„Kолегиница Биљана Радомировић и ја радили смо репортажу, надомак главног градског моста на Ибру у Kосовској Митровици, када је непознати мушкарац у видно алкохолисаном стању кренуо према нама са флашом у рукама. Све време је нешто говорио, а када се нама приближио на два метра, јако је замахнуо флашом и ударио о асфалт поред самих ногу“, рекао је за УНС новинар Зоран Влашковић.

Додао је да су се колегиница Радомировић и он тада приближили карабињерима, а нападач је ужурбаним кораком кренуо према јужном делу Митровице.

“Kарабињери су звали полицију која је врло брзо дошла, а након тога је стигла и хитна помоћ. Полиција је казала да ће на видео надзору видети ко је био нападач и да ће предузети мере”, рекао је Влашковић.

Новинарка Биљана Радомировић је задобила лакше телесне повреде. У изјави за УНС истиче да су рану брзом интервенцијом санирали италијански карабињери који су позвали полицију, а да су се убрзо појавила и кола хитне службе Kлиничко болничког центра (KБЦ) Kосовска Митровица.

“Добро сам. Задобила сам, срећом, лакшу повреду ноге. Тек касније сам приметила огреботине које су крвариле од стакла које је летело на све стране. Лекар и здравствено особље су, по доласку, поново санирали повреду. Одбила сам да идем у болницу, као и да дам изјаву у полицијској станици Север и теретим починиоца“ , навела је Радомировић.

Она је додала да је “особа која нас је гађала флашом од раније је позната полицији, а како су рекли из седишта Регионалне полицијске станице Север, они ће у сарадњи са Јужном полицијском станицом предузети све мере”.

Иако новинари Радомировић и Влашковић ни на инсистирање карабињера нису желели да се позове косовска полиција, убрзо је стигла патрола, како се испоставило, ипак на позив карабињера. По инциденту који се догодио са северне стране моста, убрзо је стигла још једна полицијска патрола из Регионалне јединице Север.

Албанац који је изазвао инцидент се истог момента пошто је гађао пивском флашом ужурбано удаљио ка јужном делу града.

УНС истиче да је било какво угрожавање сигурности новинара неприхватљиво и да виновници физичких напада морају бити најстроже кажњени.

У писању Нацрта овог закона, који је косовска влада усвојила 27. децембра прошле године, нису учествовали представници српских медија, као што нико Удружење новинара Србије (УНС) на Косову, као јединог представника српских новинара није позвао, ни консултовао.

Поред новинарских удружења на КиМ, усвајање овог Закона су као штетно оценили и представници међународних организација, амбасадори у Приштини и цивилни сектор.

УНС на Косову је јавно изражавао забринутост због критичних тачака овог Закона у којима се, између осталог предвиђа, да издавачи медија не могу припадати цивилном сектору већ морају бити привредна друштва чиме би највише били погођени медији који извештавају на српском језику од којих већина послује у систему невладиних организација јер непостоји континуиран начин њиховог финансирања.

УНС са својим огранком на Косову истиче да трошкови лиценцирања и законски дато овлашћење за материјално кажњавање медија у висини од чак 40.000 евра Независној комисији за медије, у којој албански чланови у броју значајно надјачавају представнике мањинских заједница, ствара простор за брзопотезно финансијско уништење малих локалних редакција.

УНС са својим огранком на Косову сматра и да повећање броја чланова комисије и прописивање њиховог мандата на четири године уз могућност реизбора, као и чињеница да их бира Скупштина, јасно указују на политички утицај, Са друге стране, законска обавеза електронских медија да добију дозволу Независне комисије за медије за објављивање видео садржаја на порталу или друштвеним мрежама представља најотворенији вид цензуре.

УНС позива Европску и Међународну федерацију новинара, организацију Article 19, Европски центар за слободу штампе и медија (ECPMF), организацију Free Press Unlimited и OBC Transeuropa, Репортере без граница, International Press Institute (IPI) да преузму акције које би на ефикасан начин спречиле спровођење овог закона, као и председницу Косова Вјосу Османи да га не потпише.

Сада је то исто урадио и Мирослав Курак који је био оптужен као непосредни извршилац убиства Ћурувије 11. априла 1999. године.

„Као и у случају Радоњића, тужба се односи на саопштење у коме смо изразили неслагање са пресудом. Због повреде угледа и части, и Курак од Фондације тражи одштету од 500.000 динара“, навела је Фондација.

Током читавог суђења које је почело 2015. године, Курак је био у бекству, па му је суђено у одсуству.

