Novinarsko ćoše
10. 01. 2025.
Putevi knjige su nepoznati
Božić je tu, a ja da počnem od Nove godine, to jest sa kraja 2024. godine. Na samom kraju te godine dogodila se ova pričica koja nema veze sa “kockarom” kao jednom od tema “buduće knjige” koju sam najavio. Videćete - lepša je i plemenitija.
Neki nepoznat čovek, našao me je preko e pošte. U pismu se predstavio. “Zovem se Đorđe Petrović….” Zamolio je da, ako mogu, dođem u deo grada u kome živi. Tačno je označio restorančić gde će me čekati. Rekao je da ima nešto važno da mi ispriča. Moli da pomognem njegovom prijatelju. Više onako, uzgred, zatražio je da donesem moju knjigu “Vek slikan mikrofonom”. Ostavio je i svoj broj telefona. Sve je delovalo tajnovito. Ipak, malo sam razmišljao. Dvoumio sam se, ali sam na kraju otišao. Bilo je hladnjikavo veče. Imao sam razlog da prošetam.
Našli smo se, a počelo je ovako:
“Ne razumem se u literaturu, ~ rekao je novi poznanik i nastavio. Pravnik sam po zanimanju sada u penziji. Možda vi žurite, pa da pređem na stvar. Zašto sam vas zvao?! Moj kum Nikola, vozač građevinskih mašina prilikom silaženja iz kabine mešalice za cement okliznuo se pao i polomio nogu u zglobu. Praktično ostao je nepokretan. Razmišljao sam kako da pomognem čoveku. Meni je umrla žena, a deca otišla. Živim sam i imam dobru penziju. I on živi sam. Predložio sam mu da pređe kod mene u stan da mu pomognem dok povreda ne prođe. Kum prihvati poziv i sada živi kod mene. Međutim kum je imao jednu neobičnu želju, zbog koje sam Vas i pozvao. Čitao je u Kulturnom dodatku Politike vaše tekstove. Obavezao me da vas nađem i svakako kupim primerak knjige… Priznajem trebalo mi je vremena dok sam vas našao. Kum ne koristi internet. Čak nema ni savremen mobilni telefon…“
Tako je Đorđe, penzionisani pravnik. prateći kumovu želju našao ovog novinara.
Objasnio sam kumu Momčiloviću kako radi QR kod u knjizi jer svih 40 priča ima QR kodove koji omogućavaju da se čuju glasovi onih koji u knjizi govore. Razumeo je odmah korist inovacija u izdavaštvu.
A kum vozača građevinskih mašina, meni je obeležio 2024. godinu. Zato sam pomislio da ovu radost podelim sa Vama tek da vidite da nismo “džabe krečili”. A što je bilo zanimljivo, Đorđe je detaljno prepričavao kako je sve i šta našao vozač čitalac u mojim pričama, detalje. Prenosio je autentično reči svog kuma vozača, objasnio mi je da je jako važno što nisam čitaoca uveravao u tačnost dokumenata, već sam samo izlagao priču, dozvoljavajući čitaocu da sam maštom dočara različite događaje našeg XX veka koje knjiga obuhvata, prema onome šta je objavljivano u Kulturnom dodatku itd…
Kao što je kum Đorđe obradovao svojim gestom svog kuma vozača teških mašina tako i ja želim vas da obradujem, a putevi knjige su apsolutno nepoznati što ovo svedočanstvo treba i da potvrdi.
Nek nam svima ova godina bude bolja!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.