Novinarsko ćoše
22. 12. 2016.
Obraćanje Gorislava Papića posle uručenja nagrade „Aleksandar Tijanić“
Nagradu „Aleksandar Tijanić“ prvi put sam dobio 2010. godine kada me je Aleksandar Tijanić pozvao da radim s njim.
Do tada nadao sam se da možda pročita nešto što napišem. Kada me je posle jednog teksta pozvao i izgovorio: „Kolega, očekivao sam više“, bio sam zadovoljan valjda osećajući ono u šta ću se kasnije uveriti: da kod njega psovka može da igra i na poziciji zagrljaja.
Šest meseci pred njegovu smrt postao sam deo njegovog najužeg tima. Šest meseci svakodnevno sam radio s njim.
To je večnost za svakog kome se ta privilegija nikada nije ukazala.
To je trenutak, ako pomislim šta sam sve hteo da ga pitam i šta sam sve mogao da čujem od njega.
Plašim se da računam koliko nam je još takvih ljudi preostalo.
Velika je šteta što se svojih poslednjih 20 godina nije bavio samo novinarstvom. Za sve nas kojima su njegovi tekstovi novinarska biblija.
Velika je korist što je on, kao najpoznatiji srpski novinar radio i druge stvari. Što je bio ministar, menadžer, što se tukao sa svakim dripcem koji krene da baci kamen na njega ili nešto što je njemu bitno. Da vide da novinari i to mogu.
Prema njemu su se odnosili kao prema novinaru, iz vremena kada je novinarstvo bila velika profesija.
Danas se prema novinarima odnose skoro kao on prema svojim protivnicima.
Surovo, drsko i pravo u lice.
Fali im samo njegove duhovitosti.
A koliko tek novinarstvu fali najduhovitiji koji se bavio ovim poslom? Koliko nam fali njegova rečenica, neodbranjiva kao horog Karim Abdul Džabara.
Tijanić je, kažu bio borben na basketu. I ja sam isto.
Ako je uvaženi žiri kad je mene izabrao za dobitnika priznanja „Aleksandar Tijanić“ pomislio da imamo i poneku zajedničku osobinu u novinarstvu to je za mene prava nagrada.
Urednik i voditelj emisije „Oko“ na Radio-televiziji Srbije Gorislav Papić dobitnik je Nagrade za novinarsku borbenost „Aleksandar Tijanić“ koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije (UNS). Nagrada je uručena 21. decembra 2016. godine u Pres centru UNS-a.
Komentari (2)
ostavi komentar24.12.
2016.
Баш је ћоше
Господине Папићу, оваквим похвалама, поприлично наметљивим, чините једну лошу услугу Тијанићу. Многи боље знају ко је Тијанић и од Вас и од моје маленкости. У једном претходном осврту написао сам да сам се познавао са Тијанићем. Седели смо и пили кафу (више познаника и пријатеља) у "Црвеном певцу"), знали смо се, да откријем тајну, и по службеној дужности, о којој моралан човјек никада нећа ни на самрти причати. Једном приликом смо пили кафу у "Певцу" , а неко је претходног дана сахрањен у Алеју великана. О слиједећем ству Тијанића сам писао у вријеме његове сахраане. Наиме, критички се осврнуо и рекао: "Мене у Алеји великана неће сахрањивати". Изненада је умрои, није оставио опоруку и ето полтрони и полтрончићи су му направили велику неправду, сахранили су га у Алеји ( разних контроверзних) великана. Ако познајете Тијанића онако како пишете, морате потврдити ово што сам навео. Тијанић је критиковао свакога, није бреновао никога, свакако имао је м... да свакоме стресе у брк. Да ли да ли можете замислити да би пожелио да га сахране у Алеји на шта се он гадио. Ето, ја нисам Тијанић, али ме је често срамото ко је све последњих 15 година сахрањен у Алеју великана. И пореед ових добрих особина које сам изнио, Тијанић није био све оно о чему Ви причате, Папићу. Оно што је дозвољавао да се приказује на његовој телевизији вријеђало је сваког патриоту. Посебно вријеђа једну цијелу плејаду великана - српских новинара, да је Тијанић најбољи. Упоредите Тијанића са Тиркетом, са Милојевићем, са Црнчевићам, са , са, са.
Odgovori22.12.
2016.
...
Tijanića je ubila njegova odbrana profesije i društvenih vrednosti. Bujošević će još dugo direktorovati bez posledica. RTS je pretvorio u karikaturu.
Odgovori