„Када сам се упутио у правцу кафеа Трг, чуо сам да ме неко зове: ‘Новинар, новинар’. Окренуо сам се и видео суграђанина и бившег припадника МУП-а, који ме је нападао у прошлости. Упутио ми је претње, псовке и увреде због коментара на Фејсбуку. Рекао сам му да не пишем коментаре, окренуо се и наставио. Након тога ме је напао и шутнуо у леђа“, навео је он.

Јеремић је додао да верује да су надзорне камере снимиле догађај.

 „Немамо лични сукоб ни око чега. Прошлог пута ме је напао, док сам био на радном задатку јер ми се покварио аутомобил, па сам стао на сред улице. Укључио сам сва четири мигавца, али је свакако почео да ме вербално напада“, рекао је он.

УНС је преко механизма Сталне радне групе за безбедност новинара овај напад пријавио контакт тачки у надлежном тужилаштву.

УНС тражи хитно реаговање и кажњавање одговорног чиме би била послата порука да се напади на новинаре неће толерисати.  

УНС упозорава да агресиван и запаљив говор може за последицу имати угожавање безбедности новинара и медијских радника, посебно у тренутку појачаних тензија у друштву и притисака на медије.

УНС истиче да свако има право да буде незадовољан радом одређених медија, да је критика њиховог рада допуштена и пожељна, али да је вређање и обележавање новинара и медија недопустиво.

„Позивала их је појединачно да преко реда улазе у судницу, склањајући од врата нас који смо били на реду. Узимала је чак и њихове микрофоне и уносила их у судницу. Питала сам је ‘шта то радите, зашто пуштате преко реда? Видите да и ми чекамо, то заиста нема смисла’“, објашњава она.

На њене речи, истиче Ћуп, полицајка је одреаговала бурно и почела да јој се обраћа претећим гласом, машући рукама.

„Не знам тачно шта је причала јер се обраћала на албанском језику, али сам у неком тренутку схватила да тврди да је све регуларно. Рекла сам да није и да престане да виче на мене јер се не бојим и нисам криминалац да се тако понаша. Наставила је да виче, а потом ушла у судницу. После пар минута се вратила и питала ме је на албанском језику за који медиј радим, а онда позвала да уђем у судницу“, каже она.

Ћуп истиче да је доживела велику непријатност и да је понашање полицајке схватила као претњу, дискриминацију и понижење.

Према сазнањима УНС-а, није први пут да се ова судска полицајка непримерено понаша према новинарима редакција на српском језику.

УНС тражи да се утврди одговорност полицајке која се на непримерен начин опходила према новинарки и позива да престану притисци и дискриминација новинара српских редакција.

 *У складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. 

Претходно је, како се види на снимку који је објавио Н1, жена испред конзулата дала „упутства“ полицајцу како да новинарима ове редакције објасни због чега не могу да присуствују догађају.

"Имамо информацију да ће Н1 бити... Кад видите њих, да их одстраните и кажете 'немате акредитацију'. Ништа, ништа насилно, ништа безобразно, само кажите 'извините, немате акредитацију",  рекла је жена полицајцу.

УНС истиче да је Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

Након што је снимак у коме сведочи о непријатностима које је доживела на скупу објавила на Инстаграм страници портала Право у центар, Поповић је добила низ претњи у коментарима.

Поповић за сајт УНС-а истиче да јој највише смета што се у претњама често помиње њена породица.

Уз претње, Поповић су упућене и сексистичке увреде.

УНС подсећа да је Кривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора. 

УНС позива надлежне да кажњавањем одговорих пошаљу поруку да се претње новинаркама неће толерисати.

Маријан Ристичевић рекао је да је сагласан са Јовановим.  

"Дакле, он је рекао да су психопате направиле телевизију. Ја могу да посведочим: те телевизије се зову Н1 и Нова С, хвала", рекао је Ристичевић.

УНС упозорава да агресиван и запаљив говор, нарочито за скупштинском говорницом и емитован на телевизији са националном покривеношћу, може за последицу имати угожавање безбедности новинара и медијских радника, посебно у тренутку појачаних тензија у друштву и притисака на медије.

УНС истиче да свако има право да буде незадовољан радом одређених медија, да је критика њиховог рада допуштена и пожељна, али да је вређање и обележавање новинара и медија недопустиво.

