Судска пракса - штампарке

13. 08. 2019.

Аутор: М. Илић Извор: УНС

Правоснажна пресуда: Уредница и новинарка „Курура“ и издавач да плате 70 хиљада због недозвољеног објављивања фотографије

На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Правоснажна пресуда: Уредница и новинарка „Курура“ и издавач да плате 70 хиљада због недозвољеног објављивања фотографије.

СУДСКА ПРАКСА - Повреда права на приватност

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: Због недозвољеног објављивања фотографије казна 70.000 динара

П Р Е С У Д А: ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П3 бр. 114/16 од 13. априла 2017. године у делу става првог изреке којим су обавезани тужени Љиљана Станишић, Марија Кордић и “Адриа Медиа Гроуп” д. о. о, сви из Београда да тужиљи А. Б. из Београда на име накнаде нематеријалне штете солидарно плате износ од 70.000 динара са затезном каматом…И у ставу четвртом изреке  и у овом делу жалба тужених…ОДБИЈА као неоснована.

ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду п3 бр. 114/16 од 13. априла 2017. године  у преосталом делу ставе првог изреке тако што се ОДБИЈА тужбени захтев којим је тужиља А. Б. из Београда тражила да се обавежу тужени…да јој на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплате још износ од 30.000 динара да затезном каматом…као неоснован.

 ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужиља А.  Б. из Београда да туженима Љиљани Станишић. Марији Кордић И “Адриа медиа Гроуп” д.о.о., сви из Београда, солидарно накнади трошкове другостепеног поступка у износз од 25.800 динара…

ОДБИЈА СЕ захтев тужиље А. Б. за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е: Побијаном пресудом, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље те обавезано тужени да јој на име накнаде нематеријалне штете  солидарно плате износ од 100.000 динара са затезном каматом…Ставом другим изреке, делимично је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље  у делу споредне тражбине којим је тражила да суд обавеже тужене  да јој на досуђени износ накнаде нематеријалне штете од 100.000 динара солидарно плате затезну камату…Ставом трећим изреке, делимично је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље у делу којим је тражила да суд обавеже тужене  да јој на име накнаде нематеријалне штете  солидарно плате  преко досуђеног износа од 100.000 динара а до траженог износа  од 500.000 динара, за износ од још 400.000 динара, са затезном каматом…Ставом четвртим изреке, делимично је усвојен захтев тужиље за накнаду трошкова парничног поступка па су обавезани тужени  да јој солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 54.200 динара са затезном каматом… Ставом петим изреке, делимично је одбијен  захтев тужиље  за накнаду трошкова парничног поступка у делу  у коме је тражила да суд обавеже тужене да јој солидарно исплате затезну камату…на износ досуђених трошкова парничног поступка  у износу од 54.200 динара…

Против наведене пресуде жалбу су изјавили тужени, побијајући је у ставу првом и четвртом изреке, из свих законских разлога.

Тужиља је одговорила на жалбу тужених.

Испитујући првостепену пресуду…апелациони суд је оценио да је жалба тужених делимично основана.

Потпуно и правилно је првостепени суд утврдио све битне чињенице и и то да је у дневном листу “Курир” …чији је у то време главни и одговорни уредник била друготужена (Марија Кордић, прим. УНС), a издавач и оснивач трећетужени (Адриа Медиа Гроуп”, прим. УНС), на насловној страни објављена фотографија тужиље, без њеног знања и пристанка, и пратеће информације”…тајне фотке А. Б. плус фотографија унутра”. На странама 20. и 21. oвог издања објављен је текст чији је аутор првотужена, (Љиљана Станишић, прим. УНС), под насловом “…звучи познато)…- Овако је А. изгледала…операција” и под насловом ”Б. се сликала пре…И те слике послала свом хирургу у Ш, који ју је подмладио и улепшао пре две године” у оквиру текста су објављене још четири фотографије тужиље које је снимила лично тужиља 2011. године. У поседу ових фотографија биле су само тужиља  и њена кума, којој је тужиља фотографије проследила електронском поштом. Објекат фотографије је лице тужиље које је снимила од напред и из профила, а на једно је фотографисала  и свој врат са делом лица. Уз ове три фотографије објављен је коментар “некад”, а уз четврту фотографију, на којој се види нашминкано лице тужиље објављен је коментар “сад”. Све фотографије, које тужени нису добили од тужиље, објављене су без сагласности и претходног контактирања тужиље.

Због објављивања фотографија, које су из њене приватне колекције и без њеног пристанка, тужиља се осећала постиђено и узрујано, била је принуђена да својим ближим пријатељима и унуцима, али и обожаваоцима објашњава насталу ситуацију пошто су је питали како је могуће да је дала тако ружне  фотографије у јавно гласило, као и да ли је могуће да се и таквим стварима служи како би стекла популарност, с обзиром на то да су људи мислили да је лично доставила новинарима ове фотографије.

