Novinarsko ćoše
25. 02. 2015.
In memoriam - Nedeljka Neda Popović
RADNI VEK U NOVINARSTVU
NEDELjKA–NEDA POPOVIĆ
(10. V 1925 – 18. XII 2014)
Otišla je, 18. decembra 2014. godine, iz naših redova draga koleginica, veliki drug i prijatelj Nedeljka–Neda Popović. Sada, ostaje nam samo da se sećamo njenog vedrog lika, njene srdačne dobrote, lepog i elegantnog izgleda, koji je zračio iz svakog njenog postupka. Svi mi koji smo je poznavali prihvatali smo je kao primer ličnost, kao novinarku koja je znala kako treba živeti i raditi.
Nedeljka–Neda Popović rođena je 10. maja 1925. godine u Slunju (Hrvatska). Pripada eliti prvih Tanjugovih novinara koji su posle Drugog svetskog rata postavili temelje prve novinske agencije Jugoslavije. U novinsku agenciju Tanjug stigla je davne 1947. godine kao dvadesetdvogodišnja devojka i u njemu provela čitav svoj radni vek.
Na ovome poslu ostvarivala se kao vredan stvaralac. Nedeljka, koju su svi u Tanjugu zvali Neda, počela je svoju dugu karijeru kao reporter kulturne rubrike, da bi kasnije decenijama bila njen urednik. Zahvaljujući njenom predanom i profesionalnom radu, u Tanjugu su uz nju stasale mnoge generacije mladih upravo tako što su imali pravu priliku da novinarski zanat uče od Nede.
Neda Popović bila je svestrani novinar iako je najveći deo radnog veka provela radeći u oblasti kulture. Bila je i jedna od prvih novinara–žena koja se dokazala i kao dopisnik iz inostranstva. Od 1962. do 1965. godine bila je Tanjugov dopisnik iz Beča i svestrano obaveštavala jugoslovensku javnost o političkim, ekonomskim i kulturnim zbivanjima u Austriji.
A sada, kada je zauvek otišla naša Neda, uvažavana od svojih kolega i prijatelja, mislićemo uvek o njoj kao koleginici koja je sa izrazitim ponosom i radošću govorila o svom profesionalnom radu, kao ličnosti koja je volela život i ljude i rado se družila sa nama, svake naše srede u Udruženju, svakom prilikom koja nam je dolazila u našem druženju.
Za sve nas, Nedeljka Popović je bila samo – Neda. A ta jedna reč, jedno ime izražava tako mnogo vrlina, tako mnogo snage, tako mnogo dobrote, tako mnogo najtoplijeg da zaslužuje najiskrenije naše poštovanje i sećanje.
Komentari (1)
ostavi komentar19.05.
2024.
Sjećanje
Ne razdajam sestre Veru i Nedu Popović po majci Magarašević. Upoznale smo se slučajno u Pragu, moja prijateljica Dragana Radojković i ja. Išle smo na turističko pukovanje 1990 ili 1991 mi iz Sa a one iz Bg u organizaciji TO Braća Karić.
OdgovoriTo slučajno putovanje mi je značilo mnogo kada smo se Bojan i ja kao izbeglice našli u Bg.
Posle Verine smrti sam izgubila kontakt sa Nedom. Dugo nisam znala šta se s njom dešava, mislim da se nije javljala na telefonske pozive. Jednog dana sam odlučila da odem do njihovog stana u Kičevskoj 12 i pozvonila na interfon. Javio se neki muški glas. Rekla sam da sam došla da vidim šta je sa Nedom, da li je još živa. Rekao je da je umrla.
Eto. Ovo je moje sjećanje koje se poklapa sa sjećanjem njenih kolega.
Hvala im na svemu.