У извештају организације Амнести интернешенела из 2000. године наводи се да су снаге НАТО починиле озбиљна кршења закона рата, што је довело до незаконитог убијања цивила, а међу истакнутим случајевима је и убиство 16 медијских радника РТС-а, које је квалификовано као ратни злочин.

„У тренутку бомбардовања у згради су радили техничари и остало производно особље. Процењује се да је у згради у тренутку напада радило око 120 цивила. Најмање 16 цивила је убијено, а још 16 је рањено“, пише у извештају ове организације која наводи и да је НАТО погодио мету коју је циљао.

У извештају Амнести интернешнела наведен је и цитат некадашњег британског премијера Тонија Блера који је рекао да је РТС бомбардован и зато што је емитовао снимке страдања цивила, које су преузимали и западни медији, што је, према његовим речима, слабило подршку рату у оквиру НАТО алијансе.

„Били смо свесни да ће се те слике вратити и да ће постојати инстинктивна симпатија за жртве кампање“, рекао је Блер за Би-Би-Си.

Извештај Амнести интернешенела указује и на то да из НАТО-а није било упозорења да је „конкретан напад на централу РТС-а неизбежан“.

„Званичници НАТО-а у Бриселу рекли су за Амнести интернешенел да нису дали конкретно упозорење јер би то угрозило пилоте“, пише у извештају.

У НАТО бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године убијени су:  Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

УНС додаје и да медијски закони прописује да се информација из приватног живота, односно лични запис, запис лика и запис гласа не може објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче.  

УНС ће о овом случају обавестити Омбудсмана и међународне организације на Косову*. 

 *У складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. 

„До гашења налога, према наводима из Мете, дошло је због пријаве да приватни налог једног од администратора наших страница на друштвеним мрежама припада особи млађој од 13 година, што није тачно. Сам тај налог постоји више од 16 година“, рекао је Кочовић за УНС.

Како је истакао, редакција је одмах упутила жалбу Мети, али је она одбијена.

„Пријавили смо случај потом и Share фондацији и надамо се да ће они успети да нам помогну. Нисмо се за сада обраћали Тужилаштву за високотехнолошки криминал“, рекао је Кочовић.

Он за УНС истиче да верује да је у питању организована масовна пријава налога због извештавања „Разглас“-а.

„Можемо да се надамо да није у питању директно таргетирање, али из искуства и других медија у Србији који су се сусретали са сличним проблемом, све указује на то да јесте“, рекао је Кочовић.

У исто време када и налоге портала „Разглас“, Мета је блокирала и налоге Сто плус радија.

„Администратори наших канала социјалних мрежа од компаније Мета до сада нису успели да добију обавештење у чему је проблем“, навели су из овог радија.

УНС истиче да сајбер напади на медије и њихове налоге на друштвеним мрежама онемогућавају рад и истовремено спречавају јавност да буде потпуно, правовремено и из више извора информисана.

УНС подсећа да Члан 303 Кривичног законика предвиђа новчану или казну затвором до једне године за онога ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи, а напади попут овог онемогућавају медијима да свој садржај учине видљивијим грађанима.

Пре свега, изражена је забринутост због бројних напада на медијске раднике услед којих је неколико новинара озбиљно повређено. Најављено је и да ће праћење рада тужилаштва и полиције у процесуирању ових случајева бити приоритет у раду новинарског дела СРГ и да ће свима којима је то потребно бити пружена правна помоћ. Разматране су и мере заштите за повређене новинаре како се напади не би поновили.

Поред физичких напада, забележени су и случајеви оштећења и отимања новинарске опреме, вређање и ометање рада. Процењено је да је вредност опреме која је оштећена или уништена током одржавања локалних избора велика и истакнуто да се већ организује прикупљање помоћи за набавку нове.

Чланови новинарских и медијских удружења оценили су да је, упркос поменутим нападима, њихово присуство у 10 изборних градова и општина представљало значајну подршку новинарима који су извештавали тог дана те да би надгледање безбедности новинара током изборног процеса требало да постане регуларна активност.

У том смислу, договорено је да се направи Протокол СРГ за праћење безбедности новинара током избора и организују обуке и тренинзи како би се проширила база потенцијалних представника СРГ који би учествовали у будућим изборима и другим кризним ситуацијама.

Представници новинарског дела СРГ су нарочито похвалили комуникацију са појединим тужиоцима који су контакт тачке у Бору и Ужицу. Као кључни разлог за то новинарски део СРГ препознаје превентивно деловање у виду састанака који су током марта организовани у Бору, Аранђеловцу, Кули и Бајиној Башти, а на којима је присуствовало преко 70 локалних тужилаца и новинара.

