineta Miodrag Rakić i funkcioner DS Dušan Petrović.

]]>
Mon, 9 Nov 2015 09:30:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34570/tadic-demantuje-bogiceviceve-navode.html
Istraga tajkunskih sefova i policijskih fioka http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34562/istraga-tajkunskih-sefova-i-policijskih-fioka.html Izjava vlasnika „Farmakoma” Miroslava Bogićevića da je dao milion evra Aleksandru Rodiću i Dušanu Bjelopetroviću kako bi praktično „kupio” ugovor od njih i ušao u posao s nemačkim VAC-om u vezi s kupovinom „Politike” i „Večernjih novosti” otvara mnoga pitanja na koja će odgovor morati da potraže nadležni – od policije do tužilaštva i poreskih službenika. ]]> Nataša Senić iz Uprave kriminalističke policije izjavila je juče za TV Pink kako je poligrafsko ispitivanje Miroslava Bogićevića pokazalo da su tačni navodi da su ga reketirali vlasnik „Kurira” Aleksandar Rodić i njegov saradnik Dušan Bjelopetrović.

„Miroslav Bogićević je samonicijativno došao u policiju i tom prilikom dao izjavu da ga je u više navrata Aleksandar Rodić reketirao i pokušao da od njega iznudi novac”, izjavila je Nataša Senić, dodajući da je Bogićević u više navrata predao Rodiću oko milion evra u kešu.

Pokušali smo u MUP-u Srbije da dobijemo odgovore na pitanja kada je Bogićević tačno prijavio da mu je iznuđivan novac, da li je sprovedena istraga i šta je utvrđeno. U policiji, međutim, juče nisu mogli da odgovore na naša pitanja, već smo samo dobili uveravanja da će naš zahtev biti prosleđen Upravi kriminalističke policije.

Ako je tačno ono što je vlasnik „Farmakoma” juče izneo, sve ovo je jedna velika prljava kriminalna radnja, kaže za „Politiku” Zlatko Nikolić, kriminolog.

Miroslav Bogićević je rekao da je 2012. dao Aleksandru Rodiću i njegovom saradniku Dušanu Bjelopetroviću sumu od milion evra u kešu, kako bi mu prepustili kupovinu novinske kuće „Politika” od nemačkog VAC-a. Biznismen iz Šapca pojasnio je da je bio ucenjen, a novac koji je u nekoliko navrata dao nije bio provizija, niti mito, već klasičan reket.

„Naš zakonski termin je iznuda jer mi nemamo pojam reket i reketiranje”, kaže Nikolić.

Bogićević je juče izjavio da se odlučio da prijavi slučaj policiji kada su Rodić i Bjelopetrović tražili od njega još pet miliona evra za navodni dug koji „Politika” ima prema VAC-u. Preko njegovog poznanika Mikija Antonijevića, objasnio je Bogićević, slučaj je došao do Rodoljuba Milovića, tadašnjeg načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP). Ali ceo slučaj ostaje u fioci. Pokušali smo juče da razgovaramo telefonom sa Rodoljubom Milovićem da nam odgovori zašto je taj slučaj ostao nerešen, ali se na naše pozive nije javljao.

Inače, Miodrag Miki Antonijević, koji je Miloviću prijavio slučaj, kum je direktora policije Milorada Veljovića, koji sada obavlja i funkciju načelnika UKP-a. A baš je Antonijevića „Kurir” svojevremeno prozivao da radi kao Veljovićev savetnik u MUP-u, iako formalno nije zaposlen u policiji.

„Ne verujem da je policija držala taj slučaj u fioci. Neko je po obavezujućem uputstvu postupio kako je postupio i svi smo izigravali francuske sobarice. U masi sličnih takvih događaja ovo nije ništa čudno. Ima mnogo materijala za tužilaštvo. Kako će reagovati, ne znam. Ali da je sve prljavo oko privatizacije ’Politike’, jeste. Hajde da istresemo ko je koliko kriv. Za hapšenje je davanje tolikog novca u kešu. I ovog koji je dao i ovih koji su uzeli. Ako je naredio predsednik, onda se podrazumeva da je to legitimno i normalno”, kaže Zlatko Nikolić.

Analizirajući ovu aferu, naš sagovornik kaže da je saglasan s Tadićem ako je mislio da jedan vlasnik tabloida ne bi smeo ni slučajno da „primiriše” „Politici”, a kamoli da je drži u šaci.

„’Politika’ je dobar zalogaj za svakog ko hoće da vlada i stub našeg štampanog informativnog sistema”, kaže Nikolić.

--------------------------------------------------------------------

Uzimanje deviza u kešu – poreski prekršaj

Da li je preprodavanje ugovora, ali i davanje milion evra u kešu nelegalan posao, pitali smo nadležne u Savetu za borbu protiv korupcije, ali odgovor nismo dobili. Upućeni smo da dođemo narednih dana u savet i da razgovaramo o tom slučaju.

– Samo ustupanje ugovora je legitimno, i tu zakon nije prekršen. Ali zabranjeno je plaćanje u devizama, pa je onaj ko je dao novac prekršio Zakon o deviznom poslovanju. Na drugoj strani, onaj ko je primio novac napravio je poreski prekršaj – navodi za „Politiku” advokat Branko Pavlović, konsultant za investicije. 

--------------------------------------------------------------------

Afera i u tvitovima

* „Što već neko reče: Nadam se da u ratu Kurir-Informer-Pink neće biti preživelih”.

* „Da li je slučajnost to što je Bogićeviću ukinut pritvor pre dva dana”.

--------------------------------------------------------------------

Ilegalni putevi novca

U Višem tužilaštvu u Beogradu, kao i u Tužilaštvu za organizovani kriminal, juče nismo mogli da dobijemo informaciju o tome kakvi će koraci biti preduzeti u vezi s jučerašnjim navodima Bogićevića. Iz oba tužilaštva dobili smo odgovor da će informacije o tome moći da saopšte danas. Za krivično delo iznude moguće je izreći kaznu zatvora do 12 godina.

Svaka novčana transakcija veća od 10.000 evra mora, po zakonu, da se obavi preko bankovnog računa. Ako se to ne uradi, smatra se vrstom pranja novca i izbegavanja novčanih obaveza. Zaprećena kazna je oduzimanje dobiti i kazna zatvora od jedne do pet godina.

Policija bi trebalo da sasluša sve ljude koje je Bogićević pomenuo i da o tome obavesti tužilaštvo, rekao je za „Politiku” advokat Božo Prelević, Bogićevićev branilac u postupku koji se protiv njega vodi u vezi s kreditima „Farmakoma”.

]]>
Mon, 9 Nov 2015 09:25:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34562/istraga-tajkunskih-sefova-i-policijskih-fioka.html
Tabloidi, iznude i politika http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34560/tabloidi-iznude-i-politika.html Jučerašnje obraćanje vlasnika „Farmakoma” Miroslava Bogićevića na TV Pink otkrilo je niz novih detalja koji se odnose na ponašanje bivših državnih funkcionera, ali i na način na koji funkcionišu tabloidi u Srbiji. Šta smo, u stvari, saznali juče od Bogićevića? Za početak, ispostavilo se da je u Srbiji moguće zaraditi ogroman novac, samo pod uslovom da ste vlasnik tabloida koji trguje svojim uticajem. ]]> Zapravo, ako je verovati tvrdnjama Bogićevića, Aleksandar Rodić, vlasnik „Kurira”, zaradio je milion evra na dnevnom listu „Politika”, a da je sumnjivo i samo njegovo ulaganje. Rodić je prosto preprodao neki ugovor koji je imao s nemačkim VAC-om i za to uzeo novac, a potraživao je još pet miliona evra od Bogićevića.

Time su se ispostavile kao tačne ocene onih koji su tvrdili da tabloid „Kurir” nije tako finansijski uspešan zahvaljujući tiražu i prihodu od reklama, već prevashodno zahvaljujući ucenjivačkim kapacitetima. Jer, kako drugačije opisati situaciju u kojoj se biznismen, uz znanje državnog vrha, natera da otkupi ugovor od preprodavca.

Iz Bogićevićevog jučerašnjeg obraćanja prvi put smo dobili i potvrdu ranijih nagađanja da je „Kurir” još 2011. hteo da kupi „Politiku”. Tačnije, ispostavilo se da je „Kurir” bio u igri i pre nego što je Bogićevićev „Farmakom” preko ruske kompanije „Ist medija grup” kupio 50 odsto „Politike novine i magazini” (PNM), kompanije koja izdaje dnevni list „Politika”.

Zapravo, o prodaji 50 odsto učešća u PNM vrlo se malo znalo, a svaki pokušaj objašnjavanja unosio je dodatnu zabunu u celu priču. Prodaja je delovala toliko komplikovano da je premijer Aleksandar Vučić jednom prilikom rekao da „ni Sveti Petar to ne bi mogao da razmrsi”. A sada, posle izjave Bogićevića, sve deluje dosta jednostavnije.

Za početak, ispostavilo se da je bio u pravu bivši poslanik Liberalno-demokratske partije (LDP) Zoran Ostojić kada je krajem 2011. saopštio da preduzeće „Kurir info” namerava da otkupi udeo nemačke kompanije VAC u dnevnim listovima „Politika”, „Večernje novosti” i „Dnevnik”.

Ostojić je saopštio da iza čitave transakcije stoje ljudi iz tadašnjeg državnog vrha i da će kupovina akcija VAC-a od strane „Kurira” dovesti do potpune medijske blokade.

Dan kasnije, na konferenciji za novinare Ostojić je proširio tvrdnje navođenjem konkretnih imena ljudi bliskih vlasti s kojima je dovedena u vezu moguća „Kurirova” kupovina akcija VAC-a u tri dnevna lista. Tada je rekao da iza tog pokušaja direktno stoji član Demokratske stranke i savetnik u Ministarstvu pravde Dušan Bjelopetrović, a sve u cilju da se monopolizuje uticaj na medije i zagospodari medijskom scenom pre izborne kampanje.

Ostojić je naveo i da su „Kurir” i njegov vlasnik Aleksandar Rodić samo paravan za uticaj grupe moćnih pojedinaca iz vlasti koji su se udružili u ovom poduhvatu. „Kupovinu ovih dnevnih novina vode delovi izvršne vlasti, koncentrisani oko nekih krugova u DS-u. Suština je da oni kroz niz prikrivenih aranžmana žele da otkupe udele nemačkog VAC-a u kompanijama koje su izdavači tri dnevna lista. Okvirni ugovor s predstavnikom VAC-a 10. novembra 2011. u Diseldorfu su potpisali Aleksandar Rodić i Dušan Bjelopetrović. Po tom ugovoru, do 22. decembra 2011. treba da bude realizovan i plaćen posao vredan četiri miliona evra”, tvrdio je tada Ostojić.

Ostojić je izneo tvrdnju da je novac za realizaciju ovog posla prvobitno tražen iz sredstava koje Evropska banka za obnovu i razvoj preko Vlade Srbije daje kroz subvencionisane kredite za pomoć medijima. Međutim, tvrdi Ostojić, ta namera je otkrivena, pa je napravljen novi plan da se kao finansijer kupovine pojavi konzorcijum domaćih firmi, opet pod posrednom kontrolom vladajućih krugova.

O svemu tome LDP je obavestio Agenciju za borbu protiv korupcije, koja je tada obavestila javnost da je predmet „uzet u razmatranje”. Do danas nisu poznati detalji njihovih provera.

Ostojić juče nije želeo dodatno da razgovara na ovu temu.

Druga bitna činjenica u jučerašnjem Bogićevićevom iskazu jeste uloga državnog vrha Srbije, tačnije tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, šefa njegovog kabineta Miodraga Rakića i tadašnjeg zamenika predsednika DS-a Dušana Petrovića, koji je operativno rukovodio tada najmoćnijom strankom u zemlji.

Bogićević je juče tvrdio da su pomenuta trojica znala za ceo aranžman. Međutim, njihovo ponašanje iz perioda preprodaje „Politike” bilo je znatno drugačije. Može se pretpostaviti da su, umesto javnog i državnog interesa, štitili privatni i partijski interes.

