Саопштења
02. 05. 2023.
Проглас УНС-а поводом Светског дана слободе медија
Годину између два Светска дана слободе медија новинари у Србији памтиће по готово двоструко већем броју претњи, притисака и напада у односу на период између 3. маја 2021. и 3. маја 2022. године, али и по охрабрујућој првостепеној пресуди у поновљеном поступку за паљење куће Милана Јовановића којом је бивши председник Општине Гроцка осуђен на пет година затвора.
У години иза нас УНС је евидентирао укупно 140 случајева претњи, притисака и напада, што је готово двоструко више него у 2021. години, када су у УНС-овој бази забележена 74 случаја.
Најучесталији покушај гушења слободе медија биле су претње које су новинари добијали преко друштвених мрежа.
Преко интернета је забележена и најозбиљнија претња „салвом метака“ која је упућена читавој редакцији дневног листа „Данас“.
Због претњи преко друштвених мрежа новинар Марко Видојковић је напустио земљу, а светско удружење писаца ПЕН интрнешнел омогућило је да он и његова породица буду пресељени на безбедну локацију.
Новинари су претње добијали и преко телефона, а у години иза нас први пут је претећи позив „нестао“ из евиденције. У питању је позив у коме је непозната особа претила уреднику „Дрвотехнике“ Драгојлу Благојевићу за који је Треће основно јавно тужилаштво тврдило да га није било, да би након интервенције медијске заједнице Више јавно тужилаштво потврдило да је тај позив ипак постојао.
Репресија над новинарима узела је маха у локалним срединама, а то је најбоље показао случај претњи редакцији ОК радија из Врања и власници ове медијске куће Оливери Владковић, због којих је бизнисмен Дејан Николић Кантар првостепено осуђен на 14 месеци затвора.
Осим претњи, у УНС-овој бази евидентирани су и бројни притисци на новинаре који су углавном долазили од представника политичких партија, а у највећој мери од чланова владајуће странке.
Ако се на све то дода недовољно ефикасно реаговање надлежних органа на угрожавање безбедности новинара и лош економски положај медијских радника, јасно је зашто и овог 3. маја морамо рећи да је тешко бити новинар у Србији.
У начелу добра идеја пројектног суфинансирања у локалним самоуправама и овог Светског дана слободе медија остаје обесмишљена. Уместо да буде вид значајне финансијске подршке у раду медија, суфинансирање медијских пројеката у општинама и градовима постало је средство недвосмисленог политичког утицаја на новинаре.
Медијима који су у лошој финансијској ситуацији штету су наносиле и СЛАП тужбе, којима су моћници од малих медија тражили нереалне одштете.
Овај Светски дан слободе медија обележавамо ишчекујући правоснажну пресуду за убиство власника и уредника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије. Петочлано веће Апелационог суда дало је завршне речи, а од исхода суђења које траје готово девет година зависи да ли ће бити прекинут ланац некажњивости злочина над новинарима у Србији.
У борби против некажњивости злочина над новимарима обесхрабрујућа је и чињеница да још увек није подигнута оптужница против убица дописника „Вечерњих новости“ из Јагодине Милана Пантића.
Међународна федерација новинара (ИФЈ) је 3. јуна, на предлог УНС-а, усвојила Резолуцију којом се тражи ефикасан правосудни поступак и ангажовање српског Тужилаштва за организовани криминал, како би били кажњени налогодавци и убице јагодинског новинара. Тужилаштво још увек није одлучило хоће ли преузети надлежност у истрази убиства Милана Пантића.
Још један 3. мај пролази без нових информација о околностима смрти новинарке "Дуге" Даде Вујасиновић иако су прошле готово три деценије од њеног страдања.
Ипак, у години између два Светска дана слободе медија донета је и задовољавајућа првостепена пресуда због угрожавања безбедности новинара. У поновљеном поступку за паљење куће Милана Јовановића бивши председник Општине Гроцка Драгољуб Симоновић, Владимир Михаиловић, Игор Новаковић и Александар Маринковић првостепено су осуђени на укупно 17 година затвора.
Овог трећег маја морамо се осврнути и на онемогућавање новинарског рада које је још један вид гушења слободе медија. Док је Косово добило визну либерализацију, српским новинарима је у години иза нас забрањиван улазак на КиМ. Зато се намеће питање – Да ли је то награда за враћање српских новинара са границе?
Организатори конференција за новинаре и састанака званичника су више пута грађанима на КиМ ускраћивали превод на српски језик.
Иако је Европска федерација новинара, на предлог УНС-а, усвојила две Резолуције о убијеним и киднапованим новинарима на Косову од 1998. до 2005. године у којима се тражи формирање Међународне експертске комисије која би се бавила расветљавањем ових убистава и нестанака, и даље се не назире њено оснивање.
УНС зато тражи:
-Да надлежни органи ефикасно истраже све претње новинарима и медијским радницима и да о резултатима тих истрага редовно обавештавају медије и јавност;
-Да се измени Кривични законик тако да више облика напада на новинаре буде обухваћено кривичном одговорношћу;
-Да Тужилаштво за организовани криминал, у складу са Резолуцијом коју је на предлог УНС-а донела Међународна федерација, преузме случај Милана Пантића;
-Да што пре буде подигнута оптужница за убиство новинара Милана Пантића и буду расветљене околности смрти новинарке Даде Вујасиновић;
-Да се казне налогодавци и извршиоци убиства Славка Ћурувије;
-Да се законима пропише боља заштита од СЛАП тужби;
-Да се обезбеди ефикасна институционална заштита новинара од притисака носилаца јавних функција, власника медија и других моћника;
-Да се јавни новац праведно расподељује како би се очувао медијски плурализам и омогућило квалитетно информисање грађана;
-Да косовске институције и међународна управа на Косову хитно формирају Међународну експертску комисију ради истраживања убистава и киднаповања новинара и медијских радника на Косову од 1998. до 2005. године; УНС тражи да у овој комисији буду и представници новинарских удружења.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.