Судска пракса и ставови Врховног суда
19. 12. 2017.
"Не играј се с ватром" нема карактер претње која угрожава сигурност
На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - "Не играј се с ватром" нема карактер претње која угрожава сигурност.
Због кривичног дела угрожавања сигурности из члана 138 став 3, у вези става 1, ГГ, који обавља посао од значаја из области јавног информисања, тужио је пред Основним судом у Нишу АА и ББ за угрожавање сигурности и претње да ће напасти његов живот и тело.
Повод за тужбу је да су АА и ББ „са окривљенима ВВ са умишљајем и у урачунљивом стању у ... озбиљним претњама да ће напасти на живот и тело угрозили сигурност оштећеног ГГ из ..., који обавља послове од јавног значаја у области ... „ДД“, које су код оштећеног изазвале осећај страха, узнемирености и несигурности, те је тако:
- окривљени ББ дана 05.04.2013. године, око 21,00 часова, након разговора са оштећеним путем мобилног телефона и позивања да се виде у кафани „...“ у ..., те вечери, те његовог одбијања и разговора око писања оштећеног ЈКП „ЂЂ“ на интернет порталу „ДД“ упутио речи претње: „не би требало да се играш оваквим стварима“ а окривљени АА, дана 05.04.2013. године, око 21,23 часова, након позивања да се виде у кафани „...“ у ... и одбијања оштећеног, повишеним тоном оштећеном упутио речи претње: „зашто сте то писали, држави сте направили проблем, мене је ЕЕ позвао да решим проблем“, а потом вичући изговорио: „не играј се ватром.““.
Пресудом Основног суда у Нишу 13 К бр. 1154/14 од 21.10.2015. године окривљени ВВ, АА и ББ из ..., оглашени су кривим због по једног кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. КЗ за које су им изречене условне осуде тако што су сваком понаособ утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци и истовремено одређено да се оне неће извршти ако окривљени у року од две године од дана правноснажности пресуде не изврше ново кривично дело. Истом пресудом окривљени су обавезани да сваки понаособ плати судски паушал у износима од по 4.000,00 динара, а на име накнаде трошкова кривичног поступка оштећеном износ од 95.625,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Оштећени је ради остваривања имовинско-правног захтева упућен на парницу.
Пресудом Вишег суда у Нишу Кж1 бр. 63/16 од 22.02.2016. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених, а првостепена пресуда, потврђена.
Против правноснажних пресуда Основног суда и Вишег суда у Нишу на основу члана 482. и 483. ЗКП, Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези са чланом 489. став 2. ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев, те да донесе пресуду којом ће ослободити од оптужбе окривљене АА и ББ за предметно кривично дело. Пресудом Врховног касационог суда од 20.4.2016. године усвојен је захтев за заштиту законитости, а оптужени је ослобођен оптужби.
Правни став Врховног касационог суда:
Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона на штету окривљених јер дела за која су окривљени оптужени и правноснажно осуђени, угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. КЗ, нису кривична дела.
Кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика чини лице које угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица, док је ставом 3. истог члана прописано да ће се учинилац кривичног дела из става 1. казнити затвором ако дело учини, поред осталих, и према лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља.
Радња извршења основног облика кривичног дела (став 1) састоји се у употреби претње да ће се напасти на живот или тело неког лица или њему блиског лица, чиме се угрожава сигурност тог лица, што значи да се ради о квалификованој претњи, тј. оној којом се ставља у изглед тачно одређено зло: да ће се напасти на тело или живот пасивног субјекта или њему блиског лица. Претња објективно мора бити озбиљна и конкретна, док се последица оцењује субјективно и могућа је ситуација да је упућена претња доживљена од стране оштећеног као угрожавање сигурности, иако то није остварено и објективно, али и ситуација да несумњиво озбиљна и конкретна претња није доживљена као угрожена сигурност.
Из списа предмета, изреке првостепене пресуде произлази да је окривљени ББ оглашен кривим због предметног кривичног дела јер је оштећеном упутио речи претње: „не би требало да се играш таквим стварима“ док је окривљени АА оштећеном упутио речи претње: „зашто сте то писали, држави сте направили проблем, мене је ЕЕ позвао да решим проблем“, и „не играј се ватром“.
По оцени Врховног касациониог суда из чињеничног описа радњи извршења окривљених ББ и АА, датих у изреци првостепене пресуде, не произлази да су окривљени оштећеном упутили озбиљне и конкретне претње да ће напасти на његов живот и тело односно озбиљно му нанети штету, па с`тога ни речи окривљеног ББ: “не би требало да се играш оваквим стварима“ као ни речи АА: „зашто сте то писали, држави сте направили проблем, мене је ЕЕ позвао да решим проблем“ и „не играј се ватром“, по налажењу Врховног касационог суда немају карактер претњи које би код оштећеног могле створити осећај угрожености.
(Из образложења Пресуде Врховног касационог суда, Кзз 691/2017, од 11.7.2017.)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.