Zapravo, država se tada ponašala kao da se ništa ne dešava. Kada je VAC po pravu preče kupovine ponudio „Politici AD” (koja je vlasnik 50 odsto udela u PNM) da otkupi akcije nemačkog koncerna, nije stigao nikakav odgovor. Zapravo, država nije odgovorila na ponudu da otkupi drugih 50 odsto akcija. VAC je to ćutanje protumačio tako da Srbija ne želi da otkupi taj deo, posle čega se okrenuo drugim potencijalnim kupcima. Sada se ispostavlja da država nije želela da otkupi udeo u „Politici” kako bi ga preuzeli ljudi bliski tadašnjoj vladajućoj garnituri. Ovde valja podsetiti da se sve ovo dešavalo 2012. godine, u vreme predsedničkih i parlamentarnih izbora, pa se namera tadašnjeg državnog vrha može veoma lako prepoznati.

Dalje, veoma je bitan deo jučerašnjeg iskaza Bogićevića koji se odnosi na kupovinu dugovanja „Politike”. Zapravo, Bogićević tvrdi da je „Kurir” još tada otkupio potraživanja „Politike” i da je hteo da im sam Bogićević za to plati pet miliona evra.

„Kurir” je, da podsetimo, tek sredinom oktobra ove godine saopštio da je otkupio prava i potraživanja „Politike”, posle čega je započeo jezivu kampanju protiv naše kompanije, lista i direktorke Mire Glišić-Simić.

Zato je pitanje: zašto je „Kurir” tek četiri godine kasnije saopštio da je otkupio potraživanja i da ima nameru da postane vlasnik najstarijeg lista na Balkanu.

Pritom, ta navodna dugovanja „Politike” predmet su sudskog spora koji se vodi u Nemačkoj, gde naša kuća žestoko osporava ta dugovanja.

Ono što je bitno, ispostavilo se i da je Aleksandar Rodić čovek koji je u to vreme radio za interese DS-a. Zato je i danas opet aktuelno pitanje: za koga sada Rodić radi i koga to sakriva njegova poslovna hobotnica? I da li ćemo morati da čekamo četiri godine da bismo to saznali?

Dušan Telesković

--------------------------------------------------------------------

Tadić poriče, tvrdi da se „nije mešao”

Predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić demantovao je tvrdnje Miroslava Bogićevića, vlasnika „Farmakoma”, iznete juče na TV Pink, da ima bilo kakve veze sa reketiranjem i iznudom u postupku prodaje „Politike”. On tvrdi da ne samo u slučaju Bogićevića, već i u svim slučajevima takve vrste, nikada nije imao udela.

„Bogićević me optužuje za učešće u kriminalnim aktivnostima, ucenama i reketiranju, i zato hoću da izjavim da nemam nikakve veze sa tim postupkom. Nikada ni od koga nisam uzimao novac, nikoga nisam reketirao i ucenjivao. Takođe, nikada u životu nisam tražio od Bogićevića, niti od bilo kog privrednika u Srbiji da kupi bilo koju novinu konkretno”, istakao je Tadić, na jučerašnjoj vanrednoj konferenciji za novinare.

On uverava da je od srpskih privrednika tražio da investiraju ne samo u auto-industriju, poljoprivredu ili nove tehnologije, nego i u medije, jer, kako je Tadić rekao, nije dobro da stranci budu vlasnici svih srpskih kompanija.

„Ali nikada u životu nisam vodio razgovor ni sa jednim privrednikom u Srbiji da kupi bilo koje konkretne novine”, naglasio je Tadić.

On je priznao da je kao predsednik Srbije, znao da je u toku postupak kupovine „Kurira” i da je u toku postupak privatizacije svih ostalih kompanija, ali, uverava da se nije mešao u taj proces.

„U međusobne odnose srpskih kompanija, bilo da su pitanju „Kurir”, „Farmakom” ili „Vac” nisam se mešao. Ali često sam kao predsednik Republike imao situaciju da pokušavam da razrešim probleme iz prošlosti u vezi sa raznim privatizacijama pogotovo za one u kojima su učestvovale strane kompanije”, naglasio je Tadić.

Kada je reč o nemačkom „Vacu”, Tadić tvrdi da je o tome je govorio Bodo Hombah i da je to, kako on kaže, najčešće bilo političko pitanje o kome je bilo reči na sastancima najviših predstavnika nemačke i srpske države.

„O optužbama iznetim na moj račun govoriću u sudskom postupku, ukoliko tužilac nađe za shodno da sudski proces otvori i podigne optužnicu. Ali svakako neću govoriti pred režimskim medijima, pred naručenim analitičarima, pred ljudima koji urušavaju pravni sistem ove zemlje”, rekao je Tadić.

Boris Tadić je juče konstatovao da se napadi na njega događaju samo dan posle formiranja novog o opozicionog saveza LDP-a i SDS-a.

„Odmah posle toga imamo ovakvu vrstu emisija, orkestriranu kampanju privatnih medija, Vlade Republike Srbije, naručenih komentatora, takozvanih kriminologa, analitičara i svih ostalih. Ovo je kraj pravnog sistema i kraj pravne države. I ukoliko se ovako bude nastavilo cenu za ovakav postupak platiće građani”, naglasio je Tadić.

On je zbog prozivki na svoj račun zaključio da je u Srbiji na delu „urušavanje demokratije i osnovnih evropskih vrednosti” i zaključio je da se u Srbiji ne sprovodi reformski proces.

„Način upravljanja zemljom od strane vlasti je takav da se ugrožavaju ljudska prava, ugrožava krivični proces i uspostavljanje pravnog poretka u državi”, rekao je Tadić.

D. Spalović

--------------------------------------------------------------------

Tadić: Ponašajte se pristojno; Vučićević: Odgovorite na pitanja

Jučerašnju konferenciju za novinare obeležio je verbalni sukob lidera SDS-a Borisa Tadića i glavnog i odgovornog urednika lista „Informer” Dragana Vučićevića, koji je inicirao bivši predsednik Srbije jer je dozvolio da mu se postavi samo tri pitanja. Pre nego što je odgovorio na pitanja, Tadić je zaključio „da su mediji iz Srbije, u ovoj sali, kada se vrši direktan napad na opozicione političare”. Tadić je naglasio da to, kako je rekao, govori o jednoj neverovatnoj situaciji, sa stanovišta demokratije i medija u Srbiji.

Predsednik SDS-a prvo je saslušao prvi set pitanja, ali kada nije dao odgovor na pitanja novinarke TV Pink, burno je reagovao Dragan Vučićević.

„Vi nemate nameru da odgovorite na pitanja. Kako vas nije sramota. Ljude ovo interesuje i red je da dobiju odgovor o tome da li ste tražili od Bogićevića da kupi ’Politiku’”, pitao je između ostalog, Vučićević.

Tadić mu je dva puta rekao: „Molio bih vas da se ponašate pristojno”.

Vučićević je odgovorio: „Ja se i ponašam pristojno. Šta je to nepristojno u pitanjima moje koleginice”, pitao je urednik „Informera”.

Kada je uskraćen za odgovore, Vučićević je oštro reagovao: „Što ste nas zvali ako nećete da odgovarate na pitanja? Kakav je to način? Rekli ste tri pitanja, a mi vas pitamo i ostajemo bez odgovora”.

Posle toga Tadić je saslušao pitanja novinara „Politike” i onda je odgovorio na sva pitanja, ali tim odgovorima nije bio zadovoljan Vučićević koji je pitao zašto su dozvoljena samo tri pitanja.

„Ma dolaziću mu na svaku konferenciju za novinare i tražiću odgovore na pitanja o njegovoj umešanosti u kupovini „Politike”. Neće se mene tako lako rešiti”, zaključio je Vučićević po završetku konferencije za novinare.

--------------------------------------------------------------------

Dušan Petrović: ništa nije bilo nezakonito

Miroslav Bogićević izjavio je juče za TV Pink i da je za reketiranje kojem je bio izložen, osim bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i šefa njegovog kabineta Miodraga Rakića, znao i Dušan Petrović, koji je u vreme pomenutih dešavanja 2012. godine bio potpredsednik Demokratske stranke.

Zatražili smo od Petrovića komentar povodom optužbi Bogićevića i on nam je odgovor poslao u SMS poruci.

„U toku prethodnih nekoliko godina više puta sam izjavio da nemam saznanja da je bilo ko učinio bilo šta mimo svoje slobodne volje ili na bilo koji način nezakonito u vezi s pravnim poslovima u vezi s vlasništvom nad ’Politikom’ i ’Novostima’ u vreme pre formiranja vlade u leto 2012. godine. Koliko mi je poznato, nemački VAC je imao jasnu nameru da svoju imovinu u Srbiji proda, a svi koji su s njima o tome pregovarali, činili su to svojom slobodnom voljom. Dakle, prema mojim saznanjima, kako nemačka kompanija, tako i drugi učesnici u ovom procesu, vodili su se isključivo svojim poslovnim interesima. Takođe, nemam saznanje da je svim ovim događajima u vremenu o kojem govorim javni interes oštećen na bilo koji način.”, naveo je sinoć u pisanoj izjavi za „Politiku” Dušan Petrović.

D. Ivanović

--------------------------------------------------------------------

Krstić: Bio sam savetnik za medije, a ne savetnik za prodaju medija

Savetnik za medije bivšeg predsednika Borisa Tadića Nebojša Krstić kaže za „Politiku” da nije imao saznanja o spornoj prodaji „Politike”. „Znam da mi mnogi ljudi neće verovati, ali u to vreme zaista ništa nisam znao, a ni kasnije nisam bio upućen u poslove ili dogovore o kojima se danas govori. Ljudi koje me danas pitaju šta znam o privatizaciji ’Politike’ ili ’Novosti’ zaboravljaju da sam ja bio savetnik za medije a ne savetnik za prodaju medija.”

--------------------------------------------------------------------

Stefanović: Predajemo izveštaj tužilaštvu

„Danas ćemo predati izveštaj tužilaštvu koje dalje treba da postupa. Tvrdnje Bogićevića otkrivaju novi pravac rada za policiju, jer ovo što se desilo ne može da se ostavi nerasvetljeno. Neko će za to morati da odgovara”, rekao je sinoć na TV Pink Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

]]>
Mon, 9 Nov 2015 09:20:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34560/tabloidi-iznude-i-politika.html
Šokantno priznanje Miroslava Bogićevića: Platio sam Aleksandru Rodiću reket od milion evra! http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34552/sokantno-priznanje-miroslava-bogicevica-platio-sam-aleksandru-rodicu-reket-od-milion-evra.html Biznismen Miodrag Bogićević priznao je uživo u emisiji televizije Pink "Rušenje Vučića" da je Aleksandru Rodiću dao milion evra u kešu kako bi mu bila prepuštena kupovina Politike! U razgovoru sa glavnim i odgovornim urednikom Informera Draganom J. Vučićevićem, Bogićević je rekao da je 2012. godine dao Aleksandru Rodiću vlasniku "Kurira" i njegovom saradniku Dušanu Bjelopetroviću, sumu od milion evra, kako bi mu prepustili kupovinu novinske kuće Politika od nemačkog VAC-a! ]]> Biznismen iz Šapca je u razgovoru sa Vučićevićem rekao da to nije bila provizija, niti mito, već klasičan relet, te da je bio ucenjen.

U suprotnom, rekao je Bogićević, zaprećeno mu je da će protiv njega biti povedena medijska kampanja u "Kuriru".

Za to su, prema njegovim rečima, znali bivši predsednik Srbije Boris Tadić, njegov tadašnji šef kabineta Miodrag Rakić i funkcioner DS Dušan Petrović.

Bogićević navodi da je taj novac 2012. dao u kešu, u više navrata.

Međutim,  kada su mu tražili još 5 miliona evra za navodni dug koji Politika ima prema VAC-u, on je odlučio da slučaj prijavi policiji! Vlasnik Farmakoma je rekao da ima fiktivne ugovore na pet miliona evra, o čemu je nedavno svedočio i na poligrafu. On je, takođe, rekao da je spreman da o svemu što je rekao svedoči na sudu.

