Подсетимо, напад на Шарли ебдо се догодио 7. јануара 2015. године, када су браћа Саид и Шериф Куаши убила 10 чланова редакције и двојицу полицајаца.

Претње су, како су рекли из Радара за УНС, данас пријављене Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС позива Тужилаштво  да ове претње схвати озбиљно, посебно имајући у виду појачане тензије у друштву и притиске на медије. 

УНС подсећа да је Законом из 2023. године расписивање конкурса за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја обавезно и да је за кршење ове одредбе прописана и новчана казна.

УНС такође подсећа да је ЗЈИМ-ом предвиђено да се новац медијима расподељује искључиво путем конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја, а не за унапред договорене услуге.

УНС је Општини Бечеј послао питања да ли ће и колико новца определити за конкурс, али до објављивања овог саопштења одговор нисмо добили. Надлежни у општинској управи Бечеја нису одговарали ни на телефонске позиве.

УНС истиче да је Општина Бечеј једна од општина које су 2024. године 10 пута смањиле износ који су годину раније определиле за производњу медијских садржаја. Ова локална самоуправа 2022. и 2023. године издвајала је за пројектно суфинансирање 9 милиона динара. Прошле године овај износ умањен је на 900.000, да би у 2025. години износио милион динара.

УНС истиче да је свако смањивање износа опредељеног за медијске пројекте супротно идеји остваривања јавног интереса, a да је неиздвајање новца за ове намене у супротности са Законом.

„Листа постоји, знамо где живите, све најбоље. Време вам понестаје пазите шта вам се крије испод аута“, пише у мејлу.

УНС истиче да нереаговање надлежних на претње новинарима доводи до тога да се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати и позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да ове претње схвати озбиљно.

Новинари студентских медија „Машина“ и „Блокада инфо“, као и новинарке НГ портала и ТВ Њузмакс Балканс физички су нападнути.

Новинару „Блокаде инфо“ Угљеши Сурдучком том приликом, како је рекао за УНС, отет је и уништен телефон.

„Пред проглашење резултата са још неколико колега сам се упутио ка просторијама Српске напредне странке (СНС) јер нам је јављено да ће тамо објавити резултате избора. У међувремену се у непосредној близини чуо неки звук, као да је нешто пукло, па смо се упутили  ка том месту да видимо шта се дешава“, рекао је Сурдучки.

Како каже, „видели су да група мушкараца напада новинарку портала 'Машина' и он је пришао да је одбрани“.

„Тада, види се и на снимку, неко ми је с леђа отео мобилни телефон. Како ми је пренела колегиница са Њузмакса, телефон су згазили и смрскали“, рекао је он.

Сурдучки је, како каже, синоћ дао изјаву у полицијској станици.

„Нико од надлежних ме није контактирао. Не знам где се мој телефон налази, нити у каквом је стању“, истиче он.

Овом нападу присуствовала је и колегиница Сузана Михајловић Јовановић из НГ портала. Видела је, како каже за УНС, да су младе колеге нападнуте и пришла је да им помогне, када је и сама добила ударац.

„Гурали су нас и вређали, говорили да не снимамо и питали шта радимо ту. Тада је један високи мушкарац замахнуо и ударио ме у плећку. За више од 30 година колико се бавим овим послом, никада ме нико није ударио. То нису били Неготинци, ми се овде сви знамо“, рекла је Михајловић Јовановић за УНС.

У истом нападу, такође када је пришла да помогне нападнутим колегама, новинарка портала За медиа која је извештавала за ТВ Њузмакс Балканс Милена Илић задобила је ударац у раме, одгурнута је и вређана. 

„Све ово дешавало се испред изборног штаба СНС-а. Напали су нас људи са капуљачама, нисмо могли да им видимо лица. Након напада, ове особе су ушле у аутобус са београдским регистарским ознакама и отишле са лица места“, рекла је Илић.

Колегинице Илић и Михајловић Јовановић даће изјаву полицији, али поводом напада на колеге из „Блокаде инфо“ и „Машине“.

Како је за УНС рекла новинарка ТВ Нова С Катарина Голубовић, док је чекала укључење у вечерњи Дневник ове телевизије, три особе су је ометале у раду, вређале и гурале.

„Стала сам на јавну површину са намером да се укључим у програм. На том месту су раније тог дана примећени људи са дуплим бирачким списковима. То је, такође, место испред просторија Српске напредне странке. Док сам чекала укључење, пришле су три особе, од којих је једна све време снимала. Рекли су да једва чекају да се укључим у програм, да ми поставе нека питања“, рекла је Голубовић УНС-у.

