Судска пракса - штампарке

30. 04. 2019.

Аутор: М. Илић Извор: УНС

Правноснажна пресуда: Објављивање текста у "Информеру" омаловажавајућа и недопуштена инкриминација

На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Објављивање текста у "Информеру" омаловажавајућа и недопуштена инкриминација.

СУДСКА ПРАКСА: Повреда части и угледа путем штампе

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: Текст у „Информеру“ о бившој директорки „Лутрије“ представља увредљиву омаловажавајућу и недопуштену инкриминацију

ПРЕСУДА: ОДБИЈА СЕ жалба тужених „Инсајдер Тим.“ д.о.о. Београд и Драгана Вучићевића из Београда као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П3. бр. 196/14 од 7.3.2017. године у ставовима првом, другом и четвртом изреке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П3. бр. 196/13 од 7.3.2017. године, ставом првим изреке обавезани су тужени „Инсајдер Тим“ д.о.о. Београд и Драган Вучићевић да тужиљи Тијани Анђелић из Београда на име накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа солидарно исплате износ од 100.000 динара, са законском затезном каматом…Ставом другим изреке обавезан је друготужени Драган Вучићевић да ову пресуду објави без било каквог коментара, а најкасније у другом наредном броју дневног листа „Информер“, под претњом принудног извршења. Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев у делу у коме је тужиља тражила да суд обавеже тужене да јој на име накнаде нематеријалне штете исплати износ од још 400.000 динара…Ставом четвртим изреке обавезани су тужени да тужиљи надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 84.300 динара…

Против наведене пресуде жалбу су благовремено изјавили тужени, и то против ставова првог, другог и четвртог изреке…

Испитујући правилност побијане пресуде…Апелациони суд налази да је жалба тужених неоснована.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према утврђеном чињеничном стању, дана 20.8.2013. године на насловној страни листа „Информер“ објављена је слика тужиље са наднасловом „Скандалозно заташкавање пљачке у ’’Лутрији’’“, наднасловом „Држава заштитила лопове?!“, поднасловом „Скупштина Државне лутрије Србије (ДЛС) је још 4. фебруара позвала ревизоре да хитно истраже криминално пословање Тијане Анђелић али до данас баш ништа није урађено!“, поднасловом „Лутрија“ јуче поново позвала ДРИ да почне истрагу“ и коментаром „Провукла се за време мандата Тијане Анђелић ДЛС први пут пословала са губитком“. На трећој страни објављена је слика тужиље како једе уз коментар „Алава“ и чланак са наднасловом „Скандалозно заташкавање пљачке у Лутрији“ и „Држава штити лопове?!“. У чланку је наведено: „Државна ревизорска институција више од пола године игнорише пљачку у „Државној лутрији Србије“, открива „Информер“. Скупштина ДЛС је, наиме, још 4. фебруара ове године званично позвала ревизоре да хитно истраже криминално пословање претходног руководства на челу са Тијаном Анђелић, али до данас баш ништа није урађено! Нити се јавља нити…“Лутрија“ је зато још једном званично позвала ДРИ да покрене ревизију финансијских извештаја и уговора из поступака јавних набавки ДЛС д.о.о. у периоду од 1.1.2010. до 31.12.2012. године. Како се наводи у допису објављеном и на сајту „Лутрије“ сумња се у нерационално трошење милионских средстава. ДЛС тражи да ревизија пословања започне што пре. Одбијање ревизора да истраже ДЛС нико јуче није желео званично да прокоментарише, али су нам у „Лутрији“ рекли да је то „нечувено и веома сумњиво понашање“. Није нам јасно зашто ДРИ месецима не шаље никог…Изгледа као да неко жели да се забораве милионски лоповлуци! Још више збуњује то што нам полиција већ три недеље прочешљава документа, а ревизор упорно одбија да се појави... - каже наш извор из „Лутрије“, који подсећа да „постоји сумња да је од 2009. до 2012. године из те државне фирме испумпано неколико десетина милиона евра!. Неопходно је испитати све уговоре које је претходно руководство склопило са маркетиншким кућама. Важно нам је да се једном за свагда стави тачка на новинске написе о аферама у „Лутрији“, посебно из периода када је Тијана Анђелић била на челу те куће…..

Тужиља (Тијана Анђелић - прим. УНС) је била директор „Државне лутрије Србије“ од 2007. године. Фебруара 2012. године је отишла на породиљско одсуство. А крајем септембра 2012. године је поднела оставку. Породила се марта 2012. године и живи сама са дететом. „Информер“ је чланке почео да објављује јула 2012. године, ти чланци су се негативно одразили на тужиљу, која је у то време била на породиљском боловању. Било је сигурно 50 насловних страна на којима је била њена фотографија, те је означавана као лопов и неко ко је оштетио државу за десетине милиона евра, те да је сарађивала са тајкунима. Људи су је у кафићу чудно гледали, комшије и родбина су је запиткивали, такође након што је дала отказ имала је проблема и годину и по дана није могла да нађе нови посао. Никад није осуђена, нити су је полиција и тужилаштво икада позвали на информативни разговор, нити је био какав поступак вођен против ње. Кад се запослила у октобру 2013. године тражили су од ње у новој фирми да донесе доказ о томе да се против ње не води кривични поступак. Међутим, пошто је „Информер“ опет писао негативно о њој, на радном месту су јој поново тражили да донесе потврду да се против ње не води кривични поступак.