POLICIJA: Poligraf pokazao da je Bogićević govorio istinu!

Poligrafsko ispitivanje valsnika Farmakoma Miroslava Bogićevića pokazalo je da su tačni navodi da su ga reketirali vlasnik Kurira Aleksandar Rodić i njegov saradnik Dušan Bjelopetrović, izjavila je danas načelnica Uprave kriminalisticke policije Nataša Senić.

- Miroslav Bogićević samoinicijativno je pristupio u prostorije policije i tom prilikom dao izjavu da ga je u više navrata Akleksandar Rodić reketirao i pokušao od njega da iznudi novac - rekla je ona u izjavu za TV Pink.

Ona je rekla da je Bogićević u više navrata predao Rodiću oko milion evra u kešu.

- Nakon davanja takve izjave uz saglasnost Miroslava Bioćevića izvršeno je poligrafsko ispitivanje kako bi se potvrdilo da li su navodi takve izjave istiniti i testiranje je pokazalo da jesu, odnosno da je tom prikom govorio istinu - poručila je ona.

]]>
Sun, 8 Nov 2015 12:50:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/34552/sokantno-priznanje-miroslava-bogicevica-platio-sam-aleksandru-rodicu-reket-od-milion-evra.html
Adria media grupa pokušava da zastraši UNS http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33958/adria-media-grupa-pokusava-da-zastrasi-uns.html Aleksandar Rodić i „Adria media grupa” poslali su Udruženju novinara Srbije (UNS) dva puta opomenu pred utuženje zbog toga što su na sajtu preneli tekstove objavljene u „Informeru” o sumnjivom poslovanju „Kurira”. Kako su naveli, reč je o „nizu netačnih, neistinitih i zlonamernih informacija koje za cilj imaju nanošenje nenadoknadive štete”. ]]>

„Činjenica da su sporni tekstovi već objavljeni u drugom mediju vam ne daje za pravo da ’preuzimate’ kršenje zakona, povredu prava i nastupanje s dužnom novinarskom pažnjom”, stoji u opomeni koju je dobio UNS.

Takođe, pravni zastupnici ove kompanije naveli su da će, ukoliko UNS ne ukloni sporne tekstove sa portala i ne objavi ispravku, pokrenuti sudski postupak.

Prva opomena na adresu ovog udruženja stigla je 25. avgusta i u njoj je dat rok od 24 sata za uklanjanje spornih tekstova. U suprotnom, sledi tužba za naknadu štete.

UNS nije postupio u skladu sa zahtevom „Adria media grupe”, a umesto obećane tužbe, za mesec dana stigla je još jedna opomena pred utuženje.

„Spremni smo da objavimo svaku konkretnu i jasnu ispravku istinitosti iznetih činjenica, a verujemo da znate da nam zakon i profesionalna pravila ne dozvoljavaju da jednostrano ispravljamo objavljene tekstove, deklarišemo njihovu (ne)istinitost ili arbitriramo u polemici. Nije nam poznato da ste povodom spornih tekstova protiv osnivača i urednika lista „Informer” vodili postupak za objavljivanje ispravke ili za naknadu štete prouzrokovane objavljivanjem neistinitih informacija, jer bismo informaciju o tome takođe objavili”, navodi se u odgovoru koji je UNS uputio „Adria media grupi” i Aleksandru Rodiću.

„Kurir” za dve godine 11 puta prekršio novinarski Kodeks

Tabloid „Kurir” nije bio u Savetu za štampu od njegovog osnivanja, ali za samo dve i po godine 11 puta je prekršio novinarski Kodeks.

Komisija Saveta za štampu je u osam slučajeva odbacila žalbu protiv ovog tabloida.

Na tekstove objavljene u „Kuriru” žalili su se Nenad Čanak, Dragan Đilas, Zoran Živković, Goran Popović, Vladimir Georgiev, Ljuba Pantović, Borislav Stefanović, Aleksandra Barton, Ministarstvo kulture i „Ringijer Aksel Špringer”.

Takođe, politički magazin „Njuzvik”, jedno od izdanja „Adria media grupe”, za samo dva meseca rada zaradio je jedan prekršaj, a žalbu je podnela Svetska banka.

]]>
Tue, 20 Oct 2015 09:17:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33958/adria-media-grupa-pokusava-da-zastrasi-uns.html
Politika uzela Nemcima 20 miliona evra, a sad pokušava da ih prevari http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33918/politika-uzela-nemcima-20-miliona-evra-a-sad-pokusava-da-ih-prevari.html „Politika novine i magazini" (PNM), „Politika a.d." i „Politika štamparija" dobili su oko 20 miliona evra od nemačkog VAC, što ove tri firme u sudskom procesu koji se vodi ne osporavaju, ali pokušavaju da tu pozajmicu ne vrate, saznaje Kurir. ]]>

Nemačka firma je od 2002. do 2012. imala 50 odsto vlasništva u tri državne preduzeća i tad im je i dala novac.

Pokušaji ovih državnih firmi da se izvuku od vraćanja kredita iz njihovog ugla sasvim su logični, jer da nije bilo tog novca teško da bi preživele. Međutim, i sa tih 20 miliona evra dobijenih u kešu predstavnici države koji su ih vodili nisu uspeli da naprave uspešne kompanije jer, kad se pogledaju njihovi finansijski izveštaji, vidi se da su poslednjih godina stalno beležile gubitak.

Krediti

Ako bi ove državne firme morale da vrate novac koji su dobile od VAC, bile bi u mnogo većem gubitku, pa bi država kao većinski vlasnik mogla da pita odgovorne kako su vodili ove kompanije prethodnih godina.

Mogla bi da pita Miru Glišić Simić kako kao direktorka PNM ima godišnju platu od 1,4 miliona dinara, a firma koju vodi ima kumulirani gubitak od 4,1 milijardu dinara.

Nijedna od tri firme ne osporava na sudu daje dobila novac od nemačke kompanije. Oko 17 miliona evra dobili su u gotovini kako bi se poboljšala njihova likvidnost, jer bez tog novca ne bi mogli normalno da posluju, a ostalo je oprema koja je za štampariju kupljena od VAC kaže za Kurir osoba koja je upoznata sa celim slučajem.

Da je „Politika novine i magazini" svesna da duguje VAC govori i njihov redovan finansijski izveštaj za 2014, koji je poslovodstvo ove firme predalo Agenciji za privredne registre. U ovom dokumentu u više navrata se potvrđuje da im je VAC dao novac.

Pod stavkom „dugoročni krediti" navode se dva kredita od 3,75 miliona evra i 6,16 miliona evra, ukupno 9,9 miliona evra, odnosno 1,1 milijarda dinara.

Piše da su krediti dobijeni od VAC uz kamatu od dva odsto, plus euribor s rokom otplate do januara 2010, odnosno decembra 2007. Oba zajma nisu vraćena.

Džaba milioni

Međutim, sav taj novac nije bio dovoljan da PNM posluje pozitivno. Gubitak je samo od 2010. do 2014. ukupno bio, veći od pola milijarde dinara ili oko četiri miliona evra, dok je kumulirani manjak iz prethodnih godina na kraju prošle dostigao 4,1 milijardu dinara.

„Politika a.d.", ,,Politika novine i magazini" i „Politika" štamparija" nisu imali komentar.

Mahmud Bušatlija

Građani zaslužuju odgovor zašto je napravljen gubitak

Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže za Kurir da je legitimno da suvlasnik neke firme pozajmi toj firmi novac, a kako će se to priznati i da lije sve urađeno u skladu s propisima, utvrdiće sud. Građane više, smatra on, treba da zanima šta je sa državnim kapitalom u ove tri državne firme jer, kao i mnoge druge, posluju s gubitkom. Međutim, država ne zna da čuva svoj kapital, nema sistem, to vidimo 15 godina. Legitimno je u svim firmama, pa i u ovim, postaviti pitanje šta su radili predstavnici države ako su napravili gubitak. Državni kapital ima vlasnika, to su građani Srbije i verujem da oni zaslužuju odgovor zašto neko smanjuje njihovu imovinu smatra on.

Milomir Marić odgovara urednici Politike

Smajlovićeva je kao okupator

Glavni urednik TV Hepi Milomir Marić, odgovarajući na prozivku urednice Politike Ljiljane Smajlović da je „otkrio najnižu stepenicu rijalitija, a izdaje se za novinara", kaže da danas više istine ima u rijalitijima nego u Politici.

Poznato je daje Ljiljana Smajlović bez duha. Mi smo uvek u Beogradu bili slobodnog duha i šarma, bili smo nepokoreni, a ona je svojevremeno donela provincijalni duh tamnog vilajeta. I uprkos tome je bolje je plivala od nas koji smo i dalje ostali „sumnjiva lica" kaže Marić.

On ocenjuje da Smajlovićeva doživljava Srbiju „kao okupator, koji je ravnodušan za muke naroda", te da je ona uvek bila na strani onih koji su upropastili našu državu.

]]>
Mon, 19 Oct 2015 09:29:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33918/politika-uzela-nemcima-20-miliona-evra-a-sad-pokusava-da-ih-prevari.html
Politika pravi primer neprofesionalnosti http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33920/politika-pravi-primer-neprofesionalnosti.html „Dragulj srpskog novinarstva" juče objavio više proizvoljnih tekstova o Kuriru, ali se nijednog trenutka nisu setili da pozovu našu redakciju za komentar, dok na naša pitanja ne odgovaraju ]]> Iako dnevne novine Politika veoma često pišu, a njihova glavna i odgovorna urednica Ljiljana Smajlović govori o profesionalizmu, predstavljajući se usput kao „list pristojne Srbije" i „dragulj srpskog novinarstva", u svom jučerašnjem broju su tekstovima o Kuriru pokazali da su ipak još uvek daleko i od profesionalizma i od pristojnosti.

Oni koji drugima drže lekcije o tome kako treba raditi morali bi da znaju da jedno od osnovnih pravila u novinarstvu nalaže da se mora čuti i druga strana.

Nepotkrepljene tvrdnje

Na to, na kraju krajeva, obavezuje i pristojnost!

No, ništa od toga juče nismo pročitali na četiri strane Politike. A nismo ni mogli da vidimo zato što nijedan od novinara „najstarijeg lista na Balkanu" nije pozvao Kurir kako bi čuo „drugu stranu", a takođe niko nije poslao nijednu poruku ili mejl s pitanjima.

Eto kako radi Politika dok se sve vreme kune u profesionalnost.

Za razliku od njihovih tekstova, koji su uglavnom napisani na osnovu statističkih podataka, Kurir je prethodnih dana svoje pisanje o katastrofalnom poslovanju kompanije „Politika novine i magazini" potkrepio brojnim zvaničnim dokumentima.

Istovremeno, Politika je juče pisala i o našim navodnim kršenjima Kodeksa novinara. A ako ćemo o Kodeksu i profesionalnosti, treba imati u vidu daje na račun Politike Savetu za štampu takođe stizao veliki broj žalbi.

Međutim, sve one, na neki volšeban način, a najverovatnije zbog različitih pritisaka, skoro nikada ne dolaze na dnevni red Saveta. Razlog za to možda leži u činjenici da je prethodnih godina u radu tog tela učestvovala i Ljiljana Smajlović lično.

Kad će plata

Nezadovoljstvo među zaposlenima u Politici nikada nije bilo veće. Besni su zbog bahatog ponašanja direktorke Mire Glišić Simić, kojoj je samo bitno da sačuva svoje privilegije, astronomsku platu od čak 1,4 miliona dinara i ogromne bonuse, odnosno fotelju. Mi, „obični" zaposleni u Politici imamo, za razliku od topmenadžmenta, samo jednu brigu. Da li ćemo dobiti plate kaže sagovornik Kurira, koji je iz razumljivih razloga hteo da ostane anoniman, i dodaje da im je najmanje bitno u čijem su vlasništvu, a mnogo više kada će im plate biti bar za dinar veće od potrošačke korpe.

