Саопштења
14. 11. 2022.
Првостепена осуда КРИК-а у корист Братислава Гашића кршење медијских слобода
Удружење новинара Србије (УНС) сматра да се првостепеном пресудом Вишег суда у Београду, у коју је имао увид, а којом су осуђени издавач, главни и одговорни уредник Стеван Дојчиновић и новинарка КРИК-а Милица Војиновић, по тужби некадашњег директора Безбедносно-информативне агенције (БИА), сада министра полиције Братислава Гашића, крше медијске слободе и новинари излажу притиску.
Суд је одлучио да је текст „Политичке везе крушевачке криминалне групе: ’Гашић код Јотке на казану’“, објављен на порталу КРИК-а априла 2021. године, повредио част и углед тужиоца због чега тужени солидарно треба да му плате 100.000 динара и 41 800 динара за трошкове поступка.
„Сам наслов предметног текста и два пута интерпретирано значење израза ’на казану’, на начин и у контексту у коме су то тужени учинили јесу подобни да код тужиоца изазову повреду части и угледа“, навео је суд и образложио да тужени медиј и новинарка јесу верно пренели цитирани прислушкивани разговор са суђења криминалној групи, али да то није од значаја.
Суд у образложењу пресуде посебно истиче функцију директора БИА, коју је тужилац имао у време објављивања текста, „која подразумева управо супротно понашање од оног с којим се доводи у везу, односно борбу против организованог криминала, а не повезаност са члановима криминалних група...“.
Адвокати УНС-а се слажу да не само да првостепена пресуда није требало да буде осуђујућа, већ и да усвајање тужбеног захтева представља злоупотреба права од стране тужиоца, јер се ради о информацијама које јавност има право и интерес да зна, а које су верно пренете из судског поступка, а односе се на високог државног функционера.
„Суд је засновао свој став о основаности тужбеног захтева само на чињеници да се у тексту и у наслову два пута појашњава жаргонска фраза лица чији је разговор био прислушкиван, што само по себи не може самостално да представља основ за одговорност за накнаду штете с обзиром да појашњења нису самосталне информације, одвојиве од самог израза који се појашњава. Новинар је ту информацију верно пренео са главног претреса, преводећи је на књижевни језик, што није забрањено, а тиме се само чини разумљивим оно што се преноси са главног претреса“, сматра Ненад Крајновић, адвокат УНС-а.
Крајновић додаје да је у пресуди образложено како се у негативном контексту у наслову истиче само тужилац, а да суд суштински није применио члан 79. Закона о јавном информисању и медијима, који у ставу 2 гласи да се може објавити информација којом би се потенцијално вршила повреда части и угледа, ако интерес објављивања те информације претеже над интересом заштите достојанства, а нарочито ако се тиме доприноси јавној расправи о појави, догађају и личности на којој се информација односи.
„С обзиром на то да је тужилац носилац јавне функције и да у време објављивања текста руководи једном од најважнијих агенција које су део безбедносних структура ове земље, из тог разлога дужан је да трпи објављивање информација које се тичу његовог рада на тој функцији, иако могу да штете његовом угледу и части. Објављене информације се нису тицале приватног живота и приватних активности тужиоца. Да је суд правилно применио члан 79. Закона о јавном информисању и медијима на који се позива у образложењу, пресуда би била потпуно супротна у односу на ову која је донета“, сматра Крајновић и додаје да чак и ако оваква пресуда не опстане у правном систему и буде преиначена или укинута, њено краткорочно појављивање представља лошу поруку грађанима и медијима.
Адвокат УНС-а Гордана Константиновић сматра да се ради о кршењу слободе изражавања коју јамче Устав Србије у члану 46 и Европска конвенција у члану 10.
“Према пракси Европског суда за људска права, слобода изражавања, која је заштићена чланом 10. Европске конвенције, примењује се не само на информације или идеје које се повољно прихватају или се сматрају неувредљивим или индиферентним, већ и на оне информације које повређују, шокирају или узнемиравају. У ситуацији када је КРИК у спорном тексту само интерпретирао израз "бити на казану", при томе му не дајући никакво ново, нити другачије значење од оног којег према схватању средине има, није било места усвајању тужбеног захтева. Ово посебно имајући у види да је тужилац јавна личност, да је реч о тексту у коме је верно пренета информација са суђења и да постоји интерес јавности, који у овом случају претеже над заштитом права и угледа тужиоца. Циљ писања текста је извештавање са суђења и скретање пажње јавности на питања од јавног значаја, а оваква пресуда представља ограничавање слободе изражавања”, наводи Константиновић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.