Naslovna  |  Beležnica  |  Biblioteka  |  Knjige članova  |  Nova knjiga Miomira Filipovića Fiće – „Kako su propadale gazde“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Knjige članova

28. 08. 2024.

Autor: A.Momčilović Izvor: UNS

Nova knjiga Miomira Filipovića Fiće – „Kako su propadale gazde“

Novinar i publicista Miomir Filipović Fića objavio je knjigu „Kako su propadale gazde“. On je kroz isinite priče o kojima su svedočili savremenici događaja, ali i koristeći sudsku arhivu pisao o, dajući junacima izmišljena imena, mačvanskim bogatašima koji su zahvaljujući „grešno stečenom kapitalu“ nekada imali sve, a danas su iza njih ostali samo nadgrobni spomenici u rodnoj Mačvi.

„Saznanjem iz priča proteklih vremena, uvidom u arhivsku građu, sudsku arhivu i razgledanjem spomenika po grobljima mačvanskih sela stvorena je potpunija slika vremena kada su gazde stvarale kapital, više prilazom nepoštenja i krajnom bezobzirnošću i time činili grehe za koje nisu marili i kada su ih i sveštena lica upozoravala da to baš i nije u skladu sa hrišćanskim načelima“, piše u uvodnom delu knjige.

Kako se navodi u knjizi, događaji koji su opisani, rezultat su Filipovićevog viđenja društvenih i istorijskih prilika u Srbiji, a posebno u njegovoj rodnoj Mačvi i nemaju veze sa ličnom prošlosti bilo kojeg pojedinca ili određenom familijom u bilo kom selu u Mačvi.

Da bi stigli do viđenijeg prestiža, piše Fića u knjizi, u Mačvi su počesto, ne baš sve gazde, pored tlačenja siromaha, činili grehe jedni prema drugima, u prevarama, otimanju, krađi, lažnim pričama i optužbama, kao i sijaset drugih nečasnih dela kako bi se suparnik sa imovinom oblatio i doveo do propasti.

Kako je pisao, to su bili ljudi u rodbinskim i kumovskim vezama, ali za to nisu marili, jer je jednoj gazdinskoj kući u Mačvi bilo bitno samo da se još više obogati.

„U ovoj knjizi pisac jasno naglašava – Ne može se činiti ljudima tako zlo koje dolazi do svireposti, a da se to na neki način ne kazni. Fićini junaci u ovoj knjizi su veoma strogo kažnjeni, jer su im nestali kapitali, a sa njima i porodice. Ostali su samo veliki spomenici na groblju, zarasli u korov, koji niko ne obilazi jer nema ko“, rekao je o knjizi dramski pisac i reditelj Živorad Žika Ajdačić.

Fića je, kaže Ajdačić, slikovito i na jednostavan i za čitanje lak način predstavio sva zbivanja u prilično dugom periodu kad su vladale dve dinastije, komunisti i na kraju nešto malo demokrate.

„Čitajući ovu knjigu samo se potvrdilo da ljudi sa stečenim kapitalom na razne načine, nisu imuni od razvratnog života samo svaka priča ima svoju specifičnost u prezentiranju tog razvrata“, mišljenja je Ajdačić.

Publicista i general u penziji Dragan Avrić kaže da je autor kroz dijalog običnih ljudi precizno oslikao tadašnje društvo, odnos bogatih i siromašnih, stanje lokalnih vlasti i sudstva, ali i mnoge devijacije tadašnjeg društva, posebno mačvanskog kraja.

„Možda je sve ovo bilo u nekom selu između Save i Drine, u plodnoj i rodnoj Mačvi, a moglo je biti i u krajevima koji se drugačije zovu. Potparića i Traparića moglo je biti svugde i svagda. Ove nije rodila Mačva, ali su u njenom krilu odgajeni. Navedeno selo Radenković kao mizascen za prikazivanje većeg dela ove stvarne drame, moglo je biti bilo gde i bilo kada u Srbiji“, zaključio je Avrić.

„Njegova znatiželjna ekspedicija u prošlosti neljudskog postupanja, kaže Avrić, nevoljno ga je, ovim delom svrstala u „analitičara i hroničara“ ljudskih slabosti i društvenih anomalija, ali i izrodila ovu nesvakidašnju knjigu o posebnom soju ljudi sa kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka.

Izdavači knjige su Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Udruženje Zavičaja Sremska Mitrovica.

O Miomiru Filipoviću Fići

Miomir Filipović Fića rođen je 5. februara 1954. godine u mačvanskom selu Radenkoviću. Školovao se u rodnom selu, Novom Sadu  i Beogradu, završio je Novinarsku školu na Jugoslovenskom institutu za novinarstvo.

Od 1976. godine je saradnik Radio Beograda i dopisnik iz Sremske Mitrovice. Pisao je za Glas omladine i Omladinske novine. Više od 20 godina je bio novinar novosadskog Dnevnika i dopisnik Politike iz Sremske Mitrovice.

Pisao je za najtiražnije listove u SFRJ među kojima su Ilustrovana politika, Nada, Duga, Arena, ljubljanski Dnevnik. Snimao je emisije, dokumentarce i filmove za televizije Beograd i Novi Sad.

Fića je za novinarski rad više puta nagrađivan domaćim i međunarodnim prestižnim nagradama. Dobitnik je Zlatne povelje Udruženja novinara Srbije  (UNS) za doprinos srpskom novinarstvu, a povodom Dana državnosti 2018. godine odlikovan je za stvaralaštvo u kulturi sela i novinarstvu.

Dobitnik je i Vukove nagrade, najprestižnijeg priznanja u kulturi srpskog naroda.

Filipović je član UNS-a i  Udruženja književnika Srbije.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi