Novinarske anegdote
14. 02. 2011.
Kako je urednik TANJUG-a postao funkcioner PSJ-a
Negde sredinom 1998. godine Tanjug je svakodnevno saopštenjima počeo da bombarduje fantomski Patriotski savez Jugoslavije, sa sve svojim filijalama tipa patriotski savez Vasojevića, Mostarske petlje, Boke i okoline, Bubanj potoka i slično. Na čelu te paraorganizacije JUL-a bio je „neuništivi“ prof. dr Ilija Vuković, penzionisani profesor ONO i DSZ i po angažmanu - „profesionalni patriota“.
Zivkao je tadašnje rukovodstvo Tanjuga ukoliko mu se ne objavi neko od brojnih saopštenja, pretio Mirom Marković i Slobodanom Miloševićem (Jeste vi videli da je nas primio Predsednik, bila mu je uobičajena rečenica).
Šef Unutrašnjopolitičke redakcije Tanjuga bio je tada Pero Sparavalo (nažalost pokojni), duhoviti i vispreni Hercegovac, koji je nastojao da baci u koš što veći broj tih saopštenja, pa da se pred direktorom, kad ga zove Vuković, pravda da to nije ni stiglo na faks.
Jedne subote ujutro, oko 10 sati, sretnem se s Perom na pešačkom prelazu na Zelenom vencu, krenuli na posao, ulazimo u Unutrašnjo – političku redakciju, kad na šefovsko mesto zaseo neki čiča i priča telefonom, nekom nešto naređuje:
„Pero Sparavalo je naložio da se to pusti, sad sam pričao sa njim, on je moj prijatelj. Čuješ ti, Pero je naredio da se pusti saopštenje...“
Pero stade preko puta njega i, šeretski, pokazujući prstom na sebe, tiho reče - „Ja sam Pero“, da dotičnog samozvanca u uredničkoj stolici ne prekine u važnom razgovoru.
Ali, čiča ni da pogleda pridošlicu, odmahuje rukom, „otkačinje ga“.
Kad je dotični završio razgovor, preteći dežurnom uredniku još nekoliko puta Sparavalom, Pero mu, naizgled snishodljivo, reče:
„Ja sam Pero Sparavalo, a ne znam koji ste vi od mojih prijatelja...“
Skoči čiča i predstavi se prijatelju Peri :
„Pa ja sam Ilija Vuković, predsjednik PSJ, napokon da se upoznamo... pa znaš ti da sam ja tebe imenovao u Predsedništvo PSJ, to je velika čast, to se radi samo prijateljima!“.
„Niste trebali, nemam ja vremena, radim stalno, puno je posla, ne mogu da dolazim na sastanke“, odgovori Pero, a „prof. dr Vuković“ (prozivao je Glavnog urednika i direktora Tanjuga ako mu se u izveštaj, ne daj Bože, ne napiše titula) spremno uzvrati:
„Pa ne trebaš ti nama na sastancima, nego ovdje, da puštaš naša saopštenja, da ih neprijatelji ne bacaju i ne sakriju“.
Šta je drugo mogao Pero, nego da podlegne pritisku kolega i povede na piće, da časti što je „avanzovao“ u funkcionera PSJ.
Kad je izašlo glasilo PSJ - „Patriota“, gde je i zvanično objavljen spisak rukovodstva, i ime Pera Sparavala dotični je još jednom morao da se uhvati za novčanik i da časti kolege!
Zapisao novinar FoNeta Davor Lukač
U rubrici Novinarske anegdote UNS objavljuje duhovite novinarske priče o kolegama, o javnim ličnostima, smešnim, inspirativnim, čudnim situacijama u kojima su se nalazili. Novinarske dosetke.
Ispričajte nam priču o novinarima kojih više nema, a upamćeni su po pošalicama.
Podelite sa nama Vaše vickaste uspomene.
Novinarske anegdote uređuje koleginica Vesna Arsenić.
Svoje anegdote, koje ćemo objavljivati ponedeljkom, sredom i petkom, možete slati na dragana.bjelica@uns.rs
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.