Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Novinarsko ćoše
21. 01. 2010.
Na putu sunovrata – slučaj „Politika“
Gospodin Milan Nožica, svojim pismom, u kome slikovito opisuje „razvojni put“ „Dnevnika“ u poslednjih nekoliko godina, zapravo od prodaje Dnevnika VAC-u, podstakao me je da vam se obratim i da vas obavestim da Dnevnik nije jedinstven slučaj u Srbiji.
Skoro identičnu sudbinu, ako ne i goru doživljavala je i još uvek preživljava “Politika”. A pravi problemi počeli su malo ranije nego u “Dnevniku”. Počeli su 2002. godine, u februaru mesecu, kada je VAC kao spasitelj došao u “Politiku”.
Kuća “Politika” je tada imala tri dnevna lista, od kojih je list „Politika“ imala prosečne tiraže preko 100.000 prodatih primeraka. „Sportski žurnal“ i „Politiku Ekspres“. Trinaest magazina. Prodajnu mrežu sa preko hiljadu kioska. Transportnu službu. Odlično organizovanu štampariju, koja je na već dotrajalim mašinama davala optimalno odličan kvalitet štampe i odličan kvalitet usluge.
I onda je počelo – sprovođenje vizije VAC-a u Srbiji. Došli su da nas nauče kako treba da radimo.
Počele su reorganizacije, osavremenjavanje, redizajniranje Politikinih izdanja, sadržajno prilagođavanje datom trenutku. Iz Politikine štamparije su bukvalno isterana sva izdanja koja nisu Politikina, a onda su i Politikina izdanja za kratko vreme prepolovljena. Novine su tako žestoko redizajnirane, da više nisu ličile na sebe i tiraži su drastično padali.
A onda je Politikina Prodajna mreža, protivzakonito poklonjena novom preduzeću Futuri plus koja je u to vreme bila vlasništvo VAC-a i Stanka Subotića Caneta.
Futura plus koja je formirana od prodajnih mreža Politike, Borbe, Duvan prometa, postala je monopolista u prodaji štampe na teritoriji Srbije. Preduzeće koje je prodavalo štampu svih izdavača u Srbiji, a nikom ništa nije plaćalo.
Politika, a verovatno i druge novinske kuće su došle u situaciju da novine štampaju, a od prodatih primeraka, od Future ne dobijaju ništa po šest ili devet meseci, i polako ali sigurno na svom saldu beleže gubitke. Izgubljen je prihod od eksternih izdanja u štampariji. Izgubljen je prihod od prodajne mreže. Gubici se mere desetinama miliona evra.
U Politici svi gube, osim VAC-a, koji u Politici knjigovodstveno knjiži gubitke, a profit na Politikinim proizvodima ostvaruje u Futuri plus i deli ga sa Canetom.
A u preduzeću počinje neviđeni – mobing.
Ako ne prihvatite da dobrovoljno odete iz firme, uz otpremninu od 300 evra po godini staža, odlazite sigurno uz zakonsku otpremninu. Vašoj odluci prethode meseci psihološkog terora. Pozivanja na razgovore, ubeđivanja, pretnji, sprovođenja sindroma praznog stola, da biste shvatili da ste višak, nepotrebni, nepoželjni.
I tako iz dana u dan, dok vas ne slome. To traje od 2002. godine . . . i danas. Rezultat je poražavajući.
Preduzeće se nije oporavilo od udaraca koje mu VAC zadaje svojim nesuvislim „eksperimentima“, (da preskočimo neznanje u poslovanju i eventualnu zlu nameru) jer je VAC još uvek u Politici, a zaposleni... Sindikati se u Politici nimalo ne razlikuju od svih drugih sindikata u Srbiji. Drugim rečima, nesposobni su i nezainteresovani da zaštite radnike. A radnici su razjedinjeni. Razjedinjeni su novinari, grafičari i svi ostali. I najčešće su bezrazložno suprotstavljeni jedni drugima.
A stranci. Oni su odlično obavešteni. Oni znaju da radni spor ne možete dobiti u Srbiji u periodu kraćem od tri godine i to obilato koriste. Sprovode odluke kakve njima odgovaraju, iako znaju da nisu u skladu sa zakonom.
Posebno poglavlje za proučavanje i analizu predstavljaju akcionari, vlasnici Politike, Borbe, Novosti, Dnevnika itd, i njihov odnos prema svom vlasništvu.
Poštovani gospodine Nožica, čestitam vam na hrabrosti da makar na sajtu UNS-a iznesete problem Dnevnika i sve nas upoznate sa problemima. Iz Politike se još niko nije odvažio na takav korak. A možda je baš vaš tekst inicijativa da se stvari preokrenu. Da se upoznamo i sa nepravilnostima i zloupotrebama u drugim medijskim kućama. Da formiramo odbor za otpor. Ja sam vam ovo pismo poslao iako nisam novinar, već grafičar. Ali svako gušenje medija i zloupotrebe u njima bez posla ostavlja novinare i grafičare.
U istom smo loncu.
Ljubiša Babić
predsednik Udruženja
grafičkih radnika Beograda
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.