Toma Fila

Neka nam je bog u pomoći

Glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović je u svom jučerašnjem uvodniku kritikovala advokate Tomu Filu i Borivoja Borovića zato što su se oglasili povodom reći predsednika Tomislava Nikolića, koji je zloupotrebio položaj, komentarišući mogućnost da „Adrija medija grupa" preuzme „Politiku" i „Novosti".

Ona je poznate advokate, reklo bi se podrugljivo, nazvala „Kurirovim stručnjacima". Fila kaže da ne razume šta je Smajlovićeva time htela da postigne. Ne razumem zašto se ona pobunila osim da ovako želi da podigne tiraž Politike. A ako zaista pljuvanjem advokata diže tiraž, onda neka nam je svima bog u pomoći. Inače, kako vidim, tiraž Politike se uopšte ne povećava kaže on.

 

]]>
Mon, 19 Oct 2015 09:35:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33920/politika-pravi-primer-neprofesionalnosti.html
Po­li­ti­ka iz­me­đu ra­je i gra­je http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33880/politika-izmedju-raje-i-graje.html Pokušaj neprijateljskog preuzimanja „Politike” bio bi svojevrstan vid divljaštva čak i da na najugledniju srpsku medijsku ustanovu ne nasrću vlasnici jednog od najgorih tabloida u novijoj istoriji naše zemlje. ]]>

Ali, nije ovde reč samo o predatorskom kapitalizmu. „Kurirov” napad na „Politiku” je objava završne faze kulturnog rata u kom su se linije fronta tako ispomerale da, ako „Politika” padne, neće biti potrebno ni da se vode pregovori o kapitulaciji pristojne Srbije.

Vlasnici „Kurira” nisu dali nijedan dokaz da su od nemačkog VAC-a kupili potraživanja koja „Politika” ionako osporava. Nemaju dokaze da su bilo šta kupili, ali vode prljavu kampanju protiv lista koji tobož pokušavaju da kupe. Sve živo što imaju su više puta stavili pod hipoteku, ali ne prezaju ni od čega da pod kontrolu stave list za koji istovremeno izmišljaju da je dužan pedeset miliona evra.

Naravno da nisu Rodići ti koji su izmislili trange-frange trgovinu, fingiranje tržišta i kupovinu bez novca. U napad na „Politiku” oni su samo uložili svoje posebne veštine u razaranju ljudi i institucija. „Hedž fondovi” u Americi ne mare za pustoš koju za sobom ostavljaju u lokalnim zajednicama, ali nemaju tabloide da ih kao prethodnicu šalju da uz psovačku hajku lome otpor žrtava.

Zato nije čudo da se ljudi ustručavaju da se suprotstave „Kuriru”. Preksinoć je predsednik Srbije izložen pogrdama samo zato što se usudio da javno kaže da bi bila katastrofa da „Politika” počne da liči na „Kurir”. Tabloid je munjevito našao čak dva poznata advokata, Tomu Filu i Borivoja Borovića, koji su očitali lekciju Tomislavu Nikoliću da je „zloupotrebio funkciju i uticaj” i „izvršio pritisak” na medije. „Kurirovi” stručnjaci se čak pretvaraju i da veruju kako su Rodići „Politiku” kupili na berzi, kroz deonice.

A juče se u hajku uključio i Milomir Marić, da objasni kako su ljudi nekad učili da čitaju iz „Politike”, a sad se uz njenu pomoć odvikavaju od čitanja. Znate Milomira Marića? Otkrio je najnižu stepenicu rijalitija a izdaje se za novinara, pa mnogi građani Srbije misle da je novinar čovek koji ubacuje ili izbacuje iz štale u „Farmi”.

Lakoća kojom ovaj list pronalazi „stručnjake” koji će da potvrde ono što Raji i Aci odgovara nije vest, ali jeste važan deo društvene moći „Kurira”. U neuređenom društvu se moć stiče i tako da se ničeg ne stidite i da ni od čega ne prezate. Paukova mreža uticaja „Kurira” u srpskom društvu nalik je onoj „žutoj hobotnici” s grafikona koji je Savet za borbu protiv korupcije nacrtao o isprepletenosti njihovih firmi i mreži prebacivanja potraživanja.

Postojao je „Kurir” i pre stotinu i više godina, kada su Ribnikari osnovali „Politiku”, samo se niko više ne seća kako se tada zvao jer su svi ondašnji „kuriri” izumrli. I nije tu posredi nikakva specijalna srpska rugoba: hoće to u fazi „divljeg kapitalizma”, razaranja porodice i slabljenja institucija. „Kurir” po sebi ne predstavlja ništa, on je snažan samo ako postoji uporedo s kriminalnim nemarom države. Taj nemar je stvarna pretnja sudbini „Politike”, koja je delom još u državnom vlasništvu.

Da li država izlazi iz medija da bi u njih ušli Rodići ili Peconi?

Vlast Borisa Tadića prva je pokušala da tajno proda „Politiku” „Kuriru”, ali je ta bruka sprečena. Aleksandar Vučić je po dolasku na vlast 2012. godine obećao da će se do kraja avgusta te godine znati potpuna istina o kupovini „Politike”. Trideset meseci kasnije, na vrhuncu moći, izjavio je da ni Sveti Petar ne bi mogao da razmrsi vlasništvo „Politike”. Hoće li ostati na tome da država ne može ništa ili će istražni organi ipak uspeti da raspetljaju pipke te hobotnice?

 

]]>
Sun, 18 Oct 2015 12:27:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33880/politika-izmedju-raje-i-graje.html
Pravila igre tabloidnog biznisa http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33894/pravila-igre-tabloidnog-biznisa.html „Adria medija grupa” osnovala je pre tačno mesec dana dve nove kompanije. Ćerke firme: „Adria medija solušn” i „Adria medija invest” osnovane su 18. septembra, a njihov zastupnik je Aleksandar Rodić. Prema podacima Agencije za privredne registre ovi privredni subjekti nalaze se na istoj adresi na kojoj je „redakcija Kurira” – Vlajkovićevoj 8. ]]>

Šta porodica Rodić smera s dve nove kompanije nije poznato. Ali, posmatrajući njihovo dosadašnje poslovanje, za njih nema ništa lakše nego osnovati novu firmu. Mustra njihovog porodičnog biznisa je sledeća: prvo osnuju novu firmu, a potom je ugase čim je opterete neplaćenim dugovanjima, čime oni koji su s njima sarađivali ostaju bez novca.

Tako su se rađala i nestajala preduzeća u njihovom vlasništvu. Na to ukazuje i Savet za borbu protiv korupcije. U svom izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji navodi da su se Rodići u prošlosti više puta poslužili promenama u imenu i vlasništvu nad „Kurirom”.

Osim firme „Kurir info”, izdavača lista „Kurir” krajem 2005. godine osnovana je firma „Kurir net” koja je potom ugašena 2010. godine usled pripajanja s firmom „Kurir plus” i „Belege”. „Kurir plus”, koji je osnovan 2008. godine, pripojen je četiri godine kasnije firmama „Termol” i „Etigraf”. „Etigraf” je je u februaru te godine ugašen. Dok je „Termol” ostao u životu, ali je prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) u blokadi od 13. oktobra 2012. godine. Ona je u minusu za 213 miliona dinara. Prema podacima Narodne banke Srbije firma „Termol”, osim što duguje poreze državi, radnicima nije uplaćivala poreze i doprinose.

Na spisku onih koji su ostali nenamireni je i „preduzeće Kontal” za prodaju štamparske opreme, ali i firmi „Beozaštita” koja se bavi bezbednošću i zdravljem na radu. Za ovom firmom ostao i je i neizmiren dug prema Rajfajzen banci. Osim toga, ostao je uskraćen i jedan broj poverilaca koji su dobili sudsku zaštitu, ali nisu imali iz čega da se naplate. U NBS napominju da na spisku poverilaca nema fizičkih lica jer u to vreme nije postojala zakonska obaveza banaka da prijavljuju njihove račune u Jedinstveni registar računa kod Narodne banke Srbije.

Kako stvari trenutno stoje, „Kurir” je deo jedne od najvećih medijskih kuća na zapadnom „Balkanu Adria media grupe”.

Preduzeće „Kurir info” je 10. decembra 2013. godine saopštenjem obavestilo javnost da je postalo novi vlasnik 100 odsto udela kompanije „Adria media Srbija”. Vlasnik 100 odsto udela u preduzeću „Kurir info” d. o. o. ima Aleksandar Rodić koji je nakon obavljenog preuzimanja upisan i kao vlasnik 100 odsto udela u preduzeću „Adria media Srbija”. Aleksandar Rodić u svom vlasništvu ima i firme „Kurir info”, „Srpska medijska grupa”, „Brendmark info”, „Glasnik”, „Digitalni grad”, „Fatman”, „Social media hab”, „Providus”.

A sve je počelo još 1998. godine kada je njegov otac Radisav Rodić, koji se do tada bavio transportom i trgovinom, okupio grupu nezadovoljnih novinara koji su napustili „Blic”. Zajedno sa sinovima Aleksandrom i Vukadinom je ušao na medijsku scenu kada je osnovao „Novi Blic” ubrzo preimenovan u „Glas javnosti”. Tabloid „Kurir” se na kioscima pojavio na Đurđevdan 2003. godine, posle ubistva premijera Zorana Đinđića.

Nekoliko godina kasnije ušao je u rat s tadašnjim ministrom finansija Mlađanom Dinkićem zbog neplaćanja poreza. Poreska uprava je tada optužila Rodića za najveći pokušaj prevare u naplati PDV-a za iznos veći od 400 miliona dinara. Kao posledica toga tokom predizborne kampanje 2008. godine „Kurir” je na 40 naslovnih strana imao fotografiju Mlađana Dinkića, u negativnom kontekstu. Dinkić je kasnije tužio „Kurir” za sve laži iznete o njemu i dobio desetine presuda na sudu.

Kada je na vlast došla koalicija DS, G17 plus i SPS, „Kurir” im je omogućio da se preko njegovih stranica obračunavaju kako s protivnicima u svojim redovima, tako i s političkim protivnicima među kojima su bili funkcioneri Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.

Međutim, tadašnja vlast 2009. godine podiže optužnicu protiv Radisava Rodića zbog nevraćanja kredita, koji ubrzo završava u zatvoru. Prema pisanju medija bivši režim pristaje da Rodić, umesto u zatvoru, kaznu služi na VMA, ali da zauzvrat preuzmu glavnu ulogu u uređivanju tog tabloida. Ta veza „Kurira” i vladajućeg režima jasno se vidi na slučaju Dušana Bjelopetrovića, koji je kao savetnik u Ministarstvu pravde dolazi u upravu „Kurira”. Bjelopetrović postaje direktor firmi „Balkan njuz grup” i „Društvo osnivača i izdavača štampanih glasila Srbije”, koje su u vlasništvu sina Radisava Rodića Aleksandra, koji preuzima vođenje očeve firme.

Bjelopetrovićevim dolaskom, kompanija kao da doživljava poslovni preobražaj. Prema podacima APR „Kurir” 2010. godine beleži prihod od milijardu dinara, koji ostaje približno toliki i narednih godina, da bi na primer u 2013. godini izbio na 1,2 milijarde dinara.

Medijski monopol

Član 63. Zakona o zaštiti konkurencije predviđa da se prijava koncentracije podnosi Komisiji u roku od 15 dana od sticanja kontrole. „Adria media”, koliko je poznato, nije stekla kontrolu nad „Politikom”. Međutim, stav 1. istog ovog člana zakona kaže da se 15 dana od zaključenja sporazuma ili ugovora koncentracija mora prijaviti. S obzirom na to da javnosti nije poznato šta u ugovoru piše, nejasno je da li je „Adria media” zakasnila s prijavom koncentracije pred nadležnim organima. Antimonopolskoj komisiji vlasnici ovog preduzeća se, bar za sada, nisu zvanično obratili.

