Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Novinarsko ćoše
14. 01. 2010.
Put sunovrata - Dnevnik - Novine i časopisi, pismo kolege Milana Nožice
Da li Udruženje novinara Srbije zna sa kakvim se problemima sreću kolege iz Dnevnika - Novina i časopisa? Da li se sećate da smo bezmalo do pre dve godine izdavali između ostalog Ribo reviju, Dobro jutro, Trag, Lovačke novine (zvanično glasilo Lovačkog saveza Srbije), Neven, Mali neven, Eliksir, veći broj novina radnih organizacija (NIS-a, EPS-a, lokalnih javnih preduzeća, Sindikata itd), nekoliko periodičnih publikacija (kataloga, kalendara, itd), veći broj knjiga? Da li znate da smo tokom te dve godine iz nejasnih razloga proredili izlaženje svih svojih časopisa, pa i onih za koje smo imali pretplatničke ugovore (Lovačke novine, Dobro jutro, Trag)?
Da li znate da je na teret Dnevnika - Novina i časopisa pao otpis velikog dela dugova Dnevnika, neposredno pre nego što će dnevni list Dnevnik biti prodat WAZ-u? Ovo “šminkanje” je urađeno da se slučajno ne bi dogodilo da Bodo Hombah kupi svoj deo opterećen dugovima.
Da li znate da kredite koje smo tada morali da uzmemo ni danas nismo u stanju da vratimo. U međuvremenu smo polako ostajali bez profitabilnih izdanja, a 65 zaposlenih, "dobilo je pojačanje" još četrdesetak "mladih kadrova" (di džejeva, kursista za foto šop i drugih zaludnih tinejdžera) sve rođaka naših vrlih menadžera, tako da danas, kada posla više nema, radi više od 100 ljudi. U tom periodu su se događala i brojna čuda u organizaciji posla: štamparija (za koju je WAZ trebalo da obezbedi novu mašinu za rotacionu štampu - a nije) postala je posebna organizaciona sredina - samostalna i neodgovorna kući (kao dobri stari OOUR). Štampa je postajala sve lošija i to je neretko bio razlog za gubljenje poslova.
S druge strane vrli menadžment je veliki broj poslova počeo da iznosi potpuno nekontrolisano u privatne štamparije i da sa privatnim štamparima ugovara cene sa visokim provizijama (verovatno po sistemu "pola pije, pola Šarcu daje"). Uz to je na ključna mesta postavljao ljude "odane ideji", uglavnom nesposobne i neiskusne. Takvi urednici su u većini slučajeva upropaštavali svoja izdanja, smanjivali im tiraž, neredovnim izlaženjem i "praznim novinama" odbijali pretplatnike, sponzore, potencijalne kupce oglasnog prostora. Savršena sinergija!
Pre dolaska Bode Hombaha i njegovog WAZ-a Dnevnik je na području Vojvodine imao više od 150 trafika. Imao je vozni park koji je te trafike snabdevao štampom, duvanom, itd. U vreme dolaska "strateškog partnera" menadžment je mudro osnovao posebno preduzeće "Vojvodina pres" i njemu prepustio vođenje prodaje. Ovaj bastard je prvo sve naše trafike pod nejasnim uslovima prepustio svom bastardu preduzeću Futura pres. Od tada se vozni park sveo na jedan neispravan kamiončić i naravno, neprimeren broj luksuznih kola - za direktore. Od svih trafika Dnevnik danas ima dve i sa njima uglavnom ne zna šta će.
Treći veliki kompleks vezan je za zgradu. Nalazi se na savršenom mestu, ogromna je. U tom kompleksu bi trebalo razmrsiti problem vlasništva nad Dnevnikom. Otprilike polovinu osnivačkih prava nad Dnevnikom još uvek ima Skupština Republike Srbije, a drugu polovinu Skupština AP Vojvodine. Kako će se to pitanje razrešiti uveliko zavisi od toga koje će sve nadležnosti Skupština Srbije preneti na Skupštinu Vojvodine (nakon usvajanja Statuta Vojvodine). No, zgrada Dnevnika je jedino što je od Dnevnika ostalo. Sada bi svim zainteresovanima bilo od koristi da se novinsko izdavačka delatnost ugasi (u najlošijem slučaju - da se iseli iz te zgrade) i da se ovaj prostor preuredi za druge namene. Tako su nedavno neki nepoznati ljudi - rečeno je - stručnjaci za statiku - pregledali dvorišnu zgradu štamparije i do "blue collar" je stigla informacija da štamparija bez problema može da se nadgradi sa još dva sprata. E, sad, ostalo je nejasno i ko je i za čije interese naručio ova statička ispitivanja zgrade štamparije.
Vojvođansko izvršno veće pokazuje nekakav interes za sanaciju stanja u kući. Pokazuje interes i da "konsoliduje proizvodnju" u Dnevniku. Daje kojekakve donacije, koje se uglavnom potroše na isplate dugova za struju komunalije, hartiju, telefone, zatim na dugove spoljnim komintentima - uglavnom privatnim štamparijama. Za plate ne ostaje gotovo ništa. O novim izdanjima, o sposobnijim i zainteresovanijim menadžerima (koji su takođe u nadležnosti PIV-a), ni ne razmišljaju. Tu nesposobnu i gramzivu ekipu ni pod teškim pritiscima radnika do sada nisu promenili.
Zašto nismo do sada reagovali. – Pa zato što se ipak sve odvijalo tiho, iza zatvorenih vrata, blago, da se niko ne doseti, sve dok nije dogorelo do noktiju. I sada - stojimo pred svršenim poslom. Kada je posao započet imali smo 45 - 46 godina. Bili smo u punoj snazi, vredni i radni, još uvek zatrpani poslom. Danas smo 55 - 56. Iscrpljeni, većina nas je zaboravila da radi. Bezvoljni smo. Mogu da nas muntaju kako hoće. Nemamo gde da odemo. Socijalni program koji nam upropastitelji nude je ponižavajući, daleko ispod onoga što je propisivao kolektivni ugovor koji smo svojevremeno potpisali sa poslodavcima i sa vlasnikom (PIV-om)... Ovih dana se menadžeri lomataju kako da nam isplate martovsku platu. Stižu informacije da bi to moglo da se dogodi oko Svetog Jovana. Prethodnu doznaku sam dobio 20. novembra - 14.320 dinara - naknada za rad tokom februara...
Šta sada ja vas treba još da pitam? - Da li ćete pokazati strpljenje da nama iz Dnevnika odložite plaćanje članarine u UNS-u za 2009. ili ćete nas saglasno statutu iskuljučiti iz Udruženja? Ma kakav vaš odgovor na to pitanje bude, verujte, nama je gotovo sve jedno.- Pa eto neka to bude pitanje.
Srećna vam Nova godina
Milan Nožica
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.