Када је новинарка инсистирала на одговору, Димитријевић је, како каже Маринковић, поновио да „има обавезе“ и да ће јој одговорити у понедељак, уколико му се обрати.

Маринковићева каже да јој је Димитријевић, док је излазио из сале, рекао: „Гурнула си микрофон дечку који је инвалид (одборнику СО Грачаница)… Нападаш, нападаш… као хијена.”

УНС истиче да носиоци јавних функција, у које спадају одборници и председавајући Димитријевић, имају обавезу да одговарају на новинарска питања, а ако се определе за ћутање, тиме нису стекли право да вређају новинаре.

Сниматељи телевизија Еуроњуз Мирко Тодоровић и Н1 Никола Поповић нападнути су у уторак на протесту у Новом Саду.

Истог дана сниматељ агенције ФоНет Марко Драгославић нападнут је на протесту код старог Савског моста у Београду, а новинара портала КовинскеИнфо Милоша Љиљанића дан касније физички је напао одборник Српске напредне странке у Скупштини Општине Ковин, у току седнице тог тела.   

УНС истиче да новинари и медијски радници обављају посао у јавном интересу и било која врста незадовољства њиховим радом не сме се исказивати физичким нападима, претњама или увредама, већ обраћањем суду или за то надлежним регулаторним или саморегулаторним телима.  

УНС апелује на тужилаштво да истражи сваки случај насиља над нашим колегама, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над новинарима кажњиво и недопустиво.

Како се може видети у снимку који је објавила ова телевизија, непознати мушкарац оборио је сниматеља ове телевизије и он је са камером пао на земљу.

УНС позива учеснике протеста да престану с нападима на новинаре и медијске раднике.

УНС апелује на тужилаштво да истражи како овај, тако и сваки случај насиља над нашим колегама, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над новинарима кажњиво и недопустиво.

Како је за УНС рекао сниматељ Н1 Никола Поповић, он и колегиница Жаклина Таталовић синоћ су извештавали са протеста када им је најпре пришао непознати мушкарац и уз бројне псовке и вређање, ометао њега и колегиницу Таталовић у раду.

„Он нас је око 45 минута ометао у раду, псовао, показивао средњи прст, није хтео да се склони. Није био маскиран и често се могао и видети у кадру синоћ. И колегиница Жаклина Таталовић је тада известила у програму како због ометања новинара већ постаје проблем извештавати са скупа“, прича Поповић.

Како каже, тада су се Таталовић и он склонили и кренули ближе Градској кући, када га је непозната особа ударила и оборила камеру.

„Кренули смо да се склонимо од сузавца и приближимо Градској кући. Тај тренутак се види у кадру, десило је у 20.20 сати, у тој гужви добио сам шамар преко руке одоздо, након чега је камера пала. Нажалост, лице те особе се не види на снимку и ја не знам ко је то био“, каже Поповић.

Он додаје да је камера оштећена.

„Наставио сам да радим, иако је пукао део који носи светло. Некако сам успео да завршим посао тако што сам у једној руци носио камеру, а у другој светло, али то је умногоме отежало наш рад синоћ, готово га је учинило немогућим“, рекао је Поповић.

УНС позива учеснике протеста да престану с нападима на новинаре и медијске раднике.

УНС апелује на тужилаштво да истражи како овај, тако и сваки случај насиља над нашим колегама, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над новинарима кажњиво и недопустиво.

Закон о електронским медијима, у прелазним и завршним одредбама, предвиђа да ће мандат члановима Савета РЕМ-а који су изабрани по ранијем закону, престати истеком једне године од његовог ступања на снагу, односно 4. новембра ове године, до када ће бити изабран нови сазив Савета.

Скупштински Одбор за културу и информисање имао је рок за покретање процедуре до 4. августа ове године, али то није урадио.

Чланови Савета РЕМ-а затражили су 4. јуна оцену уставности одредбе Закона којом им мандат престаје 4. новембра. До данас, Уставни суд није донео одлуку о прихватању ове иницијативе, нити о предлогу Савета РЕМ-а да, до доношења коначне одлуке, обустави извршење одредбе закона по којој им данас престаје мандат.  

