“Из садржине претње ‘Уста вас усташка је*ем кога подржавате усташе руше цркву свештенике вређају двесто годишњицу српску руше набио би вас у рудник и затрпао да се зараза не шири је*ем вам све што имате и живо и мртво да сам власт’, видимо да је аутор поруке био бесан када је ово написао или се ради о насилнику“, истиче она.

Претња ју је, како каже Стојановић, узнемирила као и колеге из редакције и додала да претпостављају да је особа која је аутор ове поруке из Лесковца.

Претња је пријављена Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС подсећа да је Kривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.

УНС позива надлежне да кажњавањем одговорих пошаљу поруку да се претње новинарима неће толерисати.

 „Иха ово се маљем убија.греота је метак трошити.ал баш маљ од 7 – 8 кг”, једна је од претњи које су добили.

УНС позива надлежне да ове претње схвате озбиљно, да пронађу и казне одговорне и тако пошаљу недвосмислену поруку да се онлајн напади на новинаре не смеју толерисати

Како додају за УНС, последњи у низу догађаја о којем редакција није била обавештена из Кабинета градоначелнице јесте данашња посета министарке заштите животне средине Саре Павков депонији, чија је рекултивација у току.

За догађај су сазнали од колега, којима је изостанак екипе SDCafe.rs био необичан, па су им понудили и снимљени материјал.

„Колегама – хвала, али њихова помоћ овде може само да ублажи последице, што ипак није решење. По свој прилици, намера је била да нам се ускрати присуство, односно могућност да поставимо питања, а то заправо представља суштину нашег посла “, наводи редакција SDCafe.rs за УНС.

Претходно, како наводе, нису били обавештени о доласку министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић у Смедерево, 30. јануара.

Из редакције подсећају да их ова ситуација подсећа на период од пре десет година, када је такође постојала листа „пожељних“ и „непожељних“ медија и када је УНС реаговао због дискриминације новинара.

УНС истиче да је Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

„Систем администратори прате и санирају нападе, али је количина саобраћаја који долази до сервера у појединим тренуцима већа од протока који мрежна инфраструктура може да испоручи“, објаснио је Огњановић за Јужне вести.

И портал недељника „Радар” се, како наводе из ове редакције, од прошлог петка суочава са отежаним радом због континуираних напада на сервере који “хостују” овај портал, а сајту се практично не може приступити од среде увече.

УНС истиче да сајбер напади на медије онемогућавају њихов рад и истовремено спречавају јавност да буде потпуно, правовремено и из више извора информисана.

УНС подсећа да Члан 303 Кривичног законика предвиђа новчану или казну затвором до једне године за онога ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи, а напади на сајтове „Јужне вести“ и „Радар“ онемогућавају да људи нормално приступе сајтовима и користе њихов садржај.

Са налога под називом Ђорђе Хрњак (kumzorzo12) Лазару Динићу је послата претња: „усташо, крај ти је близу, је**ћу ти маму ку***ну усташку“, док је новинару Ивану Бијелићу написано: „Пи***це усташка, наћи ћу те, има да вриштиш као крме, је**м ти све живо и мртво, усташки ку**ин сине, исчупаћу ти срце усташко, на комадиће ћу те исећи, тик-так тастатура ратници“.

Претње су синоћ пријављене Тужилаштву за високотехнолошки криминал, а како је Динић рекао УНС-у, данас су из овог тужилаштва добили обавештење да је предмет формиран.

УНС подсећа да је Кривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора. 

УНС позива надлежне да кажњавањем одговорих пошаљу поруку да се претње новинарима неће толерисати.

“Kолеге и ја смо потрчали да то снимимо. Врло брзо крећу да ме сабијају уз зид једне зграде. Викао сам новинар сам, прекините. Један од њих ме удара по руци, обара телефон и више њих га гази”.

Након тога је, истиче Богосављевић, са леђа добио још два ударца отвореном шаком.

Поводом овог физичког напада, Богосављевић је поднео кривичну пријаву Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду.

УНС тражи да надлежни хитно реагују, пронађу и казне одговорне и тако пошаљу јасну поруку да се напади на новинаре не смеју толерисати.  

