Саопштења
20. 06. 2005.
Против промена у пензијском систему
Новинари ветерани, окупљени у Удружењу новинара Србије једногласно су се изјаснили против промена у пензијском систему, које предлаже Влада Србије, односно Мимистарство за рад и социјалну политику и Министарство финансија, пошто би њихово спровођење пензионере довело испод границе сиромаштва.
Применом тих мера за пензије би се до 2010. године издвојило неколико десетина милијарди динара мање него што би требало по садашњим прописима. Зато се тражи преиспитивање предлога и проналажење нових извора попуне буџета, пре него што се он, у јулу, као ребаланс достави Скупштини на усвајање.
Зар је могуће, питају се ветерани, да ће буџет ове државе, па и сама држава, доживети банкрот, како каже министар Слободан Лаловић, уколико се не спроведу предложене пензијске реформе. Другим речима, држава би процветала ако би се просечне пензије, како се истиче у реформском материјалу, смањиле до 2010. године за више од 4500 динара у поређењу са садашњим примањима, а њихово учешће у зарадама пало би у исто време испод 50 одсто. Зар предлагачи реформе нису упознати с подацима да је смртност међу пензионерима, пошто сада због ниских примања не могу да купују лекове, у овој години повећана за трећину у односу на прошлу.
Нико од пензионера није прецизно сазнао шта уствари Међународни монетарни фонд тражи од нас, који и овог пута, као и више пута раније, служи као изговор када се предлажу непопуларне мере. Као да не можемо, или нисмо у стању да сами смислимо начин како да за пензије створимо више новца. Овом приликом пензионери поново питају где су средства од оних више стотина објеката који су некада подигнути из њихових фондова и проглашени за друштвено власништво. Они се сада продају (приватизација), а од прихода пензионерима допадају само мрвице. Пензионерима нарочито тешко пада метод како се намеравају реализовати ови предлози. Министри или неки други надлежни фактори Владе једноставно саопштавају да ће се реформе спровести, плашећи тиме пензионере да ће, уколико се њихов предлог не усвоји, бити смак света. Ради се инкогнито. Савез пензионера, синдикати и други заинртересовани држе се по страни све док се не оформи коначан предлог. Запоставља се чињеница да ова материја непосредно погађа око два милиона људи (пензионера и оних који уз њих живе), односно, сваког четвртог грађанина Србије или сваког трећег, ако се изузму најмлађи.
Зар је уистину било неопходно да се ради на овакав начин.
Верујемо да ће посланици Скупштине Србије о овим питањима друкчије размишљати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.