УНС истиче да се сви учесници у поступку морају суочити са чињеницом да новинарска и медијска заједница има право да буду незадовољне пресудом Апелационог суда и да изразе неслагање са поступањем државе и суда у овом случају.

УНС ће наставити борбу против некажњивости злочина над новинарима јер случајеви убиства Славка Ћурувије, Милана Пантића и смрти Даде Вујасиновић морају бити решени.

У Дневнику РТВ-а 17. јуна емитован је снимљен материјал за времеску прогнозу из којег претходно није исечен део у којем је новинарка направила грешку.

Како је УНС сазнао, приликом рада на монтажи снимка, сервер се покварио, а компјутер угасио. Пре емитовања у Дневнику, новинарка, монтажер, реализатор програма, па ни уредник нису погледали и проверили снимак.

Након што је спорни извештај пуштен у етар, новинарка је добила отказ, односно прекид Уговора о привременим и повременим пословима.

Како је рекла за сајт УНС-а, жао јој је због свега што се десило.

„Увек погледам снимак пре емитовања, први пут нисам. Био је то сплет несрећних околности. Жао ми је што ми није пружена друга прилика, јер за две године рада на РТВ-у никада нисам добила ниједну примедбу на свој рад“, рекла је Николетић.

Како је УНС сазнао из извора који је желео да остане анониман, Николетић је у претходном периоду уређивала и Дечији ТВ Дневник, али звог врсте уговора који је имала (најпре ауторски, а затим о привременим и повременим пословима), није потписивана као уредник већ као новинарка која је припремила емисију.

УНС сматра да је најтежа казна - прекид уговора, престрога, нарочито ако се узме у обзир да је у овом случају заказао читав ланац, а да се исте казне не односе на остале учеснике у њему.  

Новинари српских редакција су и дневни ред за праћење овог догађаја од Демократског савеза Kосова (ДПK) добили на албанском језику.

УНС са својим огранком на Kосову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад и ускраћује право да на матерњем језику извештавају са догађаја.

УНС са својим огранком на Kосову подсећа да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ да се угрожава и право на информисање које је загарантовано бројним међународним конвенцијама.

Napadnut novinar @OnlineDanas pic.twitter.com/ZtSlmFNXyF

Док је Бокић снимао младе људe, који су излазили из просторија Новосадског сајма, мушкарац му је пришао, узео телефон и ударио га песницом у груди, рекао је он УНС-у. 

Бокић је, како каже, са собом имао истакнуту легитимацију дневног листа “Данас”, те верује да је особа која га је напала видела да се ради о новинару.

Бокић је УНС-у рекао да је након напада примљен у Ургентни центар, где му је констатовано нагњечење грудне кости. 

Тамо су, како каже, позвали полицију и он је напад пријавио. 

“Дошла су два инспектора, разговарали са мном и рекли су да ће пренети тужилаштву”, додаје Бокић.

Сада се, каже, осећа добро.

“Поново сам се вратио на терен да извештавам. Наставићу да радим овај посао као и до сада. Осећам се физички добро, али се не осећам добро због целокупне ситуације, која је језива. Напад на себе не сматрам личним колико га сматрам опасним као појаву, јер је новинар нападнут само због тога што је радио свој посао”, рекао је.

Забрињавајући је, како каже, тренд напада на новинаре који примећује последњих дана.

“Прво је нападнут био Вук Цвијић, данас ја. Чујем да су и неке друге колеге спречене да раде свој посао. Мислим да су сви слободни новинари угрожени, а сада физички”, рекао је он. 

УНС истиче да је било какво угрожавање сигурности новинара неприхватљиво и да виновници физичких напада морају бити најстроже кажњени.

УНС подсећа да је новинарима неопходно омогућити слободно извештавање о свим догађајима, а посебно у току избора, када је неопходно да до јавности стижу тачне и правовремене информације.

Цвијић је рекао УНС-у да је пролазио Косовском и да су у кафићу код броја 18 седели Лађевић и новинар ком се јавио, поздравио их је и питао „како сте“. Затим је, према сведочењу Цвијића, Лађевић устао од стола и почео да га вређа, уноси му се у лице, да би у једном моменту чак дошло и обезбеђење које се поставило између Лађевића и њега.

„Он им се обратио и рекао не брините се, ми смо колеге“, рекао је Цвијић УНС-у.

Затим се обезбеђење удаљило, а Цвијић је, како је објаснио, нападнут.

„Ударио ме песницом у главу. Затим ми се увредљиво обратио и рекао 'шта, нећеш да се бијеш?`. Рекао сам да ћу позвати полицију. А он је узвратио: `Реци им да сам горе у редакцији`“, испричао је новинар „Радара“ УНС-у.

