Novinarsko ćoše
20. 03. 2024.
Iz medijske prošlosti: Četvrt veka od početka emitovanja programa srpske TV DELTA iz Berlina
Na današnji dan pre 25 godina emitovana je prva emisija kablovske srpske televizije TV DELTA iz Berlina, koju su te 1999. godine, četiri dana pre početka bombardovanja Jugoslavije, u nemačkoj prestonici osnovali novinar Vladan Rakić i biznismen Miloš Perović, sa još nekoliko saradnika.
Ova televizija prestala je sa radom 2006. godine, a sa njenim osnivačem i glavnim urednikom Vladanom Rakićem UNS je razgovarao o ovom danas pomalo zaboravljenom projektu.
Odlazak novinara u Nemačku i osnivanje televizije
Bile su to burne godine za naš narod, priča Rakić, sada već deceniju novinar i urednik u Programu za dijasporu na Radio-televiziji Srbije (RTS).
U RTS, tada Televiziju Beograd, došao je 1984. godine. Radio je, kaže, u Beogradskoj hronici i Jutarnjem programu, da bi ga generalni direktor Dušan Mitević 1989. godine poslao na ispomoć u Prištinu, kako bi pomogao u formiranju redakcije Programa na srpskom jeziku RT Priština.
U Nemačku je došao 1990. godine, neplanirano, iz Prištine. Otišao je, kaže, zbog pretnji i pritisaka Albanaca na KiM zbog njegovog izveštavanja.
“Jedne noći su mi gađali stan, pa mi je direktor RT Priština Milorad Miša Vujović odmah dao neplaćeno odsustvo, rekao da je čuo da sam na nekom spisku za likvidaciju i da bi trebalo da se spakujem i odem. Istog dana sam seo u automobil, otišao za Beograd i kroz nekoliko dana u Nemačku”, priča Rakić za UNS.
Devet godina kasnije, tokom kojih je bio dopisnik Radija Beograd, TV Beograd i „Večernjih novosti“ iz Berlina, 1999. godine, sa još trojicom kolega – Milošem Perovićem, Vlastimirom Vidićem i Jadrankom Milakovićem, rešio je da osnuje srpsku televiziju u glavnom gradu Nemačke.
Bila je to, priča on, prva srpska komercijalna televizija u Evropi.
“Entuzijastično smo krenuli u ceo projekat. Prijatelj, vlasnik građevinske firme «PE-MI bau», Miloš Perović je odvojio za početak svojih 20 hiljada maraka za televiziju i rekao: ‘Dalje se snalazite sami, nalazite reklame i zarađujte, finansirajte se sami’. Od toga smo počeli”, kaže Rakić.
Kako kaže, on i Perović pronašli su tada i nemačku firmu „Medienmacher“ koja je za njih povoljno montirala priloge, pa su mogli da pokriju troškove.
Drugačije nije moglo, jer novca nije bilo, priseća se Rakić.
“Grad Berlin je tada, sa pomenutom firmom Medienmacher, na čelu sa Martinom Tesmerom, formirao Centar za obuku gde su se ljudi obučavali za režiju, tonce, montažere, dekoratere, majstore svetla itd, tako da je ta firma dobila od Grada novac da, na primeru TV DELTE Berlin, obučava mlade medijske kadrove. Zbog toga smo imali sreću da dobijamo obučen kadar bez ulaganja i to nam je pomoglo da opstanemo u početku. Da nije bilo te pomoći, sami ne bismo mogli”, kaže Rakić.
Pošto je imao višegodišnje iskustvo u TV Beograd, priča on, od Javnog servisa uzeli su “mustru” za program TV DELTE.
“Red informative, vesti, izveštaja sa događaja, red muzike, reklama… Potpisali smo ugovore sa TV Beograd i TV Crne Gore pa smo i od njih dobijali vesti. Po ugovoru sa TV Beograd imali smo pravo da reemitujemo 24 sata programa i sve emisije TV Beograd, što je tada bilo veoma značajno, i nama i građanima”, kaže Rakić.
Ističe da su ih ljudi pratili, a nemački mediji u tom periodu često citirali.
“Kada je bombardovana TV Beograd, od nas su preuzimali informacije”, kaže on.
Ova TV uključivala je u program predstavnike vlasti, ali i opozicije, ambasadore i sve druge relevantne aktere u tim burnim godinama.
Vremenom se, priča on, i redakcija širila.
Pošto je bio i dopisnik ‘Novosti’, kako kaže, preuzeo je za TV DELTA i njihovu dopisničku mrežu, kolege iz Pariza, Londona, Moskve, Vašingtona, Beograda, Prištine, Podgorice.
“Tako da smo imali stalnu mrežu profesionalnih dopisnika, ali smo uključivali i kolege novinare iz beogradskih redakcija. Svi oni za nas su izveštavali volonterski”, seća se Rakić.
U godinama nakon osnivanja, u televiziji je radilo oko 20 ljudi.
Televizija DELTA, iako na srpskom jeziku i “na kablu”, bila je gledana u Nemačkoj.
Rakić kaže da su tada imali podatke da ih sigurno prati oko 60.000 ljudi iz bivše Jugoslavije.
“Pratili su nas, a reklame plaćali i Hrvati, muslimani, Arapi, Rusi, Italijani, čak i Nemci… Bili smo prava internacionalna televizija. Prepoznavali su nas i na ulici”, seća se on.
Događaja je tih godina bilo mnogo. Od bombardovanja, demonstracija, promene vlasti.