С обзиром на бројност и интензитет напада на новинаре током ових локалних избора, чланови новинарског дела СРГ разматрали су како да у наредном периоду ојачају постојеће механизме подршке и заштите, нарочито у сусрет изборима на републичком нивоу где се очекује да ће безбедност медијских професионалаца бити још угроженија. СРГ ће настојати да се у будућности у што је могуће већој мери новинарима обезбеди адекватна заштитна опрема, просторије за рад, као и сви други услови за безбедно извештавање.

Подсетимо, на дан одржавања локалних избора у 10 локалних самоуправа 29. марта представници новинарског дела СРГ дежурали су готово у свим местима како би новинарима и медијима пружили директну подршку и помоћ у случају угрожавања њихове безбедност и ометања у раду. Тог дана, представницима медија били су доступни и бројеви телефона на које су могли да пријаве претње, притиске, нападе и ометање током извештавања.

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења – Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружења новинара Србије (НУНС), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

Разлог за то је, додаје, што се на дан избора одважила да поставља питања симпатизерима и гласачима Српске напредне странке.

УНС упозорава да су новинарке у Србији често изложене родно заснованим увредама и омаловажавању, те да су напади усмерени на застрашивање и онемогућавање рада.

УНС подсећа да је Кривичним закоником прописано да је за угрожавање сигурности претњом особама које обављају посао од јавног значаја информисањем запрећена казна од шест месеци до пет година затвора. 

УНС позива надлежне да пошаљу поруку да се претње новинаркама и новинарима неће толерисати.

Према сведочењима, из аутомобила марке Ауди са панчевачким таблицама, изашли су насилници, напали новинаре, отели им и поломили телефоне, а новинарки Зорици Поповић која је такође снимала овај напад отета је камера. Тешко повређени Бјелић и Динић пребачени су колима хитне помоћи у болницу у Бор, где су хоспитализовани и у току су испитивања због силних повреда које су задобили. Напад је пријављен контакт тачкама у полицији и тужилаштву у Бору.

Представници новинарских и медијских удружења из Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) евидентирали су од јутрос више случајева угрожавања безбедности представника медија и ометања у новинарском послу.

Мирослав Пантовић из Мачва news из Богатића нападнут је током извештавања за свој Youtube канал о дешавањима у Бајиној Башти. Тројица батинаша су му у том нападу поломили камеру и однели је у оближње просторије у којима су стационирани. Kада је позвао полицију, поломљена камера му је враћена без меморијске картице. У Дому здравља му је указана лекарска помоћ.

У Kули су забележена два насртаја на новинарку и фоторепортерку Фондације слободне штампе, медија мађарске заједнице, Мину Делић. Она је поред кафане „Тврђава“ приметила мушкарце који су носили кутије, зауставила се и питала их шта је у њима. "Били су врло непријатни. Један од мушкараца ме је опсовао, пришао ми је и изузетно снажно стегнуо руку у којој сам држала телефон". Kада је поставила снимак овог напада на Инстаграм страницу, доживела је увреде и претње у коментарима.

Претходно јој је испред кафане „Нусс“, за коју јој је речено да се сумња да је штаб Српске напредне странке где се наводно одвија "куповина гласова" на питање одговорено гурањем. "Питала сам људе који су испред чекали, да ли могу да ми кажу зашто ту чекају. Постали су агресивни, гурнули су ме и нису ми дозволили да уђем у простор кафане".

У Kули су ометане и новинарска екипа Финског јавног сервиса, као и новинарка портала Storyteller.

Новинарској екипи НГ портала је на бирачким местима у Kладову и Брзој Паланци забрањивано снимање, рекла је Сузана Михајловић Јовановић, главна и одговорна уредница овог медија. По изласку са бирачког места, истиче она, приметили су да их снимају из црног аутомобила. “У једном тренутку су нам пришли и питали, да ли смо снимали и за које медије извештавамо. Потом су отишли, не знам ко су”, истакла је Михајловић Јовановић.

Новинарска и медијска удружења, која дежурају у местима где се одржавају локални избори, оцењују да су овакви случајеви насиља над новинарима и грађанима недопустиви у демократском друштву. Највише забрињава реакција припадника полиције који у свим случајевима штите насилнике који туку и застрашују људе, не легитимишу их нити их приводе. Бројни снимци на друштвеним мрежама показују како полиција штити објекте и аутомобиле у којима се налазе насилници, међу којима су виђени и они са бејзбол палицама и металним шипкама.