Цвијић је поступио у складу са упутствима Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) и напад пријавио полицији и члану СРГ Верану Матићу, који је одмах дошао у Косовску улицу.

„Дошла је одмах уз редовну полицију и она из састава Управе криминалистичке полиције. Вук је поступио по препоруци СРГ, позвао је СОС телефон на ком се пријављују напади на новинаре, а ја сам пријавио случај контакт тачки у надлежном тужилаштву. Све смо урадили у рекордном времену што је могло да се уради и у складу је са механизмом који је установила СРГ“, рекао је Матић УНС-у.

УНС је позвао и директора „Српског телеграфа“ који је негирао да се напад догодио.

„Све је слагао“, рекао је Лађевић и замолио да га зовемо касније, али потом није одговарао на позиве.

Као новинарска организација која учествује у раду СРГ у оквиру ког се прати сваки конкретан случај напада на новинаре, УНС ће информисати јавност о току овог поступка.

Како је УНС-у рекао главни и одговорни уредник Ким радија Горан Аврамовић, косовска полиција је обавила увиђај.

Аврамовић је истакао да га не би изненадило да полиција због релативно мале материјалне штете не покрене истрагу, али истиче да је кључно да се случај расветли до краја.

“Јако је важно да учине све што могу и пронађу оне који су ово урадили јер не желим да размишљам да ли је, можда, починиоцима од стицања материјалне користи у овом случају била важнија евентуална порука медијима или преосталим Србима у Чаглавици“, рекао је Аврамовић.

Он је додао да ће се помоћни објекат брзо и лако обновити, али да је порука која остаје медијима и грађанима, да нису безбедни, важнија од материјалне штете.

Више редакција које извештавају на српском језику пратило је синоћ ову конференцију у вези са операцијом Косовске полиције на подручју општине Звечан. Међутим, остали су ускраћени за превод на матерњи језик.

УНС са својим огранком на Косову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад, као и да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ се угрожава и право на информисање које је загарантовано међународним конвенцијама.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да је најучесталији облик угрожавања медијских слобода на овом подручју онемогућавање рада због недостатка превода на српски језик, а да су се са овим проблемом новинари српских редакција, само од почетка године, суочили више пута.

Новинарима Н1 је, каже Божић, прећено „да ће ускоро бити ликвидирани, неутралисани и да од њих неће остати ништа“. Ова редакција названа је „најгором бандом“, „плаћеним издајницима од страних сила моћи”, а у коментару је писало и да ,,одавно јавно иступају према српском народу и власти”. У коментару се, како додаје, наводи и да ,,зликоваца има више”, те се помињу и медији Нова С и Данас.

Божић каже да су претње одмах пријавили Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

„Позвали су нас данас из Тужилаштва и обавестили да спроводе процедуре у вези са пријавом. Ово није први пут да редакција Н1 добија овакве претње, сличан случај десио се пре неколико недеља када смо објавили вест о откривању плантаже марихуане на северу Косова. И тада смо обавестили Тужилаштво, али ево до данас нисмо добили повратну информацију“, каже Божић за УНС.

Он је додао да су модератори сајта Н1 уочили коментаре који су синоћ стигли, али да их редакција није објавила.

УНС позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да претње смрћу које су добили новинари Н1 схвати озбиљно и да брзо пронађе одговорне.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих вербалних напада морају да сносе одговорност.

У извештају организације Амнести интернешенел из 2000. године наводи се да су снаге НАТО починиле озбиљна кршења закона рата, што је довело до незаконитог убијања цивила, а међу истакнутим случајевима је и убиство 16 медијских радника РТС-а, које је квалификовано као ратни злочин.

„У тренутку бомбардовања у згради су радили техничари и остало производно особље. Процењује се да је у згради у тренутку напада радило око 120 цивила. Најмање 16 цивила је убијено, а још 16 је рањено“, пише у извештају ове организације која наводи и да је НАТО погодио мету коју је циљао.

У извештају Амнести интернешнела наведен је и цитат некадашњег британског премијера Тонија Блера који је рекао да је РТС бомбардован и зато што је емитовао снимке страдања цивила, које су преузимали и западни медији, што је, према његовим речима, слабило подршку рату у оквиру НАТО алијансе.

„Били смо свесни да ће се те слике вратити и да ће постојати инстинктивна симпатија за жртве кампање“, рекао је Блер за Би-Би-Си.

Извештај Амнести интернешенела указује и на то да из НАТО-а није било упозорења да је „конкретан напад на централу РТС-а неизбежан“.

„Званичници НАТО-а у Бриселу рекли су за Амнести интернешенел да нису дали конкретно упозорење јер би то угрозило пилоте“, пише у извештају.