Како наводи, једна од тих особа стала је иза ње и све време је гурала раменом.

„После неког времена, решила сам да се померим како ми не би уништили опрему и ометали укључење у програм јер су све време добацивали, вређали и покушавали да ме застраше. Помињали су Луксембург, Шолака, викали: 'Усташе' и слично“, рекла је Голубовић.

Дописница Информера из Неготина Весна Јовић рекла је УНС-у да је, након што се рано ујутру укључила у програм телевизије Информер и села у свој аутомобил, возило окружила група од десетак људи, међу којима су били војни ветерани, а који су јој викали да изађе напоље, псовали и вређали.

„Видели су да извештавам за Информер и вероватно је то био разлог таквог њиховог понашања. Покушавали су да ме застраше, вукли кваку и псовали. Позвала сам полицију и она је забележила инцидент“, рекла је за УНС Јовић.

УНС истиче да нереаговање надлежних на нападе, претње, ометања и застрашивања  новинара доводи до великог броја случајева угрожавања безбедности колегиница и колега, управо из разлога што се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати.

“Снимао сам их док су пролазили улицом, а у једном тренутку маскирана особа са мотора отела ми је телефон из руке. Друга особа, такође на мотору, гурнула ме је и ја сам пао”, истиче он.

Након овог инцидента Андрић је са другог уређаја пратио где је отети телефон.  

“Обратио сам се полицији и тражио њихово поступање. Они су одбијали и пребацивали одговорност са једних на друге. Када се група бајкера удаљила лоцирао сам телефон на паркингу испред СНС-а и тамо сам га пронашао”, наводи Андрић.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на медијске раднике, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и угрожавају право јавности да буде правовремено информисана.

Уместо ових организација, МИТ је израду нове Медијске стратегије, у стални састав Радне групе позвао новооснованo новинарскo удружење Асоцијација новинара Србије (АНС), као и удружења ComNet, ПРОУНС и Друштво новинара Војводине (ДНВ).

УНС не види ниједан разлог да организације које се дуго баве заштитом новинара и развојем медијског система, препознате и у међународним оквирима, буду искључене из ових процеса.

УНС подсећа да је министар информисања и телекомуникација Борис Братина пре усвајања последњих измена и допуна медијских закона, у јуну ове године, рекао да је „стратешко опредељење Србије да се унапреди медијски правни оквир“, те да је то „од кључног значаја за заштиту и јачање медијских слобода“.

УНС јавно пита министра -  како мисли да правни оквир унапређује претежно са удружењима и организацијама које нису препознате као заштитнице новинара и медијских радника, медијских слобода, плурализма и друштвеног дијалога?

УНС истиче да ће се у рад радних група укључити када МИТ и Влада Србије промене одлуку о саставу ових тела која треба да се баве унапређењем положаја новинара и медија, усклађивањем регулаторног оквира са тековинама Европске уније и развојем медијског система Србије.  

Новинарка Фондације “Слобода штампе”, која извештава за Слободни Мађар Со, Маргарета Томо, изјавила је за Маглочистач да локални новинари нису пуштени у Градску кућу јер нису били на списку.

„Обично се овакве ствари не дешавају. Ми редовно добијамо позиве. Било је неких ситуација да нисмо, али да на овакву врсту догађаја, где се састају два државника, нисмо сви позвани – то је до сада невиђено“, рекла је Томо.

УНС подсећа да ово није први пут да поједини суботички медији не добију позиве на важне догађаје који се организују у овом граду и позива представнике градских институција у Суботици да прекину праксу селективног позивања медија на конференције.

УНС истиче да је Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

Када су завршили са извештавањем из Народне Скупштине, како је додао, са платоа испред Народне Скупштине покушали су да сниме унутрашњост шаторског насеља, али им то није било дозвољено.

„Особа која се представила као припадник обезбеђења рекла нам је да, ако желимо то да снимамо, морамо да се акредитујемо. Када сам питао коме треба да се обратимо за акредитацију, рекао је организатору скупа. На моје питање ко је то, рекао је да пронађем на интернету“, навео је Горановић.

Полиција је, како је додао, најпре игнорисала ситуацију, да би касније полицијски службеници рекли да ово шаторско насеље смеју да снимају само ван ограђеног дела.

„Захтевао сам да ми кажу на основу ког закона је потребно да се акредитујем за извештавање са јавне површине, али нису одговорили, већ су нас упутили да се удаљимо са тог простора“, додао је Горановић. 