Позивамо надлежне органе да хитно зауставе насиље и реше све случајеве физичких напада који су се десили од јутрос.

Новинарски део Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ) раније током дана огласио се са захтевом Министарству унутрашњих послова да идентификују и приведу све особе које су од јутрос физички нападале новинаре и грађане.

Подсетимо, међу данас нападнутима је и новинар Зоомера Дарко Глигоријевић, којем су непознате особе у Бајиној Башти док је извештавао са терена покушале најпре да одузму телефон, а потом га ударали песницом у главу и попрскали бибер спрејем иако је нагласио да је новинар. Инцидентима у Бајиној Башти су били изложени и репортери Машине, Блокаде инфо и Политичког глобуса Србије. Ивани Марсенић, фриленс новинарки са легитимацијом НУНС, отет је фотоапарат док је извештавала о томе, а возилу екипе Инсајдера пробушене су гуме.

С друге стране, припадници полиције привели су јутрос новинара Револта Ивана Бјелића с образложењем да је за њим „расписана потерница“. Након неколико сати, Бјелић је пуштен на слободу.

Стална радна група за безбедност новинара обавестила је о овом нечувеном насиљу над новинаркама и новинарима и медијима, сва релевантна светска удружења за заштиту новинара и медија као и за заштиту слободе говора и људских права.

Подсећамо још једном да су медијима који извештавају са терена доступне и дежурне телефонске линије: Сигурна линија АНЕМ 0800 100 115, телефон за хитне случајеве Независног удружења новинара Србије (НУНС) 060 688 22 31, док се Удружењу новинара Србије (УНС) новинарке и новинари могу обратити на 062 530 337 и 064 941 04 89.

Позивамо све новинаре, новинарке и представнике медија да на ове бројеве телефона пријављују сваку претњу, притисак, нападе и друге видове ометања у раду и угрожавања њихове безбедности. Све информације ће бити искомунициране и прослеђене дежурним члановима СРГ који су у комуникацији и са контакт тачкама у полицији и тужилаштвима.

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења – Удружења новинара Србије (УНС), Независно удружења новинара Србије (НУНС), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

Међу нападнутима је и новинар Зоомера Дарко Глигоријевић, којем су непознате особе у Бајиној Башти док је извештавао са терена покушале најпре да одузму телефон, а потом га ударали песницом у главу и попрскали бибер спрејем иако је нагласио да је новинар. Инцидентима у Бајиној Башти су били изложени и репортери Машине, Блокаде инфо и Политичког глобуса Србије, Ивани Марсенић, фриленс новинарки са легитимацијом НУНС, одузет је апарат док је извештавала о томе, а возилу екипе Инсајдера пробушене су гуме.

С друге стране, припадници полиције уместо да штите и омогуће новинарима безбедно извештавање с локалних избора и несметано спровођење изборне воље грађана привели су јутрос новинара Револта Ивана Бјелића с образложењем да је за њим „расписана потерница“. Захтевамо од полиције да моментално пусте Бјелића на слободу и јавно саопште због чега је био привођен.

Новинарска и медијска удружења апелују на надлежне органе да одмах почну да раде свој посао и омогуће да изборни дан у 10 градова и општина до затварања биралишта протекне мирно и без инцидената, као и да се процесурирају сва лица која ометају представнике медија у раду и спровођење изборне воље грађана.

Подсећамо да су медијима који извештавају са терена доступне и дежурне телефонске линије: Сигурна линија АНЕМ 0800 100 115, телефон за хитне случајеве Независног удружења новинара Србије (НУНС) 060 688 22 31, док се Удружењу новинара Србије (УНС) новинарке и новинари могу обратити на 062 530 337 и 064 941 04 89.

Позивамо све новинаре, новинарке и представнике медија да на ове бројеве телефона пријављују сваку претњу, притисак, нападе и друге видове ометања у раду и угрожавања њихове безбедности. Све информације ће бити искомунициране и прослеђене дежурним члановима СРГ који су у комуникацији и са контакт тачкама у полицији и тужилаштвима.

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења – Удружења новинара Србије (УНС), Независно удружења новинара Србије (НУНС), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

Заштита приватности не подразумева само необјављивање имена и презимена, већ и уздржавање од објављивања фотографија, видео-записа, личних и породичних околности, података са друштвених мрежа, као и других информација које појединачно или заједно могу омогућити непосредну или посредну идентификацију лица о коме је реч. Посебна одговорност постоји у дигиталном простору, где се једном објављени садржај брзо шири, умножава и трајно остаје доступан јавности.