Како је Цветковић потврдила УНС-у, неки од учесника протеста су јој претили да ће јој сломити телефон и рекли да “ће јој купити нову опрему када јој сломе ову”, као и да “сви могу да снимају догађај сем ње.”

Ове претње пратио је и низ сексистичких коментара и увреда.

УНС упозорава да су новинарке у Србији често изложене родно заснованим увредама и омаловажавању, те да су, уз претње, сексистички напади усмерени на застрашивање и онемогућавање рада.

УНС подсећа да је Кривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора. 

УНС позива надлежне да кажњавањем одговорих пошаљу поруку да се претње новинаркама неће толерисати.

Подсетимо, пре две недеље на телевизијама Прва, Б92, Информер и Документарна ТВ, која није регистрована и нема дозволу за емитовање програма, емитован је наводни документарни филм овог центра под називом „Зло доба 2“ посвећен Верану Матићу, председнику Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) и члану Сталне радне групе за безбедност новинара.

Матић је у филму означен као државни непријатељ и страни плаћеник што су бројне домаће и међународне организације осудиле и оцениле као неприхватљиво таргетирање којим се угрожава његова физичка безбедност. Кампања се наставила и кроз текстове, који представљају делове из овог филма, а који су објављени на више од 30 провладиних портала.

Нови талас ове кампање објављивањем списка с именима којима ће се серијал бавити у наредним епизодама овог серијала представља ново и још бруталније цртање мете којим се додатно подгрева узаврела и опасна атмосфера линча према свима који критијују владајуће структуре. На списку од 45 имена налазе се особе којима је већ угрожена безбедност, јер су више пута биле мета још увек нерешених случајева. Јавно објављивање њихових имена представља нову претњу и ново угрожавање њихове безбедности.

Удружења позивају највише државне функционере да хитно осуде приказивање овог садржаја и јасно поруче да је свако таргетирање новинара, медија и организација цивилног друштва недопустиво. То је њихова обавеза. Релативизација и толерисање кампања које кроз неистине, инсинуације и етикете подстичу притиске и угрожавају безбедност је неприхватљхива, јер се тиме покушава обесхрабрити сваки рад у јавном интересу.

Подсетимо, новинарска и медијска удружења, чланови Сталне радне групе за безбедност новинара, поднела су кривичну пријаву због угрожавања сигурности Верана Матића. У кривичној пријави се наводи да је емитовањем епизоде наводно документарног серијала „Зло доба 2: Стварање пропаганде“, у продукцији удружења „Центар за друштвену стабилност“ из Новог Сада, као и кампањом вођеном у пропагандне сврхе на друштвеним мрежама и новорегистрованим сајтовима којима су главни уредник и издавач исти – Верану Матићу угрожена безбедност.

Уједно, поднет је и захтев суду за привремену забрану емитовања овог филма, тужба против аутора овог наводно документарног филма, као и жалбе Савету за штампу против свих писаних медија који су преносили делове из спорног видео материјала. Коришћење свих законом прописаних средстава као реакцију на кршења људских права и смишљено таргетирање професионалних новинара биће настављено у случају емитовања сличних садржаја.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Коалиција за слободу медија – Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, Славко Ћурувија фондација и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“, Удружење новинара Србије (УНС)

Након реакције колегиница и колега због непозивања на догађај, члан председништва Српске листе Игор Симић одговорио је да „због различитих разлога нажалост медији нису обавештени на време од стране кабинета градоначелника“.

„Потрудићу се да што пре добијете материјал“, навео је Симић.

УНС са својим огранком на Косову још једном протестује због оваквог дискриминаторског приступа Српске листе и подсећа да је као важан политички субјект, у обавези да се одговорно односи према свим медијима.  

УНС подсећа да је Кривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора.

УНС истиче да је ово само један у низу случајева претњи и очекује да надлежни озбиљно схвате претње редакцији „Радара“, да пронађу и казне одговорне, и тако пошаљу јасну поруку да се насиље према новинарима не сме толерисати.

„Након реакције студената, полицајац је оправдање проналазио у томе да су његове колеге поливене фарбом. Ипак, није образложио своје понашање и забрану снимања и извештавања са јавног догађаја, на које имам право“, навела је она.

