Naslovna  |  Beležnica  |  Novinarske anegdote  |  Šta je „TO“ Sparavalo?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Novinarske anegdote

20. 02. 2013.

Šta je „TO“ Sparavalo?

Početkom devedesetih godina minulog veka na Tanjugovoj prijavnici je bila promenada predstavnika raznih novoosnovanih stranaka, udruženja građana, vojnih i paravojnih jedinica iz ratom zahvaćenih područja, koji su donosili svakojaka saopštenja za javnost.

Desilo se tako da je došla i grupa predstavnika Udruženja prekodrinskih Srba sa svojim saopštenjem, te portir pozva urednika unutrašnjopolitičke redakcije da pošalje  novinara da vidi o čemu se radi.

Ubrzo se pojavio Davor Pašalić, a čim je, predstavljajući se, izgovorio prezime, donosioci saopštenja se narogušiše:

„Vi ste musliman?“

„Ne, ja sam Hrvat, Dalmatinac“, odgovori Davor.

„Ajd', bježi, neka dođe neko drugi!“

Urednik posla “alternaciju” po saopštenje. Umesto da se predstave posetioci preuzeše ulogu istražitelja:

„Kako se zoveš?“

„Fadilj Lukaj.“

„Šiptar?! Pa, ima li u ovom Tanjugu neki Srbin da primi saopštenje? Kako vam se zove urednik?“

„Pero Sparavalo“, odgovori Fadilj.

„A, šta je TO Sparavalo?“

Tek kad ih je dobroćudni Pero uverio da je Srbin iz Trebinja i poslao novinara Sašu Nikolića po saopštenje, tvroglava bosanska Srbenda je uskliknuo “Hvala Bogu!” predavši papir, koji je, shodno značaju, završio u košu.

 

Autor anegdote: Dragovan - Laza Lazarević, urednik u Tanjugu 


U rubrici Novinarske anegdote UNS objavljuje duhovite novinarske priče o kolegama, o javnim ličnostima, smešnim, inspirativnim, čudnim situacijama u kojima su se nalazili. Novinarske dosetke. Ispričajte nam priču o novinarima kojih više nema, a upamćeni su po pošalicama.
Podelite sa nama Vaše vickaste uspomene.
Novinarske anegdote uređuje koleginica Vesna Arsenić.
Svoje anegdote, koje ćemo objavljivati ponedeljkom, sredom i petkom, možete slati na dragana.bjelica@uns.rs
 

Komentari (1)

ostavi komentar
pet

22.02.

2013.

Пилип Бакљина II [neregistrovani] u 11:07

Анегдота?

По чему је ово анегдота?
У Загребу и Сарајеву оваквој ситуацији нико се не би смејао! Тих година, као и данас, Срба није ни било на одговорним местима па је оваква ситуација и теоретски незамислива! Јесте ли свесни кроз шта су "прекодрински" Срби пролазили тих година и зашто су тражили новинара Србина да му уруче саопштење? Да нисте "мало" претерали са либерализмом па опљунули по свом народу више него што се од вас тражи! Знам да је модерно и пожељно, али што је много много је!

Не очекујући да схватите тежину "анегдоте" коју сте написали
Пилип Бакљина II

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi