Novinarsko ćoše

16. 08. 2022.

Autor: Predrag Rava Izvor: UNS

Fotografkinja Marija Erdelji nagrađena za izveštavanje o siromaštvu

Evropska mreža protiv siromaštva – Srbija petu godinu za redom kroz konkurs za Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu REFLEKSIJA nagrađuje novinarske radove i medijske fotografije koji se bave temom siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji, a koji su objavljeni u štampanim, elektronskim ili onlajn medijima od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja. Ove godine je nagrada u kategoriji fotografija u medijima pripala Mariji Erdelji, članici Udruženja novinara Srbije.

Marija Erdelji je master dokumentarne fotografije, dugogodišnja fotoreporterka i umetnica iz Novog Sada. Učestvovala je na više od 50 grupnih i 8 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i više puta je nagrađivana. Autorka je i knjige fotografija nastale na izvođenjima monodrame Radoslava Milenkovića ,,Naši dani“. Niz godina radi za  ,,Vojvođanski magazin“ i ,,Omladinski list“, a sarađuje i sa internacionalnim medijskim kućama. Kao edukator učestvovala je u nekoliko projekata posvećenih fotografiji. Edukator je i fotoraf je u Dojče vele akademiji.

Nagrađena si za dostojno i nesenzacionalističko izveštavanje o siromaštvu. Opiši nam proces stvaranja nagrađenih radova i da li se drugačije pripremaš kada treba da izveštavaš o osetljivim temama kao što je fenomen socijalne isključenosti?

Ova nagrada je za mene zaista posebna i priređena mi je velika čast, jer ja zapravo i nisam učestvovala na ovom konkursu. Pošto sam kao autor posvećena društveno odgovornim temama i moj rad promoviše te vrednosti, a članovi žirija su odlučili da mi dodele nagradu za fotografiju u medijima. Oni su naveli u obrazloženju da je moj rad vredan ove nagrade i da veruju da mogu biti ambasadorka REFLEKSIJE među svojim kolegama i da mogu pomoći u misiji da izveštavanje o siromaštvu bude etičko i dostojanstveno, kako kroz pisanu reč, tako i kroz fotografiju.  Iskreno u svom rokovniku gde pišem ideje i teme kojima želim da se bavim u narednom periodu stoji tema siromaštvo. Delom sam započela tu temu za vreme vanrednog stanja nastalog usled pandemije KOVID-19, kada je Crveni krst delio pakete pomoći socijalno ugroženim porodicama gde sam to dokumentovala i napravila reportažu za Omladinske novine, portal za koji radim.

Žiri je bio sastavljen isključivo od osoba sa iskustvom siromaštva. Oni nemaju profesionalno iskustvo za ocenjivanje novinarskih radova, ali sigurno znaju da prepoznaju iskrenu fotografiju, pa i one koje to nisu. Pretpostavljam da tako zahtevan sastav žirija do sada nisi imala?

Zapravo je to i dobro, jer je drugačiji pogled na radove tj. medijski materijal koji su dobili da žiriraju. Posmatrali su priloge, reportaže iz drugog ugla. Njihov sud sigurno nije bio baziran na tome koliko je sa stručnog aspekta tehnički dobro izveden rad, nego suština prikazivanja same teme i problematike. To i jeste prednost ovakvog sastava žirija.

Imaš već dosta iskustva u kreiranju socijalno angažovanih fotografija. Medij kao uticajan agens socijalizacije može da prouzrokuju i negativne i pozitivne posledice. Koje teme te najviše inspirišu i koje poruke bi želela da pošalješ narednom fotografijom?

