Novinarske anegdote
10. 07. 2013.
Poliglota
Osamdesetih godina prošlog veka u redakciju Tanjuga za Kosovo i Metohiju iz “centrale” u Beogradu je, na ispomoć, stigao iskusni novinar Siniša Ljepojević.
Ubrzo po dolasku Siniša je saznao da u Uroševcu, u kojem je jedno od sedišta prizrensko - skopske biskupije, Albanci, dotad deklarisani kao muslimani, masovno prelaze u katoličanstvo i da se, od dolaska novog crkvenog starešine Don Ljuš Đerđija, misa održava prvo na albanskom, a potom na hrvatskom jeziku, zbog novih katolika.
Osetivši “mesnatu” priču Siniša se odmah latio papira i olovke i napisao pitanja za razgovor sa Don Ljuš Đerđijem, koja su, gle čuda, bila sročena na hrvatskom jeziku!
Siniša je, po svoj prilici, procenio da će na taj način lakše pridobiti sveštenika na razgovor, što se i desilo.
Ipak, novinarski poliglota, odrastao u BiH, gde je savladao jezičke osobenosti etničkih grupa, se namerio na lukavog i visprenog sagovornika, koji je, uglavnom, bio “neobavešten”, a o pokrštavanju muslimana je govorio kao o “diskrecionom pravu vernika” da odaberu veru koja im je najbliža.
Siniša je, ipak, uspeo da ”iscedi suvu drenovinu” i da “simultano prevodeći” odgovore Don Đerđija napiše tekst u kojem nije bilo ni jedne hrvatske reči!
Autor anegdote Zoran Kostić
U rubrici Novinarske anegdote UNS objavljuje duhovite novinarske priče o kolegama, o javnim ličnostima, smešnim, inspirativnim, čudnim situacijama u kojima su se nalazili. Novinarske dosetke. Ispričajte nam priču o novinarima kojih više nema, a upamćeni su po pošalicama.
Podelite sa nama Vaše vickaste uspomene.
Novinarske anegdote uređuje koleginica Vesna Arsenić. Svoje anegdote, koje ćemo objavljivati sredom i petkom, možete slati na dragana.bjelica@uns.rs
Komentari (1)
ostavi komentar10.07.
2013.
KOJA HRVATSKA REČ
Poštovani kolega,
Odgovoriveoma cenim vaš novinrski rad , naravno, i napore da se sačuvaju novinarske anegdote, a time i sećanja na mnoge novinare.
Nije mi, jedino, jasno, koje su to hrvatske reči mogle bti u tekstu kolege Siniše i to osamdesetih godina prošlog veka, kada hrvtski jezik nije ni postojao?! Ja sam studirao srpskohrvatski, a u Zagrebu su studirali hrvatskosrpski. Ko bi tada mogao razgraničiti koja je hrvatska reč, osim ako se ne radi o čakavskom narečju!? Ove sdašnje hrvatske zmišljenice ne računam, jer se neće ni održati, pošto nisu u duhu ( ajd, sad) nekog od ova ,,dva'' jezika!