Вучићевић је, како је навео у изјави за ову телевизију, трагове боје на породичној кући приметио јуче, јер претходна два дана није био код куће.

Власник и директор Фонета Зоран Секулић ће напад на колегиницу Софију Вукајловић пријавити Сталној радној групи за безбедност новинара (СРГ).

УНС је овај случај забележио у својој бази угрожавања новинара, у којој је у првој половини године забележено 100 таквих случајева.

Иако постоји обавеза јавног увида, поједине локалне самоуправе, нису објавиле решења о додели средстава медијским пројектима у форми докумената већ у форми вести или записника.

Конкурс у Прокупљу представља драстичан пример концентрације додељених средстава једном медију. Наиме, чак 95% укупног буџета, односно 6,4 милиона динара, додељено је локалној телевизији Мост Нет, док је преосталих 400.000 равномерно расподељено на четири апликанта – по 100.000 динара.

Тренд снижења опредељених износа за пројектно суфинансирање од стране локалних самоуправа приметан је и у општини Голубац која је ове године издвојила само 100.000 динара, што је најмање у Србији, док је максималан износ по пројекту у овој општини био 50.000 динара.

На проблем с малим износима указао је портал ГМинфо који и ове године одбио да прихвати 100.000 динара које му је доделила општина Горњи Милановац на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката. Редакција ГМинфо је истакла да тај износ није довољан за квалитетну реализацију пројекта чија је вредност преко милион динара, наводећи да је одлука комисије политички мотивисана и у интересу медија блиских власти.

Новинарска и медијска удружења скрећу пажњу и на пречесто именовање истих чланова у бројне комисије као и на велику заступљеност појединих самосталних стручњака међу којима предњаче Бранислав Санчанин и Бранимир Груловић.

Драстичан пример концентрације уочљив је и у резултатима конкурса Министарства информисања и телекомуникација за суфинансирање медијских садржаја на језицима националних мањина. Највећи део новчаних средстава од укупно 60 милиона динара додељен медијима повезаним са Радоицом Милосављевићем и Славком Стијаковићем, иако ти медији углавном извештавају на српском језику. Према наводима Цензоловке, медији у власништву Стијаковића добили су 10,6 милиона динара, док су медији у власништву Милосављевића подржани са око 10 милиона. Поменути пројекти су најчешће тематски површни, баве се фолклором И обичајима, без озбиљнијег праћења проблема мањинских заједница.

АНЕМ, УНС, НУНС и Локал Прес оцењују да се ове године наставио негативан тренд у процесу пројектног суфинансирања медијских садржаја у Србији и да је на бројним конкурсима читав процес обесмишљен бодовном политиком и критеријумима, начином бирања чланова комисија, избором пројеката за доделу средстава и висином новчаних износа.

Медијске асоцијације и новинарска удружења поново апелују на Министарство информисања и телекомуникација да у што већој мери надзире регуларност пројектног суфинансирања медија и хитно предузме мере како би се онемогућили нетранспарентни и нерегуларни процеси који карактеришу бројне овогодишње конкурсе.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Удружење новинара Србије (УНС)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Локал Прес

Радић за УНС потврђује да је потписала отворено писмо у коме се тражи објективно извештавање РТС-а. Она додаје да верује да прекид сарадње има везе са тим.

„Чула сам да су и остале колеге са којима је прекинута сарадња потписале то писмо. Превелика је случајност“, навела је она.

Из групе „Наш ПРоТеСт“ за УНС наводе да је уговор раскинут са десетак колегиница и колега, а да је свако од њих потписао отворено писмо у коме се критикује извештавање РТС-а.

Док је руководство РТС-а одбијало да продужи уговоре неким новинарима који облежавају деценију рада у РТС-у, истовремено је склапало уговоре са новим хонорарним сарадницима, наводе из ове неформалне групе за УНС. Истовремено су, додају из „Нашег ПРоТеСт-а“, за „лојалност“ уговорима на неодређено време награђивани они који су извештавали за време блокада.

„Леђа су се практично сломила на најслабијима, на онима који немају начин да се формално-правно одбране. Није било никаквог писаног акта или усменог обавештења, већ је, када су сарадници дошли да продуже уговор, жена која је задужена за то у администрацији рекла да је дошло наређење са врха да им уговоре не продуже“, навели су они.

Једној колегиници је, како су додали, отворено речено да јој уговор неће бити продужен јер је подржала студентске протесте.

