Knjige članova
06. 05. 2026.
Ljubenko Zvizdić objavio roman „Sunce Svetog Spasa“
Novinar i član Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljubenko Zvizdić objavio je roman „Sunce Svetog Spasa" - priču o ljubavi, veri i potrazi za mirom u savremenom svetu, isprepletenu sa legendama i istorijom „nemanjićkog kraja“.
Promocija romana biće održana 19. maja u Novom Sadu u prostorijama Prometeja (Svetozara Miletića 16), sa početkom u 19 sati.
Centralna priča prati glavnog junaka koji, nakon raskida sa devojkom briše društvene mreže i povlači se u pećinu i u prirodu, pokraj reke, kako bi se osamio i „očistio“ od savremenog sveta. Njegova bivša devojka, sa istim ciljem, putuje po svetu. Iako ih kilometri razdvajaju, oni ostaju povezani u snovima, mislima i sećanjima, a kasnije ta metafizička veza prerasta u ponovni susret.
Putujući i živeći gotovo asketski, junak shvata da se način na koji voli ne razlikuje od osećanja njegovih predaka. Tako je poruka romana, kaže Ljubenko Zvizdić za UNS, da ljubav nema evoluciju, odnosno da je ona jedina stvar koja ne menja suštinu.
„Osećanja kod čoveka su ista, bilo da je 12. vek ili 21. vek", rekao je on.
Sudeći po romanu, isto je i sa verom.
„Tako se kroz ovu centralnu priču, koja je okosnica romana, prepliću i priče o manastirima i istorijskim ličnostima“, dodao je Zvidzić.
Ipak, Zvizdić legendama o manastirima i istorisjkim ličnostima pristupa i istraživački. Legende iz Raške autor je ukrštao sa istorijskim činjenicama.
Tako autor pruža zanimljive priče o ličnostima poput Miroslava Humskog, koji je prema legendi, sahranjen u selu Kakmuže u Opštini Pljevlja, gde je nekada bio Manastir Svetog Spasa, po kome je roman i dobio ime.
„Kažu da je sahranjen pored crkve Svetih Petra i Pavla, zajedno sa suprugom, rođenom sestrom Kulina bana. Na dva stećka koja se izdvajaju među desetak srednjovekovnih nadgrobnih spomenika nalaze se reljefi mača i ženske ruke okrenute ka njemu, što je simbol njihove povezanosti“, naveo je Zvizdić.
Gde je Miroslav zaista sahranjen, kaže autor, i dalje ostaje nepoznanica.
Druga istorijska nit vodi u 15. vek i prati hercega Stefana, koji je svoju titulu dobio u Manastiru Mileševi, a na planini iznad tog kraja imao ljubavnu priču sa Barbarom iz Firence. U romanu se pojavljuju i priča o štapu Svetog Save i o igumanu iz tog kraja koji je kasnije proglašen za sveca.
Kroz sve te teme, kao zajednička nit, provlače se ljubav i vera, ali i centralna ljubavna priča koja ih povezuje.
Jedan od recenzenata, profesor srpskog jezika i književnosti Batrić Ćalović, koji će govoriti na promociji, naveo je da su čitaoci od prve do poslednje strane, osunčani lirikom topline koja greje od XII do XXI veka.
„Ljubavna priča, u kojoj ljubav ne slabi daljinom, već je daljina jača, uhvatljiva je ‘samo snovima i opipljiva nedostajanjem'. Upućuje nas na putovanja spoljašnja, a što je najvažnije, i unutrašnja“, napisao je on.
Kako je navela recenzentkinja Marija Bjelica, pisca zaokuplja nepresušna i neiscrpna tema ljubavi, a protagonista je nalazi na neobičnom mestu, dok beži iz civilizacije i traži utehu u prirodi.
„Na tom putu, nailazi na različite znakove i znamenja, i pušta da slavna prošlost, i usmene legende, uplove u sadašnji trenutak i postanu deo njega“, dodala je ona.
Izdavač knjige je Novosadski obrazovni krug.
O Zvizdiću
Ljubenko Zvizdić, novinar je sportski novinar na Radio-televizije Vojvodine, gde radi od 1991. godine.
Do sada je objavio pet zbirki poezije „Leptirica“, „Kapi“, „Miris zrelih trešanja“, „Sto puta ti kažem“ i „Kradljivica snova“. Uvršten je u antologiju savremene srpske poezije za decu i mlade „Kad srce zasvetluca“.
Autor je romana „Kad su anđeli plakali“ , „Sunce Svetog Spasa“ i sportske monografije „Luka Marin“.
Dobitnik je međunarodne nagrade za poeziju „Zlatno pero“ u Ljubljani 2012. godine, pesničkog priznanja koje tradicionalno dodeljuje Udruženje pisaca Italije „Verbumlandiart“ 2018. godine. Na međunarodnom konkursu „Karlovačkog lista“ povodom Svertskog dana poezije, dobio je treću nagradu u Sremskim Karlovcima 2015.god
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.