На овако утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио материјално право … И правилно закључио да су наведеним поступањем-објављивањем фотографија из личне колекције тужиље без њене сагласности тужени тужиљи причинили штету у виду душевног бола због повреде права на приватност да су у обавези да јој солидарно накнаде…

Неосновани су жалбени наводи тужених да је првостепени суд погрешно применио материјално право, члан 82. Закона о јавном информисању и медијима, оцењујући да су у конкретном случају постојали услови за објављивање предметних фотографија без пристанка тужиље јер је тужиља јавна личност те да је несумњив интерес јавности да се упозна са фотографијама које тужиљу приказују без шминке и дигиталне дораде. Са наведеним у вези је неосноване и наводи да се на фотографијама види само лик тужиље, односно да исте не садрже никакве слике из приватног живота којим би се задирало у интиму тужиље. Ово стога што, како правилно оцењује првостепени суд, фотографије представљају извор информација из приватног живота тужиље, њен лични запис лика и као такве се не могу објављивати без пристанка тужиље, посебно имајући  у виду да их је сачинила за потребе свог пластичног хирурга, дакле у медицинске сврхе, и за њихово објављивање није дала своју сагласност. Објављивањем предметних фотографија повређено је право на приватност тужиље, у смислу члана 80 став 4, у вези ставе 1 Закона о јавном информисању и медијима

ОЦЕНА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: …И према оцени другостепеног суда (Апелационог суда у Београду, прим. УНС), у конкретном случају, нису испуњени услови из члана 82 истог Закона за објављивање предметних фотографија без сагласности тужиље јер интерес јавности да се упозна са оваквим фотографијама тужиље не претежу у односу на интерес да се спречи објављивање истих. Наиме, иако је тужиља неспорно јавна личност и стога дужна да са већом толеранцијом  прихвата критике јавности објављене у јавним гласилима, иако је њен приватни живот годинама уназад у жижи јавности, у конкретном случају је реч о објављивању фотографија које је тужиља лично сачинила у медицинске сврхе (ради договора око будућих естетских корекција), правилан је закључај првостепеног суда да, и поред ових чињеница, јавност нема интереса да се са оваквим тужиљиним фотографијама упозна.

Такође, неоснован је жалбени навод тужених да само по себи објављивање предметних фотографија не значи да је тужиљи нанета нематеријална штета и да тужиља није трпела душевне болове због тога. Постојање штете и по Закону о јавном информисању и медијима и по Закону о облигационим односима, услов је да би се остварило право на њену накнаду. Када се има у виду карактер права на приватност, као једног од права личности, сама чињеница да је дошло до задирања у приватност, на начин како је то утврђено, даје тужиљи  право на накнаду нематеријалне штете. Отуда тужиља у овој ситуацији није ни морала да доказује да је тај вид штете претрпела јер је претпоставка да само задирање у право на приватност на начин како је то у конкретном случају извршено, доводи до повреде права личности, а самим тим и до нематеријалне штете. Осим тога, тужиља је у свом исказу, и навела да се због објављивања предметних фотографија осећала постиђено и узрујано.

Међутим, по оцени апелационог суда, основано се жалбом тужених указује на погрешну примену материјалног права, приликом утврђивања висине правичне накнаде нематеријалне штете.

Према одредби члана 200. Закона о облигационим односима, за претрпљене душевне болове због повреде угледа, части, слободе и права личности суд ће, ако нађе да околност случаја, а нарочито јачине болова и њихово трајање то оправдава, досудити правичну новчану накнаду, независно од накнаде материјалне штете као и у њеном одсуству. Имајући у виду све субјективне и објективне околности конкретног случаја, по оцени апелационог суда, правична новчана накнада за претрпљене душевне болове тужиље због повреде права на приватност као вида повреде правичности, износи 70.000 динара. Имајући у воду значај повређеног добра (право на приватност) и све околности конкретног случаја (врста фотографија, разлог њиховог снимања), а нарочито циљ коме тражена накнада служи, овај суд је оценио да је, преко наведеног, износ који је првостепени суд досудио за овај вид претрпљене нематеријалне штете превисоко одмерен, због чега је у овом делу првостепена одлука делимично преиначена одбијањем тужбеног захтева.

…Пошто су тужени делимично успели са жалбом, то им се сагласно члановима 153, 154 И 163 ЗПП (Закона о парничном поступку, прим. УНС), те важеће АТ и ТТ, припадају трошкови другостепеног поступка, за састав жалбе у износу од 18.000 динара, обрачунато са увећањем од 100% на име заступања три пуномоћника, за таксу на жалбу у износу од 3.100 динара, и за таксу на другостепену одлуку у износу од 4.700 динара, укупно 25.800 динара…

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 181/2017 од 27. септембра 2017. године)