Novinarsko ćoše
11. 04. 2023.
Tanja Peternek i Branko Stanković - Posvećenici novinarstva sa čovekom u glavnoj ulozi
Žorž Luj Leklerk de Bifon je još u 18. veku konstatovao da je stil čovek. Ovo shvatanje se uselilo i u novinarstvo, pa je najbolji „mamac“ postala iskrena i topla ljudska priča.
Za novinara i autora emisije „Kvadratura kruga“ Branka Stankovića svaki čovek je velika misterija, koja se ne može odgonetnuti, baš kao ni nerešivi zadatak po kome je emisija dobila naziv. Ako se vratimo na Bifonovo shvatanje, to bi značilo da u svetu ima sedam milijardi stilova i istovremeno sedam milijardi kvadratura kruga. Stanković je nastojao da ovo prikaže i u emisiji, opisujući ljudska dostignuća i načine na koje žive ili su živeli.
„U vreme kada sam krenuo sa Kvadraturom kruga (a to je bilo pre 22 godine), želeo sam da povratim urušeni sistem vrednosti. Čovek je taj koji ih uspostavlja, gradi ali i urušava“, rekao je Stanković za UNS.
Kao najveće ljudske vrednosti, Stanković je istakao čestit i pošten rad, dobro i plemenito stvaralaštvo i inovaciju.
„Pošto ništa od svega pobrojanog ne može bez čoveka, on je u 'Kvadraturi kruga' mera svega - ispred i iznad svega. Tog čoveka i ono ljudsko u njemu negujem u većini priča u ovom obezljuđenom vremenu“, rekao je.
Branko Stanković je pokušao da prikaže specifičnost „običnog“ čoveka, a Tatjana Peternek da je svako zapravo taj običan čovek. Poznate ličnosti su govoreći o svom životu u intervjuima pokazale da žive baš kao sav normalan svet.
Autorka televizijskog formata „TV lica… kao sav normalan svet“ Tatjana Peternek za UNS kaže da je do 2002. godine, kada je počelo emitovanje emisije radila emisije u studiju. Ove emisije, emitovane nedeljom uveče su bile značajne za sticanje iskustva, ali je, kako dodaje, poželela da razgovore vodi u drugačijem, prirodnijem okruženju.
„Zanimalo me je kako izgleda kada se razgovor vodi na različitim mestima na kojima je sagovornik opušteniji nego u studiju u kome, ispod reflektora u nameštenom dekoru u sat vremena, svi žele da se pokažu u najboljem svetlu - i gosti i novinari. Tako je nastala emisija čiji je koncept dan u životu TV lica koje vrhunski radi svoj posao, ali živi kao i njegova/njena publika, slušaoci, gledaoci i poštovaoci“, rekla je.
Zato je ideja bila da zadrži naziv emisije koja se snimala u studiju, ali da doda opis koji bi oslikao njenu temeljnu ideju.
„Bilo je malo skepse oko toga, ali kada su počela da stižu pisma naslovljena 'za emisiju - da najzad živimo kao sav normalan svet', bilo je jasno da je izbor dobar“, rekla je.
TV lica su zasad jedini serijal koja se čuva u arhivu Jugoslovenske kinoteke. Emisija je tu dospela na inicijativu Radeta Zelenovića.
„Čini mi se da je objašnjenje Zelenovića dobro jer je iskoristio za primer Milenu Dravić. Rekao je da će joj se i neke nove generacije diviti kada budu gledale njene filmove, ali će iz TV lica čuti kako se plašila u vreme bombardovanja, kako je fotografisala uplašena lica komšija u skloništu, kako je radila, snimala, prolazila crvenim tepihom na svetskim festivalima,a živela kao njeni gledaoci…kao sav normalan svet“, rekla je Peternek.
Peternek i Stanković kažu da kada su osmišljavali koncepte emisija uzore nisu imali, jer nije postojala nijedna slična emisija.
Održiva ideja koja živi uporedo sa autorom i generacijama koje uz njih sazrevaju je, čini se, tajna dugog veka emisija sa čovekom u glavnoj ulozi. Bilo da se radi o javnosti nepoznatom licu sa specifičnim načinom života ili o poznatoj ličnosti, kod ljudskih priča poruka je ista – svi se smejemo, plašimo, plačemo, ali svako na drugačiji, sebi svojstven način. Zato čovek nije samo stil – čovek je i novinarstvo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.