Саопштења
25. 10. 2020.
УНС: Југослав Ћосић води политичку хајку против водећег новинарског удружења у Србији
Удружење новинара Србије (УНС) осуђује поступак директора програма Н1 Југослава Ћосића, који је организовао наше колеге запослене на овој телевизији да својим потписима подрже одмазду коју Ћосић спроводи против УНС-а у корист својих послодаваца, а против интереса јавности и новинарске етике.
Ћосић је протеклих дана против УНС-а покренуо цео медијски комплекс који газде Јунајтед групе у Србији контролишу и који, поред Н1, укључује и Нова С телевизију и портал Нова.рс.
Политичка пропаганда Н1, која уместо аргумената потеже догађаје од пре тридесет и више година, те личне дисквалификације председника УНС-а и председнице Суда части УНС-а који са тим давним догађајима нису имали никакве везе, не могу да сакрију суштину збрке коју је Н1 направио грешком свог директора.
Удружење новинара Србије замерило се Југославу Ћосићу тиме што је затекло Н1 у кршењу основних новинарских правила и што је о томе обавестило стручну јавност, у професионално беспрекорном тексту Јоване Пешић на сајту УНС-а. Ћосићева одмазда против УНС-а кренула је тек кад су тај текст пренели Ћосићеви медијски и политички ривали.
Уместо да објасни или исправи свој, на први поглед релативно банални професионални промашај, Н1 је оптужио УНС да „свесно даје муницију таблоидима“.
Али ко је овде „муницијом“ снабдео таблоиде, да се послужимо ратним речником који је Ћосић одабрао за одмазду против УНС-а? Ко блати колеге да би сакрио сопствени пропуст?
Управо Телевизија Н1, која је 28. септембра известила како је швајцарски суд у спору Драгана Шолака против Информера, Студија Б и ТВ Пинк пресудио у корист Драгана Шолака јер, обратите пажњу, „тужени медији на суду нису доказали ниједну од тврдњи које објављују“.
Н1 је тог дана сакрила основну информацију: да тужени медији на суду нису ништа доказали, нити покушали да докажу, будући да тужени медији суду нису ни приступили. Што ће рећи да тужене медије на суду нико није заступао, да се њихови аргументи тамо нису чули, да њихови адвокати нису ни изводили доказе за тврдње које су тужени медији објавили.
Могуће је да би, све и да јесу, исход био исти. Но Телевизија Н1 је јавности ускратила битне информације о томе како је швајцарски суд могао да донесе пресуду у корист Драгана Шолака ако тужене стране суду нису ни приступиле? На основу чега је швајцарски суд одлучио да има јурисдикцију у овом случају? Како тачно гласи пресуда, колико износи казна за осуђене и који су правни аргументи? Да ли се у српском новинарству икада извештавало о пресуди за коју нико не знао како гласи?
И даље је нејасно зашто Н1 није ни покушао да одговори на та питања, како би испунио први захтев Кодекса новинара Србије о објективном, тачном, потпуном и благовременом извештавању.
На крају, зашто је Н1 накнадно преиначио своју вест од 28. септембра, да би је ретроактивно крстио саопштењем послодавца?
Одговор се може наћи у првом ставу Првог поглавља Кодекса новинара Србије (оног о „Истинитости извештавања“), где пише да је обавеза новинара да „тачно, објективно, потпуно и благовремено“ извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије“. Пише и да „могуће дејство објављене информације на медиј или медијског власника не сме да утиче на одлуку о њеном објављивању“, те да „саопштења политичких странака или других интересних група морају да буду означена као таква. У случају да је саопштење редакцијски обрађено, читаоци/ гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о примарном извору информација“.
Југослав Ћосић је све ово знао и пре него што је кришом променио стару вест на сајту Н1, али и 28. септембра, када је саопштење власника Н1 лажно представио као вест редакције Н1. Је ли онда депласирано питати га да ли под притиском власника прави пропусте које прави?
Тек је несхватљиво зашто је све новинаре и камермане Н1 потписао под апсолутну, проверљиву и доказиву лаж да „Радомировић и Смајловић данима покушавају да направе ’случај’ који не постоји“ (саопштење Н1 од 23. октобра)? И зашто Жаклина Таталовић у вестима Н1 ту лаж понавља као своју сопствену тврдњу?
Ништа Владимир Радомировић и Љиљана Смајловић нису „данима покушавали“. Одлична млада новинарка са сајта УНС-а писала је о пропусту у извештавању Н1. А Радомировић и Смајловић су се јавно огласили тек када су их о швајцарској пресуди директно питале телевизије Н1 и Нова С.
Sada bi bilo fer i pošteno da Vladimir Radomirović i Ljiljana Smajlović svim članovima UNS-a objasne razloge za napad i kampanju protiv N1, https://t.co/yjOcKNLSxl i Nove S. pic.twitter.com/OxAM2XJtMy
— Jugoslav Ćosić (@JugoslavCosicN1) October 24, 2020
Што можда сада даје и основ за сумњу да су телевизије Н1 и Нова С у своје програме позивале председника УНС-а и председницу Суда части УНС-а, не би ли Жаклина Таталовић и Н1 могли да их потом оптуже да нешто „данима покушавају“. У прилог професионализму ове телевизије не говори ни то што је, у дану када је забележен највећи број заражених од короне од почетка епидемије, централни дневник Н1 започео вишеминутним нападом на УНС.
Редакција Н1 имала је могућност да исправи свој почетни пропуст и одговори на питања стручне јавности. Уместо тога, Југослав Ћосић се одлучио на језик ратног похода, „муницију“ и политикантство о давним деведесетим годинама. Зашто, кад је све лако могло да се реши професионалним разговором о новинарским стандардима?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.