Судска пракса - штампарке

05. 08. 2019.

Аутор: М. Илић Извор: УНС

Правноснажна пресуда: „Курир“ да плати Мркоњићевој шефици кабинета 200.000 за претрпљен душевни бол

На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Правноснажна пресуда: „Курир“ да плати Мркоњићевој шефици кабинета 200.000 за претрпљен душевни бол.

СУДСКА ПРАКСА: Повреда части, угледа, слободе и права личности

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: Због повреде претпоставке невиности „Курир“ кажњен са 200.000 динара

ПРЕСУДА: ОДБИЈА СЕ, као НЕОСНОВАНА, жалба туженог „Адриа медиа гроуп“ д.о.о. Београд и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3. 339/14 од 22. 03. 2017. године, у ставу првом и у ставу петом изреке.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као НЕДОЗВОЉЕНА, жалба тужених Немање Пајића, Катарине Благовић и Јелене Ђорђевић у делу којим се побија став први и став пети пресуде Вишег суда у Београду П3. 338/14 од 22. 03. 2017. године.

ОДБИЈА СЕ, као НЕСНОВАН, захтев тужених за накнаду трошкова другостепеног поступка.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П3. 338/14 од 22. 03. 2017. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени првог реда „Адриа медиа гроуп“ д.о.о. Београд да тужиљи Снежани Зековић из Београда, на имe накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части, угледа, слободе и права личности, услед објављивања наднаслова, наслова и поднаслова, под којима су предметни текстови објављени у медију „Курир“ на дан 16. маја, 17. маја, 1. септембра, 2. септембра и 4. септембра 2014. године, плати износ од 200.000 динара са затезном каматом... Ставом петим изреке обавезан је тужени првог реда „Адриа медиа гроуп“ д.о.о. Београд да тужиљи Снежани Зековић из Београда, накнади трошкове поступка у износу од 131.100 динара...

Против наведене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужени, побијајући пресуду у ставу првом и петом изреке... Апелациони суд је испитао побијану пресуду... па је оценио да је изјављена жалба несонована , а делимично недозвољена...

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према утврђеном чињеничном стању, дана 16. 05 2014. године у дневним новинама „Курир“, у рубрици „Вести“ објављен је наслов „Мркина љубавница једва вратила дипломатски пасош“ и наднасловом „Скандал у Влади, иживљавање државних службеника“, а из којих произилази, да је тужиља, иначе бивша шефица кабинета Милутина Мркоњића, а и добра пријатељица Милутина Мркоњића, одбила да врати исправу и пошто је отишла из службе, а да је шеф дипломатије Иван Мркић звао и полицију да тужиљи одузме пасош, да је тужиља добила дипломатски пасош у време док је обављала функцију шефа кабинета од 2008. до 2011. године, односно док је била у љубави са Мркоњићем, да је дипломатски пасош задржала још годинама - вратила га је недавно и то пошто су јој га практично отели, да је Иван Мркић, пошто је дошао на функцију министра спољних послова, наредио да се прочешља списак људи који имају дипломатски пасош, да је на списку било и име тужиље, бивше Мркоњићеве шефице кабинета и како се по граду навелико прича, дугогодишње љубавнице, да је тужиља 2012. била  под истрагом полиције да је продавала међународне транспортне дозволе, да је тужиља наводно појединим превозницима наплаћивала дозволе, које се иначе деле бесплатнo, као и да је, према извору дневних новина „Курир“ из МСП-а, тужиља на име тих дозвола себи противправно прибавила милионе евра и да је тужиља саслушана крајем 2010. године у канцеларији у Министарству за инфраструктуру. Дана 17. 5. 2014. године објављен је текст са наднасловом „Министарство саобраћаја стаје на пут муљању“ и насловом „ Зорана Михајловић чешља спорне дозволе“, а из ког произилази да је према сумњама полиције, тужиља-шефица кабинета министра Милутина Мркоњића, узела огромне паре на транспортним дозволама које више неће моћи да се издају без контроле, да је по сазнањима „Курира“ трговина међународним  транспортним дозволама  могла да донесе милионе спретним државним чиновницима у Министарству саобраћаја, да се прича да је тужиља продавала оне које су биле критичне - италијанске и аустријске и да је цена једне дозволе, како се причало, била од 400 до 500 евра, да је полиција против тужиље покренула истрагу 2010. године због сумње да је превозницима наплаћивала дозволе, као и да је саслушана шефица кабинета која је, по наводима „Курира“, држала кључ за продају 3% дозвола за које је министар имао дискреционо право да их додели било коме.

