Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Novinarsko ćoše
19. 04. 2012.
Zbog privatnog razgovora osuđen za klevetu
Novinar regionalne televizije Valjevo Živorad Janković kažnjen je sa 20.000 dinara zbog privatnog razgovora koji je sud ocenio kao klevetu njegovog kolege i bivšeg v.d. direktora ove televizije Predraga Lučića.
Presudu je u septembru prošle godine doneo Osnovni sud u Valjevu, a potvrdio je tri meseca kasnije Apelacioni sud u Beogradu.
Predrag Lučić tužio je Jankovića da je „naškodio njegovoj časti i ugledu“ kada je u privatnom razgovoru sa svedokom Žarkom Kovačem rekao da je Lučić u vreme kada je bio v.d. direktora regionalne televizije, od jula 2004. do februara 2005. godine, nenamenski potrošio sredstva koja su iz budžeta opštine Valjevo izdvojena za nabavku televizijske opreme. Zbog toga je Janković, koji je nakon Lučića postavljen za direktora TV Valjevo, imao problema sa obezbeđivanjem sredstava za dalje funkcionisanje televizije.
„Ja jesam pred Kovačem izneo sumnju da su sredstva nenamenski potrošena. Ali nisam to rekao tek tako. U izveštaju Komisije za preispitivanje osnivanja i funkcionisanja regionalne televizije Valjevo, koji sam i na sudu priložio kao dokaz, jasno stoji da je za vreme Lučićevog mandata bilo mnogo nepravilnosti u radu. Takođe, kada sam postavljen za direktora televizije Upravni odbor me je obavestio da Lučić nije podneo izveštaj o radu JP RTV Valjevo za 2004. godinu i da je protiv njega pokrenut krivični postupak“, navodi Janković.
Iako je pored pomenutog izveštaja komisije, Janković predložio i saslušanje svedoka Slobodana Gvozdenovića, odbornika gradske Skupštine i jednog od članova komisije koja je utvrdila brojne mahinacije i nestanak dokumentacije iz TV Valjevo, sud je odbio njegovo svedočenje. Gvozdenović je i na konferenciji za novinare u novembru 2005. godine javno prozivao opštinsko tužilaštvo kada je govorio doslovce „o kriminalu u TV Valjevo“. Sud je takođe zatražio i informaciju da li je tužilaštvo pokretalo istragu o poslovanju televizije u navedenom periodu i dobio obaveštenje da je ovaj postupak odbačen u julu 2009. godine, posle skoro pet godina, bez ikakvog daljeg obrazloženja. Zašto, ostala je tajna.
Jedini svedok u sporu Lučić protiv Jankovića bio je Žarko Kovač koji je u vreme kada je Opština Valjevo prebacila novac za kupovinu opreme TV Valjevo bio predsednik Izvršnog odbora opštine i koji je na sudu izjavio da je tek od Jankovića saznao da su sredstva nenamenski trošena i da on kao neko ko je bio odgovorno lice u tom momentu nema nikakvih saznanja o tome. Svedok je rekao i da se ne seća da je u spornom razgovoru sa njim Živorad Janković spominjao ikakav izveštaj komisije, iako je u tužbi pomenut na osnovu njegove priče, nego mu je delovalo da je Jankovićev lični stav da je Lučić nenamenski trošio budžetske pare.
„To što sam, opet naglašavam u privatnom razgovoru, u kući Žarka Kovača, izrazio sumnju nikako ne može da vređa čast i ugled Predraga Lučića. Ja sam izneo svoj kritički stav prema njegovom nesavesnom i neprofesionalnom radu dok je vršio dužnost direktora JP RTV Valjevo. Potrošio je budžetske pare,a da pri tome nikada nije podneo izveštaj kako ih je utrošio, a u isto vreme ni budžetska komisija nikada nije iskontrolisala trošenje budžetskih sredstava u 2004. godini u JP RTV Valjevo. Žarko Kovač je i na sudu tvrdio da je to nemoguće, ja sam sa dokumentima koje sam dobio u gradskoj Skupštini dokazao da je moguće, ali sudinicu Branku Marković to nije zanimalo jer se strogo držala tužbe i pored toga što se Kovač jednog njenog dela nije sećao. Apelacioni sud u Beogradu potvrđujući presudu otišao je korak dalje tvrdnjom: „... da je svedok Kovač kao predsednik Izvršnog odbora dao nalog za prenos sredstava iz budžeta u iznosu od 1.693.854,00 dinara i da su istoga dana ova sredstva iskorišćena za nabavku opreme čija je vrednost 1.748.881,00 dinara“ iako to na suđenju pred Osnovnim sudom u Valjevu nije rečeno. Mišljenja sam takođe da, s obzirom na to da se radi o ličnom i privatnom razgovoru i Kovač snosi određenu dozu odgovornosti za dalje prenošenje tog razgovora“, ističe osuđeni Živorad Janković.
Iako ima dve osuđujuće presude Janković ne želi da se pomiri sa njima i sprema Ustavnu žalbu koju će podneti Ustavnom sudu Srbije pre nego što uputi žalbu Sudu za ljudska prava u Strazburu.
„Moj primer je prava ilustracija onoga što vam se može dogoditi kada iznesete svoj stav, sumnju ili mišljenje čak i u najbezazlenijim situacijama kao što je privatni, prijateljski razgovor. Nažalost, još jedna opomena svima da nepostojanje samocenzure može mnogo da košta“, zaključio je Janković.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.