Novinarsko ćoše
09. 04. 2013.
Gledanje televizije ne kvari decu
Gledanje televizije ili igranje kompjuterskih igrica satima svakog dana ne škodi društvenom razvoju dece, kažu eksperti, a objavljuje BiBiSi na svom sajtu.
BiBiSi piše da tim Saveta za medicinska istraživanja (Medical Research Council) koji je proučavao više od 11. 000 učenika osnovnih škola kaže da je pogrešno povezivati loše ponašanje sa gledanjem TV-a.
Iako su istraživači ustanovili malu povezanost između ovo dvoje, oni tvrde da drugi uticaji, poput roditeljske brige i vaspitanja, najverovatnije predstavljaju vezu.
Ipak, i dalje se zalažu za “ograničavanje vremena provedenog ispred ekrana”.
Ovaj savet ostaje iz razloga što ukoliko dete provodi mnogo vremena ispred televizora svakog dana to može umanjiti vreme za igru sa prijateljima ili za rad domaćeg zadatka, što su takođe važne aktivnosti.
Američko istraživanje ukazuje da gledanje TV-a u ranom detinjstvu može uzrokovati probleme sa pažnjom kad deca napune sedam godina.
U SAD, pedijatrijske smernice preporučuju da vreme provedeno ispred ekrana treba da bude ograničeno na manje od dva sata obrazovnog, nenasilnog programa dnevno. Trenutno ne postoje formalne smernice u UK, piše BiBiSi.
Za MRC studiju, objavljenu u Arhivu dečjih bolesti, Dr Alison Parks je sa kolegama pitala majke iz različitih društvenih, ekonomskih i etničkih grupa u UK o navikama njihove dece u gledanju televizije i ponašanja.
Elektronska zabava
Skoro dve trećine (65%) od 11.014 petogodišnjaka, uključenih u ovu studiju, gleda TV između jednog i tri sata dnevno, 15% gleda više od tri sata i nešto manje od 2% ne gleda televiziju uopšte.
Gledanje televizije više od tri sata dnevno u ovom uzrastu predviđa neznatno uvećanje problema u ponašanju u sedmoj godini.
Nakon napunjene sedme godine, prema izjavama majki, ovi dečaci i devojčice verovatno malo češće upadaju u nevolje, tuče, pričaju laži ili su nasilniji od svojih vršnjaka.
Vreme provedeno u igranju kompjuterskih igrica ne pokazuje takvu vezu.
I ne postoji povezanost između TV-a ili bilo kojeg načina provođenja vremena ispred ekrana i pitanja hiperaktivnosti ili problema interakcije sa drugarima.
Dr Parks, predsednik društvene i javne zdravstvene naučne jedinice Saveta za medicinska istraživanja u Glazgovu, kaže za BiBiSi da je pogrešno televiziju okrivljavati za društvene probleme.
“Otkrili smo da vreme provedeno ispred TV-a ne deluje na većinu društvenih i problema u ophođenju koja smo istraživali i veoma malo utiče na probleme ponašanja, kao što su tuče i nasilje.
“Naš rad ukazuje da je neizvesno da će ograničavanje vremena koje deca provode ispred TV-a, samo po sebi poboljšati psihosocijalnu prilagođenost”.
Ona kaže da će fokusiranje na porodičnu dinamiku i dete najčešće napraviti pomak i da dosta toga može zavisiti od toga šta deca gledaju i da li su nadzirana.
Sonja Livingston, profesor socijalne psihologije na Londonskoj školi ekonomije, kaže da su rezultati „dobar razlog da se upita zašto neka deca provode toliko vremena gledajući TV”. Profesor Aneta Karmilof- Smit, sa Birbeka, Univerzitet u Londonu, kaže da umesto da se fokusiraju na moguće neželjene efekte TV-a i video igrica, bilo bi bolje da se vidi kako mogu pozitivno da deluju na decu.
Profesor Hju Peri, predsedavajući MRC-ijevog Odbora za neuronauku i mentalno zdravlje, rekao je: “Živimo u svetu u kojem vlada sve veća dominacija elektronske zabave i roditelji su razumljivo zabrinuti za uticaj koji to može da ima na dobrobit i mentalno zdravlje njihove dece”.
“Ova važna studija ukazuje da je veza između TV-a i video igrica i zdravlja složena i pod uticajem mnogih društvenih i drugih faktora u okruženju”, kaže Peri za BiBiSi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.