С друге стране, како су пренели медији, сниматељ РТС-а није дозвољено да уђе на конференцију у Председништву.

Председник Србије Александар Вучић позвао је у току конференције сниматеље да буду „пристојно одевени и да не носе кратке панталоне и обележја која вређају институцију ове земље“, те да ће их и „сваки следећи пут избацити напоље“. 

„Ту се обраћам вама са РТС-а. Није му био дозвољен данас улаз и неће бити ни убудуће, уколико се не буде пристојно понашао“, навео је Вучић. 

Како су навели медији, сниматељ РТС-а носио је беџ са крвавом шаком на јанки. 

УНС истиче да је снимање јавне површине дозвољено, да медији и новинари не морају да се акредитују да би снимали делове града и да је овакво онемогућавање рада екипе Инсајдера неприхватљиво.

Уколико је сниматељу РТС-а рад био онемогућен због ношења беџа, УНС истиче да је ово обележје избор значајног дела грађана Србије и да његово ношење представља легитимно право на слободно изражавање мишљења и ставова.

Пракса избацивања новинара и сниматеља који носе беџеве овог типа била би прихватљива једино уколико би постојао јасно дефинисан начин облачења којим би била забрањена и сва друга слична обележја.

Подсећамо да, према подацима УНС-а и НУНС-а, од почетка године бележимо више стотина напада, претњи и притисака на новинаре.

Позив важи и за грађанке и грађане  - дођите да подржите колеге које свакодневно раде под притиском, претњама и увредама.

Наша солидарност је данас важнија него икада!

Независно удружење новинара Србије (НУНС),Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, Славко Ћурувија фондација и ГС КУМ Независност, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Удружење новинара Србије (УНС)

Најпре им је, како је објаснила Николић, рекао да не смеју да снимају ово шаторско насеље, а када су им рекли да је у питању јавна површина, он је отишао. Потом се убрзо вратио, и уследио је овај напад, додаје она.

Поражавајуће је, како додаје, што се напад догодио наочиглед полиције, која није реаговала, док је увиђај извршен тек после сат и по времена.

„Најгоре ми је што сам морала да приђем полицајцу у униформи и питам га ‘Да ли сте ви полиција?’, јер сам видела да не реагују док ме је човек напао испред њих".

И све је, како је рекла, касније ишло у том смеру.

Најпре нам је један од полицајаца рекао да тужилац сматра да није потребно да се изврши увиђај, а када су колеге касније питале за име и презиме тужиоца који је то тражио, рекли су три минута касније да ће ипак тражити увиђај. Речено ми је да је полицијска екипа која је дошла из ПУ Град Београд и они су једини коректно поступали и узели изјаву од нас – на шта смо чекали сат и по времена од када се инцидент догодио“

Место где је била поломљена камера је, како је рекла, тек након сат и по времена третирано као „лице места“.

„Ми смо телима штитили до место, које је најпре било необезбеђено.

УНС позива тужилаштво да по службеној дужности покрене поступак против нападача имајући у виду да је насрнуо на екипу Н1 и насилно истргнуо камеру из руку сниматељу, коју је касније поломио.

УНС подсећа да је обавеза полиције и тужилаштва да хитно реагују када су новинари нападнути током обављања посла, јер сваки пропуст институција додатно охрабрује насилнике и угрожава право јавности да буде информисана.

УНС захтева да се утврди и одговорност полицијских службеника који нису реаговали на напад.

УНС сматра да су објављивањем ових сцена начињене нарочито тешке повреда Закона о електронским медијима (ЗЕМ), за које је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) дужно да изрекне привремену забрану објављивања програмског садржаја.

Како је прописано Чланом 40 овог Закона, нарочито тешком повредом Закона о електронским медијима, између осталог, сматра се „садржај којим се не поштује достојанство личности, укључујући и приказивање понижавајућег поступања, сцене насиља и мучења“, „приказивање сцена бруталног насиља и других програмских садржаја који могу тешко да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника“

Такође, међу тешке повреде ЗЕМ-а, за које је ово регулаторно тело дужно да изрекне опомену, убраја се „непажњом извршена повреда обавеза пружаоца медијске услуге у вези са објављивањем програмских садржаја који могу да нашкоде физичком, моралном или менталном развоју малолетника“.

Чланом 70 ЗЕМ-а прописано је да се РЕМ стара за поштовање достојанства личности и људских права у свим програмским садржајима, те да се не приказују понижавајуће поступање, „као и сцене мучења и насиља осим ако за то постоји програмско и уметничко оправдање“.