Takođe, kompanije su u obavezi i da svako sticanje akcija veće od pet odsto prijave Beogradskoj berzi i Komisiji za hartije od vrednosti. Nakon toga Komisija je dužna da taj dokument javno objavi.

Adria media Srbija – Kad je u pitanju ova kompanija ona ima relativno stabilne prihode tokom ovog perioda, ali je ipak njena glavna karakteristika kontinuirano negativno poslovanje koje je „pojelo” ceo kapital kojim je ova kompanija raspolagala. Dakle, tokom celog perioda (i pre), ova kompanija pravi gubitak iz poslovanja, a u 2011. i 2012. je ostvaren i krajnji (neto) gubitak. U poslednjoj godini krajnji rezultat je pozitivan, ali isključivo kao posledica visokih ostalih prihoda. I ova firma nije mnogo zadužena, pa to nije glavni razlog ostvarivanja loših rezultata.

 

 

]]>
Sun, 18 Oct 2015 16:37:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33894/pravila-igre-tabloidnog-biznisa.html
Či­ji je ku­rir Ku­rir http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33892/ciji-je-kurir-kurir.html U pra­vom ta­blo­id­nom ra­tu „Ku­ri­ra” pro­tiv „Po­li­ti­ke” vi­de­li smo sve ono po če­mu su žu­te štam­pa­ne stva­ri je­din­stve­ni me­dij­ski fe­no­men u Evro­pi – bi­zar­nu i bes­kraj­nu me­ša­vi­nu za­stra­ši­va­nja, iz­mi­šlja­nja i po­tra­ži­va­nja. ]]> Je­di­no ni­smo vi­de­li ni­je­dan pa­pir, ni­je­dan do­kaz da za­i­sta po­sto­ji spo­ra­zum pre­ma ko­jem „Adria me­dia gru­pa”, či­ji je glav­ni pro­iz­vod ta­blo­id „Ku­rir”, pre­u­zi­ma pra­va i po­tra­ži­va­nja od ne­mač­ke kom­pa­ni­je VAC pre­ma „Po­li­ti­ci No­vi­ne i Ma­ga­zi­ni” (PNM), „Po­li­ti­ci AD”, Štam­pa­ri­ji „Po­li­ti­ke”, „Dnev­ni­ku” iz No­vog Sa­da i kom­pa­ni­ji „No­vo­sti”.

Ru­ko­vod­stvo PNM-a, tač­ni­je di­rek­tor­ke Mi­ra Gli­šić-Si­mić i Ni­na Sa­mar­džić, obra­ti­le su se VAC-u kad je ob­ja­vlje­na vest da je „Ku­rir” ot­ku­pio pra­va i po­tra­ži­va­nja od ove ne­mač­ke me­dij­ske ku­će, ali ni­su do­bi­le ni­ka­kvu po­tvr­du da je ta­kav do­go­vor po­stignut.

Čak i ako bi taj pa­pir po­sto­jao, ali je fa­mi­li­ja me­dij­skih pred­u­zi­ma­ča od­lu­či­la da ga ču­va u po­ro­dič­noj ri­zni­ci, za­jed­no s dru­gim pa­pi­ri­ma ko­je lju­bo­mor­no ču­va­ju da­lje od is­tra­žnih or­ga­na, taj pa­pir bi zna­čio sa­mo jed­no – da je „Ku­rir” od­lu­čio da pre­u­zme pra­va i po­tra­ži­va­nja VAC-a pre­ma „Po­li­ti­ci”, ko­ja na­ša ku­ća ina­če že­sto­ko ospo­ra­va na su­du, jer je ne­mač­ka kom­pa­ni­ja upla­će­ni no­vac pri­ka­zi­va­la kao kre­dit, upr­kos to­me što je VAC u to vre­me bio vla­snik 50 od­sto ka­pi­ta­la „Po­li­ti­ke”.

U jed­nom od tih pro­ce­sa, ne­mač­ki sud je ne­dav­no pred­lo­žio po­rav­na­nje ko­je je ne­u­po­re­di­vo ma­nje od su­me ko­je ja tra­žio VAC, ali je Uprav­ni od­bor „Po­li­ti­ke AD” od­bio tu po­nu­du.

Za­što je naj­ve­ća fa­bri­ka skan­da­la na Bal­ka­nu od­lu­či­la da ob­ja­vi ka­ko je ku­pi­la naj­sta­ri­ji list na Bal­ka­nu? I za­što vo­di kam­pa­nju pro­tiv li­sta ko­ji je, na­vod­no, ku­pi­la?

Uop­šte, ko­jem to bi­znis ge­ni­ju pa­da na pa­met da sa fir­mom „Adria me­dia gru­pa” ko­ja ima upi­sa­ni ka­pi­tal od 12 mi­li­o­na evra ku­pi „Po­li­ti­ku” sa upi­sa­nim ka­pi­ta­lom od 40 mi­li­o­na evra? Mo­žda oni u ko­ji­ma je „Ku­rir” sa­mo ku­rir, ne­ko­me moć­ni­jem ko sto­ji iza ove op­skur­ne tran­sak­ci­je i ko je na­ru­čio kam­pa­nju pro­tiv „Po­li­ti­ke” ka­ko bi po­ku­šao da joj što vi­še obo­ri ce­nu?

Jer, kako drugačije objasniti kampanju u kojima se danima tvrdi da je „Politika” u ogromnoj finansijskoj dubiozi, ali se opet ne biraju sredstva, poput lansiranja sličnih izmišljotina, da se kupi firma s ogromnim dugovima. I kako drugačije objasniti odluku „Kurira” od pre nekoliko meseci da prestane da se štampa u „Politici”. Zašto bi neko napuštao bitan posao u firmi koju želi da preuzme?

Za „Politiku” je reputacioni rizik i sama činjenica da „dragulj srpskog treš novinarstva” pokazuje nameru da postane vlasnik najstarijeg lista na Balkanu, baš kao što bi ugled Narodnog pozorišta bio poljuljan kada bi Stanija počela da objašnjava kako će postati upravnica te nacionalne institucije.

Aleksandar Rodić i njegov otac Radisav Rodić, poznatiji kao Raja, pokretač „Kurira”, često se u poslovnim krugovima opisuju kao ljudi koji su na delu pokazali kako je u Srbiji moguće izbeći sva dugovanja i poreze, a da se firme ne sakrivaju u „poreskim rajevima” poput Sejšela i Kipra. Jer, Rodići su još devedesetih razradili sistem otvaranja i zatvaranja firmi i prebacivanja vlasništva u Srbiji kako bi se izbegle sve obaveze prema državi i poveriocima. Taj sistem je toliko razgranat da je recimo pripadnicima SBPOK-a tokom istrage 2009. trebalo čak šest meseci samo da pobroje kako Rodići prebacuju poslovanje iz firme u firmu.

Stvaranje Rodićevog sistema je pratila politička i bezbednosna podrška bez čije pomoći takvo poslovno ponašanje nije bilo moguće. A tabloid „Kurir” je bio tu da svojim specifičnim novinarstvom, po principu poštanskog sandučeta, pomogne u raznim obračunima moćnika, iza čega se skrivala želja Rodića da spreči bilo kakve ozbiljne akcije državnih institucija.

Zato, danas, Rodićev sistem više liči na hobotnicu koja žutim mastilom sakriva tragove sumnjivog poslovanja, nego na ozbiljnu poslovnu kompaniju. Najbolji primer takvog poslovnog ponašanja, možete pronaći upravo u današnjem „Kuriru” u čijem zaglavlju piše da mu je godina izdavanja tek druga (iako je prvi broj izašao 2003), kao i da je dosad izdato svega 612 brojeva, iako ih je realno izašlo više od 4000.

O trenutnom poslovanju Rodića možda najbolje govori činjenica da je on „Adria media grupu” stavio pod zalog AIK banci koja je u vlasništvu Miodraga Kostića, čoveka koji je u javnosti poznat kao kralj "šećera”.

Naime, Rodić je založio celokupni kapital Kostićevoj AIK banci zbog kredita od 470.000 evra.

Ništa u ovom ne bi bilo sporno da upisana vrednost kapitala „Adria media grupe” nije 12 miliona evra.

Ukoliko, Rodić do 18. decembra 2015. ne isplati poslednju ratu kredita, celokupna "Adria media grupa" će preći u Kostićeve ruke. Zašto je Rodić založio svoju imovinu za 24 puta manje novca od vrednosti firme koju vodi.

Ovakvo ponašanje jedan od sagovornika „Politike” opisao je kao „kockarsko“. On je kazao da se veoma retko dešava da bilo koja firma u svetu zalaže svoju imovinu za 24 puta manje novca.

„To se radi samo u slučaju panike ili kad je potrebno napraviti privid u ubedljivost transakcije”, rekao je naš sagovornik, inače poznati biznismen s dugogodišnjim iskustvom, čiji se poslovi zadnjih godina tiču delom i medija.

Sudeći po papirima, Rodić je kredit uzeo da bi isplatilo dugovanje prema istoj AIK banci koja je u izvršnom postupku htela da proda zgradu u Vlajkovićevoj ulici gde se nalazi centrala Rodićeve „imperije” kako bi naplatila ranija potraživanja. Prvi osnovni sud je 17. decembra prošle godine otkazao javno nadmetanje za zgradu, a novi kredit u kojem je založena cela „Adria media grupa”, AIK banka je odobrila samo dan kasnije.

I sada, samo godinu dana nakon što nije imao novca da isplati dugovanje za centralu „imperije” i samo dva meseca uoči mogućnosti da izgubi kompletnu firmu, Rodići bi da kupe „Politiku”. I „Novosti” i „Dnevnik”.

Kostić nije hteo da razgovara za „Politiku” o ovoj temi. Posle poruke koju smo mu poslali, javila se Aleksandra Stanković koja se predstavila kao „šef kabineta MK grupe”. Ona je rekla da je „gospodin Kostić predsednik Upravnog odbora AIK banke i da se on s te pozicije bavi bankom na strateškom nivou, a ne na operativnom”. Tako smo ostali uskraćeni za odgovor na pitanje da li je posao sa „Adria media grupom” strateški ili operativni.

Želeli smo da od Kostića da čujemo i da li je u svojoj uspešnoj poslovnoj karijeri ikada založio celokupan kapital neke od svojih firmi za 24 puta manje novca.

Pored činjenice da je firma koja je svu imovina založila za kredit od 470.000 evra ali svejedno namerava da kupi kompanije neuporedivo većeg obima i ugleda, poslovanje „Adria media” opterećuje i jedna neobična tužba iza koje, po svemu sudeći stoji, niko drugo do otac direktora Aleksandra Rodića – Radisav Rodić. Naime, preko firme „Dolis”, potražuje se pet miliona evra, po tužbi koja je Privrednom sudu 28. marta 2014. U tužbi se potražuje pravo na žigove „Kurira”, „Dr Kurira”, „Ekipe”, „Kurir Predatora”, ABC-a, „Stilbuka” i „Stil magazina”. Uz ovo, potražuju se i automobili „pasat”, „audi A7”, „alfa romeo mito”, dva „pežoa 206” i dva „folksvagen pola”.

Da Radisav Rodić stoji iza tužbe protiv firme čiji je pokretač i čiji je direktor njegov sin ukazuje nekoliko činjenica. Zapravo, vlasnik firme „Dolis” koja je formalni pokretač tužbe stoji firma „Manami”. A upravo je zbog firme „Manami”, Rodić, između ostalog, osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora, jer je preko te firme uzeo kredit od Komercijalne banke. Taj kredit nije vratio, jer je promenio ime firme „Manami” u „ABC produkt”. Ova tužba, potpisana od advokata Veselina Kićovića, u stvari otkriva kako su Rodići poslovali ranijih godina.