Oduvek su me zanimale društvene teme. Medij kao što je fotografija ima prednost da vizuelno prikaže neki problem u društvu i skrene pažnju na njega. Baš iz tog uticaja koji nosi lakše može da dođe do društvenih promena. Teme kojima sam se do sada bavila jesu: ekologija, marginalne grupe, deca sa smetnjama u razvoju, deca sa ulice, Kovid-19... Poslednja samostalna izložba pod nazivom „krzNO“, je bila sastavljena od fotografija koje su nastale kao istraživački konceptualni rad. Tema koja navodi ljude na razmišljanje i pokazuje realnost sadašnjeg sveta. Ono što se ističe jeste važnost očuvanja ekosistema i ugroženih životinjskih vrsta koje se koriste za odevne predmete. Svaki moj rad i fotografija nosi poruku koju sama publika treba da pročita i shvati poentu mog stvaralaštva i važnosti projekta.

Tvoji radovi su savremeni, ali me zbog tvog odnosa sa svetlom ponekad podsećaju i na dela starih slikara, kao što je Karavađovo. Takođe, vidno je da poznaješ tehnike dokumentarizma i ostale zanatske ,,tajne“. Koliko ti klasično obrazovanje koje imaš pomaže u poslu u odnosu na iskustvo koje si stekla izveštavajući sa ulice? 

Moje iskustvo izveštavajući sa ulice dosta je zasnovano na radovima starijih kolega (uzora) i obrazovanja sa Univerziteta u Novom Sadu, Akademije umetnosti. Moram da napomenem da stvaram i radim u dve oblasti koje se često u mom radu ukrštaju. To su konceptualna (umetnička) i dokumentarna/reporterska fotografija koje se razdvajaju u vizuelnom smislu, jer nisu ista pravila. U konceptualnoj fotografija je dozvoljeno skoro sve i tu je moj lični pečat, upravo kako si napomenuo barokno svetlo ili Rembrantovsko: dramatično svetlo, figura ili predmet koji se nalazi u tami, a ono što je u fokusu je osvetljeno. Ono mi pomaže da prikažem publici željenu viziju i skrenem pažnju na važnost date teme baš zbog te dramatičnosti... Dok u dokumentarizmu i fotoreporterstvu ne sme da postoji nikakav vid manipulacije već onako kako jeste zabeležiš. Kada se zadesiš na terenu dokumentuješ, naravno uz sva fotografska pravila i tu nastupa ono što je meni kao stvaraocu bitno - emocija koja je osnova mog stvaralaštva.

Žene među fotoreporterima nisu više retkost. Da li misliš da tvoje koleginice, ipak, još uvek moraju više truda da ulože kako bi se dokazale u poslu u kom su i dalje dominantni muškarci?

Da, više nije neobično videti ženu pod punom opremom na terenu kao fotoreportera iako je meni malo ta klasifikacija loša koju je neko nekad dao, jer su mnoge dokumentarne važne teme, fotografije i životo istorijske trenutke stvorile baš žene kao npr. Dorotea Lang, Diana Arbus, Margaret Burk – Vajt, kod nas prva žena fotoreporter i draga koleginica Ana Lazukić itd. Postoji to nepisano pravilo da tako kažem da još uvek moraš da se trudiš više da bi dokalaza svoj kvalitet. Moram da napomenem to da novosadski fotoreporteri, kolege sa kojima sam svakodnevno na terenu nemaju taj odnos ja sam muško i zato sam bolji, ne, zaista smo ravnopravni i tu smo jedni za druge sa velikim međusobnim poštovanjem i mnogo sam ponosna što imamo takve odnose!

Fotoreporteri dele sudbinu ostalih kolega u novinarstvu. Profesionalni uslovi u kojim rade su uglavnom nezavidni. Prekarni rad i neizvesnost je ono sa čim se većina suočava. Da li imaš ideje koje bi pomogle da se popravi položaj svih koji žive od novinarstva?

