Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Novinarsko ćoše
19. 09. 2011.
Deblji, brži, bolji…
Već naredni, 791. broj „Svedoka“ biće drugačiji od ovog koji držite u rukama! Ne, ne bojte se, „Svedok“ nije tajkunizovan. Nije kupljen, ni potkupljen...„Svedok“ nije promenio uređivačku politiku, nije podlegao ponudama za „bolji život“ i novinara u redakciji i vlasnika lista...
Ne. Naredni broj biće samo - drugačiji: na novom, modernijem „njuz“ formatu, na nešto kvalitetnijem papiru, ali i na osetno povećanom broju strana... Uz Božiju pomoć i razumevanje „Svedokovih“ prijatelja u štampariji gde se štampamo punih 16 godina!
Naravno, uz povećani broj strana, biće i povećani broj rubrika, novih sadržaja, novih tema...
Nadamo se da ćemo i dalje biti ubojiti, da ćemo se i dalje držati svoje dve maksime od prvog broja: 1) što ne želimo sebi, ne želimo ni drugima; 2) naše je da objavimo, a na čitaocima da donesu zaključak.
Nećemo, verujem, podleći kiču koji je preplavio štampane medije u Srbiji, nećemo se prikloniti ni poziciji ni opoziciji. Moje razumevanje novina je prosto: novina, ma ko bio na vlasti, mora uvek da bude korektor te vlast. To i ništa više. Uz to, već godinama odolevamo napadima sa svih strana koji nas pritišću već, Boga mi, evo, dve-tri godine unazad...
I dok listate ovaj broj, i zamišljate sledeći, „deblji“ i ubeđeni smo - kvalitetniji, ili bar raznovrsniji, nešto bismo Vas zamolili: molimo Vas da nam pismom, mejlom ili telefonom dojavite gde, u kom gradu, u kojem kvartu i na kojem kiosku niste mogli da kupite svoj primerak „Svedoka“.
Kontrolisali smo tržište, primećujemo i sami da nas na mnogo mesta jednostavno - nema, a sad utvrđujemo i zašto. Naslućujemo, ali...
Jer, opasnost po svaku novinu je i kad je „sklanjaju“ sa kioska, sa prodajnog pulta... Uočili smo neke čudne putanje i pravce, i o njima ćemo Vas obavestiti u narednim brojevima.
Takođe, molimo Vas da nam ponudite svoje ideje, a od narednog broja objavljujemo i veliku anketu - kako da poboljšamo kvalitet „Svedoka“ i da, ako Vi procenite, uvedemo neke nove rubrike, neke nove uglove gledanja, nove sadržaje, ili, što da ne - dovedemo i nove autore koje biste želeli da čitate u „Svedoku“.
Ovo poslednje, istina, nije ni prosto ni lako: skopčano je, naravno i sa novcem, i sa besparicom, koju Vi osećate, možda još više nego mi u „Svedoku“.
Verujte mi na reč, novinari „Svedoka“, urednici, pa i ja kao vlasnik novine (jedne od retkih za koju se zna stvarni vlasnik) ne živimo bolje od Vas. I nas muče isti problemi: visoki računi, takse, skupa hrana, tanak novčanik... dakle, hronična besparica i presipanje iz šupljeg u prazno.
Više puta sam pisao u „Svedoku“, govorio na TV, na tribinama, o tome da od države ne tražimo da nas tetoše, da nam udeli koju „crkavicu“ ili povoljan kredit, oprosti dugove...
Ne!
Od ove države, pre bi se reklo - vlasti, čini se na izdisaju, tražili smo ono što je u Evropi - kojoj je ova dosovska vlast, barem verbalno, na putu bez alternative - jurila u susret glavom bez obzira - najnormalnije: da nam distributivne kuće plate naše novine koje su prodale i vrate neprodate novine.
Upozoravali smo i kumili vlast da se postojećim PDV sistemom, barem u štampi, bogate „masne guske“ - i distribucije, a da se novine, namerno ili ne - ubijaju. Uz to, tražili smo od Vlade Srbije da usred zemlje za koju odgovara, barem po Ustavu, onemogući u ugovorima između domaćih firmi: da jedna grupacija fakturiše svoj rad u dinarima, indeksiranim u evro, a da izdavači novina moraju, uz sve nedaće, da trpe sve izvesniji skok evra i obezvređivanje dinara.
Praktično, većina izdavača u ugovorima sa štamparijom ima „sitnim slovima“ ispisano da je cena u dinarima, a obračun po dnevnom kursu evra. Ne samo da sam ubeđen da je tako nešto nezakonito, neustavno ili kako god već želite, ali u svakom slučaju bezobrazno, drsko i nekorektno, što dovodi da se novine svakodnevno pljačkaju. Jer, mi novine svakodnevno prodajemo po istoj ceni (osim kad poskupimo, a „Svedok“ cenu nije menjao barem, ako me pamćenje ne vara, pola decenije), u dinarima, a i Vi i ja znamo da dinar danas manje vredi nego juče.
Uz to, distribucije vešto i mimo ugovora, znajući da ih izdavači neće tužiti, zloupotrebljavaju sve - a od para dobijenih od prodatih primeraka prvo namire svoje obaveze prema duvandžijama (duvan se, za Vašu informaciju, kao i cigarete plaća unapred) a novinama ako išta ostane, ili ako se distributer, nekad, smiluje pa uplati koju crkavicu.
