Knjige članova
04. 10. 2016.
Iskra Peneva – „Negde između“
Saradnica časopisa „Makedonska videlina“, članica UNS-a i pesnikinja Iskra Peneva objavila je dvojezičnu zbirku poezije „Negde između“, na srpskom i makedonskom jeziku.
U pesmama Iskre Peneve autorka se stavlja u centar svog interesa analizirajući se.
Kako ističe za UNS, „iz njenih reči naviru rađanje, prah i zemlja, beskrajan univerzum”.
Iskra Peneva diplomirala je na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Pesme objavljuje u dnevnim listovima i književnim časopisima u zemlji i inostranstvu.
Pesme su joj prevedene i objavljene na više svetskih jezika, a zastupljena je u više antologijskih izbora srpske i makedonske literature.
Objavljene zbirke poezije: „Kutija sa devet strana” (2002), „Vatra i leptir” (2004), „Putevi posle” (2006, koautorska knjiga poezije), „Nedge između” (2015).
Dobitnica je više priznanja i nagrada. Stihozbirka „Nedge između” je 2016. godine dobila nagradu „Stojan Hristov” za najbolju knjigu poezije iz dijaspore, dodeljenu na Struškim večerima poezije.
Izdavač: NIU „Makedonski informativni i izdavački centar”
Godina izdanja: 2015.
Tiraž: 300
Pismo: Ćirilica i latinica
Broj strana: 121
Povez: Tvrdi
ISBN: 978-86-8720-322-8
Komentari (1)
ostavi komentar05.10.
2016.
Немојте тако упорно да грешите
Радујем се што je Искра објавила књигу на српском и македонском језику. Она је одличан песник и у следећем броју часописа Жрнов, који уређујем, биће приказ те књиге (пише Душан Стојковић). Нешто друго ми је спорно. Ова књига, као и многе друге у Србији, Српској и Црној Гори, није објављена латиницом, писмом латинског језика, него је објављена у гајици - хрватском писму српског језика. Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. У Hрватској се говори српским језиком, а пише хрватским писмом. Хрватски језик је онај који су нам деценијама погрешно називали: кајкавски дијалект. Хрвати од 1850. године, кад су "рјешили дати предност штокавици", тј. кад су одустали од свог и пригрлили српски језик, кваре овај наш лепи српски језик, али га још нису толико покварили да би имали право да га назову својим именом. То што га зову хрватским је глупост (с научног становишта) или, овако обично казано: то је политичка пљачка. Гајицу је 1850. Године створио Људевит Гај.
Odgovori