UNS :: Novinarske anegdote

Preslišavanje urednika

Wed, 9 Nov 2022 16:24:00 +0100

Urednik je odmah prekinuo redovni program i obavestio javnost o tužnom događaju, da bi potom počelo emitovanje ozbiljne muzike, uobičajeno u takvim okolnostima.

Nije prošlo ni dvadeset minuta kad su u redakciju banula dvojica iz Državne bezbednosti i upitala urednika otkud mu informacija da je Moša Pijade umro?

- Pa, javio nam naš saradnik iz Pariza telefonom!

- Da li ste sigurni da je tu vest, zaista, telefonski javio vaš saradnik? Kako ste smeli da objavite vest ako je niste primili napismeno, teleksom?- bilo je ključno pitanje.

Urednik je prebledeo i zanemeo.

- Jeste li sigurni, druže, da je Moša Pijade zaista umro?, poentitao je predstavnik državne sile.

Dok se prestravljeni mučenik preznojavao zazvonio je telefon na njegovom stolu, čiju slušalicu podiže „bezbednjak“.

- U redu – kratko je odgovorio nepoznatom sagovorniku. Imao si sreću, Moša je zaista umro!!!

Na osnovu teksta Minje Subote, objavljenom u Politici 11. Maja 2019.godine pod naslovom „Imao si sreću, druže, Moša je zaista umro“, priredila V.A.

Unapređenje

Fri, 21 Oct 2022 10:38:00 +0100

Suočivši se s prekidom telefonskih veza i nemogućnošću da stenografkinji u sedištu Agencije u Beogradu izdiktira izveštaj vispreni Lalić se dosetio da pozove lokalnu operativnu službu u pošti predstavivši se kao „Blažo Mandić, šef Kabineta predsednika Tita“!

- Hitno je! Evo vam broj telefona u Beogradu koji pozovite i spojite me sa sagovornikom.

Službenica, naravno, nije znala da je pomenuti broj koji je pozvala u stenografskom odeljenju Tanjuga, pa je uslužno odgovorila:

- Samo trenutak, druže Mandiću!

Par trenutaka docnije Lalić je izdiktirao izveštaj koji su sve tadašnje redakcije s nestrpljenjem i u velikoj nervozi iščekivale.

Naravno, Blažo Mandić, koji je u to vreme bio ataše za štampu u Kabinetu Predsednika države, nije ni slutio da je, zahvaljujući vanrednom „unapređenju“ pomogao da vesti stignu do redakcija na vreme.

Decenijama nakon ovog događaja susreli su se samozvani kadrovik i Mandić, koji je tada bio na funkciji poslednjeg ambasadora SFRJ u Portugaliji.

- Hvala na „unapređenju“, ali nikad nisam dogurao do šefa Kabineta, šeretski je prokomentarisao Lalićevu domišljatost na račun njegovog autoriteta.

Na osnovu zapisa u knjizi Borislava Lalića „Tragom moga pera“, priredila V.A.

________________________________________________________________________________________________________________

U rubrici Novinarske anegdote UNS objavljuje duhovite novinarske priče o kolegama, o javnim ličnostima, smešnim, inspirativnim, čudnim situacijama u kojima su se nalazili. Novinarske dosetke. Ispričajte nam priču o novinarima kojih više nema, a upamćeni su po pošalicama. Podelite sa nama Vaše vickaste uspomene. Novinarske anegdote uređuje koleginica Vesna Arsenić. Svoje anegdote, koje ćemo objavljivati sredom i petkom, možete slati na varsenic7@gmail.com.

Udarna vest

Thu, 13 Oct 2022 11:02:00 +0100

-„Ako se pojavi vest u vezi sa Titom, to ide na prva dva stupca, čak i ako je ta vest da je ulovio divlju svinju!“ - pisalo je.

Na osnovu teksta koji je Tanjug objavio povodom 80. rođendana Darka Ribnikara 5. Marta 2019. godine priredila V.A.

________________________________________________________________________________________________________________

Najbolji ćevapi

Fri, 21 Jan 2022 11:48:00 +0100

Sa dva automobila Fiat 1300, ekipa novinara, fotoreportera i tehničara je tokom noći projurila poluzaleđenim autoputem do Ljubljane, da bi dan uoči sahrane pripremila sve materijale za emitovanje.