Дана 1. 9. 2014. године на насловној страни дневних новина „Курир“ објављене су информације „Афера дозволе“, „Мркина швалерка износила милионе у Дубаи!“, „Ноћним авионима пребацивала кеш“, „Дестинација... Полиција је више пута спречила тужиљу да отпутује у Дубаи“ и „Овде тужиља и некадашња пријатељица Милутина Мркоњића носила огромне суме новца које је прибављала муљањем са транспортним дозволама“. Из текста који је објављен под наднасловом  „Мркин анђео хтела да одлети са кешом од транспортних дозвола“ и  насловом „Швалерка Милутина Мркоњића износила милионе у Дубаи“, произилази да је текст објављен у рубрици „Политика“ дневних новина „Курир“ дана 1. 9. 2014. године, да је бивша шефица кабинета пробала више пута да изнесе огромне количине новца и да је полиција неколико пута враћала са аеродрома, да је тужиља, шефица кабинета Милутина Мркоњића, када је био министар инфраструктуре и његова блиска пријатељица, у више наврата, док је била службеник Владе Србије, путовала у Дубаи како би пренела десетина хиљада евра, тј. милионе динара, да је по речима Миодрага Микија Ракића, управо он тај који је планове тужиље неколико пута осујетио, јер је слао полицију, тачније Премовића, тада саветника у МУП-у, да врати новац са аеродрома, да о тим случајевима не постоји никакав записник, нити је против тужиље због тога поднета пријава, већ су тужиљу једноставно само физички спречили да изнесе паре, тако што су јој узели паре и пустили, да је у то време тужиља била десна рука Милутина Мркоњића, да се нису одвајали, да је Мркоњићев анђео често красио наслове домаће штампе, и то управо због сумње да је умешана у милионске малверзације приликом издавање међународних транспортних дозвола, због чега је наводно стекла противправну имовинску корист од чак 1.000.000 евра, као и да је по сазнањима „Курира“ тужиља, бивша Мркоњићева шефица кабинета, приликом једне свађе, из његовог стана узела уметничке слике вредне неколико стотина хиљада евра...

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање првостепени суд је правилно применио материјално право доносећи побијану пресуду у ставу првом изреке, за коју је дао довољно разлога које прихвата и Апелациони суд. Наиме, правилно је закључио првостепени суд да из објављених наслова „Министарка саобраћаја стаје на пут муљању“, „Мркин анђео хтео да одлети с кешом од транспортних дозвола“, „Швалерка Милутина Мркоњића износила милионе у Дубаи!“, „Ноћним летовима је пребацивала кеш“, „Дестинација... Полиција је више пута спречила овде тужиљу да отпутује за Дубаи“ и „Ах, та љубав... Слике су поклон, нисам их отела“, произилази да је тужиља извршила кривична дела описана у тим текстовима, на који начин је повређена претпоставка невиности... јер тужиља у моменту објављивања спорних текстова није била правоснажно осуђена за кривична дела за која према садржини објављених текстова произилази да их је тужиља извршила. Осим тога, информација да је тужиља вратила дипломатски пасош није истинита, из разлога што тужиља никада није имала дипломатски, већ службени пасош. Осим наведеног, правилно закључује првостепени суд да објављене информације имају лезиону способност да повреде углед и част тужиље, те да је њиховим објављивањем тужиљи причињена нематеријална штета коју је тужени „Адриа медиа гроуп“ д.о.о. Београд, као издавач медија „Курир“, у којем су објављене информације дужан да надокнади штету тужиљи. Такође, правилно је закључио првостепени суд да тужени није пружио доказе да је тужиља... пристала да у оквиру објављених текстова буде објављена њена фотографија, као и да је на тај начин тужиља још више повезана са објављеним информацијама, односно да је на тај начин тужиља, као субјект информације, учињена препознатљивом јавности. Стога је првостепени суд... правилно оценио да тужиљи припада правична новчана накнада од  200.000 динара... Зато је жалба туженог „Адриа медиа гроуп“ д.о.о. Београд морала бити одбијена, а побијана пресуда потврђена у ставу првом изреке.

На правилност побијане пресуде не утичу наводе жалбе којима се указује на слободу новинарског изражавања, те да новинари не одговарају за изношење својих вредносних судова. Наиме, слобода јавног информисања се не може остварити супротно стандарду новинарске пажње и етике, на штету других лица и на начин који је противан одредбама Закона о јавном информисању. Вредносни судови јесу слободни, али чињенице нису. Свака тврдња изнета као чињеница, подложна је проверљивости, а приликом изношења чињеница јавно гласило нема потпуну слободу, већ мора поступати са дужном пажњом која, пре свега, подразумева проврељивост те информације. Тужени „Адриа медиа гроуп“ није поступао у складу са својим дужностима и ограничењима, па је контекст објављених информација у поменутим текстовима стављање тужиље у негативну конотацију, с обзиром да из тих текстова произилази да је тужиља учествовала у предузимању законом забрањених радњи, а што је имало за последицу повреду њене части и угледа.

Жалбом се неосновано истиче да је тужиља, као јавна личност, дужна да трпи критику јавности, као и да јавност има оправдан интерес да буде обавештена о описаним догађајима. Наиме, интерес јавности јесте да се у медијима износе сумње, ако постоје, у законитост и дозвољеност предузетих радњи у поступку издавања транспортних дозвола од стране државних службеника запослених у надлежном министарству Републике Србије, како би се подстакла дискусија о одређеном проблему и на демократски начин формирало јавно мњење и скренула пажња на одређену појаву и догађај. Међутим, то не подразумева право да се континуирано, тенденциозно и малициозно могу износити неистините информације које повређују нечију част и углед.

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж бр. 155/17 од 22. 06. 2017. године)