Novinarske anegdote
21. 01. 2022.
Najbolji ćevapi
Kada je u februaru 1979. umro Edvard Kardelj, najbliži saradnik J. B. Tita, novinska agencija Tanjug poslala je ekipu novinara da redakciji u Ljubljani pomogne u izvestavanju sa njegove sahrane.
Sa dva automobila Fiat 1300, ekipa novinara, fotoreportera i tehničara je tokom noći projurila poluzaleđenim autoputem do Ljubljane, da bi dan uoči sahrane pripremila sve materijale za emitovanje.
Urednik redakcije u Ljubljani bio je Zvone Kržišnik, pesnik i šahista, sa nedovoljnim iskustvom u agencijskom izveštavanju, zbog čega je i odlučeno da se pošalje pomoć iz Beograda. Ekipa je po dolasku u redakciju odmah prionula na posao, ostavivši tek toliko vremena da se popije kafa, ili nešto prezalogaji, a Kržišnik je sve to sa čudjenjem pratio i povremeno predlagao da se napravi pauza i da se svi malo odmore.
A kada je dan već prošao i Ljubljana utonula u mrak i tišinu, on je bukvalno zavapio - pa dobro ljudi, ako je Kardelj umro, ne moramo sada i svi mi da pomremo od gladi!
Tako je odlučeno da ekipa dane dušom i ode negde na večeru, ali tada u Ljubljani kafane nisu radile kasno uveče, pa su otišli negde na periferiju grada, u neki restoran za koji je Kržišnik znao da je i u to doba otvoren.
Hrana je bila loša, tek da se preživi, ali je rakija od kruške iz samostana Pleterje bila dobra, pa se Kržišnik oraspoložio i počeo da priča kako se nigde ne jede tako dobro kao u Beogradu.
- Jedva čekam da dođem u Beograd da se najedem dobrih ćevapa, rekao je na kraju večere, zahvaljujući kolegama na pomoći.
Hvaljene ćevape je s kolegama jeo nekoliko meseci kasnije u jednoj od spoljnih "redakcija" Tanjuga - kafani "Proleće", kada je došao u Beograd na sastanak Agencijskog kolegijuma.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.