Urednik redakcije u Ljubljani bio je Zvone Kržišnik, pesnik i šahista, sa nedovoljnim iskustvom u agencijskom izveštavanju, zbog čega je i odlučeno da se pošalje pomoć iz Beograda. Ekipa je po dolasku u redakciju odmah prionula na posao, ostavivši tek toliko vremena da se popije kafa, ili nešto prezalogaji, a Kržišnik je sve to sa čudjenjem pratio i povremeno predlagao da se napravi pauza i da se svi malo odmore.

A kada je dan već prošao i Ljubljana utonula u mrak i tišinu, on je bukvalno zavapio - pa dobro ljudi, ako je Kardelj umro, ne moramo sada i svi mi da pomremo od gladi!

Tako je odlučeno da ekipa dane dušom i ode negde na večeru, ali tada u Ljubljani kafane nisu radile kasno uveče, pa su otišli negde na periferiju grada, u neki restoran za koji je Kržišnik znao da je i u to doba otvoren.

Hrana je bila loša, tek da se preživi, ali je rakija od kruške iz samostana Pleterje bila dobra, pa se Kržišnik oraspoložio i počeo da priča kako se nigde ne jede tako dobro kao u Beogradu.

- Jedva čekam da dođem u Beograd da se najedem dobrih ćevapa, rekao je na kraju večere, zahvaljujući kolegama na pomoći.

Hvaljene ćevape je s kolegama jeo nekoliko meseci kasnije u jednoj od spoljnih "redakcija" Tanjuga - kafani "Proleće", kada je došao u Beograd na sastanak Agencijskog kolegijuma.

Plava jakna

Wed, 5 May 2021 15:55:00 +0100

U toku razgovora u kancelariji glavnog urednika TV Beograd Dušana Mitevića stigla je vest o ubistvu legendarnog čileanskog predsednika Salvadora Aljendea, što je veoma potreslo Julijusa, dugogodišnjeg dopisnika iz Južne Amerike.

- Ama, ljudi, to mi je bio najbolji prijatelj, pre nego što sam pošao ovamo bili smo porodično na izletu. Počela je neka kišica i ja sam skinuo moju plavu jaknu i pozajmio je Aljendeu. Ostala je kod njega.

U tom trenutku iz režije su javili da upravo stiže televizijska slika o ubistvu Aljendea:

Mitević je uključio monitor i ukazala se slika mrtvog Aljendea, u plavoj jakni Đuke Julijusa kako počiva na izduženom drvenom postamentu!

Na osnovu teksta Nenada Ristića, objavljenog u „Politici“ u rubrici „Među nama“ 28. januara 2020. pod naslovom – „Dve anegdote o novinarima „Politike“, priredila V. Arsenić

Novinarska majka

Wed, 28 Apr 2021 08:40:00 +0100

Još s vrata, izvinjavajući se, poverio je direktoru da je Vasa Popović zatočen u poznatoj novinarskoj kafani, jer nema para da plati ceh, a reč je o pozamašnoj svoti!

Na umesno pitanje kad je pre uspeo da napravi toliki račun, usledio je čudan odgovor da je nesrećni Vasa, koji je, valjda, neprimećen od osoblja zadremao uoči fajronta i ostao celu noć zaključan u lokalu, nažalost, kraj otvorenog šanka.

Ujutro je mamurni Vasa prevrnuo džepove s namerom da pošteno plati ceh, ali džaba – s onim što mu se zateklo nije imao ni za trećinu računa.

Na zaprepašćenje kurira - direktor Purić je izvadio svoj novčanik i izbrojao sve do poslednje pare, pa dodao čak i neki dinar pride da se Vasa ne bruka pred kafanskim personalom.

Zbunjenom momku je usput naložio da se vinovnik privede u njegovu kancelariju, uz molbu da nikad nikom ne ispriča šta se dogodilo.

Za Vasu je slučaj s kafanom i cehom bio izglađen, ali s direktorom je tek predstojalo izglađivanje.