УНС, такође, сматра недопустивим оптуживање појединаца и група за ову трагедију, што у својим данашњим текстовима чине како Информер, тако и други провладини медији, политички инструментализујући страдање студенткиње и користећи је за политичке обрачуне уочи локалних избора.

УНС позива медије да својим извештавањем додатно не рањавају породицу жртве и поштују њену приватност и бол.

УНС истиче да саосећање са породицом која је изгубила ближњег мора бити правило које новинар следи уколико јавност обавештава о детаљима трагичних догађаја.

Медијима који буду извештавали са терена доступне су и дежурне телефонске линије: Сигурна линија АНЕМ 0800 100 115, телефон за хитне случајеве Независног удружења новинара Србије (НУНС) 060 688 22 31, док се 29. марта Удружењу новинара Србије (УНС) новинарке и новинари могу обратити на 062 530 337 и 064 941 04 89.

Позивамо све новинаре, новинарке и представнике медија да на ове бројеве телефона пријављују сваку претњу, притисак, нападе и друге видове ометања у раду и угрожавања њихове безбедности. Све информације ће бити искомунициране и прослеђене дежурним члановима СРГ који ће бити у комуникацији и са контакт тачкама у полицији и тужилаштвима.

СРГ апелује на новинаре и новинарке да током извештавања примењују препоруке и савете домаћих и међународних новинарских и медијских организација, да воде рачуна о својој и безбедности својих колега и имају код себе новинарске легитимације.

Позивамо новинарке и новинаре и на међусобну солидарност, имајући у виду да је на претходним локалним изборима у Србији забележено више инцидената према представницима медијима и евидентирана неадекватна заштита надлежних органа.

Новинарска и медијска удружења захтевају од надлежних органа да у недељу, 29. марта, у свим местима где се организује гласање омогуће несметан рад медијским екипама које буду извештавале, да заштите новинаре и новинарке од евентуалног насиља, али и да се суздрже од прекомерне силе коју су показивали на више догађаја у последњих годину дана. Одржавање избора на било ком нивоу представља демократску тековину и зато је кључно извештавање медија јер су то догађаји од јавног интереса.

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења – Удружења новинара Србије (УНС), Независно удружења новинара Србије (НУНС), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

„На неколико питања упућених мејлом уследио је истог дана један одговор - да ’блокадерским телевизијама не даје информације’”, рекла је Марковић.

УНС истиче да је посао новинара да постављају питања од јавног интереса, а да је посао јавних функционера да на њих одговоре, а не да етикетирају и дискриминишу новинаре у зависности од тога да ли им се допада новинарско питање или уређивачка политика медија.

УНС истиче да се свако ко је незадовољан радом медија може обратити Регулаторном телу за електронске медије, Савету за штампу или суду, али да се  према новинарима морају односити са поштовањем.

Како наводи редакција Сечањ инфо за УНС, из хостинг куће обавештени су да је дошло до покушаја упада у њихов систем. 

Из редакције Сечањ инфо верују да овај напад има везе са њиховом уређивачком политиком.

УНС истиче да сајбер напади на медије онемогућавају њихов рад и истовремено спречавају јавност да буде потпуно, правовремено и из више извора информисана.

УНС подсећа да Члан 303 Кривичног законика предвиђа новчану или казну затвором до једне године за онога ко неовлашћено спречава или омета приступ јавној рачунарској мрежи, а напади попут овог онемогућавају људима да нормално приступе сајтовима и њиховом садржају.

Како се види на снимку који су објавили Глас Шумадије и Разглас њуз, Младеновић је снимао грађане који су улазили у аутобус, и питао их зашто иду данас у Београд.

Један од присутних је покушавао да га спречи да снима, покривајући му камеру на телефону рукама, а уз опаске „Зашто снимаш“ и „Нема потребе да ти се тресу руке“.

“Према речима новинара Гласа Шумадије, мушкарац је потом покушао да му одузме телефон, а када у томе није успео, удаљио се супротоном правцу“, пише у објави Гласа Шумадије на Инстаграму.

УНС истиче да нико нема право да омета новинаре у раду и онемогућава им снимање са јавних догађаја, и позива грађане да новинарима омогуће несметано извештавање.