ЗАКЉУЧАК ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА: Првостепени суд је сматрао да објављивање наведеног текста уз слике тужиље на насловној страни и у тексту, представљају неистиниту и непотпуну информацију која је подобна да повреди част и углед тужиље, а наведене информације нису проверене с пажњом примереном околностима. Првостепени суд је закључио да у наведеним текстовима, наднасловима и поднасловима и тужиљиним сликама, тужиља у очима сваког просечно упућеног човека може бити дисквалификована и о њој се може закључити да је извршила противзаконите радње, да је оштетила „Државну лутрију Србије“. Овакви наслови и поднаслови, као и фотографије и текст, према мишљењу првостепеног суда, превазилазе право на слободу изражавања и представљају објективно увредљиву омаловажавајућу, а тиме и противправну инкриминацију која је недопуштена….

ОЦЕНА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: …Одлука првостепеног суда је правилна, а Апелациони суд (у Београду - прим. УНС) прихвата и разлоге дате за исту.

Неосновани су наводи жалбе да се спорни чланак не бави поступањем тужиље, већ поступањем, тј. нечињењем Државне ревизорске институције, тј. пропуштањем тог тела да у периоду од преко пола године поступи по захтеву „Државне лутрије Србије“ и изврши ревизију финансијских извештаја и уговора који су били закључени у периоду од почетка 2010. до краја 2012. године. Без обзира на то шта је главна тема предметног новинског чланка, у истом су наведене информације непосредно о тужиљи, које имају лезиону способност, а и текст у целини заједно са фотографијом тужиље је конципиран тако да се као већ утврђена и непобитна чињеница узима то да је тужиља бескрупулозна особа која је извршилац незаконитих радњи, а које су по својој природи кривична дела, на тај начин што је извршила противзаконите радње и оштетила „Државну лутрију Србије“.

Оваквим наводима о тужиљи прекршена је обавеза новинарске пажње из члана 3 Закона о јавном информисању, имајући у виду да су чињенице и квалификације наведене о тужиљи узете као непобитне и утврђене. Шта више, квалификацијом тужиље као „алаве“ особе у контексту целог текста, тужиља је означена као лице које не само да је извршило незаконите радње, већ представља особу у чијем је карактеру вршење незаконитих радњи и стицање противправне имовинске користи. На овај начин повређена је и претпоставка невиности из члана 37 Закона о јавном информисању којим је прописано да се нико не сме означити учиниоцем каквог кажњивог дела, односно огласити кривим или одговорним пре правоснажне одлуке суда или другог надлежног органа.

Без утицаја су наводи жалбе тужених да су у самом наслову, како на насловној, тако и на трећој страни, ставили знак интерпункције (знак питања и знак узвика) и изразили чуђење и питање у вези чињенице да више од пола године Државна ревизорска институција не покреће поступак истраге у „Државној лутрији Србије“.

Наиме, тужени су у наслову навели „Држава заштитила лопове?!“ и то на насловној страни, док се у наслову текста наводи „Држава штити лопове?!“, а у самом тексту наводи да је ДЛС („Државна лутрија Србије - прим. УНС) позвала ревизоре да хитно истраже „Криминално пословање претходног руководства на челу са Тијаном Анђелић, као и да „Неко жели да се забораве милионски лоповлуци!“, односно да је ревизор одбио „Да истражи пљачку у ДЛС“. На овај начин од стране тужених постављено је само питање да ли држава има намеру да штити или нема намеру да штити одређена лица, међу којима је именом и презименом означена Тијана Анђелић, док се из текста може закључити да је тужиља лопов, односно да је извршила пљачку „Државне лутрије Србије“, а да је упитно само понашање државе према њој.

Дакле, правилно је првостепени суд нашао да објављивање оваквих информација није дозвољено и да превазилази слободу јавног информисања, имајући у виду да тужени нису испоштовали дужност новинарске пажње, да је повређена претпоставка невиности тужиље, да су наведене информације лезионо подобне. Јавност нема оправдан интерес да сазна за одређене чињенице које су представљене као да су непобитно утврђене, иако то нису, већ управо супротно, јавност има интерес да сазна информације који је степен сумње у истинитост изнетих информација, као и да се лица не означавају извршиоцима кривичних дела уколико то није утврђено у одговарајућем судском поступку.

Првостепени суд је правилном применом одредаба …ЗОО (Закона о облигационим односима -прим. УНС) и ЗПП (Закона о парничном поступку - прим. УНС) у ставу првом изреке досудио на име накнаде штете због повреда части и угледа тужиљи износ од 100.000 динара са припадајућом каматом…и правилно је применио одредбу члана 90 Закона о јавном информисању када је обавезао друготуженог, као одговорног уредника медија „Информер“, да ову пресуду без било којег коментара објави у наредном броју дневног листа „Информер“.

Стога, како је првостепена пресуда у ожалбеном делу, супротно жалбеним наводима, заснована на потпуно и правилно утврђеном чињеничном стању и на правилно примењеном материјалном праву, иста је морала бити потврђена…

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж3. бр. 135/17 од 16.6.2017. године)