Kročio je u njegovu kancelariju nasmejan, valjda u nadi da će ga time razoružati, možda i odobrovoljiti. U njegovoj verziji događaja, istog trena kad je ušao u Danilovu kancelariju ovaj je, tobože, nemoćno raširio ruke i zavapio:

- Nemoj više, Vasilije, ko Boga te molim!

Na osnovu teksta Miloša Lazića „Direktor u ulozi kelnera“, objavljenog u Politici 25. januara 2020. godine priredila V.A.

Nikad ne reci nikad

Mon, 26 Apr 2021 16:36:00 +0100

- Možda, jednog dana. Nikad ne reci zbogom novinarstvu!

*Na osnovu teksta „Nikad ne reci zbogom novinarstvu“ Aleksandra Apostolovskog, objavljenog u Politici 29. jula 2019, priredila V.A.

Nivo

Fri, 23 Apr 2021 11:10:00 +0100

Njihovo opušteno druženje prekinuli su hrvatski političar Mika Tripalo i Đuka Julijus, tdadašnji glavni urednik rivalske „Politike ekspres“, koju je vodio od 1965. do 1971. godine. Čim je ušao u Klub Tripalo je dobacio Pečujliću:

- Vidi ti njega s kime sjedi!

Brzomisleći Mirko Stamenković mu kao iz topa uzvrati:

- Svako prema svom nivou! - aludirajući na značajnu razliku u tiražima „Novosti“, koje su, u to vreme, dostizale četvrt miliona odštampanih primeraka, i „Ekspresa“.

*Na osnovu testa Ivana Miladinovića „Novosti – istina kao izazov“, objavljenog 13. oktobra 2018. godine u Večernjim novostima, priredila V.A.

Nepoželjne mladoženje

Wed, 21 Apr 2021 14:34:00 +0100

- Kad bi devojke znale nikad se ne bi udale za novinara! To je jedini građanin kome slobodno telefon zvoni u 12 sati noću da pitaju šta mu znači ona reč na petoj strani, šesti red, sedmi abzec odozgo? Neka se devojke zato udaju za šefove katastra. Pokušajte njih da probudite telefonom noću!

*Na osnovu teksta V. B. VIBA: „U fabrici novina“, objavljenog 25. januara 1974. godine u Politici, priredila V.A.

Ni deca nisu pomogla

Fri, 26 Mar 2021 15:27:00 +0100

On se još u Beogradu dogovorio s posadom da tokom leta napravi intervju sa stjuardesom, koji će „uživo“ primiti stenografi „Politike“, kako bi se sutradan eksluzivno pojavio u „Ekspresu“.

Međutim, kad je Vesna Vulović smeštena u avion, Ševiću je pilot saopštio da ne može unutra, jer je iz Beograda naređeno da uz povređenu stjuardesu mogu da budu samo lekari!

Šević je posumnjao da mu je neko od zavidljivih kolega „smestio igru“, pa je, u pokušaju da omekša srce pilota, iz novčanika izvadio fotografiju svoje dece i pokazao mu:

- Ako ne uđem u ovaj avion i ne obavim zadatak redakcije deca će mi ostati gladna!

Na to se i pilot maši svog „šlajpika“ i izvadi sliku svoje dece uz komentar:

- Ako te pustim danas u avion i moja deca će ostati gladna!

Na osnovu teksta Aleksandre Petrović „Ljudi i njihovi dani – spomenik novinarstvu“, objavljenog u „Politici“ 25. Jula 2017. godine, priredila V.A.

Ne sahranjujte ljude

Wed, 24 Mar 2021 14:34:00 +0100

- Piši, pismen si, ali nikad nemoj da „sahranjuješ“ ljude, jer ima previše onih koji taj posao obavljaju profesionalno kvalitetnije i za bolju platu nego što ćeš ti ikad imati!

Na osnovu teksta iz feljtona Backa Gregorića „Zapisi jednog Dorćolca“, objavljenog u Politici 16. septembra 2019. godine , priredila V.A.

Lakoća novinarstva

Wed, 17 Mar 2021 14:30:00 +0100

“Običnom” svetu se počesto čini da je to lak posao, što je, na sebi svojstven način, potvrdio i legendarni “Politikin” novinar Miroslav Miro Radojčić (Sarajevo, 24. avgusta 1920.- Beograd,14. januara 2000.) konstatacijom koja se i danas citira među novinarima:

U novinarstvu je, gospodo, sve lako – sem pisanja!

Anegdotu sačinila V.A.

Rudo u kancelariji

Wed, 3 Mar 2021 09:11:00 +0100

Takav privilegovani status dotad su imale radio stanice samo u republičkim i pokrajinskim centrima, tako da je otvaranju užičkog radija, kao značajnom medijskom događaju tog vremena, prisustvovao ne samo tadašnji gradonačelnik Petar Antonijević, već i resorni ministar iz Vlade SFR Jugoslavije.

Tačno u 10 sati u studio su ušli, mladi i orni za rad spikeri Gordana Stamatović i Dušan Stanić, koji se prvi obratio javnosti:

- Dobar dan poštovani slušaoci! Od danas možete slušati prvu radio stanicu u Titovom Užicu, Radio „Titovo Užice”. Našu i vašu radio stanicu možete slušati na 92 i 106 FM. Molimo potencijalne slušaoce da nam se jave telefonom u program, ukoliko ga eventualno čuju. Naš broj telefona je 03122279. Do tada - slušamo muziku!

Nedugo potom, zazvoni telefon i oglasi se prvi slušalac, dok ministar i gradonačelnik, sedeći u redakciji, slušaju razgovor preko radio-prijemnika.

- Dobar dan! Kako se zovete? – upita spiker.

- Dragan!

- Odakle se javljate?

- Iz Rudog i ovde se program odlično čuje.

- Kako Vam se dopada naš program?

- Odlični ste! Odlična dikcija, lep glas, super muzika, nema šumova! Sjajni ste!

- Hoćete li da Vam pustimo neku pesmu po Vašem izboru?

- Koju god Vi želite!

- U redu. Pustićemo jednu samo za Vas..

Čovek prekinu vezu i nastade veliko oduševljenje među zaposlenima u radiju. Peva se, igra, otvara šampanjac, grli i ljubi!

- Odlični ste! Nastojaću da vam prebacim novac iz Ministarstva – obećava ministar, na čemu mu, u ime svih zaposlenih zahvali direktor Jovan Ostojić.

- Dobićete novac i od Grada – obeća i Gradonačelnik, da ne zaostane za „višom instancom“!

Nakon odlaska političara nasta pravo slavlje zaposlenih!

- Bog te! Do Rudog se čujemo! – klikće neko ushićeno.

Utom se direktoru i kolegama obrati novinar Slobodan Murić s pozivom da im nešto pokaže.

- Šta je bilo?

- E, ovo vam je to „Rudo“ i pokaza na susednu kancelariju.

- Šta pričaš ti?

- Ja sam odavde zvao!

-Ti?!!Pa, jesi li lud!!? Hajde što nas praviš budalama, ali Ministra i Gradonačelnika?!! Šta da su shvatili?

- Znaš li kada će oni to da shvate? Nikada!

Oduševljenje slavljenika naglo je splasnulo, nakon saznanja da se prvi „slušalac” - kolega, novinar, uključio u program iz susedne sobe.

Ipak, nakon tri dana na račun novoosnovanog radija stigla je uplata od Ministarstva, a dan kasnije - i iz gradske kase! Sve zahvaljujući pozivu Slobodana Murića iz „Rudog“.

Autor anegdote : Milan Đokić – Soko, novinar

Koncentracija Popovića

Fri, 26 Feb 2021 08:56:00 +0100

Pored Slobodanke Bobe Andrić, koja je u „Politici“ u to vreme bila zadužena za poljoprivredne teme, seo je Jova Popović iz „Dnevnika“, dok su se prekoputa smestili Vlastimir Popović iz „Privrednog pregleda“ i Steva Popović, takođe, iz „Dnevnika“.

Nakon upoznavanja s novosadskim delom prisutne novinarske ekipe Boba iznenađeno prokomentarisa:

- Au, koja koncentracija Popovića po kvadratnom metru!