„Stalno su dolazili i odlazili ministri, drugi važni ljudi, političari, nismo mogli a da ne izveštavamo o njihovim posetama, o bombardovanju, o humanitarnoj pomoći. Kolega i ja smo dane provodili u našoj ambasadi u Berlinu tragajući za informacijama”, priča Rakić.
U početku su često upadali u finansijske krize, kaže on, u periode kada nisu mogli da obezbede dvadesetak reklama koliko im je bilo potrebno da bi pokrili osnovne troškove.
“U tim periodima smo se opet oslanjali na Miloša Perovića, tako da je u toj prvoj godini, do kraja bombardovanja Jugoslavije, uglavnom on finansirao rad TV DELTE. Premašio je prvih 20 hiljada maraka koliko je ranije odredio. Ipak, posle smo se stabilizovali i opstali do 2006. godine”, kaže Rakić koji se krajem 2005. godine, zbog problema sa dozvolom boravka u Nemačkoj i bolesti majke vratio u Srbiju.
“Ostale kolege pokušale su da održe televiziju, ali s obzirom na to da nas je bilo malo, a da sam ja većinom snimao i pokrivao program sam, nisu uspeli. Imao sam dve svoje kamere i sa njima radio i snimao većinu programa, tako da nisu mogli da opstanu nakon mog odlaska”, rekao je Rakić UNS-u.
|
Kao dopisnik TV Beograd slao izveštaje i iz pritvora Pre nego što je osnovao TV DELTA, a nakon dolaska u Nemačku 1990. godine, Rakić je za Radio i TV Beograd slao priloge i izveštaje iz Berlina. Kako kaže za UNS, do 1992. je sve bilo u redu, a tada zbog izveštavanja i u „Novostima“ objavljenog otkrića da se u srpskim restoranima u Berlinu od strane policije instaliraju kamere, za njega počinju problemi sa nemačkim vlastima. „Dva puta sam imao sumnjivo trovanje zbog čega sam oba puta bio u bolnici. Kada mi se zapalio stan, pri čemu je vatra zahvatila i dva komšijska stana, optužen sam za izazivanje eksplozije u mom stanu, koji je najviše stradao. Zbog toga sam bio na suđenju i pretila mi je kazna od 12 godina zatvora“, kaže Rakić i dodaje da će „sva svoja stradanja objaviti u romanu koji piše od 1993. godine“. I taj slučaj je dobio, dokazavši sam, bez advokata, da je to ipak bio požar, koji je izbio u kaminu. Ipak, ističe da su mu u to vreme iz stana, između ostalog, nestali svi negativi fotografija koje je 12 godina snimao. “To je bio čitav džak negativa, hiljade i hiljade, jer sam radio i za RTS i za ‘Novosti’. Planirao sam izložbu da napravim kad se vratim u Srbiju, ali sve je to nestalo”, kaže Rakić koji smatra da su mu to “najverovatnije oduzele nemačke službe”. Ono što je zanimljivo je da je Rakić i tada, u toku boravka u zatvoru, Radiju Beograd slao izveštaje iz Nemačke. Kako kaže, kada mu prijatelji i kolege dođu u posetu i donesu informacije, on “ubaci 5 maraka u telefon, zove Radio Beograd i sa zatvorskog telefona diktira izveštaj kao da je bio u središtu događaja”. |
Trka za vestima preča od studija
Vladan Rakić rođen je 1960. godine u Plani kod Paraćina. Završio je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je apsolvirao i magistarske studije na grupi “Masovne komunikacije i publicistika”.
Od 1984. do 1989. godine radio u TV Beograd, a potom godinu dana provodi u TV Priština. Od 1990. do kraja 2005. godine živeo je i radio u Belinu dakle je bio dopisnik “Večernjih novosti”, Radio Beograda i povremeno TV Beograda. U toku 1998. i 1999. godine bio je i dopisinik Dojče vele-a na srpskom jeziku. Nakon toga osniva TV DELTU Berlin gde je radio i kao glavni urednik, snimatelj, voditelj, sve do kraja 2005. godine kada se vraća u Srbiju i u Radio-televiziju Srbije.
Rakić je za vreme boravka u Nemačkoj upisao postdiplomske studije na poznatoj Filmskoj TV akademiji «Konrad Wolf», a u isto vreme i doktorske studije na Fakultetu politčkih nauka Slobodnog univerziteta u Berlinu, gde mu je mentor bio prof. dr Fric Vilmar.
Ipak, kasnije je, kako ističe, zbog televizije i stalne trke za vestima i tragičnim događajima u otadžbini, o kojima je redovno izveštavao, odustao od studija. To je, navodi, pokazatelj, koliko mu je tada bilo važno da izveštava o događajima važnim za Jugoslaviju.
“Sve sam bio podredio tome. Nisam mogao da ne šaljem izveštaje kada se dešava toliko toga. Paralelno sam sve što se dešava i zapisivao, pa sam, kada sam se vratio u Srbiju, ‘eksplodirao’ sa objavljivanjem knjiga”, kaže Rakić koji je do danas objavio 39 naslova, pretežno poezije, ali i romana i jedan esejistički naučni rad. Dobitnik je 24 književne nagrade.
Član je UNS-a, Udruženja književnika Srbije i Saveza pisaca Nemačke, čiji je član postao, kako kaže, uz propratno pismo nobelovca Gintera Grasa.
Foto: Vladan Rakić, privatna arhiva
Komentari (1)
ostavi komentar20.03.
2024.
rakic kao heroj
Velika je greska sto je dosao odje u siromasnu Srbiju. Bolje da je ostao tamo i razvio TV Deltu do neslucenih granica.
Odgovori