Novinarsko ćoše
29. 05. 2024.
Branka Đorđević Nakaniši: Stari novinarski dom u Srbiji bio je u Mišarskoj ulici i srušen je
Okupljanje novinara na zajedničkom mestu znači jačanje solidarnosti i zajedništva, a novinari su, kako kaže novinarka i istoričarka umetnosti Branka Đorđević Nakaniši za sajt UNS-a, čekali više od četiri decenije da pitanje Novinarskog doma bude rešeno, sve dok nisu dobili prostorije u Mišarskoj, a kasnije i u Frankopanovoj (današnjoj Resavskoj) ulici. Kuća u Mišarskoj, koja je, kako dodaje, bila lep primer građanske stambene arhitekture Beograda s kraja 19. veka, srušena je 2020. godine.
U tekstovima o rušenju ove kuće ne pominje se, ističe Nakaniši, i njena istorijska vrednost, jer je bilo nepoznato da su u njoj svojevremeno stolovali novinari. O njihovom boravku u ovoj kući, kako kaže Nakaniši u intervjuu za UNS, svedoči originalna fotografija iz kolekcije koju je prikupila sa suprugom Dragoljubom Gajićem.
Na aukciji su, dodaje ona, kupili staru fotografiju koja prikazuje grupu svečano obučenih ljudi i jednu damu ispred kuće na čijoj fasadi se vidi tabla sa natpisom "Novinarski dom". Na reversu piše da su u pitanju jugoslovenski i poljski novinari okupljeni povodom kongresa u Beogradu, 1931. godine. "Znali smo da je stari Novinarski dom bio u zgradi na Obilićevom vencu 36, koja i danas postoji, ali fasada te zgrade nikada nije izgledala kao ova sa naše fotografije, pa smo pokušali da odgonetnemo o kojem se zdanju tačno radi i kakav se to kongres održao u prestonici," nastavlja Nakaniši koja je i jedna od urednica Fejsbuk grupe "Bio jednom jedan Beograd" i kolekcionar starih fotografija i razglednica Beograda.
Ona i suprug su ubrzo u arhivi lista "Beogradske opštinske novine" pronašli fotografiju patrijarha Varnave koji svečano otvara Novinarski dom u Mišarskoj 3, te su konstatovali da su se 28. decembra 1930. novinari sa Obilićevog venca preselili upravo na tu lokaciju i da se ona nalazi na njihovoj fotografiji. Pretragom arhive dnevne štampe iz 1931. godine takođe su odgonetnuli o kakvom je kongresu reč. Bio je to skup Poljskojugoslovenske antante štampe koji se održao u Beogradu 7. juna 1931.Kako su u svojoj digitalnoj arhivi imali mnoštvo fotografija, pronašli su i onu na kojoj je patrijarh Varnava na otvaranju Doma novinara u tom periodu.
„Tada smo shvatili da su se novinari sa Obilićevog venca preselili u drugu zgradu, ali nismo znali gde je ta građevina. Pošto je fotografija bila sa Beogradskih opštinskih novina pronašli smo tekst u kome piše da je reč o otvaranju Novinarskog doma u Mišarskoj ulici“, navodi ona.
Ipak, ovde nije sve počelo, jer se, kako dodaje, još krajem 19. veka od gradske uprave u Beogradu tražilo da se novinarima obezbedi sopstveno zdanje. Pitanje novinarskog doma ostajalo je nerešeno iz decenije u deceniju.
Novinari su se dugo borili za svoje mesto pod suncem
Mnoge opštine su, kako pokazuju pisani izvori do kojih je došla Nakaniši, obećavale novinarima plac za njihovo buduće zdanje, da bi se ubrzo pokazalo da su to samo bili kurtoazni potezi bez prave želje i namere.
„Novinari su se godinama borili za svoje mesto pod suncem i dugo su čekali da dobiju svoj dom. I kada su dobijali obećanja, ona nisu bila uvek ispunj.ena. Mislim da u javnosti nije bio prepoznat značaj novinara, njihovog rada i važnosti za čitavu naciju i kulturu“, dodaje ona.
Dok su početkom 20. veka u metropolama Evrope i Amerike novinarska udruženja dobijala svoje palate, novinari naše prestonice su, kaže Nakaniši, iznajmljivali prostore koji nisu bili odgovarajući.
Nakaniši kaže da su tek nakon kampanje koju je krajem dvadesetih godina vodila Uprava Beogradske organizacije Jugoslovenskog novinarskog udruženja, novinari u Beogradu 1929. godine od gradske opštine dobili plac u Frankopanovoj (današnjoj Resavskoj ulici) za podizanje Palate štampe.
Čekajući da se izgradi moderna višespratnica u Frankopanovoj (danas Resavskoj) ulici, novinari su, apostrofira ona, dobili rekonstruisan i preuređen prostor zasebne kuće sa baštom u Mišarskoj 3.
U nju se useljavaju 28. decembra 1930. Rekonstrukciju ove kuće za potrebe beogradskog Doma novinara nadgledao je beogradski arhitekta Miloš Dragutinović (koji se upravo bavio nadgledanjem gradskih gradnji i rekonstrukcija, a ne samostalnim projektovanjem)“, kaže Nakaniši.
Svečanom useljenju u ovu kuću je prisustvovao patrijarh Varnava, što je i bilo na fotografiji, koja je bila prvi trag do informacije o prvom novinarskom domu koji je Nakaniši pronašla.
Osim patrijarha Varnave, ovom svečanom otvaranju su, dodaje Nakaniši, prisustvovali i tadašnji generalni sekretar Novinarskog doma Slobodan Ž. Vidaković, tadašnji članovi Uprave Novinarskog udruženja Dušan M. Šijački i dr Miloslav Stojadinović, potpredsednik Novinarskog udruženja Dobrica Kuzmić i mnogi drugi.
O ovome je, kako dodaje, bilo reči i u članku objavljenom u "Beogradskim opštinskim novinama" iz 1. januara 1930. godine, do koga je došla.
„Pisalo je da će u ovoj kući novinari sada moći bolje da ugoste svoje kolege iz inostranstva i da organizuju razne muzičke i umetničke večeri“, navodi ona.
Od kuće u Mišarskoj do moderne građevine u Frankopanovoj (danas Resavskoj) ulici
Četiri godine kasnije usledilo je, kaže Nakaniši, osvećenje temelja zgrade Novinarskog doma u Frankopanovoj ulici, a zatim i svečano otvaranje.
„Osvećenje temelja održano je krajem jula 1934. godine, a svečano otvaranje doma bilo je 7. aprila 1935. godine kojom prilikom je započelo i preseljenje novinara iz Mišarske u Frankopanovu“, navodi ona.
Nakaniši kaže da je novinarska kuća u Mišarskoj bila tipičan primer arhitekture Beograda s kraja 19. veka.
„Uživala je status kulturne zaštite kao deo istočnog Vračara“, ističe ona.
Ipak, srušena je u decembru 2020. godine.
„Evropa nostra’ je povodom ovog rušenja tada podsetila da je bio u pitanju isti nivo zaštite kao da je u pitanju spomenik kulture jer Zakon o kulturnim dobrima ne pravi razliku“, ističe ona.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.