УНС подсећа да је решење за избор нових чланова Савета договорено пред усвајање Закона, октробра 2023. године, на састанку власти и представника медијске заједнице, уз подршку међународних организација, а да је путоказ којим се ишло била раније усвојена Медијска стратегија.

Апелациони суд у Београду донео је ослобађајућу пресуду окривљенима у случају убиства Славка Ћурувијe из 1999. године.

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) одбило је да преузме случај убиства новинара „Вечерњих новости“ Милана Пантића, 16 месеци након што је добило списе предмета из јагодинског тужилаштва, те је тако предмет практично вратило на почетак.

У априлу се навршило и 30 година од нерасветљене смрти новинарке „Дуге“ Радиславе Даде Вујасиновић. После 30 година наступила је апсолутна застарелост гоњења за кривично дело убиства.

УНС подсећа да је чак 38 новинара и медијских радника који су радили за српске редакције, међу којима су Славко Ћурувија, Милан Пантић, Дада Вујасиновић и жртве бомбардовања РТС-а, убијено, отето, нестало или изгубило живот под нерасветљеним околностима у периоду од 1991. до краја 2001. године, на подручју бивше Југославије.

Само на Косову и Метохији од августа 1998. до септембра 2005. године убијено и нестало 17 новинара и медијских радника српских, албанских и страних медија, а само у једном случају је пронађен убица.

УНС се придружује и поздравља акцију ИФЈ-а против некажњивости злочина над новинарима.

По подацима Међународне федерације новинара (ИФЈ), од почетка године најмање 76 новинара и медијских радника убијено је због посла који обавља, од тога њих 46 у Гази.

Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, ИФЈ истиче да националне владе сматра одговорним у случајевима убистава новинара широм света, посебно у Палестини, Либану, Израелу и Сирији, као последицу рата у Гази.

ИФЈ је навео да је на подручју Газе најмање 146 новинара изгубило живот од почетка сукоба у октобру 2023. године, те да је то најкрвавији период у историји новинарства.

Подсетимо, Одбор за заштиту људских права Генералне скупштине Уједињених нација 18. децембра 2013. године усвојио је предлог да 2. новембар буде Међународни дан заштите новинара. На тај дан, 2013. године, новинари француског Радија Франс интернешнал (Radio France International) Жислен Дипон и Клод Верлон, убијени су у Малију.

„Мени је важно да јавност зна какви сте ви хохштаплери и манипулатори…тешки“, рекао је, између осталог, Шапић.

Он је негодовао што новинари Н1 „не могу да му одговоре колико ће он секунди имати у прилогу, да би одговор конципирао да упадне тачно у прилог…“, него „чекате да ја прво све испричам да бисте проценили како ће бити“.

На констатацију колеге са Н1 Младена Саватовића да је то логично и да тако функционишу медији, Шапић је рекао: „Сад ћу управо ја да вам покажем како функционишу медији, а ви се увалите у ту столицу и уживајте“.

Шапић је на екрану пустио, очигледно унапред припремљену, презентацију анализе извештавања новинара Н1 Миодрага Совиља са прошлонедељне конференције: „Епилог извештаја Миодрага Совиља у Дневнику телевизије Н1 са конференције за медије граоначелника“.

У њој је анализирао трајање прилога, његовог одговора, број „покренутих тема“, колико је одговора „прекројено и исечено“, на колико одговора је новинар парафразирао одговор градоначелника, колико је било 'личних констатација и закључака на сопствена питања', „измишљених тема“ итд.

На питање новинара да ли је сам правио презентацију или је неког платио да је уради, Шапић је рекао: „Ја Вас молим да ме не ометате јер могу и микрофон да вам искључим“ и додао да се Саватовић понаша „као они са савског насипа кад су га прекидали“.

УНС подсећа Шапића да је посао новинара да поставља питања од интереса за јавност, а дужност функционера да на њих одговарају, те да је право новинара да у свом прилогу сам процени који део изјаве је важан за јавност.

УНС истиче да новинари немају обавезу да било коме, па ни јавним функционерима, унапред одговоре шта ће се наћи у прилогу, већ искључиво да при објављивању прилога верно пренесу изјаву или део изјаве који сматрају да је важан за јавност.

УНС истиче да се свако ко је незадовољан радом медија може обратити Регулаторном телу за електронске медије, Савету за штампу или суду, а да је посао јавних функционера да одговарају на питања и према новинарима се односе са поштовањем.