За време скупа у Кули, Екер је покушала да узме изјаву и од представника Српске напредне странке, што су, како наводи пратиле увреде.

„Када смо, тридесетак минута после инцидента у Кули, покушали да добијемо изјаве од представника СНС-а и високих функционера Владимира Гака и Владимира Галића, дочекали су нас уз увреде и етикетирање. Покрајински секретар Гак је одбио да говори за наш медиј, наводећи да разговара само са ‘домаћим медијима’. Истовремено је изјавио да су ту да се боре да ‘ми и нама слични’ никада не дођемо на власт, обраћајући ми се као да сам политички актер“, рекла је Игњатовић Екер за УНС

Галић се, како је додала, упадљиво укључивао и понављао „оставите нас на миру“, представљајући нормалан новинарски рад као узнемиравање и етикетирајући Нову С као „издајнички медиј“.

Подсетимо, Игњатовић Екер је прошлог лета била жртва претњи, које је пријавила надлежнима. Екер каже да од како је дала изјаву тужилаштву, нема никаквих информација докле се стигло са овим случајем.

Иначе, Екер је пре неколико месеци била мета анонимних штампаних летака који су дистрибуисани у приватним поштанским сандучићима и на јавним местима у Београду и другим градовима. У овим лецима она је оптужена за учешће у „обојеној револуцији“.

УНС тражи да унутрашња контроле МУП-а спроведе истрагу о последњем у низу случајева и санкционише одговорног полицајца.

УНС истиче да је неопходно омогућити новинарима да извештавају о свим темама и догађајима који су од значаја за грађане, како би јавност правовремено била информисана из што више извора.

Додатно забрињава то што Центар за друштвену стабилност, организација која у овом филму наступа као пропагандни генератор, ужива јавну афирмацију носилаца највиших државних функција: Ана Брнабић сматра да су „фантастична невладина организација“, а Александар Вучић да је реч о „правим српским родољубима“. Такве поруке легитимишу рад актера који таргетирањем И инсинуацијама производе друштвену опасност, уместо да јачају стандарде јавног информисања и безбедност оних који раде у јавном интересу.

У поменутом садржају таргетирани су и бројни новинари, уредници, попут Стевана Дојчиновића, затим Круна Савовић, адвокатица и представница НУНС–а у СРГ,  новинарска и медијска удружења.

Чланице СРГ позивају највише државне функционере да, у складу са преузетим међународним обавезама и прихваћеним стандардима медијских права и слобода, најоштрије осуде приказивање овог садржаја и јасно поруче да је свако таргетирање новинара, медија и организација цивилног друштва недопустиво.

Такође очекујемо да државни органи и институције својим јавним порукама не оставе ни најмањи простор за релативизацију кампања које кроз инсинуације и етикете подстичу притиске и угрожавање безбедности, као и да обезбеде заштиту и делотворне механизме реакције за све који су овим садржајем погођени, јер се оваквим кампањама не застрашују само појединци, већ се покушава ућуткати читава професионална заједница и обешрабрити сваки рад у јавном интересу.

Такође, позивамо Регулаторно тело за електронске медије да евидентира и утврди кршења одговарајућих медијских закона приказивањем филма „Зло доба 2“ и да реагује у складу са својим овлашћењима ради заштите јавног интереса.

Подсећамо да смо средином прошле године осудили угрожавање безбедности Верана Матића од стране председника Вучића који је на ТВ Пинк, у емисији „Хит Твит”, рекао како би било добро да се Матић извини онима који су „хапшени, притварани и осуђивани због њега, да им се лепо то брише из евиденције“ и да се ради о „ни кривим, ни дужним“ људима којима би Матић требало да однесе виски или флашу вина.

На крају, указујемо да је Веран Матић због угрожене безбедности пуних шест година провео под целодноевном полицијском заштитом и да је застрашујуће што се време страха за његову безбедност вратило.

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења – Удружења новинара Србије (УНС), Независно удружења новинара Србије (НУНС), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

Данашње питање УНС је упутио након што је председник Управног одбора РТС-а Бранислав Кланшчек, говорећи поводом питања о нострификацији дипломе Мање Грчић, рекао да „нигде у условима конкурса за директора не пише да диплома мора да буде нострификована“ и „да су је послали стручној служби РТС-а која ће утврдити да ли је правно ваљана“.