Iz tužbe se vidi da su potraživanja Rodićevih firmi prebacivana s jednog na drugog člana porodice, čime je zapravo izbegnuta naplata ostalih poverioca. Tako su potraživanja Rodićevog „ABC produkta” najpre prebačena na Radisava Rodića. Zatim su ista potraživanja ustupljena njegovom drugom sinu Vukadinu Rodiću, pa posle dugu pristupa „Kurir Info” čiji je vlasnik Aleksandar Rodić, da bi na kraju sve prešlo u njihovu „Adria mediju”. Sada, još jedna Rodićeva firma čiji trag vodi do Engleske i direktora sa Sejšelskih ostrva, ponovo sudski potražuje dugovanja.

Samo je pitanje da li je Radisav Rodić podneo tužbu protiv sina podstaknut pričama o njegovoj navodnoj izdaji posle hapšenja 2009. ili je reč o još jednom zakulisnom prebacivanju kapitala na čijem kraju će opet neko biti oštećen za uloženi iznos. Možda upravo onaj ko sada pokušava da dođe do vlasništva u „Politici”.

Iz policije bez odgovora o istrazi oko „Politike”

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da ne može ni da potvrdi ni da demantuje vest da je Adria medija postigla sporazum s nemačkom kompanijom Funken (naslednicom VAC-a) o preuzimanju prava i potraživanja u „Politici”, „Novostima” i „Dnevniku”. Vučić je objasnio da policija radi na tom slučaju, a teško je, kako je izjavio, utvrditi šta je istina, s obzirom na malverzacije prethodnog režima.

Prema njegovim rečima, tu ništa nije jasno, čisto, normalno i uobičajeno.

Iz MUP-a Srbije nismo dobili odgovore na pitanja o istrazi koja se vodi u vezi sa našim listom. Pitanja ko vodi istragu o „Politici”, od kada se ona vodi, šta je predmet istrage i dokle se stiglo, odnosno šta je do sada utvrđeno, poslali smo Birou za odnose s javnošću u četvrtak. Nadležni u policiji dva dana nam nisu poslali odgovore na pitanja putem mejla, nisu se javljali na telefonske pozive, niti su odgovarali na poruke koje smo im slali u vezi istrage oko „Politike”.

 

 

]]>
Sun, 18 Oct 2015 16:07:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33892/ciji-je-kurir-kurir.html
Rodić pod zabranom http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33896/rodic-pod-zabranom.html Biografiju Radisava Raje Rodića (68), osnivača „Kurira”, „krasi” i pravosnažna presuda doneta 27. jula 2011. godine kojom je osuđen na dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja svih dužnosti u vezi s raspolaganjem, upravljanjem i korišćenjem tuđe imovine. Ovu odluku donelo je sudsko veće Višeg suda u Beogradu kojim je predsedavao sudija Aleksandar Trešnjev. ]]>

Rodić je osuđen na dve godine zatvora jer je oštetio Komercijalnu banku za gotovo 50 miliona dinara. Viši sud proglasio ga je krivim jer je pojedina svoja preduzeća namerno ostavljao bez imovine, prebacujući sredstva na druga da bi izbegao plaćanje kredita. Rodić je 5. aprila 2011. godine postigao s tužilaštvom sporazum o priznanju krivice. Prema ovom sporazumu on je priznao izvršenje krivičnog dela koje mu se optužnicom stavlja na teret.

U kaznu zatvora mu je uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 27. oktobra 2009. godine, kada je uhapšen, do donošenja presude 27. jula 2011. godine.

U naredbi za izvršenje navodi se da se Radisav Rodić obavezuje da plati oštećenoj Komercijalnoj banci 48.949.002 dinara. Takođe, kao što smo već pomenuli, izrečena mu je mera bezbednosti zabrane vršenja svih dužnosti u vezi s raspolaganjem, korišćenjem i upravljanjem tuđom imovinom u trajanju od šest godina. O ovoj odluci suda obaveštena je i Agencija za privredne registre.

Presudom, u koju je „Politika” imala uvid, utvrđeno je da je Radisav Rodić od 1. marta 2001. do 20. jula 2005. godine, kao osnivač i vlasnik preduzeća „Glas javnosti”, „Manami”, „Ronako”, „Belege”, „NIP Glas”, „ABC produkt”, iskoristio svoj položaj u nameri da sebi s umišljajem pribavi protivpravnu imovinsku korist. Kako se navodi u ovom dokumentu, Rodić je preko preduzeća „Manami”, čiji je direktor bio Slavoljub Kačarević, glavni i odgovorni urednik lista „Glas javnosti”, uzeo kredit od 1.035.658 tadašnjih nemačkih maraka (31.549.045 dinara) s rokom otplate od pet godina radi osavremenjivanja redakcije i štamparije „Glasa javnosti” nabavkom štamparske mašine.

Preduzeće „Manami” je potpisalo sa Komercijalnom bankom ugovor kojim je odobren kredit od 31.549.045 dinara s grejs periodom do 30. juna 2002. Međutim, prvo je 15. januara 2002. godine preduzeće „Manami” promenilo ime u „ABC Produkt”.

Zatim je Rodić po sopstvenom priznanju 1. aprila 2002. svu imovinu „ABC Produkta” prebacio na svoje drugo preduzeće NIP „Glas”. Tako je preduzeće „ABC Produkt” ostalo bez imovine, a Komercijalna banka nije mogla da se obešteti za kredit koji je odobrila. Od ukupne sume Komercijalna banka je naplatila 5.466.235 dinara, a Rodić je, kako piše u optužnici, nezakonito stekao 26.082.810 dinara.

U presudi se navodi i da je Radisav Rodić na sličan način oštetio Komercijalnu banku za još jedan kredit i tako nezakonito stekao još 22.866.191 dinar.

Rodićevo preduzeće „Ronako” bilo je jemac za kredit koje je, uzelo preduzeće „Veko inžinjering” čiji je vlasnik Vekomir Joksimović, protiv koga se vodio razdvojen postupak. U dokumentu piše da je Rodić svojim uticajem obezbedio odobravanje kredita, iako preduzeće „Veko inžinjering” nije ispunjavalo uslove za dobijanje kredita. Razlog za ovaj kredit je bila navodna kupovina nepokretnosti u Višnjičkoj ulici 106 a u Beogradu. S Komercijalnom bankom je 22. oktobra 2002. godine sklopljen ugovor, a Rodićevo preduzeće „Ronako” bilo je u obavezi da upiše hipoteku na nepokretnost koju je posedovalo takođe u Višnjičkoj ulici. Međutim, navedena nepokretnost nikada nije preneta na „Veko inžinjering” niti je Rodić postupio po ugovornoj obavezi da na njoj uspostavi hipoteku, iako ga je Komercijalna banka više puta pozivala da to uradi. Hipoteka nikada nije preneta na „Veko inžinjering”, a s računa „Veko inžinjeringa” novac je u tri navrata prebacivan na račune Rodićevih preduzeća.

Prvo je 22. oktobra 2002. godine prebačeno na račun „Ronaka” 13.875.000 dinara, zatim je 11. novembra 2002. godine prebačeno 7.034.509 dinara na račun preduzeća „Manami” i istog dana 1.956.682 dinara na račun preduzeća „ABC Produkt”.

 

]]>
Sun, 18 Oct 2015 16:43:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33896/rodic-pod-zabranom.html
Novim preduzećima protiv starih dugova http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33898/novim-preduzecima-protiv-starih-dugova.html Može se reći da bi mnoge vrsne knjigovođe mogle sa zavišću da gledaju na broj firmi koje su u poslednjih desetak godina registrovane u petospratnoj zgradi u Ulici Vlajkovićeva i to na brojevima 8 ili 6 a, gde je smeštena redakcija „Kurira”. ]]>

Veliki broj preduzeća otvaran je i zatvaran i u Bulevaru kralja Aleksandra 405 a, gde se nalazi fabrika EI „Nikola Tesla”. U ove dve zgrade, u poslednjih petnaestak godina, poslovalo je nekoliko desetina firmi, koje su se bavile ili se još bave poslovima vezanim za izdavačku delatnost.

Osnivane su i gašene sporadično, a kao vlasnici i direktori pominju se uvek iste kompanije i osobe.

Radisav Rodić, osnivač „Kurira”, stupio je na poslovnu scenu Srbije još šezdesetih godina prošlog veka. Tada je kao dvadesetjednogodišnji mladić osnovao zanatsku radnju. Prvi put je uhapšen 1979. godine jer se, kako navodi u sopstvenoj biografiji objavljenoj u „Glasu javnosti”, bavio „menadžerstvom u većem obimu”. Nakon što je odležao tri meseca u zatvoru, odlazi u Italiju, pa u Ameriku iz koje se vraća krajem osamdesetih godina. Šta je radio u Americi nije poznato, osim da je s izvesnim Brusom Ralstonom osnovao kompaniju „Ronako” i to u gradu Doveru u državi Delaver, poznatom američkom „poreskom raju”.

Posle povratka u Jugoslaviju 1988. godine Rodić osniva „ABC produkt” kompaniju, pravu porodičnu firmu. Osim osam članova porodice Rodić, kao vlasnik 85 odsto vrednosti preduzeća, prema podacima Agencije za privredne registre, upisan je upravo američki „Ronako”. „ABC produkt”, 2010. godine, spojio se sa Srpskom globalnom mrežom (opet u vlasništvu „Ronako”) i Proizvodno-prometnim društvom ABC, koje je takođe osnovano 1989. godine, a ugašeno 2010. godine. I u ovom ABC društvu kao jedan od vlasnika, osim Rodićeve uže i šire familije, javlja se preduzeće „Ronako”. Srpska globalna mreža ugašena je 2012. godine, a sve tri pomenuta preduzeća registrovani su na adresi Bulevar kralja Aleksandra 405 a.

Podaci APR-a ukazali su na to da su dva najpoznatija Rodićeva dnevna lista „Glas javnosti” i „Kurir” bila u vlasništvu kompanije „Agroz” iz Zaječara, čija je delatnost posredovanje u prodaji poljoprivrednih sirovina i životinja. „Agroz” je upisan kao vlasnik 100 odsto kapitala preduzeća „Kurir net” (osnovano 2005, a ugašeno 2010. godine) i „Glas javnosti”, osnovano i ugašeno u istom periodu kao prethodna firma.

Upravo je firma „Agroz”, čiji je direktor Prvoslav Drobnjak, koji je jedno vreme rukovodio i „Glasovom” štamparijom, kupila Tekstilnu industriju iz Vranja, koja je otišla u stečaj. Protiv Drobnjaka je 2010. godine poreska policija podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je oštetio državu za 113,6 miliona dinara.

Pre dve godine mediji su izveštavali da je u ovu spornu privatizaciju umešano nekoliko Rodićevih firmi, „Etigraf”, „ABC kompani” i „ABC printpak”. Sve firme registrovane su na adresi na kojoj se nalazi redakcija „Kurira” ili u već pomenutom Bulevaru kralja Aleksandra 405 a.

Kao direktor se pojavljuje Stevan Banković, a jedan od vlasnika „Etigrafa” je firma registrovana u Vlajkovićevoj 6 a, čudnog naziva i delatnosti – Društvo za pružanje intelektualnih usluga. Firma pod nazivom TIV (Tekstilna industrija Vranje) komerc i dalje je registrovana na adresi Vlajkovićeva 6 a, a u potpunom je vlasništvu „Balkan njuz grupe”, koja je u vlasništvu preduzeća „Eurokonto” koje se bavi računovodstvom. S oba ova preduzeća rukovodi izvesna Jovanka Starčević, a svi su registrovani na istoj adresi – u Vlajkovićevoj ulici. Starčevićeva, kao i Stevan Banković, rukovodi s nekoliko Rodićevih firmi. Banković je, prema podacima APR-a, bio ili je još direktor preduzeća „Stork grin”, „Termol doo”, „Umpak”, „Glas javnosti” „Glas info”, „Belege” (Mala Ivanča) kao i već pomenutog „Etigrafa” i Društva za pružanje intelektualnih usluga. Osim Bankovića, Starčevićeve i Drobnjaka, kao direktori Rodićevih firma pojavljuju se Goran Kostić i Zoran Aleksić.

