Autor je ukazao na benefite političkog komuciranja sa pojavom društvenih mreža, kao što su direktna komunikacija političara i građana, brže informisanje, novi oblici aktivizma.

Međutim, kako piše, u knjizi je prikazana i druga strana ovog vida komuniciranja poput dezinformacija, zloupotrebe podataka, „stvaranje eho komora“ i polarizaciju javnosti.

„Autor se u radu jasno opredelio da pokuša da dâ odgovor na pitanje kako i sa kojim ciljem određeni politički subjekti koriste društvene mreže. Ovim je ostavljena po strani perspektiva studija publike kao aktivnog korisnika medija, a u prvi plan istaknuta intencija političkih subjekata da kreiraju pozitivan publicitet“, mišljenja je profesor Fakulteta političkih nauka Siniša Atlagić.

Autor, kaže Atlagić,  ističe značaj prilagođavanja ovog sadržaja karakteristikama interneta kao sredstva i društvenih mreža kao specifičnih formi promocije.

„Pored ovog, autor u radu otvara i niz drugih značajnih teorijskih pitanja poput pitanja promena u političkom procesu, uslovljenih vizuelizacijom politike, koju je internet preuzeo od televizije, personalizacije politike, uloge populističkih narativa u političkoj komunikaciji na društvenim mrežama, slobode izražavanja na internetu“, istakao je on.

Atlagić je ukazao da je ova monografija „plod konstrukcije“ kojom je teško obuhvatiti i zadovoljiti interesovanja različitih publika – studenata novinarstva i politikologije, stručnjaka za političko komuniciranje, marketing i odnose s javnošću, političara i novinara.

„Ovi prvi su sadržajem ove monografije dobili materijal na osnovu koga će moći sami da kritički pristupe čitanju sadržaja društvenih mreža. Stručnjacima i političarima bi, bez sumnje, ovaj sadržaj mogao da bude od koristi prilikom iznalaženja rešenja u vezi sa radom na imidžu, a potonjima da usvoje odgovarajuća znanja koja će im olakšati u izveštavanju o političkom procesu“, istakao je on.

Profesor Zoran Jevtović u svojoj recenziji navodi da "autor sveobuhvatno, studiozno i postupno plete mrežu aktuelnih i novih medijskih narativa koji otkrivaju uloge i funkcije popularnih društvenih mreža koje poseduju moć 'ljuljanja poverenja' u institucije i tradiciju svake države".

"Obradović veštim korišćenjem naučno-kritičke aparature izlaže prednosti i mane mrežnog komuniciranja, sugerišući kako se u 'ekonomiji pažnje' rađa specifičan komunikacijski inženjering kojim se dalje oblikuje javno mnjenje", ističe Jevtović.

To je doba, piše on, u kojem algoritmi i „eho komore“ sve više profilišu poželjne informacije, fotografije i video-snimke, poigravajući se emocijama i strahovima korisnika, ali istovremeno razvijajući akademske rasprave o snazi i ograničenjima marketinških kampanja.

„Iako to eksplicitno ne navodi, autor sugeriše kako je političkim i komercijalnim manipulacijama danas moguće u svega nekoliko trenutaka promeniti navike i ponašanja milionskih auditorijuma, što znači i nametnuti politička mišljenja i sisteme“, naveo je Jevtović.

Docent na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci Aleksandar Vranješ smatra da ova monografija predstavlja značajan doprinos proučavanju savremenih trendova političke komunikacije u digitalnom dobu.

„Tematski i metodološki, ovo djelo obuhvata širok spektar fenomena, uključujući transformaciju tradicionalnih medija, populizam na društvenim mrežama, analizu specifičnih formata političke komunikacije“, zaključio je Vranješ.

On je dodao da autor u knjizi donosi novu perspektivu analizirajući prilagođavanje političara komunikacionim formatima specifičnim za različite društvene mreže.

Docentkinja Anka Mihajlov Prokopović ističe da ova monografija kritički analizira načine komuniciranja političara na društvenim mrežama Fejsbuk, Instagram, Iks i Tiktok.

„Autor to čini uspešno, sistematično i nadahnuto, ostvarujući postavljeni cilj da utvrdi forme sadržaja na društvenim mrežama i način na koji se političari prilagođavaju tim formama, pri čemu autor ne gubi iz vida da je internet i u svojoj ranoj fazi, kao i kasnije, i teorijski bio definisan kao kanal koji pruža više slobode u odnosu na tradicionalne medije i koji omogućava interaktivnost“, zaključila je ona.

Na koji način se političari odnose prema važećim formatima objava na društvenim mrežama u okvirima političkog komuniciranja – osnovno je istraživačko pitanje u analizi ove teme, navodi se u knjizi.

Izdavač knjige je Filozofski fakultet u Nišu.

ISBN je 978-86-7379-665-9. 

Iako na samom kraju Asanž nije autorizovao ovu autobiografiju jer je smatra previše ličnom, oni koji su je pročitali se slažu da u potpunosti odslikava svog autora – da je strastvena, provokativna i da pokazuje jasan stav.

Bez obzira da li se slažu sa Asanžom ili ne i bez obzira kako ocenjuju ovu autobiografiju, kritičari se slažu da je ova priča daleko od kraja.

Autor: Džulijan Asanž

Godina izdavanja: 2012.
346 str.
ISBN: 978-86-89237-00-9

…Ovo je priča o osobi koja će vremenom obaviti određeni posao. Posao koji će uticati na svet. Ali, priča ne počinje s tim poslom: posao počinje pričom. To je razlog zašto sam morao da vas vratim u divljinu svog ranog detinjstva, zato što smo oboje – moj rad i ja – počeli u tim savršenim proplancima neznanja.

Kada sam napunio šesnaest godina, seo sam za svoj kompjuter i počeo sve ostalo da ostavljam za sobom. Sada su tu bili kompjuterski stolovi, stare čarape, hrpe kompjuterskih disketa i načeti sendviči. Kompjuter i ja bili smo jedno: noću smo kretali u potragu za novim. Sledeća životna faza, koja je uključivala razbijanje kodova i hakovanje, pokazaće se kao prava veza sa budućnošću kojoj smo se nadali. Uskoro sam lutao unutar kompjutera, u unutrašnjoj mreži u kojoj su stotine hiljada kompjutera živeli u uzajamnoj sinhronizaciji, a tu sam bio i ja, koji sam pokušavao da mislim na jeziku samih kompjutera.

Novi život se razbuktao u meni, ali i u drugima koje sam upoznavao usput. Verujem da je moje lice zračilo plavom svetlošću, u spavaćoj sobi naše poslednje kuće, usred drveća, dok se sjaj nekog sasvim novog otkrića širio duboko u noć. Izgledalo je kao da i sama pravednost može živeti s one strane žmirkavog kursora. (…)