Autor anegdote : Vesna Arsenić

Viski na račun slave „Politike“

Wed, 24 Feb 2021 08:31:00 +0100

Vođa puta bio je Dragan Marković, direktor Studija B, a dve najupečatljivije novinarske zvezde bili su Đoko Vještica i Bane Vukašinović.

Oni su još na aerodromu u Surčinu privlačili pažnju, a stjuaredese su im u avionu, kao privilegovanim putnicima među novinarskom bratijom, donosile viski, dok su ostali morali da se zadovolje kafom i kiselom vodom! Čak su ih u Ljubljani taksisti prepoznavali i trubeći ih pozdravljali!

Poslednjeg dana boravka u glavnom gradu Slovenije domaćini su gostima iz Beograda ogranizovali izlet u Trst. Čim su posedali u autobus kolege su počele s začikavanjem na račun Baneta i Đoke:

- E, da vidimo da li će vam kelneri u Trstu davati viski, dok nama donose samo kafu s kiselom!

Razume se da im italijanski taksisti nisu fićukali sirenama, niti su konobari prepoznavali neprikosnovene zvezde Studija B i Beogradske hronike TV Beograd!

A onda se desilo nešto neočekivano - na zakazanom ručku u jednom hotelu, tek što su novinari posedali za stolove, prišao je konobar i, umesto da pita šta gosti piju, zapitao je:

- Da li se među vama nalazi neko iz „Politike“?

Ustao je, iznenađen, Darko Ribnikar, tadašnji urednik Beogradske rubrike u listu.

- Vi ste Ribnikar - upitao je konobar?

- Da, jesam, odgovorio je pomalo zbunjeno Darko.

- Naš direktor bi želeo da Vas upozna i moli Vas da svratite do njega kad budete imali vremena. Ostali mogu da naruče piće po izboru na račun direktora hotela.

To je bila prilika da Đoka i Bane popiju viski, ali ne na račun svoje popularnosti, već na račun slave najstarijeg lista na Balkanu.

Na osnovu teksta Nenada Ristića, objavljenog u „Politici“ u rubrici „Među nama“ 28. januara 2020. pod naslovom – „Dve anegdote o novinarima „Politike“, priredila V. Arsenić.

Profesionalizam bez sujete

Wed, 8 Aug 2018 11:57:00 +0100

U izveštaju dopisnika „Politike“ Jurija Gustinčiča sa zasedanja Generalne skupštine UN, objavljen je i izvod iz govora kampučijskog suverena princa Norodoma Sihanuka povodom agresije Vijetnama na njegovu zemlju.

U Gustinčičevom tekstu navedeno je da su glas protiv osvajačkog pohoda na dojučerašnjeg saveznika digli samo rumunski list LUMEA i – jugoslovenskiu novinar Čedomir Vučković, koji je u to vreme bio radijski komentator.

Izveštaj o vijetnamskoj agresiji na Kampučiju obavio je u „Novostima dana“ Radio Beograda, da bi se, nedugo potom, taj tekst našao među zvaničnim dokumentima UN.

Legendarni „Politikin“ novinar reagovao je kao vrhunski profesionalac i bez trunke lične ili novinarske sujete odao priznanje kolegi„ iz komšiluka“, održavši tako profesionalnu, ali i ljudsku lekciju o korektnosti i profesionalnom poštenju.

Na osnovu teksta dr Čedomira Vučkovića „Nezaboravni Jurij Gustinčič“, objvljenog 21. oktobra 2011. godine u „Politici“, priredila V.A.

Konkurencija na tragu!

Wed, 1 Aug 2018 09:37:00 +0100

Imajući u vidu da ni novinari – dopisnici drugih medija iz Lekovca „ne spavaju“, uz tekstove koje je slao redakciji, u kojoj je radio od 1964. do odlaska u penziju 1977. godine, Vojislav Dobrijević je na kraju uvek stavljao napomenu: „Objaviti pod hitno! Konkurencija na tragu!“

I kao penzioner nastavio je da šalje dopise „Politici“ i „Ekspresu“, objavivši ukupno oko 10.000 raznih napisa. Svu tu spisateljsku – novinarasku zaostavštinu poklonio je Narodnoj biblioteci "Radoje Domanović" u Leskovcu, što je svojevrsna posleratna istorija juga Srbije, a delom i Niškog regiona, kao i Makedonije.