Кустурица је, како је пренело „Време“, тужио власника телевизије Пинк Жељка Митровића и тражио од Вишег суда у Београду да Митровићу забрани емитовање овог снимка. Он је, како се додаје, захтевао и да Више јавно тужилаштво и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) покрену поступак против Пинка.

На телевизији „Пинк“ је у оквиру Националног дневника до сада емитовано неколико дипфејк садржаја, односно, лажних видео снимака са копијама генерисаним уз помоћ вештачке интелигенције, које савршено опонашају нечији глас, покрете и израз лица.

УНС позива уредништво телевизије „Пинк“ да престане са злоупотребом АИ технологије.

УНС истиче да медији у свом раду могу користити АИ алате, укључујући и АИ генеративне моделе, али да то морају чинити на друштвено-одговоран начин, уз означавање да је садржај произведен уз помоћ вештачке интелигенције.

УНС напомиње и да у Члану 96 Закона о јавном информисању и медијима пише да „лице чије су право или интерес повређени неистинитом, непотпуном или нетачно пренетом информацијом може тужбом захтевати да суд главном уреднику нареди да, без накнаде, објави исправку те информације као неистините, непотпуне или нетачно пренете“.

УНС сматра да овакав поступак представља и прекршај Закона о ауторском и сродним правима јер се коришћењем АИ алата садржаји реалних емисија модификују и преносе као да су аутентични, те се тиме угрожава ауторско дело новинара који је водио интервју и нарушава његов интегритет.

Ови новинари наводе да је Ђорђевић на догађај, по личном нахођењу, позвао само поједине новинаре и медије, и на тај начин већини медија који су регистровани по закону Републике Србије ускратио право на информисање.

„Сматрамо да је оваквим поступком, директор Ђорђевић је директно угрозио слободу изражавања и право јавности да буде информисана о раду здравствене установе од изузетног значаја не само за грађане Врања, већ за читав Пчињски округ“, додају новинари у саопштењу. 

Ђорђевић за УНС каже да план није био да се представници било које медијске куће позову на догађај, већ да се вест објави на званичној веб страници Здравственог центра у Врању, а медијима проследи саопштење тим поводом.

„Нисмо ни планирали да зовемо медије већ смо желели да у јавност изађемо са саопштењем да је Министарство здравља доделио специјализације лекарима. Како је дошло до медија ја не знам. Прво су ме контактирали из Телевизије Врање, а затим и из друге телевизије које су чуле од њих. Не знам како су сазнали за тај догађај“, додао је.

УНС очекује од руководилаца јавних служби да у случајевима саопштавања информација од јавног значаја имају једнак однос према свим медијима.

Директорка Kоссев-а је случај пријавила Kосовској полицији, која је направила увиђај и узела изјаву од Невенке Медић.

УНС са својим огранком на Kосову подсећа да је пре скоро 10 година директорки Kоссев-а запаљен и потпуно изгорео аутомобил који је коришћен и за редакцијске потребе, а починиоци до данас нису пронађени.

УНС и СИНОС сматрају да ове претње треба озбиљно схватити, тим пре што је Косово територија на којој се слободно крећу убице 17 српских и албанских новинара, а да су косовске власти без икаквог оправданог разлога забраниле улазак на ову територију новинарки РТС-а Светлани Вукмировић.

УНС и СИНОС позивају Европску (ЕФЈ) и Међународну федерацију новинара (ИФЈ) на солидарност са новинарима новинске агенције Танјуг, а од косовских и међународних институција траже гаранције за безбедност новинара.

Текст који Спасић јесте потписала је „Нова победа Курира – Најбољи сензори за мерење шећера догодине бесплатно за децу са дијабетесом“.

Неколико дана касније на Инстаграм страници инфлуенсера „Дијабетес револуција“ објављен је коментар на овај текст у коме је поменута редакција названа „новинарским шљамом“

„Велике лажи Курира! (…)Сензори за децу нису добијени јер нигде не постоји званична потврда из РФЗО и сензора нема! Постоји информација да ће се Либре сензори од нове године појавити у Србији, али то не значи да ћемо их добијати бесплатно…“, објављено је на Инстаграм страници „Дијабетес револуција“.