Osim američkog preduzeća „Ronako”, u Rodićevim firmama pojavljuje se i američka firma „Stegan INC” koje je jedan od vlasnika novinsko-izdavačkog preduzeća „Alpet doo” (Bulevar kralja Aleksandra 405 a) koje je osnovano 1998, a ugašeno 2011. godine. „Alpet” je bio jedan od vlasnika srpske verzije američke firme „Ronako” koja je, kako kaže APR, poslovala od 1999. do 2012. godine. Rodićeve poslovne veze stižu i do Velike Britanije, pa je britanska firma „Markpak LTD” (čiji se jedan od direktora povezuje s poslovanjem na Sejšelskim ostrvima), suvlasnik preduzeća „Dolis”, čiji je aktuelni direktor već pomenuti Prvoslav Drobnjak. Britanski „Markpak” vlasnik je firme „Manami”. S obzirom na njegove internacionalne veze nije ni čudno da je Nemac Rademan Bernd bio direktor ugašenog izdavačkog preduzeća „Mama media”, čiji je vlasnik „Adria media grupa”.

]]>
Sun, 18 Oct 2015 20:54:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33898/novim-preduzecima-protiv-starih-dugova.html
Lažovi: Politika u gubitku 4 milijarde a tvrde da se sami izdržavaju! http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33842/lazovi-politika-u-gubitku-4-milijarde-a-tvrde-da-se-sami-izdrzavaju.html Dok najplaćenija državna službenica direktorka „Politika novina i magazina" (PNM) Mira Glišić Simić prima platu od neverovatnih 1.4 miliona dinara (bruto), vozika se u skupocenom službenom džipu „mercedes ML" i dodeljuje sebi godišnje bonuse na platu, preduzeće na čijem je čelu ima kumulirani ukupni gubitak u iznosu od preko četiri milijarde dinara (?!). ]]>

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), ovo preduzeće samo u 2014. godini zabeležilo je gubitak u iznosu od 163,9 miliona dinara, dok je prethodnih godina taj gubitak iznosio 3,9 milijardi. To znači da je kumulirani ukupni gubitak neverovatnih 4.091.064.000 dinara.

Prema tome, ovaj zvanični podatak, koji je sama „Politika“ dostavila APR, demantuje navode ovog lista da se izdržavaju iz sopstvenih sredstava i od čitalaca jer su im rashodi daleko veći od prihoda. A poznato je da gubitak moraju da nadoknade vlasnici, u ovom slučaju i država.

Zaduživali se kod VAC-a

Dalje, kako se vidi u finansijskom izveštaju za 2014. godinu, na dan 31. decembar 2014. ovo preduzeće imalo je dugovanja od 1,6 milijardi dinara, od čega su Vacu na ime kredita dužni 1,2 milijarde dinara. Ovaj podatak, crno na belo, pokazuje i da su u ovom preduzeću slagali i u navodima da od 2009. PNM „nije uzeo nijedan kredit niti bilo kakvu pozajmicu“. 

Inače, ova dugovanja prema Vacu bila bi i veća da nije izvršen otpis dugovanja iz perioda od 2008. do 2010. godine u iznosu od 154,9 miliona dinara. Zahvaljući tome PNM je pozitivno poslovao jedino 2013. godine. Na loše finansijsko poslovanje preduzeća upozorio je i revizor Zoran Komarica, koji je u svom izveštaju skrenuo pažnju da su kratkoročne obaveze društva veće od obrtnih sredstava za čak 942 miliona dinara. To praktično znači da preduzeće opstaje po osnovu zaduženosti! 

S druge strane, direktorka, koja je na tu funkciju postavljena u vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, ne štedi kada je ona u pitanju. Kako je Kurir pisao, ona je sebi dodelila platu od preko 10.000 evra, kao i astronomskibonus, koji dostiže 30 odsto od njenih godišnjih primanja.

Direktorka ćuti 

Upravo je visina plate generalne direktorke „Politike“ jedan od razloga što ona, između ostalih, pokušava da zastraši „Adrija mediju“ i Kurir kako ne bi ušli u vlasničku strukturu „Politike“. Podsećamo da je Politika napala Kurir čim je „Adrija medija grupa“ (u čijem sastavu posluje naš dnevni list) objavila da je kupila prava i potraživanja od nemačkog Vaca. Kurir je javno postavio pitanja da li je razlog burne reakcije to što je direktorka Mira Glišić Simić „Politiku“ obećala nekim novokomponovanim tajkunima - ali odgovor ni posle nekoliko dana nije stigao. 

Direktorka Mira Glišić Simić ni juče nije odgovarala na naše pozive, poruke i mejlove koje smo joj uputili. 

Konsolidovano finansijski izveštaj*

2010. Gubitak 216.086 2011. Gubitak 18.440 2012. Gubitak 309.698 2013. Dobitak 36.340 2014. Gubitak 163.944 * Prema podacima APR, u hiljadama dinara.

Bezobrazna plata

Veroljub Arsić, poslanik SNS i predsednik Odbora za finansije Narodne skupštine, kaže da je plata direktorke Mire Glišić Simić bezobrazno visoka. 

- Slažem se sa tim da neko ko napravi godišnji profit od 160 miliona dinara ima platu od nekoliko hiljada evra, ali je bezobrazno toliko se luksuzirati kada f irma posluje u minusu. Ovakve plate nema skoro nijedan direktor uspešnog privatnog preduzeća - navodi Arsić. 

Preduzeće pred raspadom 

Ekonomista Milan Kovačević kaže da nije normalno da neko ima mesečnu platu od oko 1,4 miliona dinara, a da je firma koju vodi u minusu. 

- Pored toga što PNM ima gubitak od oko 160 mi-Liona dinara u prošloj godini, njihova ćerka firma, to jest štamparija, ima gubitak od oko 100 miliona. Sa ovakvim rezultatom preduzeće je spremno za raspadanje - objasnio je Kovačević i dodao da ovako visoka pLata podstiče sumnju u postojanje nečijeg skrivenog interesa.

Pitanja za direktorku

Kako je moguće da primate platu od 1,4 miliona dinara kad je preduzeće koje vodite prezaduženo?

Zbog čega ste slagali da PNM nije uzimao nikakav kredit kada se iz zvaničnih dokumenata vidi da je na ime kredita PNM 31.12.2014. bio dužan Vacu 1,2 milijarde dinara?

Kako komentarišete to što je čak i revizor skrenuo pažnju na visinu zaduženosti? 

Da li će dugovanja PNM pokriti „Politika a. d.“, koja je u većinskom vlasništvu države? 

Zbog čega napadate Kurir i zašto vam smeta izdavač „Adrija medija grupa“ u vlasništvu porodice Rodić? 

Da li ste u dogovoru s nekim novokomponovanim tajkunima u vezi sa prodajom „Politike'? 

Borko Stefanović

Ovo je skandal

Šef poslaničke grupe DS Borko Stefanović direktorkinu platu je ocenio kao skandaloznu. 

- Ubuduće se visoki iznosi neće izražavati u dinarima, nego po prezimenu te žene. Ovo je samo jedna od loših pojava - menadžment će da ima astronomsku platu, a zaposleni će da grcaju u dugovima i jedva će preživlavati. Ovo je poraz i države i svih vlasti do sada koji su ovakoneštotolerisali - poručio je Stefanović. 

Vojislav Šešelj 

Država treba da reaguje

Činjenicu da Mira Glišić Simić mesečno inkasira jedanaest premijerovih zarada prokomentarisaoje i lider SRS Vojislav Šešelj: - Nisam upućen u detalje tog slučaja, ali plata od 4 miliona dinara bruto izgleda neverovatno. Ako je to istina, to je zaista skandalozno. Niko ne može da zasluži tu platu. Smatram da država treba da reaguje.

]]>
Fri, 16 Oct 2015 09:56:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33842/lazovi-politika-u-gubitku-4-milijarde-a-tvrde-da-se-sami-izdrzavaju.html
„Politika” i neprijateljsko preuzimanje http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33820/politika-i-neprijateljsko-preuzimanje.html „Politika” se poslednjih dana nalazi na žestokom udaru još neidentifikovanog političko-finansijskog kartela jer se jasno usprotivila nameri tabloida „Kurir”, koji po drugi put pokušava da, pored ostalog, kupi i najstariji list na Balkanu. ]]>

„Kurirov” način kupovine nalik je „neprijateljskom preuzimanju”, a ne poslovnoj transakciji. Valjda po onoj istoj logici po kojoj žurnalizam u „Kuriru” više liči na „razbojništvo po peru” nego na novinarstvo – u duhu sto godina starog, ali besmrtnog poređenja „Politikinog” autora Jovana Dučića.

U kampanji koja je započela prostačkim SMS-om osnivača „Kurira” Raje Rodića, pravosnažno osuđenog na dve godine zatvora i šest godina zabrane obavljanja svih dužnosti u vezi sa raspolaganjem, upravljanjem i korišćenjem tuđe imovine, dominira teza da je „Politika” tobož na „budžetskim jaslama” i državnoj pomoći i da su zaposleni neka vrsta državnih činovnika koji plate dobijaju iz budžeta države Srbije.

Ništa nije dalje od istine. List „Politika” ne finansira se iz budžeta već se izdržava isključivo od sopstvenih prihoda i živi od svojih čitalaca. Ne zavisi ni od tajkuna ni od države jer od njih ne dobija pare. Od 2009. godine kompanija PNM, koja izdaje naš list, nije uzela nijedan kredit niti bilo kakvu pozajmicu. PNM uredno plaća poreze i izmiruje sve svoje obaveze prema dobavljačima, a „Politika” je ujedno i možda jedina medijska kuća u Srbiji koja godinama redovno i na vreme isplaćuje zarade i sva druga davanja zaposlenima. Od 2010. svake godine je pozitivna prema EBITDA (skraćenica koja u međunarodnom računovodstvu označava rezultat iz operativnog poslovanja). SID banka i Austrija banka dale su PNM-u najviši rejting za osiguranje poslovnih transakcija, kao jedinoj kući u Srbiji sa visokim rejtingom poslovanja.

Ljudi koji rade u „Politici” s ponosom govore o tradiciji našeg lista, ali je sasvim moguće da vlasnici „Kurira” misle da je istorija „Politike” suviše monotona jer više od 111 godina poslujemo pod samo jednim imenom. To mora da je jako dosadno za ljude koji ni sami više ne znaju koliko su firmi osnovali ili ugasili kako bi izbegli plaćanje poreza, radnika, dobavljača i ogromnih sudskih kazni.

„Politika” zato zahteva od istražnih organa da temeljno ispitaju poslovanje i naše kuće, ali i tih takozvanih šampiona medijskog preduzetništva koji su sami ugasili više medijskih preduzeća nego što je u Beogradu poslednjih decenija izlazilo novina. Budući da smo uvereni da Raja i njegova deca imaju kuraž za sitne spletke ali ne i sposobnost da sami preuzmu kompaniju poput „Politike”, smatramo da su državni organi dužni da objasne koji su politički i finansijski moćnici izabrali Rodiće za svoje podizvođače.

Jer ovde nije reč ni o biznisu, ni o slobodnom tržištu, već o kršenju čitavog niza zakona i propisa ove zemlje.

 

]]>
Thu, 15 Oct 2015 11:53:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33820/politika-i-neprijateljsko-preuzimanje.html
Ona ima platu od 1.400.000! http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33800/ona-ima-platu-od-1400000.html Najplaćenija državna službenica, generalna direktorka „Politike i magazina" Mira Glišić Simić mesečno inkasira 31 prosečnu platu građana Srbije ili jedanaest premijerovih zarada! ]]> Njena mesečna bruto primanja iznose vrtoglavih 1,4 miliona dinara, dok zaposleni u „Politici" u proseku mesečno prime 50.000 dinara! Simićeva je na mestu generalnog direktora od januara 2009. godine, što znači da je do sada zaradila više od 100 miliona dinara, to jest više od 800.000 evra!

Neprimereno

Sagovornici Kurira postavljaju pitanje kako u kompaniji koja nema nikakav profit direktor zarađuje jednako kao top-menadžer svetskih korporacija koje u Srbiji posluju u plusu.