Autor anegdote: Danilo Kocić, novinar Politike u penziji

Biće čoveku milo!

Wed, 25 Jul 2018 09:34:00 +0100

Tako je, izveštavajući sa narodnog zbora, na kojem se prisutnima obratio, u to vreme, poznati general JNA, Vasiljević napisao da je govornik narodni heroj!

- Borko, pa čovek nije narodni heroj – ispravljajući tekst, ljutnuo se urednik Mirko Zečić.

- Uredniče, ali biće čoveku milo! – imao je Borko lakonski odgovor.

Zabeležio: Ratomir Blanuša, novinar užičkih „Vesti“ u penziji

Urednica novinarskih anegdota Vesna Arsenić: Ko je zamenio autorstvo „Zamena identiteta“?

Sat, 14 Jul 2018 11:39:00 +0100

„Kao nekadašnji član Uprave UNS molim da nakon što proverite ove moje navode ispravite ko je autor ove dosetke“, napisao je Davinić.

Na ovo navodno „prepisivanje“, odnosno „prisvajanje“ teksta reagovala je i zamenica urednika portala „Budite u toku“ Vesna Jovanović, koja je u svom dopisu UNS-u optužila kolegu Kocića da je „sramota za nekoga ko se predstavlja kao novinar i to u penziji da ovako prepisuje“.

Vesna Jovanović ultimativno i oštrim rečima zahteva da „ pod hitno ispravite ovo sramno prisvajanje (prepisivanje)“.

Kao pokretač rubrike „Novinarske anegdote“, koja u kontinuitetu postoji od početka 2011. godine, zamolila sam cenjenog kolegu iz „Politike“ Danila Kocića, koji se ne „predstavlja kao novinar“, već to i jeste, za objašnjenje.

Ističući da je iznenađen reagovanjem A. Davinića, Kocić navodi da mu je „anegdotu lično ispričao kolega Miljković“, kao i da je u Leskovcu ta pričica „vrlo poznata, jer se često prepričava“, a i „čuo je nekoliko puta na književnim druženjima“.

Ukazujući na to da „prepisivanje nije njegov način rada“ Kocić navodi da je pomenutu anegdotu o zameni identiteta objavio 2016. godine, kao fusnotu na strani 586. u studiji posvećenoj Stanku Miljkoviću, u prvom tomu svog obimnog dela „Leskovački pisci – tragovi i traganja“.

Kao inicijator i urednik napominjem da cilj rubrike „Novinarske anegdote“, u kojoj je za sedam i po godina objavljeno bezmalo 400 kratkih, manje ili više duhovitih pričica iz često teskobnog života i rada novinara, nikad nije bio da bilo koga uvredi ili omalovaži, već da razgali i oraspoloži kolege i da nas podseti na neko prošlo vreme i ljude koji su nam svojom duhovitošću i šarmom ulepšali i obogatili živote lepim uspomenama.

Novinarsku anegdotu "Zamena identita" možete pročitati ovde.

Zamena identiteta

Wed, 11 Jul 2018 10:33:00 +0100

Razgovor je napravljen uz pomoć prevodioca, u muzej - kući Bore Pikse,u centru Leskovca, gde se njegova ekselencija zadržala u razgledanju.

Fotograf Duško, koji je vrlo često preuzimao i ulogu fotoreportera, je tom prilikom napravio „bezbroj fotografija“.

Kad ih je sutradan doneo u Radio Leskovac, gde se nalazila i redakcija „Naše reči’’ i dao ih Miljkoviću, on je bio zaprepašćen:

– Duško, šta si to slikao, pa ovo su portreti prevodioca, a ne ambasadora Indije?

– Čekaj Stanko, a zašto si ti poturao njemu kasetofon, a ne ambasadoru! ?– uzvratio je snalažljivi fotograf.

Fotografija ambasadora je, srećom preuzeta sa grupne fotografije napravljene istog dana tokom prijema,organizovanog u čast visokog gosta, i osvanula je uz intervju objavljen u leskovačkom nedeljniku „Naša reč“.

Autor anegdote: Danilo Kocić, novinar Politike u penziji