УНС подсећа и да, према препорукама Савета Европе о спречавању и борби против сексизма и о стандардима родне равноправности, медији имају обавезу да избегавају приказивање садржаја који понижава достојанство личности, нормализује насиље и може имати штетан утицај на публику, нарочито малолетнике.

С друге стране, како за УНС каже новинар Разглас њуз Жарко Богосављевић, полиција је физички напала новинарку Н1 Сању Косовић, екипу Блокаде инфо и њега.

Иако је Косовић имала Н1 прес кабаницу и акредитацију, а екипа Разглас њуз-а и прслуке, то полицију, како додаје Богосављевић није спречило да их гура и омета у раду.

УНС истиче да је ометање у раду новинара неприхватљиво и тражи да Сектор унутрашње контроле полиције покрене истрагу и казни одговорне полицајце. 

„Тада су маскирани мушкарци из Ћациленда почели да вређају и нас и наш медиј и изгурали ме физички са капије. У том тренутку ме је непознат мушкарац, којег сам претходно видела у кафићу у ком сам седела, напао с леђа. Ударио ме је и покушао да ми избије телефон из руке“, рекла је Гладовић.

Она је истакла да је успела да сними особу која ју је напала и да избегне ударац у телефон, али не и онај у леђа.

„Управо идем да пријавим напад у полицијску станицу јер присутни полицајци нису реаговали на напад, већ су мене легитимисали“, рекла је Гладовић.

УНС позива тужилаштво да пронађе и казни одговорне за овај напад и друге случајеве насилничког понашања.

УНС упозорава да се повећава број случајева нереаговања полиције, иако је њихова обавеза да омогуће рад новинара и да их заштите, као и број напада чији су виновници особе које бораве у шаторском насељу у Пионирском парку.

У питању су, преносе “Новости“, синхронизовани напади у виду генерисања лажних посета које, наводно, долазе из других земаља света.

„Већ данима хакери нам шаљу лажну посету маскирајући је помоћу ВПН алата са намером да прикажу да она долази из Кине. Симптоматично је то што је баш ова земља изабрана као место одакле наводно долази лажна посета, с обзиром на то да су ‘Новости’ деценијама кредибилан извор и у тој земљи, те да имамо и стварних посета које долазе управо из Кине. Организатори ове прљаве кампање покушали су да замаскирају своје праве намере, водећи се тиме да лажни саобраћај неће бити примећен“, навела је Нешић за "Новости".

УНС позива надлежне да што пре открију ко је одговоран за овај напад и о томе обавесте јавност.

Подсетимо, ЦИК у Приштини, на седници одржаној 9. октобра ове године, одбио је да акредитује све медије на српском језику за праћење првог круга избора на Косову који су одржани 12. октобра. 

Само дан касније ЦИК је преиначио ранију одлуку и дозволио свим медијима који извештавају на српском језику, а који су се пријавили, да прате локалне изборе, осим портала Косово онлајн. Ова одлука уследила је након оштре реакције медијске заједнице, ЕФЈ-а, ИФЈ-а, мисије ОЕБС-а, немачке амбасаде и цивилног друштва.

УНС и ДНКиМ истичу да се поново поставља питање по којим критеријумима ЦИК доноси одлуке о акредитовању медијских кућа и подсећа да је у првом кругу изборног процеса Изборни панел за жалбе и представке (ИПЖП) усвојио жалбу портала Косово онлајн, али да ЦИК није поступио по тој одлуци. 

“Тај који ме је ударио је Влада Мандић, постоји снимак. Ту је био велики број полицајаца, ту су били инспектори иза нас, били су ови из јавног реда и мира, полиција је била ту, али није реаговала ни на који начин”, каже Шаровић.

Додаје да није стигао да провери да ли је нешто од опреме оштећено, али подсећа да још нису пронађене особе које су нападале екипу ове телевизије и њега, у марту и априлу ове године, као и да нико није одговара за разбијање камере ове телевизије. 

Шаровић каже и да је јуче, пре напада, полиција покушала да га онемогући да ради свој посао и да га склони са улице, а пошто нису успели, кордон полиције је стао испред њега.

Изјављује да још није стигао да пријави овај случај полицији и тужилаштву, али да ће то свакако урадити, иако још увек нису пронађене особе које су га нападале.

УНС позива тужилаштво да подигне оптужницу за овај напад.

УНС упозорава да се повећава број случајева нереаговања полиције, иако је њихова обавеза да омогуће рад новинара и да их заштите.

„Када сам једном од њих рекла да ме не гура, поручио је ‘Нисам Вас ни пипнуо, само упозоравам, тек ћете видети“, додала је Убавић.