УНС је због тога данас Управном одбору поставио конкретније питање – да ли, у складу са чланом 25. Закона о јавним медијским сервисима, диплома Мање Грчић има најмање 240 бодова стечених академским образовањем?

Подсетимо, на првој јавној седници Управног одбора Радио-телевизије Србије отворене су коверте са пријавама на конкурс за именовање генералног директора РТС-а. Пристигло је 10 пријава, а закључено је да пет кандидата имају потпуне пријаве.

Накнадно је пристигла још једна у року послата пријава, а Управни одбор је на јучерашњој седници утврдио да она испуњава услове конкурса.

Од 28. новембра прошле године ове две целине су спојене у једну, са несразмерно већим бројем извештаја из албанских медија, чиме је нарушена осетљива равнотежа која је грађена претходних деценија. 

Билтен је, који је у великој мери балансирано обухватао писање свих медија дистрибуиран на неколико хиљада адреса, појединаца и институција, као и дипломатских председништава широм Европе и света.

УНС је анализом УНМИК-овог билтена, након гашења српског одељка, на пример на Бадњи дан ове године, уочио да је пренесена честитка портпарола полиције за север Косова који тврди да није било никаквих инцидената, док нису пренесене информације о инцидентима који су се тог дана догодили у Грачаници.

Такође, нема ни помена о инциденту који се догодио 2023. године када је пуцано на српску децу на Бадњи дан, а о којем су 6. јануара ове године медији на српском језику опширно извештавали.

УНС истиче да је на овај начин УНМИК угрозио непристрасно извештавање и јасно заузео страну. 

„Рекла је и да ће ме тужити ако објавим то што сам снимио“, рекао је Пешић.

УНС истиче да нереаговање надлежних на нападе, претње, ометања и застрашивања  новинара доводи до великог броја случајева угрожавања безбедности колегиница и колега, управо из разлога што се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати.

„Ликвидирати, зашто да не? никаква штета" „треба њега линловати“, „линчуј себе будалетино издајничка фујј“, „Дабогда му срушили кућу“, само су неки од увредљивих и претећих кометара, који су објављени испод овх видеа.

Велић за УНС каже да је у претходних 10 дана полицији пријавио неколико претњи.

„Указао сам им и на то да још немам никаквих информација поводом претњи које сам пријавио још у јулу прошле године“, навео Велић.

Индикректне претње су, с друге стране, упућене колумнисти Предрагу Симоновићу, као коментар на текст „На сцену ступа један нови УКП -  кадрови решавају све“. 

Како УНС-у потврђују из Радара, у делу претећег коментара пише: „…Можда би ваљало да аутор мало шета поред залеђеног Дунава у ово зимско невреме и да тако лечи своје фрустрације…“

Симоновић је, како наводе, претње пријавио Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС позива надлежне да ове претње схвате озбиљно и да пронађу и казне одговорне.

УНС истиче да ова два члана комисије нису на МИТ-овој прелиминарној листи кандидата који су се пријавили за учешће у комисијама и да они не могу да буду чланови комисија.

Пешић и Радуловић су, наиме, прошле године били на ранг листи МИТ-а. Ове године, по свему судећи, нису поново поднели пријаву јер се њихова имена не налазе на прелиминарној листи кандидата коју је објавио МИТ.

УНС подсећа да је општина Жагубица конкурс за 2026. годину расписала 22. децембра 2025. године, а рок за пријаву кандидата за чланове комисија био је 19. јануар. 

Трећи изабрани члан комисије у Жагубици је Сандра Иршевић, имeнована на предлог УНС-а.  УНС истиче да је до 19. јануара, од свих УНС-ових кандидата, само она до тада била оцењена у Јединственом информационом систему (ЈИС).

УНС је забринут што је општина Жагубица именовала комисију и поред чињенице да је  МИТ  у свом саопштењу навео да су сви органи који расписују конкурсе дужни да сачекају објављивање коначне ранг листе кандидата, те да до тада не могу да образују своје комисије.