Шест дана након тога уследила је објава фотографије Јелене С. Спасић са спорним натписом.

УНС истиче да свако има право да буде незадовољан новинарским извештавањем, али да није оправдано таргетирати новинаре и улазити на тај начин у лични обрачун са њима, јер би овакво обележавање новинарке могло угрозити њену безбедност.

УНС подсећа да је Јелена С. Спасић уз новинарку Јелену Јоргачевић Кисић покренула новинарску акцију у којој је новинарским извештавањем омогућила да бескућник Раде Дрини, који је боловао од канцера плућа, добије неопходну лекарску помоћ, и да последње дане проведе достојанствено. За ову акцију добила је награду „Ђоко Вјештица“.

Лауреат је и „Златне Нике“ на фестивалу Интерфер за репортажу из црвене зоне у току периода пандемије вируса корона. У том периоду Спасић је волонтирала седам дана у КБЦ Бежанијска коса.

Јелена С. Спасић је заједно са УНС-ом покренула и акцију „Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо“. 

Имајући у виду историју оваквих акција, УНС таргетирање Јелене С. Спасић доживљава као напад на социјално одговорно новинарство.

„Умри НМЗ“, натпис је који је јуче на зиду куће у месту Љубомир близу Требиња затекла породица Зубац. Новинарка Миљановић Зубац је одмах ову претњу пријавила полицији. Полицијски службеници су, како се наводи у саопштењу Полицијске управе, јуче изашли на лице места и о томе обавестили и дежурног тужиоца Окружног јавног тужилаштва у Требињу, под чијим је надзором извршен увиђај.

Тужилац је догађај квалификовао као кривично дело „Угрожавање сигурности“ из члана 150. Кривичног законика Републике Српске.

„Полицијски службеници настављају са предузимањем законских мјера и радњи у вези са овим извршеним кривичним дјелом“, додају из Полицијске управе у Требињу.

УНС подсећа да ово није прва ни једина претећа порука коју је Миљановић Зубац добила. Након што је председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ јавно увредио Миљановић Зубац у јутарњем програму „Добро јутро, Србијо“, емитованом на ТВ Хепи у фебруару 2021. године, уследио је низ напада на њу. Средином 2022. године запаљен јој је аутомобил испред куће у којој живи, а онда су уследиле и друге претње.

УНС позива надлежне органе Републике Српске и Босне и Херцеговине да поруке које је добила Миљановић Зубац схвате озбиљно и да узму у обзир целокупну ситуацију у којој се она налази.

УНС подсећа да су застрашивање и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих напада морају да сносе одговорност.

Градоначелник сигурно зна да би, када би то било тачно, постојао основ за покретање поступка за ненаменско трошење буџетског новца.

УНС позива градоначелника и да поштује Етички кодекс понашања функционера града Лесковца, те да се, како је прописано, учтиво, са поштовањем и без дискриминације односи према медијима.

Током свог мандата, каже Кодекс, ни у обављању функције, ни у приватном животу, функционер локалне самоуправе неће се понашати на начин који би деградирао углед функције коју обавља.

Уредница Ивановић је УНС-у рекла да је већ дужи период мета и да ју је од 2013. до 2016. године Цветановић прозивао на свакој седници скупштине, али да се сада први пут догодило да увредљиво говори о њеном физичком изгледу.

Она је описала УНС-у да је у незваничном делу, између конференције и обиласка Роштиљијаде која је у Лесковцу одржана прошле недеље, градоначелник окупљеним новинарима, међу којима је био и млади колега из Југмедие, увредљиво коментарисао њен изглед и облачење. Уз то је, испричала је, поновио неистину како је купила кућу од новца који је портал уназад десет година добијао на медијским конкурсима Лесковца.

„Први пут вређа мој физички изглед. То превазилази све црвене линије“, рекла је Ивановић УНС-у.

Објаснила је и да је недавно на конференцији за новинаре била онемогућена да постави питање, да ју је градоначелник нападао и махао папиром на ком су били износи новца за пројекте Југмедиа.

УНС се обратио градоначелнику Цветановићу, али до разговора који смо тражили још увек није дошло.

Међутим, већинa медија из Kосовске Митровице, као и са централног Kосова и дописници медија који са овог подручја извештавају за медијске куће ван Kосова и Метохије, нису били позвани.