Из ове неформалне групе која броји више стотина чланова навели су за УНС да тек планирају наредне кораке у циљу солидарности са колегама са којима је прекинута сарадња, али да их неће јавно откривати.

УНС је питао генералног директора РТС-а Драгана Бујошевића због чега је претходних дана прекинута сарадња са више новинара, од којих су неки били хонорарни сарадници РТС-а 10 година. Питали смо и зашто су упоредо са прекидом сарадње са неким хорнорарним сарадницима склапани уговори са новим сарадницима,као и колико прекид сарадње има везе са потписивањем Отвореног писма групе “Мој ПРоТеСт” у коме се тражи објективно извештавање јавног сервиса.

Одговор до објављивања саопштења нисмо добили.

УНС истиче да је Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

Закон о јавном информисању и медијима прописује да се новинар не сме ставити „у неповољнији положај због тога што је у медију објавио истиниту тврдњу или изнео мишљење, као ни због тога што је своје мишљење изнео ван медија као лични став“.

УНС и његов адвокатски тим на располагању су колегиницама и колегама за правну помоћ.

На Инстаграм налогу „Студенти у блокади“ и у недељнику „Радар“ објављено је да га је неколико припадника полиције физички напало.

Неколико припадника полиције у униформи Станковића је, како даље пише у објави, угурало у марицу, не легитимишући га и не наводећи разлоге за привођење.

Најпре су му, наводе „Студенти у блокади“, претили због објављивања видео снимка на коме се чује неумесно добацивање полиције жени у пролазу, а затим су га физички напали.

„Сломоли су му СД картицу за коју су веровали да поседује снимак тог догађаја“, пише у Инстаграм објави „Студената у блокади“ и тексту недељника „Радар“.

Поводом овог инцидента биће одржан и протест испред Филозофског факултета.

Њима је претходила серија коментара, попут „Висићете кад тад на Теразијама“, „Све вас треба побити, маму вам ј... фашистичку“ и „Ви ћете бити спаљени“, за које Божић каже да су оркестрирани.

 „Све је потекло након председникове изјаве да смо терористи, коју су наставили да преносе таблоиди, специфично Информер и Пинк, који не бирају речи и говоре да једва чекају да наши новинари оду у затвор“, објашњава Божић.

Божић је навео да су претње пријавили Тужилаштву за високотехнолошки криминал, али додао је да ће сами потражити IP адресе са којих су коментари написани.

УНС изражава забринутост због све чешћих претњи са којима се редакција Н1 суочава и тражи да аутори таквих садржаја сносе одговорност.

УНС сматра да грађани и грађанке имају право да изразе незадовољство радом медија, али да је вређање, обележавање или ометање новинара у раду недопустиво.

Како су УНС-у рекли из Основног јавног тужилаштва, дежурни јавни тужилац је одмах након пријема обавештења наложио полицијским службеницима да у што краћем року утврде идентитет лица које је вербално напало новинарку Информера Ању Весовић.

Тужилац је наложио „да након идентификације лица за које постоји основана сумња да је извршио кривично дело Угрожавање сигурности из члана 138 став 3 Кривичног законика, према истом донесу решење о задржавању, као и да га у законском року доведу у тужилаштво када ће бити саслушан на све околности кривичне пријаве“.

Иначе, ове увреде осудио је и председник Србије Александар Вучић на свом Инстаграм налогу.

УНС позива председника Вучића да осуди и друге случајеве угрожавања новинарки и новинара. Подсећамо да је у УНС-овој бази евидентирано 100 оваквих случајева у првој половини године.

УНС позива јавне функционере и медије на разговор и дијалог о свим питањима од значаја за извештавање о политичкој кризи и протестима као појавном облику незадовољства грађана стањем у друштву.

„Kада сам се нашао код Лондона приметио сам кошкање. Тада је жандармерија почела да потискује учеснике протеста, био сам са камером и имао легитимацију на грудима. Kада сам хтео да снимим интервенцију жандармерије и метеж који је настао засут сам облаком сузавца”, објашњава Павловић.

Обневидео и са јаким боловима у очима, каже да се махинално окренуо, да би у налету кордона задобио и неколико удараца по леђима.

“На срећу без озбиљнијих повреда, захваљујући сниматељском ранцу са опремом и стативом коју сам имао на себи. Након удараца наставио сам да пратим дешавања, а касније ми је уз помоћ колега указана прва помоћ у санитетском возилу у Улици краља Милана”, наводи Павловић.

