Novinarsko ćoše
22. 06. 2009.
Pucnjava na ROMSKOJ svadbi
Jedna od vesti iz Beograda ovog vikenda nosila je naslov „Pucnjava na romskoj svadbi“, prenosili su je uglavnom svi mediji, neki i u udarnim terminima, a bar jedna reč u tom naslovu bila je nepotrebna, baš je bola oči, a ta reč bila je odrednica - ROMSKA.
Bila je svadba u jednom gradu u Srbiji (u ovom slučaju, to je bio Zemun). Na svadbi se pucalo (u vazduh), pa je policija došla da ispita o čemu se radi. Naoružani ljudi, koji su pre toga pucali, zapucali su i na policiju, koja je došla da interveniše, a policija je jednog od njih ranila, a obojicu privela. Pošto su se napadači u trenutku policijske intervencije nalazili van šatora, u kome je trajalo veselje, niko od gostiju nije povređen.
Svako onaj ko je vest pomno pročitao, od početka do kraja, shvatio bi da se na toj svadbi ništa nije dogodilo što bi bilo vezano isključivo za jedan narod, vezano za jednu nacionalnu manjinu, ili za, uopšte, određenu grupu ljudi, koja živi u Srbiji.
Da li bi izveštač agencije, radija, televizije, dnevnog lista, bilo kog medija, napisao u vesti „Pucnjava na srpskoj svadbi“ da je većina gostiju na toj svadbi u jednom gradu u Srbiji bila sastavljena od Srba?
Da li bi izveštač agencije, radija, televizije, dnevnog lista, bilo kog medija, napisao u vesti „Pucnjava na hrvatskoj svadbi“ da je većina gostiju na toj svadbi u jednom gradu u Srbiji bila sastavljena od Hrvata, a znamo u dotičnom gradu Zemunu žive i Hrvati?
Da li bi izveštač agencije, radija, televizije, dnevnog lista, bilo kog medija, napisao u vesti „Pucnjava na mađarskoj svadbi“ da je većina gostiju na toj svadbi u jednom gradu u Srbiji bila sastavljena od Mađara, kojih takođe ima u Zemunu?
Da li bi izveštač agencije, radija, televizije, dnevnog lista, bilo kog medija, napisao u vesti „Pucnjava na albanskoj svadbi“ da je većina gostiju na toj svadbi u jednom gradu u Srbiji bila sastavljena od Albanaca, a, znamo, i Albanci, hvala Bogu, mirno žive u Beogradu, pa verovatno i u Zemunu?
Verujem da ne bi. A možda i bi. Tu već nisam siguran.
Da je reč o svadbi Engleza, Francuza, Kineza, nacija čiji pripadnici u mnogo manjem broju žive u Srbiji, bilo bi prirodno to naglasiti u vesti, jer to situaciji o kojoj se izveštava daje neobičnost, egzotiku, pa da kažemo i šmek.
Da je, u nekom slučaju, bila reč o svadbi homoseksualaca, a i oni su u poslednje vreme (ma koliko se to mnogima ne sviđalo) priznata grupa građana, makar zbog neobičnosti i egzotike, i ja bih kao izveštač to naglasio u naslovu.
Ali, naglašavanje odrednice romska u ovoj vesti iz Zemuna meni miriše na to da mi, ma koliko želeli evropske, svetske i sve druge standarde, ma koliko se kleli u sopstveno čojstvo, humanost, dobronamernost i neagresivnost, ma koliko odbijali mržnju kao sopstvenu odrednicu, još u sebi gajimo klicu neprihvatanja, klicu odbijanja, klicu diskriminacije.
Voleo bih da moje kolege novinari ubuduće tri puta razmisle pre nego što upotrebe jednu od takvih odrednica u svojim napisima. A, ako oni, zbog brzine ili nekih drugih razloga, svojih grešaka nisu svesni, a zašto im onda služe urednici?
Dragan Milenković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.