Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Novinarsko ćoše
05. 02. 2009.
Tri novinarske anegdote čika Ljube Nenadovića
Pre i posle cenzure
-Da imam vešta crtača naslikao bih lepu devojku iz Šumadije očešljanu, obučenu, nakićenu onako kao kad se ide na sabor i dole bih zapisao: "Šumadinka pre cenzure!". Posle bih naslikao tu istu devojku, samo raščupanu, rovašena uha, odsečena nosa, odrte suknje i još nešto gore... To bih potpisao: "Šumadinka posle cenzure". Čitatelji neka kažu koja je lepša.
***
Drugom prilikom, vlasti su pitale čika Ljubu Nenadovića, izdavača i urednika "Šumadinke", kako je smeo da se usudi da prevari zvonara u crkvi da zvoni onda kada je "Šumadinka" bila "uzapćena" od cenzure. - Vi znate - odgovorio je čika Ljuba - da je crkva u Topčideru načinjena za bogomolju i njena zvona dignuta su na zvonaru da zvone ljudima, a C. Nikolić, pošto je doveo u Topčider švajcarske krave, naredio je da se svakad u podne zvoni u zvona: kad treba javiti krave na plandište. Kako taj gospodin sme zvoniti kravama, tako sam i ja platio da se zvoni za dušu mojoj "Šumadinci".
***
- Da sam umeo čuvati "Šumadinku", mnogo bih bolje prošao. Ali, ja hoću da putujem, hoću sit da se nagledam prosvećenoga sveta i tako ja svoju "Šumadinku" ostavih. A dok sam ja nju izdavao imao sam svakad dve čarape pune novaca. U jednu sam čarapu ostavljao pare iz Beograda, a u drugu one iz Srbije i drugih mesta. Obe su bile gotovo svakad pune, a danas obe vise.
B. Ž.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.