- Mislim da nigde u svetu nema toga da u kompaniji koja nema profit i na državnim je jaslama plata direktora bude viša od 7.000 evra, i to u vreme krize, smanjenja plata i penzija. Ne znam na koji način ona i kompanija „Politika“ opravdavaju tu visinu plate - kaže za Kurir analitičar Branko Radun.

Predsedniku Sindikata novinara „Politike" Milanu Jankoviću znatno viša primanja direktorke izgleda da ne smetaju. Na naše pitanje kako komentariše to što je prosečna plata novinara 28 puta manja od direktorkine, Janković je kazao da to nije posao sindikata.

- Mi se bavimo pravima novinara, a ne platama (?!) - rekao je Janković.

Kao šezdeset penzija

Postavlja se pitanje za koga ona radi i ko joj je odredio platu koja je 60 puta veća od prosečne penzije u Srbiji. Upravo je visina plate generalne direktorke „Politike" jedan od razloga što ona, između ostalih, pokušava da zastraši „Adrija mediju“ i Kurir kako ne bi ušli u vlasničku strukturu „Politike“.

- Da li Simićeva pokušava da spreči ulazak AMG u „Politiku“ jer je nekim novokomponovanim tajkunima obećala pomoć oko kupovine te kompanije kako bi mogla da zadrži svoj specijalni status - ostaje da se vidi.

Ucene i pritisci

Simptomatično je da su napadi na srpsku izdavačku kuću krenuli u onom trenutku kada je izražena namera da se uđe u vlasničku strukuru kompanije, a po sredi je scenario sličan onom iz 2011. godine. Tada su uz pomoć ucena i pritisaka sprečili Kurir da preuzme srpski brend. Tačnije većinski udeo u „Politici“ prodat je tajkunu, zbog čega država i dan-danas ima problema s vlasničkom strukturom ovog lista. Ovog puta zastrašivanje neće proći.

Isključila telefon

Simićeva se sakrila

Mira Glišić Simić nije odgovorila na pitanja redakcije. Ona je, nakon što se novinarka Kurira predstavila, prekinula vezu i potom isključila telefon.

Zoran Stojiljković

Teško da je plata opravdana

Analitičar Zoran Stojiljković ističe da je praksa u velikim korporacijama da top-menadžment prima plate u visini primanja Simićeve, ali da se postavlja pitanje da li je njena opravdana.

- Nije neuobičajeno da top-menadžment u korporacijama ima tu visinu plate, ali je pitanje, imajući vidu finansijsku situaciju u „Politici", da li je njena plata realna - kaže Stojiljković.

]]>
Wed, 14 Oct 2015 12:26:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33800/ona-ima-platu-od-1400000.html
Raja Rodić: Nije Farma najgledanija zato što postoji Kurir, već zato što ne postoji Politika! http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33688/raja-rodic-nije-farma-najgledanija-zato-sto-postoji-kurir-vec-zato-sto-ne-postoji-politika.html Povodom autorskog teksta glavne i odgovorne urednice Politike Ljiljane Smajlović u tom dnevnom listu, a povodom vesti da je kompanija AMG kupila sva prava i potraživanja od nemačke Funke Medien Gruppe a prema i u vezi sa kompanijama Politika novine i magazini, Politika štamparija, Politika AD, Dnevnik Vojvodina Pres i NID Novosti iz Beograda, reagovao je osnivač dnevnog lista Kurir Radisav Rodić. Njegov odgovor prenosimo u celosti. ]]> Poštovana gospođo Smajlović,

Pošto ste pogrešno shvatili moj SMS, jer ste se kao i obično, bavili formom a ne suštinom, osećam potrebu da Vašim čitaocima i Vama lično razjasnim šta sam hteo da kažem. Naime, hteo sam da Vam kažem da prestanete da ignorišete i izvrćete istinu, da ne upotrebim neku drugu, kako biste Vi rekli, tabloidnu reč, koja bi doduše bila istinita.

Ali, koga to briga. Vas istina ne zanima, već "pristojnost". Vidite gospođo Smajlović, elementarna je nepristojnost ne govoriti istinu, naročito ako Vam je poznata.

Ako Vam je bila namera da me Vašim uvodnikom uvredite, niste uspeli. Insinuacija da ja kao osnivač Kurira reprezentujem nepismenu, prostu, nepristojnu Srbiju, a Vi neku drugu, lepu, pametnu, obrazovanu, pristojnu, nimalo me ne vređa. Ja sam rođen pre 68 godina u selu Ripanj, nadomak Beograda. Dakle, Srbin sam i svim bićem pripadam svom narodu. Iza mene ima više od 50 godina privatnog rada. Bogatstvo sam stekao po svetu, pa i u Americi, a znam da Vam vrednosti koje ta zemlja promoviše leže na srcu.

Ja sam se tamo dokazao i po njihovim, zapadnim merilima i aršinima i postao uspešan. Bogatstvo koje sam tako stekao 80-ih godina prošlog veka doneo sam u Srbiju. Dok sam se ja u demokratskom i kapitalističkom svetu dokazivao, Vi ste u sarajevskom "Oslobođenju" oslobađali Jugoslovene od kapitalističkog zla. kasnije ste oslobađali Srbe od Miloševića, a sada Srbe od Srba. One napaćene od onih koji misle da su manje napaćeni. Elitu koja, nažalost, ne postoji od ruralne i primitivne rulje koja je većina. Kako Vi kažete, pristojne od nepristojnih.

A ne vidite, draga gospođo, gde je problem?

Nisu pristojni u manjini nego se ne čuju. A znate zašto? Ne zbog mene i Kurira nego zbog Vas. Nije "Farma" najgledanija zato što postoji Kurir već zato što ne postoji Politika. Čijom zaslugom, mojom ili Vašom? Da je nisam ja možda sveo na istorijski najniži tiraž? Da nisam možda ja VAC-u pre deset godina prodao srpsku tradiciju, ili neko drugi, i kome to sada smeta što opet srpska kuća kupuje Politiku. Da nisam ja možda zadužio Politiku za 60 miliona evra i stavio svu njenu imovinu pod hipoteku.

Da li onome ko vodi biser srpskog novinarstva sleduju samo prava u vidu velike plate i svih privilegija? Da li on ima neke obaveze? Da pokaže rezultat, na primer. A ne da nedostatak istog objasni time što je on jako pametan i neshvaćen u ovom primitivnom i ne pristojnom svetu. Sudbina genija, iliti Ljiljane Smajlović.

 

]]>
Mon, 12 Oct 2015 09:28:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33688/raja-rodic-nije-farma-najgledanija-zato-sto-postoji-kurir-vec-zato-sto-ne-postoji-politika.html
Tadić: Hombah pobrkao podatke http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33678/tadic-hombah-pobrkao-podatke.html "Bivši direktor nemačke medijske grupacije VAC Bodo Hombah očigledno je pobrkao vremena i nadležnosti, jer su se investicije koje je VAC plasirao u Srbiju desile u vreme vlada Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice, a ne u vreme vlade Mirka Cvetkovića", izjavio je danas bivši predsednik Srbije Boris Tadić reagujući na intervju Hombaha za nemački časopis „Horizont”. ]]> Tadić, koji je predsednik Socijaldemokratske stranke, ističe da tokom njegovog prvog predsedničkog mandata nije imao ni nadležnosti ni instrumente da rešava problem sa kojim se VAC već tada suočio, saopštila je SDS.

Tadić navodi da je problem VAC-ovih investicija u Srbiji nasledio iz vremena prethodnih vlada i da je tokom svog drugog mandata učinio sve da se taj problem reši, navodeći da su zato besmislene kritike koje mu Hombah upućuje.

„Oligarsi koje Hombah pominje su Mišković, Beko i Subotić, jer su to jedini oligarsi koji su u toku mandata pomenutih vlada posredovali i učestvovali u VAC-ovim finansijskim operacijama u Srbiji”, ističe Tadić.

On kaže i da je problem očigledno u tome što je insistirao da se taj problem rešava na zakonit način, a ne privilegovanjem investitora ili tajkuna, koje su kako je naveo, prethodne vlade uključile u čitav proces.

On navodi da je kada je VAC rešio da napusti investicije na prostoru čitavog Balkana, uključujući i Srbiju, smatrao da je za našu zemlju i naš medijski prostor korisno da njihove akcije otkupi i neko od domaćih investitora.

„Dakle, ukoliko nije postojala zakonska prepreka, nije bilo ni političke. Međutim, niko od domaćih investitora nije bio teran ili prisiljavan da otkupi VAC-ove akcije i to je moj odgovor na notorne laži koje se u vezi sa ovom temom u proteklim danima plasiraju u medijima”, istakao je Tadić.

Bivši specijalni Koordinator Pakta stabilnosti Bodo Hombah je u intervjuu za „Horizont” prebacio Tadiću odgovornost za „torpediranje poslova” VAC-a u Srbiji i izneo uverenje da će srpski premijer Aleksandar Vućić do kraja dovesti započeti proces policijske istrage, kada je reč o kupovini medija.

„Kupovina Novosti bila je neuspeh. Ja sam, međutim, ubeđen da će srpski premijer Vučić policijsku istragu kojoj je dao impuls i koju ja podržavam, voditi do kraja i da će prevaranti biti uhapšeni”, rekao je Hombah za „Horizont”, specijalizovani nedeljnik za marketing i medije.

„Boris Tadić, koji je jedno vreme na zapadu važio kao nosilac nade, dopustio je u Srbiji da oligarsi sa odgovornim u kartelskoj službi „igraju” zajedno, kako bi VAC-grupu torpedirali u njenim poslovima”, rekao je Hombah.

 

]]>
Sun, 11 Oct 2015 00:09:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33678/tadic-hombah-pobrkao-podatke.html
Zašto Kurir smeta „blagu“ i „dragulju“ http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33660/zasto-kurir-smeta-blagu-i-dragulju.html Oglasio se „dragulj srpskog novinarstva" (kako sami sebe zovu u Politici), ali za njim i „nacionalno blago“ (kako vide sebe u Večernjim novostima), navodno uplašeni za svoju sudbinu jer iz „Adrija medija grupe“, koja je kupila prava na potraživanja, viri zli Kurir, koji hoće da ih sve uništi. Eto sad će Kurir cenjenu urednicu Politike Ljilju Smajlović da natera da piše o Maci Diskreciji, a uvaženog kolegu iz Novosti Ratka Dmitrovića o Zmaju od Šipova. Ja znam da su oni gadljivi na te stvari. ]]> Posebno u Večernjim novostima, koje su „samo“ izdavač Trećeg oka, lista poznatog po analitičkim temama, a Politika jedan rijaliti „samo“ reklamira na naslovnoj strani.

No, da se ne lažemo, da nije Kurira, mnoge afere nikad ne bi ugledale svetlost dana. Mnoge krađe ne bi bile otkrivene da smo čekali dragulje i bisere srpskog novinarstva. Više smo štitili j avni interes nego ovi vredni eksponati zajedno. Gde smo mi gurali glavu, oni nisu smeli ni nogu. Ali pošto nemaju šta da nam zamere, pronašli su nam „rijalitije“ - ono što milioni Srba gledaju na tri televizije s nacionalnom frekvencijom?!

Svako ima svoju uređivačku politiku. Neko u Kuriru voli to da pročita, a neko tekstove Fajnenšel tajmsa, koji nam je partner od prošle godine, drugi pak sadržaj na strani kulture, treći kritiku vlasti...

Da zaključimo, više je nego očigledno da „blagu“ i „dragulju" smetamo iz nekih drugih razloga koji nisu konceptualne prirode. Ali o kolegama sve najlepše, zasad.

P. S. Nije lepo obmanjivati ministra Tasovca da su Večemje novosti najprodavanije. Možda ste zaboravili da ažurirate podatke od pre pet godina.

]]>
Sat, 10 Oct 2015 11:24:00 +0100 Prepiska Politike i Kurira (2015) http://uns.org.rs/sr/desk/Prepiska-Politike-i-Kurira/33660/zasto-kurir-smeta-blagu-i-dragulju.html