Novinarsko ćoše
28. 09. 2015.
Pančevac Čedomir Markov na postdiplomskim studijima novinarstva u Južnoj Koreji
Čedomir Markov (27) jedini je Pančevac koji studira u Južnoj Koreji kao stipendista Vlade Republike Koreje. On pohađa master studije na smeru „Mediji i komunikacija“ i početkom septembra počeo je njegov studentski život na Yeungnam Univerzitetu u gradu Degu.
Stipendija ovog mladog Pančevca podrazumeva pokrivene sve troškove za tri godine boravka i studiranja u Koreji, gde je prva godina namenjena savladavanju korejskog jezika do određenog nivoa, a druge dve godine su master studije.
Koreja finansira školovanje 700 međunarodnih studenata, a kvota za Srbiju je četiri godišnje. S obzirom da je to relativno nov program, Čedomir je jedan od malobrojnih građana Srbije kome se ukazala ovakva prilika, a manje ih je od desetoro.
Nakon završenog fakulteta Čedomir je želeo da nastavi usavršavanje van Srbije. Za naše studente su tada tek opočeli da se otvaraju strani univerziteti, a akademski programi Evropske unije koji su nam bili i ranije dostupni nisu mu bili dovoljno interesantni.
- Radio sam u Pančevu i stalno tražio po internetu, na domaćim i međunarodnim sajtovima, ali je slaba ponuda programa za usavršavanje za „društvenjake“. Diplomirani sam novinar i želeo sam u toj oblasti da se usavršavam. U jednom trenutku pojavila su se tri programa na kojima sam u isto vreme bio primljen. U Turskoj, Grčkoj i Koreji. Istog časa znao sam da je Koreja moj izbor jer o toj zemlji skoro ništa nisam znao i predstavljalo mi je veliki izazov, priča svoje utiske Čedomir Markov.
Jedini uslov stipendije bio je da u roku od godinu dana savlada korejski jezik koji bi po nama poznatim merilima bio u rangu početnog srednjeg nivoa. Njemu je uspelo ono što retko kome jeste – taj nivo je dostigao već u januaru ove godine, nakon svega 6 meseci boravka u toj zemlji. U avgustu je dobio obaveštenje da je dostigao čak napredni nivo poznavanja korejskog jezika.
- To je bila odlična vest. Predstavlja ogroman pritisak, jer će od mene na fakultetu očekivati više, ali rezultat toga je da mi je povećana stipendija. Nije svima ista motivacija, veliki procenat ljudi, oko 60% njih, uspe da savlada jezik u predviđenom roku, nekima se daje dodatnih šest meseci za to, ali je isto tako veliki procenat i onih koji odustanu, priča Čedomir.
On inače govori engleski, francuski, nemački, ruski i španski jezik. Kada je počeo da uči korejski, shvatio je da taj jezik nema nikakvih dodirnih tačaka ni sa jednim njemu poznatim jezikom, ima puno sinonima, a 70% reči vodi poreklo iz kineskog jezika.
Pun je utisaka o Koreji, ali i zadivljen odnosom profesora prema studentima.
- Međusobno poštovanje je uvek prisutno. U Koreji vole da uče o drugim kulturama, tako da osim što mi učimo o Koreji, njihovim običajima, načinu života, oni u isto vreme uče o nama i zemlji iz koje dolazimo, priča Čedomir.
Njegova stipendija pokriva sve troškove boravka - pola snosi Vlada Republike Koreje, drugu polovinu izabrani Univerzitet na kojem će se u naredne dve godine usavršavati u oblasti medija. Kako kaže, istraživaće vlasničku strukturu, cenzuru, analiziraće njihove medije i praviti poređenja sa našim. Tek u drugoj godini studija steći će pravo da radi u Koreji, uz studije, ali propisi kažu da će moći da radi samo posao u struci i isključivo po odobrenju svog mentora.
Koreanci veruju u moć obrazovanja. Jedna generacija koreanaca je sve prošla – rat, glad, ekonomsku krizu. Od šezdesetih godina prošlog veka na ovamo Koreja se ubrzano razvija, a obrazovanje je svih ovih decenija bilo prioritet broj jedan.
Kako Čeda kaže, osim što žele da svet uči od njih, jedan od motiva za dodeljivanje stipendija mladima iz različitih zemalja je neki vid zahvalnosti prema njima, jer su u vreme krize Koreanci, kada su bili siromašni, učili u tim zemljama i znanje donosili kući.
- Profesori uživaju visoki ugled u ovoj zemlji, kaže Čeda.
Mnogo možemo da naučimo od Južne Koreje i njenih građana.
- Najjači utisci nakon prvih godinu dana u ovoj zemlji svakako je pozitivan pristup životu. To mi je možda i najvrednije iskustvo – ne plaše se promena. U svakoj promeni vide šansu za svoj napredak. Koreanci jako rade i jako se zabavljaju. Predani su svemu što rade. Ovde je sve tako intenzivno. I rad i provod. Bez obzira šta rade, u tome moraju da budu jako dobri, prepričava svoje utiske Čedomir Markov.
Nezaposlenost je oko 4%. Oko 90% mladih ima završene fakultete, to je stvar prestiža kao i da se zaposle u dobroj firmi. Čeda kaže da će mladi, dok su nezaposleni, odnosno dok traže posao u skladu sa obrazovanjem, usavršavati neke veštine ili znanje stranog jezika, dok ne nađu adekvatan posao.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.