Асистент сниматеља Н1 Јован Павловић, који је задобио контузију рамена и надлактице, каже за УНС да је синоћ повређен у тренутку када је кренула интервенција полиције.

„Неко ме је одгурнуо с леђа и пао сам на земљу. Иако сам имао жути прес прслук, статив у руци, полицајац који је био у кордону прошао ме је, а потом се вратио и док сам ја лежећи на земљи викао да сам новинар ударио ме је два пута пендреком по руци“, истикао је Павловић.

Програмски директор Н1 Игор Божић рекао је за УНС да очекује од полиције да пронађе, ко је припадник жандармерије који је ударио Павловића и санкционише га.

Новинар Данаса Војин Радовановић каже да је прву непријатност током јучерашњег извештавања у Београду доживео у Пионирском парку од младића који га је узнемиравао.

“Приметио сам га да снима, да иде за колегама из Инсајдера и да их узнемирава. Пришао сам да будем уз колеге, када је поменути младић кренуо за мном, снимао ме и питао што узнемиравам људе и мрзим Србију. Покушавао сам да се удаљим од њега, али је настављао да иде за мном. Kасније сам видео да су му мета биле и друге колеге”, објашњава он.

Радовановић даље наводи и указује на некоректно поступање припадника жандармерије.

“Kада је кренуо кордон жандармерије који је био у Булевару Kраља Александра да потискује демонстранте до Ресавске улице, видео сам обореног демонстранта који је ударан пендреком. Са колегама смо пришли да снимимо овај догађај. Тада су ми пришла два припадника  жандармерије у цивилу који су ме уз грубе речи отерали, иако сам имао прес прслук и новинарску акредитацију”, каже он и додаје:

“Један ме је дохватио за руку и пар пута одгурнуо. Kада сам кренуо да се удаљим, шутнуо ме. Врло непотребно и непримерено јер сам већ кренуо да се удаљавам. Очито им је било стало да се не снима привођење демонстраната и потенцијална респресија коју су приликом тога вршили”, закључује Радовановић и додаје да ће поводом овог инцидента пријаву поднети адвокати Унитед медије.

УНС истиче да је неприхватљиво што је полиција ударала новинаре пендрецима на радном задатку, потпуно игноришући прес обележја која су са собом носили.

УНС тражи да Министарство унутрашњих послова (МУП) покрене поступак унутрашње контроле и да припадници полиције и жандармедије који су примењивали силу над новинарима буду кажњени.

Према речима Нешића, иста особа ометала је и екипу Инсајдера оптуживши их да провоцирају и тражећи да напусте простор са којег извештавају.

У међувремену, припадници полиције задужени за јавни ред и мир, удаљили су из Пионирског парка овог младића, а полиција је реаговала тек пошто је ургирао члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић.

УНС још једном позива грађане, редаре и полицију да воде рачуна о безбедности новинара и омогуће им да неометано обављају свој посао.

У најновијем таласу отпуштања, најмање 12 новинара и запослених добило је решења о раскиду уговора о раду због наводног технолошког вишка, уз образложење о организационим променама и престанку потребе за њиховим радним местима. Истовремено, појединим запосленима понуђени су анекси уговора са умањењем плата. Посебно забрињава чињеница да се велика већина оних којима су отказани уговори претходно успротивила притисцима и покушајима промене уређивачке политике, а на штету професије. Оваква ситуација траје од тренутка када су челне позиције преузеле Миња Милетић, регионална директорка, и Драгана Пејовић, главна уредница.

Посебно забрињава чињеница да су ови откази резултат нетранспарентних и adhoc критеријума оцењивања, који су спроведени на крајње споран начин – без образложења, без доказа, и у супротности са правилима које је сам послодавац прописао. Евалуације рада биле су паушалне, непотпуне и недоследне, а запослени нису имали могућност да се на њих адекватно изјасне. Угрожени су темељи професионалног и достојанственог рада.

Иако су новинари своје задатке обављали савесно, у складу са описима посла, оцене које су добијали не одражавају стварно стање нити су резултат објективне анализе учинка. Штавише, управо су те манипулативне оцене биле кључне у доношењу одлука о отказима.