УНС зато тражи од општине Жагубица да, иако је МИТ са три недеље закашњења објавио прелиминарну листу, поништи спорно Решење и продужи рок за предлагање чланова комисије како би, након објављивања коначне листе, сви кандидати који су се пријавили у ЈИС имали једнако право да буду предложени.

Постери са истим садржајем излепљени су у Kули и појединим местима у овој општини - Kрстур и Kрушчић. На плакатима се, поред порука усмерених на организацију „Млади Kула“, налазе и фотографије новинарки са слоганом „За дом спремни“ и истакнутим логоом телевизије Н1.

Сања Kосовић каже за УНС да се јако потресла када је видела објаву на друштвеним мрежама и излепљене постере.

„Моја безбедност се на овај начин директно угрожава. Ово је у последњих месец дана трећи или четврти пут да се овакве ствари дешавају. Претходно су остављене претње у коментарима на моје текстове. Више пута су ме звали из Тужилаштва за високотехлошки криминал где сам давала изјаве, али се све ове време ништа не рeшава“, навела је Косовић.

Ина Џакула каже за УНС да је остала затечена када је видела своје име и фотографију на постерима и у објави на Инстаграму.

„Чињеница да се моје име и фотографија користе у оваквом контексту, без икаквих доказа, забринула ме је. Ово је једна произвољна и неоснована тврдња. Забрињавајуће је да се један овакав садржај шири у јавности и да се на овај начин новинари врло свесно таргетирају и доводе у опасну позицију“, истакла је она.

Случај ће, како је додала Џакула, пријавити надлежнима.

УНС истиче да овакво означавање новинара може озбиљно угрозити њихову безбедност и позива надлежне да хитно истраже овај случај.

Подсетимо, на јавној седници Управног одбора Радио-телевизије Србије отворене су коверте са пријавама на конкурс за именовање генералног директора РТС-а. Пристигло је 10 пријава, а закључено је да пет кандидата имају потпуне пријаве.

Kандидати који имају уредне и потпуне пријаве су Дејан Станковић, Слађана Иванчевић, Милош Танасковић, Мања Грчић и Станислав Вељковић.

Kандидати чије су пријаве непотпуне су Ивица Мит, Бојана Јанкетић, Борис Миљевић, Милан Миливојевић и Небојша Тонић.

Листа је објављена са чак три седмице закашњења, пошто је, према Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, требало да буде ажурирана до 31. децембра 2025. године.

Новинарска и медијска удружења (Удружење новинара Србије – УНС, Асоцијација независних електронских медија – АНЕМ, Независно удружење новинара Србије – НУНС, Асоцијација медија и Локал Прес) указују да је проблематично то што приговоре на прелиминарну бодовну листу могу поднети искључиво сами кандидати, и то уколико примете да на основу документације коју су поднели нису адекватно бодовани од стране Министарства информисања и телекомуникација.

Онемогућавањем заинтересоване јавности, медијских и новинарских организација да имају увид у биографије и уложе приговоре на бодове појединих кандидата, нарушава се транспарентност у процесу бодовања особа које ће одлучивати о расподели државног буџета на свим новима власти. 

Иначе, Министарство информисања и телекомуникација планира да објави биографије тек по усвајању коначне листе, када више неће бити могуће измене на основу потенцијално уочених и указаних нерегуларности.

Избор кандидата за чланова комисија је један од најзначајнијих процеса у области пројектног суфинансирања, имајући у виду да они треба да оцењују медијске пројекте и предлажу расподелу државног буџета на локалном, покрајинском и републичком нивоу, те је од изузетне важности да то чине истински квалитетни, професионални, непоткупљиви и људи од интегритета.

Од оцена чланова комисије зависи информисање грађана о темама од јавног интереса, развој медијског плурализма, али и генерално опстанак и развој медија у Србији.

Из тог разлога, доле потписана удружења и асоцијације траже да се одмах објаве све пристигле биографије како би читав процес био под лупом јавности, као што је уобичајено у демократским друштвима за овако значајне активности које се спроводе под окриљем државних институција.

Удружење новинара Србије (УНС)

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Асоцијација медија

Локал Прес