Samo, žaliti se državi, nije korisno. Jer, ovoj vlasti, čini se, nije stalo ni do građana, a kamoli do novina. Jer, utisak je, a to se vidi iz većine medija koji izlaze na ovim prostorima, da su jasno podeljeni na „svoje“ i one - ničije. Jer, da nije tako, a jeste - ne bi bilo moguće da neki ministri imaju svoje novine (pod tuđim imenom naravno), neki gradonačelnici takođe; da i dalje neki mediji mizernog tiraža, koji su nezavisni samo od čitalaca, dobijaju lovu iz inostranstva...
Uz to, čujem, neka evropska banka spremila je 20 miliona evra za pomoć medijima u Srbiji. Ne kao poklon, već kao - kredit, ali po normalnim evropskim uslovima. Dakle, grejs period... niska kamata... Ali, takođe čujem, da se jedan dobro obavešteni ministar, preko čijeg ministarstva bi taj novac mogao da „kapariše“ i uzme već spremio da za svoju novinu, koju je prvo kupio pa poosle nekoliko meseci - likvidirao, ugrabi milion evra povoljnog kredita!?
Uz to, sad se velika prašina baca u oči oko nekakve, kažu Medijske strategije, od koje naravno neće biti ništa, kao uostalom i dosad, ali je važno da se usvajaju neki besmisleni evropski propisi, koji na ovim prostorima funkcionišu kao, ma šta kao - baš kao mrtvo slovo na papiru. I da, zapravo, ovima koji su deceniju i kusur dana insistirali „na putu bez alternative“ polako pada kamen sa srca... Jer, njima baš i nije odgovarao ulazak Srbije u EU...
Svedoci smo, sem ako ne zabijemo glavu u pesak kao noj, da je evropska priča - završena. Da od parole „I Kosovo i EU“ nema ništa, ili ima:“Ni Kosovo ni EU“, ali smo svedoci, sad, u predvečerje izbora (uzgred, održaće se sredinom januara naredne godine) da oni koji su nam deceniju i kusur solili pamet da „Evropa nema alternativu“ ovih dana pokušavaju u hodu da se presvuku i da krenu tamo - gde smo im deset godina zalud pričali da mogu i da je i to alternativa, uz opasnost da nas proglase nacionalistima, antievropejcima iliti ko zna još kakvim epitetom.
Prvi je nogu povukao naš BGD gradonačelnik pričom da „EU nije smisao života“, da bi nas dokrajčio predsednik države, shvativši konačno, da fraza „Evropa nema alternativu“ odlazi na smetlište istorije, nudeći nam, sad, kao „alternativu“ vedar sportski duh, optimizam i da Evropa može i da pričeka...
Uostalom, oduvek sam tvrdio da je slogan „Evropa bez alternative“ zapravo sam po sebi svoja suprotnost i negacija, jer ako je to JEDINA alternativa, onda nije - alternativa, već uterivanje stoke u tor.
A, verujte mi, ne prihvatam da me oni, ma bili predsednik ili gradonačelnik, smatraju - idiotom. Jer, utisak je da ova vlast misli da je posisala sve znanje sveta, da je moguće samo klečanjem da se otpuzi do Evrope, a da svi mi ne vidimo šta se iza EU valja.
Istina, znam, i Miloš je klečao pred sultanom, ali je zauzvrat dobio državu, a ovi sadašnji kleče pred vlasnicima sveta i OSTAJU bez države.
Moguće je da su države prevaziđene, ali ne razumem onda kako je moguće da zarad barela nafte ti isti demokratski Evropljani, podržani velikim tatom s one strane Velike bare, ubijaju jedan narod, uterujući tomahavk demokratijom - demokratiju i poboljšavaju ljudska prava u Libiji, koju već mesecima besomučno razaraju.
Ne razumem ni našu spoljnu politiku koja se, čim prije, odrekla Gadafija i priznala novu „prelaznu vlast u Libiji“ koja, pod Gadafijem nije priznala nezavisno Kosovo.
Može biti da ima istine u pisanijama izvesnog Vikiliksa da Jeremić jedno njima zbori, a drugo ovde priča...
Ili, pošto čitam i čujem da je rešio da se okane spoljne politike i lati unosnijeg - reketa, da legendarnog Bobu Živojinovića preseli u „počasne predsednike“, a on sam postane kalif umesto kalifa.
Razumem ja dobro moć novca, svetla pozornice, Vimbldona, Rolan Garosa, ili Njujorka. Ali, ne razumem, kako je moguće da teniski analfabeta Vuk Jeremić pretegne na tasu tenisa jednog Bobu Živojinovića.
To što je lični prijatelj porodice đoković, njegova je privatna stvar, ali biti predsednik TSJ ipak nije njegova prćija. Ili, što da ne: posle serije promašaja u međunarodnim vodama, ni mesto predsednika TSJ nije rđavo, tim pre što je na izborima u DS izvisio...
Ali, udaljio sam se od osnovne ideje: naredni broj „Svedoka“, ako ne bude bolji biće - drugačiji: na modernijem formatu, na nešto boljem papiru i sigurno „deblji“!
Uz to, već mesecima radimo na novom portalu nedeljnika „Svedok“. Biće brži, kvalitetniji i moderniji. Da li će biti i posećeniji, to od ne zavisi samo od nas, već i od Vas dragi čitaoci.
Na nama, u „Svedoku“, je samo da napravimo najbolje što znamo novinu, sajt, da uradimo najbolje što znamo rubriku, da budemo aktuelni, da budemo brzi i pošteni.
Istina, u zemlji Srbiji reč „pošten“ je skoro - ad akta.
I, na kraju, možda je vreme i za novu dnevnu novinu?!
Šta mislite o tome?
A i od Vas zavisi!
Vladan Dinić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.