УНС, Струковни синдикат РТС-а и СИНОС поручују да је крајње време да за овај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи.

У НАТО бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године убијени су:  Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

„Види ти оне краве из Н1, како се зове. Она ти има своју истину, она ти саопшти и оде…“.

УНС подсећа да свако има право да не буде сагласан са извештавањем новинара и медија, али истиче да су увреде новинарима недопустиве и да носиоци јавних функција и сви учесници у јавној сфери морају водити рачуна о култури говора.

На последњој конференцији одржаној у недељу 7. априла, председник Српске листе Златан Елек је саопштио да је став те политичке партије да Срби не би требало да изађу на референдум који ће у четири општине на северу Kосова бити одржан 21. априла.

Међутим, о свему томе јавност, али и значајна већина медија, могла је да се обавести искључиво посредством два медија. Остали медији из Kосовске Митровице, као ни они са централног Kосова, нити дописништва медија који са овог подручја извештавају за медијске куће ван KиМ, нису били позвани.

УНС са својим огранком на Kосову још једном протестује због оваквог дискриминаторског приступа Српске листе и подсећа да је као политички субјект са ауторитетом, у обавези да се одговорно односи према свим медијима без обзира на њихову уређивачку политику.

Према сазнањима овог медија, теме састанка су попис становништва и координација између општина и Института за злочине почињене током рата на Косову. Медија центар Чаглавица је у вези са овим случајем упутио жалбу Поверенику за језике на Косову Славиши Младеновићу.

УНС са својим огранком на Косову истиче да је недопустиво да се новинарима који извештавају на српском језику онемогућава рад, посебно о темама од значаја за целокупну српску заједницу.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да се на овај начин не крши само Закон о употреби језика, већ да се угрожава и право на информисање које је загарантовано бројним међународним конвенцијама.

Молимо и апелујемо на новинаре и медије да поштују Кодекс новинара Србије, брину о достојанству жртве и својим извештавањем додатно не рањавају породицу.

Молимо и апелујемо на колегинице и колеге да поштују приватност породице и њен бол.

Деца су посебно заштићена новинарским кодексом и законом од медијског сензационализма,  што се посебно односи на заштиту идентитета других малолетних чланова ове породице.  

Саосећање са породицом која је изгубила дете мора бити важан постулат који новинар следи уколико јавност обавештава о детаљима овог трагичног догађаја.

„Била сам затечена. Нисам ни стигла да одговорим. Док је излазила са паркинга успела сам да фотографишем аутомобил да бих имала регистрацију“, рекла је УНС-у Момчиловић Илић.

Навела је да скоро два месеца истражује и прикупља документа на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја о томе како је на јавној површини почетком фебруара, у парку, зацементирана зелена површина и на њој постављен контејнер од 150 квадрата.

„За ова два месеца нисам никада написала ничије име“, рекла је УНС-у. Њој су почеле да стижу поруке и на лични Инстаграм профил како је лепо имати место где се пије добра кафа.

„Није ствар у кафи, покушала сам особи коју знам да објасним када ми се обратила на лични Инстаграм профил. Питање је законитости“, рекла је новинарка УНС-у.

УНС-у је такође објаснила да је испрва добила одговор од општинске службе да се не ради о јавној површини, те да за објекат те квадратуре не треба дозвола, а потом је „преко ноћи 40% парка постало грађевинска зона, а општинско веће донело одлуку да се кафетерији Фабрика не наплаћује накнада на том земљишту“.

Претњу смрћу Момчиловић Илић пријавила је полицији, а данас је дала и исказ у тужилаштву.

УНС очекује да тужилаштво покрене поступак по службеној дужности због претњи смрћу новинарки.

Медија центар је уз помоћ преводиоца касније дошао до закључка да је службеник председнице Косова највероватније од новинарке и сниматеља Медија центра тражио акредитације за праћење рада председнице Косова.

Из Медија центра Чаглавица кажу да их сваког пута када су покушали да преузму акредитације у председништву Косова, добили одговор да службеник који их издаје није присутан. Због тога, како објашњавају из Медија центра Чаглавица, новинарка и сниматељ нису данас имали акредитације.

“У протеклих годину дана више пута смо покушавали да подигнемо своје двогодишње акредитације за које смо захтев поднели још почетком 2023. године, а последњи пут смо то покушали да урадимо јутрос око девет сати, али нам је, као и много пута раније, речено да службеник који издаје акредитације није ту и да не можемо да их преузмемо”, наводе из Медија центра Чаглавица.

Директор Медија центра Чаглавица Будимир Ничић сматра да је у питању не само дискриминација српских медија, већ и очигледна злоупотреба моћи службеника председништва Косова.

