Судска пракса - штампарке
21. 11. 2016.
Правноснажна пресуда: "Курир" повредио част и углед Б. С.
На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Повреда части и угледа: Б.С. против дневног листа "Курир".
ТУЖЕНИ: Adria media group (издавач дневног листа „Курир“), С.М. новинар дневног листа Курир, С.М. одговорни уредник дневног листа Курир
ПРЕДМЕТ СПОРА:
Накнада нематеријалне штете због повреде угледа и части због објављивања, односно преношења информација неистинитог садржаја, да се политичар Б.С. купао у базену који је у власништву лица коме се суди за трговину наркотицима пред Специјалним судом у Беоограду. Текст који је прузроковао судски спор можете прочитати овде.
ОСНОВ:
Члан 112. – 114. и чл. 120. Закона о јавном информисању и медијима и члан 200. Закона о облигационим односима
ТУЖБЕНИ ЗАХТЕВ:
Тужилац Б.С. захтевао је тужбеним захтевом да суд: 1) солидарно обавеже туженог издавача листа „Курир“, новинара и одговорног уредника, да му на име накнаде нематеријалне штете солидарно исплaте износ од 300.000 динара са затезном законском каматом и 2) обавеже одговорног уредника да пресуду објави без икаквог коментара и одлагања, а најкасније у другом наредном броју листа „Курир“, од дана дана правоснажности пресуде.
ТОК ПОСТУПКА:
Спорни текст који је предмет тужбе објављен је 3.3.2014. године. Тужилац је тужбу Вишем суду у Београду поднео 25.8.2014. године. Првостепена пресуда којом је одбијем тужбени захтев тужиоца донета је 18.12.2015. године. Незадовољан првостепеном пресудом тужилац је изјавио жалбу 4.1.2016. године. Апелациони суду у Београду делимично је усвојио жалбу тужиоца 4.3.2016. године, тако што је преиначио првостепену пресуду.
ПРЕСУДА:
Тужбени захтев Б.С. усвојен је делимично, тако што су тужени издавач листа „Курир“, новинар и одговорни уредник, дужни да тужиоцу на име накнаде нематеријалнте штете солидарно исплате износ од 70.000 динара са затезном законском каматом почев од 4.12.2015. године, као дана доношења првостепене пресуде, па до исплате, а све у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења. Такође, тужени одговорни уредник листа „Курир“ је дужан да пресуду објави без икаквог коментара и без одлагања, а најкасније у наредном броју новинара „Курир“, од дана правоснажности пресуде.
ПРАВНИ СТАВ СУДА:
„Тужилац као носилац политичке функције, треба да трпи већу критику и његов праг толеранције на ту критику мора да буде далеко већи него ко обичних грађана, али таква критика, односно критичка мишљења немају никакве везе са критиком његовог рада већ представљају нетачне чињенице, које код просечног читаоца (поред помпезног наслова са све сликом тужиоца и Б.П.), а у општепознатој ситуацији за шта се све сумњичи Д.Ш, управо ствара утисак да тужилац има директне везе са лицем које је оптужено за кривична дела која су предмет велике медијске пажње.
При томе, иако је на крају текста деманти тужиоца, што значи да су тужени могли имати сазнања да текст који намеравају да објаве вероватно садржине неистините информације, нису покушали да озбиљније провере информације свог саговорника, нити су у таквој ситуацији деманти тужиоца објавили на видном месту у тексту, како би просечан читалац то одмах могао уочити.
Даље, тужени се ни на који начин нису дистанцирали од објављене туђе недопуштене тврдње чиме би се сачувао статус њеног преношења, а чињеница да је при објављивању, информација гласила онако како је добијена на самом извору, сама по себи не чини објављивање допуштеним, јер преношење туђе недопуштене тврдње је исто што и изношење сопствене допуштене тврдње.
Интерес јавности је да буде благовремено и потпуно информисана о догађајима и личностима, али је дужност медија да јавности саопште истиниту, а не неистиниту информацију, која при томе нарушава углед и част личности на коју се односи.“
(Из образложења пресуде Апелационог суда у Београду, Гж3. 20/16, од 04.03.2016.године)
ТРОШКОВИ ПОСТУПКА:
Другостепени суд је у жалбеном поступку преиначио првостепену одлуку, тако што је тужиоцу на терет тужених досудио судске трошкове у висини од 52.900 динара за поступак пред Вишим судом, као и износ од 16.700 динара за поступак пред Апелационим судом. Тужиоцу су признати трошкови у висини од по 6.000 динара за састав тужбе и једног образложеног поднеска, по 7.500 динара за приступ адвоката на три одржана рочишта, по 4.500 динара за приступ адвоката на два неодржана рочишта, трошкови таксе на тужбу и првостепену пресуду по 4.7000 динара, 12.000 динара трошак састава жалбе од стране адвоката, као и 4.700 динара на име трошка таксе на жалбу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.