Већ месецима запослени у Euronews Србија изложени су: цензури, забрани постављања питања представницима власти, претњама отказима, репресији због изражавања професионалног неслагања и отвореним захтевима за лојалношћу власнику, а не јавном интересу. Месецима новинари и медијски радници раде у атмосфери напетости и неизвесности, изазваној континуираним притисцима и сталним исчекивањем даљих потеза послодавца, уз образложење да су наводно власници незадовољни постигнутим резултатима. Таква ситуација озбиљно је нарушила њихово здравље и осећај сигурности на радном месту.

Подсећамо да је овоме претходио отказ новинарки Марији Шехић, који је, правдан наводним  несавесним извршавањем радне обавезе и повредом радне дисциплине, а суштински представља одмазду због њеног професионалног и храброг ангажмана у борби за новинарски интегритет и радна права.

Овакав однос према новинарима и медијским радницима је постао видљивији јавности када је 18. априла, без знања и сагласности већине редакције у име медија објављен контроверзни текст „Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а“, од којег се чак 78 новинара и медијских радника Euronews Србија јавно оградило. Уместо да реагује одговорно и у складу са професионалним нормама, како наводе поједини новинари, руководство је наставило са притисцима, игнорисањем предлога и забраном појединих тема. 

Према речима појединих новинара, тек последњих недеља у интерној комуникацији почињу да се помињу дигитализација и смањење трошкова као разлози за смањење броја запослених. Ипак, ситуација није била таква од тренутка када су Миња Милетић и Драгана Пејовић преузеле руководство телевизије. Након њиховог доласка, улагало се у нове пројекте, правили су се додатни трошкови и запошљаван је већи број људи - међу којима су и они који су управо ове недеље остали без посла ( који се такође налазе на списку оних који су се јавно оградили од саопштења “Euronews-а").  

Упркос законској обавези, Euronews Србија и даље не доноси акт о заштити уређивачке политике, чиме се додатно потврђује намера да се потисне професионална аутономија и утиша сваки отпор. 

Поново позивамо и изричито захтевамо од менаџмента и уредништва Euronews Србија да одмах обуставе отпуштања, притиске и деградацију запослених, да пониште одлуке о отказима донете на нетранспарентан и незаконит начин, да спроведу евалуације у складу са законом – објективно, аргументовано и уз поштовање права запослених, да хитно успоставе и примењују акт о заштити уређивачке независности, те да омогуће услове за слободан, независтан и достојанствен рад без страха од репресије и професионалне одмазде.

Посебно наглашавамо да професионални стандарди, новинарска етика и јавни интерес не смеју бити жртвовани због политичких или власничких интереса. Медији постоје да служе грађанима, а не центрима моћи, и сваки покушај да се утиче на уређивачку политику или ућуткају професионални новинари представља директан напад на слободу изражавања и демократске вредности.

Пружамо пуну подршку и изражавамо солидарност са новинарима и медијским радницима којима су отказани уговори, као и са онима који су остали да раде у Euronews Србија, упркос, све неподношљивијим условима рада. Наставићемо пажљиво да пратимо развој ситуације и о свим последицама и даљим притисцима благовремено ћемо обавештавати релевантне домаће и међународне институције.

Европска федерација новинара (ЕФЈ) обавестила је Платформу Савета Европе за заштиту новинарства о овим случајевима и затражила покретање истраге о поступцима руководства Euronews Србија. У пуној солидарности са отпуштеним новинарима Euronews Србија, као и са свим медијским радницима који се широм земље суочавају са политичким притисцима и цензуром, ЕФЈ снажно подржава овај апел. Остаје посвећена одбрани слободе медија, подршци новинарима који бивају ућуткани због изношења истине, и наставиће да ово питање покреће и на европском нивоу.

Каралазић за сајт УНС-а каже да не познаје особу која му је претила.

„Немам друштвене мреже, тако да сам ја за претње сазнао индиректно. Претњи је било и раније, али нису биле директне као ова, где се помиње оружје, па их нисмо пријављивали“, рекао је Каралазић, и додао да је ову претњу редакција пријавила МУП-у. 

Додао је, у шали, да би у Шапцу могли да формирају посебно одељење при МУП-у које би пратило само „Подринске“ када би пријављивали сваку претњу која им стигне.

УНС изражава забринутост због све чешћих претњи са којима се редакција „Подринских“ суочава и тражи да аутори таквих садржаја сносе одговорност.