“Како је могуће да кад српски новинари треба да подигну акредитације службеник који је задужен за то или није ту, или је заузет и то траје већ годину дана? Дакле, у питању је очигледна злоупотреба моћи службеника у председништву Косова, што је неприхватљиво и што представља кршење не само права новинара него и наших грађана да буду информисани“, рекао је.

Ничић је додао да такво понашање угрожава демократске вредности и интегритет председништва као институције.

„Очекујем од председнице Османи да такве злоупотребе особља санкционише и тиме пошаље поруку да се морају поштовати принципи правде и једнакости”, навео је Ничић.

Медија центар Чаглавица обратиће се у вези са овим случајем косовском Омбудсману и Канцеларији повереника за језике на Косову.

УНС и ДНКиМ подсећају да су новинари српских редакција исти проблем имали и пре недељу дана када им није било дозвољено да прате састанак Вјосе Османи и заменика помоћника државног секретара САД за Западни Балкан Габријела Ескобара.

УНС и ДНКиМ истичу да се онемогућавањем и ограничавањем рада новинара крши право на информисање, које је загарантовано локалним прописима и међународним конвенцијама.

УНС је овакву праксу забележио у великом броју општина и градова, међу којима су до сада најдрастичнија смањења у Сомбору, Апатину, Вршцу, Пожеги, Бајиној Башти, Бечеју, Бачкој Тополи, Шиду,  Панчеву, али и Смедереву, које је усвојило буџет 15. марта.

Одлуком о буџету Града Смедерева, за остваривање јавног интереса у области јавног информисања намењено је само три милиона динара, док је прошле године за медије издвојено седам пута више – 21 милион динара.

Град Сомбор ове године издвојио је два милиона динара за суфинансирање медијских пројеката, док је прошле године определио десетоструко више – 20 милиона динара.

Општина Апатин је прошле године за медијске пројекте издвојила 11.440.000 динара, док је ове године за ову намену опредељено 1.139.000 динара.

Град Панчево издвојио је прошле године 42 милиона динара за пројектно суфинансирање, а ове 10 пута мање – 4.2 милиона динара. Град Вршац је прошле године за суфинансирање медијских пројеката одвојио 22.2 милиона динара, а ове године свега 10 одсто од тога, 2.2 милиона динара.

И у Пожеги и Бајиној Башти је слична ситуација. Општина Пожега расписала је конкурс на 850 хиљада динара, а лане је за ову намену издвојено десет пута више новца. Општина Бајина Башта је на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката издвојила свега 800 хиљада динара, док је прошле године да ову намену определила 8 милиона динара.

Општина Бачка Топола је на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката издвојила 14 пута мањи износ новца него прошле године. Општина Бечеј је за медијске пројекте издвојила десет пута, а Општина Шид девет пута мањи износ од оног који је био додељен медијским пројектима на прошлогодишњем конкурсу.  

Ове године се конкурси за пројектно суфинансирање први пут спроводе по новом Закону о јавном информисању и медијима. По овом Закону, за суфинансирање медијских пројеката важан критеријум су одлуке Савета за штампу и Регулаторног тела за електоронске медије.

Након реакције УНС-а и ДНКиМ-а, данас, касно поподне, сајт Радио телевизије Косова се огласио и променио вест наглашавајући да је „текст коригован након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

УНС и ДНКиМ најоштрије осуђује „корекције“ које су само формалне и у основи задржавају дух и суштину претходне вести и ниједног тренутка не обавештавају читаоце и јавност да се ради о лажној вести. Из претходне информације избачена је формулација да су се Албанска деца утопила „док су бежали од групе српских младића“.

У „новој вести“ Јавног сервиса ни једног тренутка се не помиње да је Мартовски погром, односно „нереди“ како пише аутор овог текста били усмерени против Срба, њиховог наслеђа и имовине. Уништавање храмова и имовине Српске православне цркве у вести је описано као „догађај праћен паљењем православних верских објеката и кућа на Косову“.

Оваква интерпретација чињеница и „корекција“ јучерашње вести довела је до тога да се у њој не спомињу Срби и да читалац не може закључити да се о њима ради, док је написано да је „с друге стране уништена имовина и стотине приватних објеката Албанаца“.

УНС и ДНКиМ понављају да се хитно уклони вест са сајта јер садржи језик мржње, непрофесионално и нетачно извештавање и врши ревизију злочина почињеног марта 2004.

УНС и ДНКиМ су обавестили све међународне институције на Косову, локална регулаторна тела са захтевом да реагују и спрече ширење лажних вести које су имале и могу имати трагичне последице.