Иако је неколико пута рекла да је новинарка и показала PRESS легитимацију, полиција се, каже, није обазирала на то.

Овo, како истиче Убавић, није први пут да полиција напада новинаре портала Пазовачке.рс.

УНС упозорава да су полицајци све чешћи виновници напада на новинаре и позива МУП да предузме све потребне мере како би новинари могли безбедно да извештавају.

Новинарска и медијска удружења - Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Удружење новинара Србије (УНС), Локал Прес и Асоцијација медија питају надлежне органе по којим критеријумима се огромна средства из буџета додељују медијима који постоје тек неколико месеци?

Подсећамо да је телевизија Ниш ТВ, иако није регистрована и нема дозволу, са радом почела у мају ове године, а да је портал уписан у Регистар медија тек 28. августа ове године. Поставља се питање како је градска управа која је донела решење о појединачним давањима издавачу ових медија могла да процени и оцени капацитете подносиоца пројекта и претходна искуства у извештавању на основу тако кратко временског периода постојања?

Упитно је и како је могуће да неко ко већ месецима крши закон тако што емитује програм за који нема дозволу и није званично регистрован, добија средства за пројектно суфинансирање медијских садржаја?

Новинарска и медијска удружења сматрају овакав поступак градске управе Ниша као додатно обесмишљавање процеса пројектног суфинансирања медијских садржаја који се посебно у 2025. години показао као средство за подршку провладиним и пропагандним гласилима, а не као подстицај медијима за професионално и квалитетно новинарство.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Удружење новинара Србије (УНС)

Локал Прес

Асоцијација медија

Чоњагић је додао да су ови мушкарци најпре покушали да га увуку у ограђени простор, а када им то није успело, оборили су га на земљу, ударали и шутирали.

„Био сам на земљи и устао сам тек када су престали да ме шутирају. Тада сам се окренуо и видео припадника жандармерије без маске и кациге. Рекао да сам му да сам носио прес прслук, пролазио улицом и да их нисам их ни фотографисао ни снимао, на шта ми је он рекао ‘Шибај тамо’ и показао у правцу Таковске“, навео је он.

Са женом која му је била сведок, пришао је, како наводи, полицајцима у цивилу, који су били у близини, али нису видели напад. Они су га, додаје, упутили у полицијску станицу Стари град, уз објашњење да у том тренутку поступају по другом случају.

Чоњагић је, како каже за УНС, случај пријавио у полицијској станици у Мајке Јевросиме, где је сачињен записник. 

Чоњагић истиче да је више пута наводио да је новинар агенције Фонет и да је ту да пренесе правовремене и тачне информације.

УНС посебно забрињава то што је Чоњагић нападнут управо због тога што је носио PRESS прслук, што показује да се новинари све чешће третирају као “мета“.

УНС истиче да су новинари новинских агенција све чешће жртве напада, што показује да су на удару чињенице и информације.

УНС позива тужилаштво да пронађе и казни одговорне за овај напад и друге случајеве насилничког понашања чији су виновници из Пионирског парка.

Како је потврдила новинарка Инсајдера Наташа Мијушковић УНС-у, након што су јој полицајци допустили да уђе у шаторски камп у Пионирском парку, окружили су је непознати мушкараци, који су јој стегли руку и претили јој и тражили да обрише фотографије које је направила и напусти камп.

„Обриши фотографије да ти не поломимо кости“, била је једна од претњи које су јој упутили.

Ови непознати мушкарци пратили су Мијушковић до кордона полиције, где јој је један од полицајаца рекао да више не улази у камп.

Како је потврдила УНС-у, на њено питање „да ли је то окупирана територија" и констатацију да јој је његов колега рекао да може да уђе, поручено јој је да догађај пријави на 192.

Мијушковић за УНС каже да је напад је пријављен јутрос тужилаштву.

Непознате особе насилно су тражиле и од новинара Радио ДИР-а и студената да обришу снимке из Пионирског парка.

Како је уредник и власник Радио ДИР-а Јован Керишић јавио УНС-у, и фоторепортере овог медија су у простору испред скупштине окружиле непознате и неуниформисане особе које су им тражиле да избришу снимке и ударале их по рукама.

Док су фоторепортерки Радио ДИР-а, како додаје, отели објектив, а потом вратили, њеном колеги су одузели редакцијску легитимацију.

УНС позива тужилаштво да пронађе и казни одговорне за ово насилничко понашање и упозорава да су у бази угрожавања новинара међу најчешће евидентираним виновницима напада управо окупљени у Пионирском парку.