„Двојица униформисаних и двојица полицајаца у цивилу легитимисали су ме, а потом вербално напали, наређујући ми да се удаљим са лица места уз речи ‘бежи одавде’, ’губи се одавде’ и ’иди одавде’. Један од припадника косовске полиције покушао је да ми забрани фотографисање, позивајући се на закон, иако се догађај одвијао на јавној површини“, напомиње Портић.

Портић наводи да му није дато образложење због чега не сме да снима и каже да је у питању покушај ограничавања права новинара да несметано обавља свој посао.

УНС и ДНKиМ траже да се утврди одговорност полицајаца који су спречавали новинара да ради свој посао и позивају да престану притисци на новинаре српских редакција.

УНС и ДНKиМ истичу да је недопустиво на овај начин поступати према медијским радницима и подсећају да је допуштено снимање на јавном простору и да оно не сме бити ни на који начин онемогућавано.

Поводом неистинитих и злонамерних информација које су се појавиле у поменутим медијима, Стална радна група за безбедност новинара истиче да фотографија, на којој се налазе Јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду Слободан Јосимовић, Главни тужилац за високотехнолошки криминал Борис Мајлат и новинар Динко Грухоњић, потиче са поменутог састанка Сталне радне групе за безбедност новинара, одржаног пре две године у Новом Саду на којем су учестовали новинари и новинарке из неколико редакција.

Стална радна група за безбедност новинара постоји од 2017. године. Временом је  успостављен и систем контакт тачака у сваком тужилаштву, свакој полицијској станици и релевантним новинарским удружењима и медијским асоцијацијама. Тужиоци Слободан Јосимовић и Борис Мајлат су на предметном састанку пре две године били присутни   управо у улози контакт тачака испред Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, односно Посебног тужилаштва за високотехнолошки криминал, док је новинар Динко Грухоњић присустовао овом састанку као новинар који је управо најчешће изложен бројним претњама, притисцима и другим кажњивим поступцима.

Овакви састанци Сталне радне групе за безбедност новинара се континуирано одржавају широм земље и након истих се, путем саопштења и фотографија, обавештава јавност. Све је више него транспарентно и, тим пре, све конструкције изнете у таблоидним текстовима представљају плод маште аутора и срачунате су да нанесу штету, како носиоцима најодговорнијих функција у јавним тужилаштвима, тако и дугогодишњим независним професионалним новинарима. На овај начин се наноси штета и самој Сталној радној групи за безбедност новинара, као једној од ретких радних група која је својим практичним активностима и иницијативима у великој мери оправдала своје досадашње постојање.

Стога је велика дилема у чијем је интересу да се ординарним неистинама и  неутемељеним конструкцијама, препуним говора мржње, у овом тренутку и на овај начин, таргетирају тужиоци Борис Мајлат, Слободан Јосимовић, Бранко Стаменковић, као и новинари Динко Грухоњић и Веран Матић. Усаглашеност поменутих медија у оквиру поменуте безочне кампање у којима учествују и неки посланици владајуће коалиције, базиране на лажним премисама, говори да постоји наручилац који не преза од медијски разгранате антисистемске кампање, којом угрожава темеље правног поретка. Овакве беспризорне активности ударају у саме темеље једне гране власти, угрожавајући истовремено и поједине новинаре, што изазива додатну забринутост у времену појачаних тензија и поларизације унутар друштва.         

Истовремено, оваква кампања се одиграва у моменту  када се овдашња власт труди да, по сваку цену, испуни предуслове за отварање Кластера 3 и добијање новца из Фонда за План раста за западни Балкан. Један од тих предуслова је и измена медијског законодавства које се помно надзире од стране представника Европске комисије и представника међународне заједнице. Овакве кампање наносе немерљиву штету држави и обешрабрују актере који се труде да чланове закона преточе у праксу, што свакако није случај са овако организованом опасном кампањом која има упориште у неким структурама власти. Зато је на истој тој власти обавеза да спречи и санкционише такве актере и да их на време упозори да престану са оваквим активностима, како се спирала вербалног насиља и лажи не би претворила у тешке последице физичких напада, који су све чешћи.

Новинарке и новинари у Србији су суочени са вишеструким умножавањем претњи и напада у протеклих годину дана, са смањивањем ефикасности у полицијском раду на откривању нападача, са полицијом која игнорише нападе на новинаре. Напад и на тужиоце и на жртве напада говори о томе да власт у Србији планира да заоштри и брутализује однос према новинарима и свима који настоје да заштите новинаре од претњи и напада, као и према свим политичким актерима који су другачијег мишљена у односу на владајуће.