Naravno svi smo u istom kazanu, što bi se reklo sa istim problemima i po mom mišljenju nebitno je da li neko nosi kameru, fotoaparat ili diktafon. Radimo isti posao i jednako je opasan u nekim trenucima. Smatram da će se i mnogi složiti sa mnom da je novinarstvo u Srbiji totalno obezvređeno, da kvalitetni medijski radnici nažalost napuštaju medije u kojima rade. Odlaze da rade totalno druge poslove zbog egzistencije, a stalno nam se dodeljuju ljudi koji su sramotni za ovu struku, jer su klovnovi i time degradiraju ove poslove... Mislim da se treba stati tome na kraj, da urednici treba da štite svoje zaposlene, a ne da rade protiv njih... Izgubila se ta etika i moral zarad profita. Ne može i ne ide da jedan čovek bude odličan novinar i da fotografiše, snima, montira itd, i tu dolazimo do problema, jer on kao jedan radi više poslova i gde je tu kvalitet?! Poražavajuće je da jedna medijska kuća, nebitno da li je to štampani medij, portal itd. nema zaposlene novinare, fotoreportere, snimatelje, montažere, da jedan ili dva čoveka rade sve, kada sadržaji to traž, a poslodavac sebi uzima plate koje su namenjene za više ljudi... Moramo to da menjamo zajedničkim snagama, da se izborimo za svoja prava i da držimo do struke!

Tvoje iskustvo je raznovrsno. Voliš da istražuješ, od tebe možemo da očekujemo novu izložbu, ali i knjigu ili neku multimediju, pa me interesuje šta sledeće imaš u planu?

Iskreno volim da istražujem i bavim se temama koje su još uvek nažalost tabu kod nas ili zanemarene od strane ljudi, jer žive svoje užurbane živote i ne obraćaju pažnju na svet oko sebe. Zato kada naiđem na neki problem koji me tišti, često ga pretvorim u projekat, pa bio on konceptualan ili nađem način da uradim reportažu/dokumentarni rad kako bih skrenula pažnju na dati problem, kako bi dovelo do buđenja svesti i promena koliko god je to moguće. Trenutno radim na izložbi za koju se nadam da će biti realizovana na jesen. U pitanju je konceptualni rad na temu borbe protiv nasilja nad ženama. Što se tiče dokumentarnog projekta i reportaže želim da uradim na jesen priču jedne socijalno je ugrožene porodice koja živi van grada Novog Sada. Sigurno se pitate zašto i kako baš ta porodica? Zato što već nekoliko godina u nazad u decembru mesecu organizujem humanitarnu akciju „Veliki za male“. U toj akciji grupa mladih ljudi uključujući i mene prikuplja humanitarnu pomoć (hranu, igračke, slatkiše, školski pribor) za socijalno ugrožene porodice. Tako smo upoznali tu porodicu koja je divna i želim da se njihova priča čuje i da im pomognemo koliko god budemo mogli!

--------------------------------------------

Na Konkursu za nagradu Refleksija za 2021-2022. godinu pored Marije Erdelji pobednici za ovu godinu prema kategorijama su:

• Štampani/online mediji: Dragana Prica Kovačević (Radio-difuzno preduzeće "021") - Gladno, hladno i gadno vreme: Poziv Novosađanima da zaštite sugrađane bez doma,

• TV prilog: Sandra Mandić i Ivana Stojanović (Insajder TV) - Male velike priče – “Preživeti još jedan dan”

• Radijski prilog/podkast: Jelena Božić (Omladinski radio (Oradio), Radio televizija Vojvodine) - Ljudima na ulici je potrebno dostojanstvo i pripadnost zajednici, 1 KOVID kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021; 2 KOVID kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021

Specijalne zahvalnice dodeljene su i sledećim novinarima:

• Štampani/online mediji: Iva Gajić (Voice) - Ljudi rade i bolesni ne bi li sačuvali radno mesto,

 • TV prilog: - Ljubica Balać (Radio televizija Vojvodine) - Komšijske priče: kolege za primer, - Tamara Tankosić (Radio-televizija Srbije) - Romi žive u blatu, bez struje i vode – od države im je potrebno više od "paketića",

 • Radijski prilog/podkast: Irena Čučkalović (Redakcija Reaguj!) - Podkast REAGUJ!: Mladi između nezaposlenosti i prekarnog rada.

Konkurs za Nacionalnu nagradu za dostojno izveštavanje o siromaštvu realizuje Evropska mreža protiv siromaštva - Srbija u okviru projekta “Journalism-prize goes international“ uz podršku ERSTE Fondacije.