Сазнавши за догађај, новинари локалних редакција упутили су се на конференцију за медије, али када су стигли на место догађаја, речено им је да конференцији могу присуствовати само одређени медији.

УНС и ДНKиМ истичу да је овакав однос Српске листе према медијима недопустив и још једном подсећају да је као политички субјект са ауторитетом и одговорношћу у обавези да се равноправно односи према свим медијима без обзира на њихову уређивачку оријентацију.

УНС тражи од Министарства информисања и телекомуникација да јавно реагује и у складу са својим овлашћењима изврши инспекцијски надзор над применом Закона о јавном информисању и медијима у овом случају.

Против новинарке и експерткиње за медијску етику Тамаре Скрозе кампању је јуче започела ТВ Пинк наводећи у  Националном дневнику да је „опозициона новинарка Тамара Скроза поручила да је Вучића требало убити између 5. и 6. октобра 2000. године“.

Својим текстовима на исту тему и са истима наводима  након тога придружили су се и Информер, Ало и Вечерње новости.

Скроза је у емисији „Да сам ја неко“, говорећи о Петом октобру, рекла да је 5. и 6. октобар требало да изгледају потпуно другачије, односно да је Србија после тога требало да изгледа потпуно другачије, без људи који су тада били део власти:

„Да је та ноћ била другачија и да смо се пробудили у једној другачијој Србији, Србији без неких људи, мислим да би ово данас било сасвим друга прича, а ми заправо живимо деведесете“, рекла је Скроза.

УНС указује да овакве неутемељене оптужбе могу бити окидач за насиље над Тамаром Скрозом и њеном породицом, те да овакве кампање само доприносе ионако тешком положају и безбедности новинара у Србији.

Управни одбор РТК изразио је „жаљење због објављивања чланка у којем су у босанским медијима  апострофирани косовски медији, иако их РТК није поменуо ни у једном извештају“.

Навели су да је „Управни одбор РТК озбиљно размотрио објављивање контроверзног чланка у понедељак, 22. јула 2024. године на РТК, преузетог из босанскохерцеговачког медија”, као и да су чланови Одбора изразили забринутост “због овог јасног пропуста и затражили детаљна појашњења од менаџмента“.

„Директорка је обавестила одбор да ће формирати стручну комисију која ће детаљно разјаснити ситуацију и уређивачку одговорност за ову објаву, као и да ће предузети строге мере у складу са законом и интерним актима РТК“, пише у саопштењу.

Након одлуке УО РТК да разјасни уређивачку одговорност, огласио се директор овог јавног сервиса Риљинд Гервала који је навео да сматра да је „Слобонда Босна“ озбиљан медиј.

Гервала је поздравио покретање комисије, али је навео да „РТК не може да постане анксиозни медиј, ходајући на прстима да не би никоме сметао“.

УНС са својим огранком на Косову подсећа да је РТК је 17. марта ове године поновио лажну вест објављену пре 20 година, да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежала од групе српских младића“.

Ова информација била је окидач за Мартовски погром у ком је страдало 19 људи, протерано 4.000 Срба, а уништено и оскрнављено 39 храмова Српске православне цркве.

Након што је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком на Косову реаговало на поновљање лажне вести, а најмање педесеторо запослених на каналу на српском језику РТК2 и у српској редакцији РТК1 дистанцирало од спорног текста, РТК ју је изменио наглашавајући да је „коригована након претходне ненамерне техничке новинарске грешке, због чега се извињавају“.

Средином маја, тадашњи генерални директор РТК Шкумбин Ахметџекај рекао је да је објављена вест била „лапсус“ напомињући да је измењена, а да су против одговорног за њено објављивање предузете дисциплинске мере.

Међутим, у измењеној информацији објављеној на порталу РТК изостављено је да је насиље 17. марта 2004. године било усмерено против Срба.

УНС са својим огранком на Косову упозорава да је забрињавајући степен кршења професионалних страндарда на РТК и још једанпут понавља да српска заједница на КиМ, у складу са међународним актима и Уставом Косова, има право и треба да формира независни јавни сервис на српском језику.

„Лов је отворен, само да нађемо спонзора за паљење Н1“ и „Почело је, дајте отказе, можда има будућности за вас“.