Позивамо ОЕБС, који је у својству посматрача у Сталној радној групи за безбедност новинара, Европску комисију, која из године у годину прати рад овог тела, да протестују на све расположиве начине, с циљем да зауставе напад на новинаре и тужиоце везане за Сталну радну групу, али и на све тужиоце и судије који поштују законе ове земље.

Саопштење са састанка Сталне радне групе за безедност новинара са које је злоупотребљена фотографија Мирослава Јанковића, OSCE, члана СРГ:

Ако не буде новинара, неће бити никакве контроле самовлашћа у друштву.

Асоцијација независних електронских медија

Асоцијација онлајн медија

Асоцијација медија

Независно удружење новинара Србије

Независно друштво новинара Војводине

Удружење новинара Србије

Подсећамо да је у првих пет месеци ове године УНС забележио 74 случаја угрожавања новинара, 17 више него у истом периоду лане.

УНС истиче да је неопходно омогућити новинарима да извештавају о свим темама и догађајима који су од значаја за грађане, како би јавност правовремено била информисана из што више извора.

Израелски министар одбране Израел Kац пре напада је рекао да је "ирански пропагандни и хушкачки гласник на путу да нестане", преноси Times of Israel.

Након напада, како су јавили ирански медији, Иран је издао упозорење за евакуацију централних редакција израелских канала 12 и 14.

УНС позива на престанак уништавање медијске инфраструктуре и ширења насиља над медијима и новинарима.  

УНС подсећа да је априла 1999. године НАТО бомбардовао зграду Радио-телевизије Србије, када је погинуло 16 медијских радника, а у мају зграду Телевизије Нови Сад и да те злочине до данас нико из НАТО-а није одговарао.  

Од руководства Euronews-a оптужени смо да се у одбрани Марије Шехић служимо “таблоидним методама”, са иронијом је апострофирана наша професионалност. 

Забрињавајуће је то што је супротно кодексу и основним принципима новинарства, на сајту Euronews-a објављено реаговање руководства медија, док је истовремено уклоњена основна вест из које је публика требало да се упозна и са ставом удружења о отказу Марији Шехић. Парадоксално је, стога, што се у саопштењу “руководства Euronews-a” наводи како се у програму овог медија не прећуткује ниједна информација.

Сматрамо ово цензуром, али не и јединим примером новинарског непрофесионализма којим се руководство Euronews-а служи док држи лекције о "таблоидним методама".

Ни данас није јасно колико постоји верзија чувеног непотписаног саопштења Euronews-а од 18. априла "Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а" у којем су коришћене непримерене формулације попут логора, гета и Црвених Кмера. Најекстремније верзије и даље стоје на сајтовима неких таблоида (попут Информера), док је на сајту Euronews-a блажа верзија текста.

Неистина је да руководство Euronews-a није контактирано. Поред појединих новинара, представнике руководства су још прошлог месеца контактирали представници синдиката Независност са молбом за састанак због проблема које новинари и други радници овог медија имају у свом раду. Тај састанак до данас није одржан.

На крају, неприхватљиво је што руководство Euronews Србија у покушају да дискредитује оправдану критику новинарских удружења неосновано увлачи и компанију Телеком Србија, сугеришући да је циљ наших реакција био да јој се нанесе штета. Удружења су реаговала искључиво на неоснован и осветнички отказ Марији Шехић и урушавање професионалних стандарда, а не на власничку структуру медија. 

Очекујемо да и сама компанија Телеком Србија одбаци овакве покушаје манипулације њеним именом у интерним обрачунима руководства са сопственим новинарима.

Удружење новинара Србије (УНС)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)

Асоцијација онлајн медија  (АОМ)

Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Славко Ћурувија фондација

Асоцијација медија 

ГС КУМ Независност

„Најпре ме је контактирала путем лајва и извређала ме, на шта сам реаговала шалом. Потом ми је писала приватне поруке у којима ми је претила“, додала је Рисантијевић.

Претње, како каже, није пријавила надлежнима, због неповерења у институције, као и због тога што их је добила касно синоћ, па није било времена за то.

УНС изражава забринутост због све чешћих претњи новинарима, као и због напада и притисака са којима се у последње време суочава редакција „Гласа Зајечара“.

УНС подсећа да су претње новинарима неприхватљиве и да аутори таквих садржаја морају да сносе одговорност.