УНС позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да претње које су добили новинари и редакција Н1 схвати озбиљно и да брзо пронађе одговорне.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих вербалних напада морају да сносе одговорност.

„Kолегиница Биљана Радомировић и ја радили смо репортажу, надомак главног градског моста на Ибру у Kосовској Митровици, када је непознати мушкарац у видно алкохолисаном стању кренуо према нама са флашом у рукама. Све време је нешто говорио, а када се нама приближио на два метра, јако је замахнуо флашом и ударио о асфалт поред самих ногу“, рекао је за УНС новинар Зоран Влашковић.

Додао је да су се колегиница Радомировић и он тада приближили карабињерима, а нападач је ужурбаним кораком кренуо према јужном делу Митровице.

“Kарабињери су звали полицију која је врло брзо дошла, а након тога је стигла и хитна помоћ. Полиција је казала да ће на видео надзору видети ко је био нападач и да ће предузети мере”, рекао је Влашковић.

Новинарка Биљана Радомировић је задобила лакше телесне повреде. У изјави за УНС истиче да су рану брзом интервенцијом санирали италијански карабињери који су позвали полицију, а да су се убрзо појавила и кола хитне службе Kлиничко болничког центра (KБЦ) Kосовска Митровица.

“Добро сам. Задобила сам, срећом, лакшу повреду ноге. Тек касније сам приметила огреботине које су крвариле од стакла које је летело на све стране. Лекар и здравствено особље су, по доласку, поново санирали повреду. Одбила сам да идем у болницу, као и да дам изјаву у полицијској станици Север и теретим починиоца“ , навела је Радомировић.

Она је додала да је “особа која нас је гађала флашом од раније је позната полицији, а како су рекли из седишта Регионалне полицијске станице Север, они ће у сарадњи са Јужном полицијском станицом предузети све мере”.

Иако новинари Радомировић и Влашковић ни на инсистирање карабињера нису желели да се позове косовска полиција, убрзо је стигла патрола, како се испоставило, ипак на позив карабињера. По инциденту који се догодио са северне стране моста, убрзо је стигла још једна полицијска патрола из Регионалне јединице Север.

Албанац који је изазвао инцидент се истог момента пошто је гађао пивском флашом ужурбано удаљио ка јужном делу града.

УНС истиче да је било какво угрожавање сигурности новинара неприхватљиво и да виновници физичких напада морају бити најстроже кажњени.

У писању Нацрта овог закона, који је косовска влада усвојила 27. децембра прошле године, нису учествовали представници српских медија, као што нико Удружење новинара Србије (УНС) на Косову, као јединог представника српских новинара није позвао, ни консултовао.

Поред новинарских удружења на КиМ, усвајање овог Закона су као штетно оценили и представници међународних организација, амбасадори у Приштини и цивилни сектор.

УНС на Косову је јавно изражавао забринутост због критичних тачака овог Закона у којима се, између осталог предвиђа, да издавачи медија не могу припадати цивилном сектору већ морају бити привредна друштва чиме би највише били погођени медији који извештавају на српском језику од којих већина послује у систему невладиних организација јер непостоји континуиран начин њиховог финансирања.

УНС са својим огранком на Косову истиче да трошкови лиценцирања и законски дато овлашћење за материјално кажњавање медија у висини од чак 40.000 евра Независној комисији за медије, у којој албански чланови у броју значајно надјачавају представнике мањинских заједница, ствара простор за брзопотезно финансијско уништење малих локалних редакција.

УНС са својим огранком на Косову сматра и да повећање броја чланова комисије и прописивање њиховог мандата на четири године уз могућност реизбора, као и чињеница да их бира Скупштина, јасно указују на политички утицај, Са друге стране, законска обавеза електронских медија да добију дозволу Независне комисије за медије за објављивање видео садржаја на порталу или друштвеним мрежама представља најотворенији вид цензуре.

УНС позива Европску и Међународну федерацију новинара, организацију Article 19, Европски центар за слободу штампе и медија (ECPMF), организацију Free Press Unlimited и OBC Transeuropa, Репортере без граница, International Press Institute (IPI) да преузму акције које би на ефикасан начин спречиле спровођење овог закона, као и председницу Косова Вјосу Османи да га не потпише.