ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П4. бр 19/15  од 7. 11. 2016. године ставом првим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца Р. Б. из Београда којим је тражио да се утврди да је тужени И. Д. “РАС” д.о.о. из Београда у дневним новинама “Б”, у тексту под називом “Глумац се жалио због болести”, неовлашћено саопштио јавности фотографију тужиоца као непотпуну. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да му на име накнаде имовинске штете због повреде његових имовинских ауторских права, због тога што је неовлашћено учинио доступним јавности на начин описан у ставу првом изреке фотографију, која је ауторско дело тужиоца, исплати износ од 35.000 динара са законском затезном каматом...Ставом трећим изреке  одбијен је тужбени захтев тужиоца  којим је тражио да се обавеже тужени да му на име неимовинске штете због повреде његових ауторских моралних права  услед неовлашћеног саопштавања као непотпуне ауторске фотографије тужиоца и без назначења аутора фотографије у тексту описаном у ставу првом изреке, исплати износ од 45.000 динара са законском затезном каматом...као и захтев за накнаду трошкова поступка у износу од 52.000 динара са затезном законском каматом од доношења пресуде па до исплате. Ставом четвртим изреке обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 38.550 динара...

Против наведене пресуде тужилац је, преко пуномоћника, благовремено изјавио жалбу...

Тужени је преко пуномоћника, дао одговор на жалбу.

Испитујући правилност и законитост побијање пресуде...Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца неоснована.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према утврђеном чињеничном стању, тужилац Р. Б. се од 1994. године професионално бави фотографијом, а од 1998. се као хонорарни сарадник запослио у “Б” и радио до октобра 1999. године. Спорна фотографија глумца Ж. Л. настала је 1999. године док је хонорарно радио за “Б”, за време снимања филма “Р.з”, у ком је глумац Ж. Л. играо. Тужени је спорну фотограафију саопштио дана 22. 10. 2011. године у штампааном издању дневних новина Б”, у оквиру текста под насловом “Глумац се жалио због болести”, са назначењем тужиоца као аутора фотографије. Фотографија је саопштена у непотпуној форми-исечена-“кропована” са доње и са леве стране, тако да се не виде руке и ноге глумаца који седе, нити да пију кафу, чиме је нарушена аутентичност фотографије и њена композиција. Дана 30. 1. 2012. године тужилац се опоменом пред тужбу обратио туженом ради исплате накнаде и указао да не смеју да користе фотографију без његове сагласности као аутора. Опомена се односи на текстове објављене на порталу туженог уз које је објављена спорна фотографија, али у њој ње наведен текст који је предмет конкретне правне ствари, а који се односи на штампано издање дневних новина “Б”. Тужиоцу се нико ни пре , а ни после саопштавања фотографије није обратио ради исплате накнаде у вези са истом.

Првостепени суд је, имајући у виду да се дана 22. 10. 2011. године десио штени догађај када је у штампаном издању дневних новина “Б”, у оквиру текста под називом “ Глумац се жалио због болести”, саопштена спорна фотографија чији је аутор тужилац, у непотпуној форми- сечена и  без његове сагласности, а налазећи да је тужилац могао сазнати да је спорна фотографија  саопштена, јер је од тада била доступна јавности, применом одредбе члана 376 став 1 Закона о облигационим односима, нашао да је потраживање тужиоца застарело, с обзиром да је тужба за накнаду штете из тог догађаја поднета суду дана 26. 1. 2015. године, односно по истеку законом прописаног субјективног рока од три године од када је оштећени могао сазнати за штету и штетника који је штету учинио и одлучио као у изреци ожалбене пресуде.

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: Оваква одлука првостепеног суда је правилна и на закону заснована, а Апелациони суд прихвата и разлоге које је првостепени суд дао у прилог својој одлуци. Правилно је првостепени суд, ценећи благовременост тужбе, применом члана 371 ст. 1 и 2 Закона о облигацаионим односима, нашао да је иста неблаговремена. Имајући у виду да је наведеном  одредбом закона прописано да потраживање накнаде штете застарева за три године од када је оштећени дознао за штету и штетника, да се у конкретном случају штетни догађај десио 22. 10. 2011. године када је спорна фотографија објављена у штампаном издању дневних новина “Б” у оквиру текста “Глумац се жалио због болести”, од када се сматра да је тужилац могао сазнати за штету и штетника јер је фотографија тада објављена, а да је тужба за накнаду штете проузроковане тужиоцу из тог догађаја поднета 26. 1. 2015. године, првостепени суд је правилно закључио  да је због истека законског рока  од три године, потраживање тужиоца за накнаду штете застарело.

Првостепени суд је правилно закључио и да у конкретном случају нису постојали разлози за прекид застарелости прописани одредбом чл.388 Закона о облигационим односима, с обзиром да се тужилац након штетног догађаја од 22. 10. 2011. године, није обраћао туженом са захтевом за накнаду штете по основу објављивања предметне фотографије тужиоца, имајући у виду да се опомена од 30. 1. 2012. године не односи на текст “Глумац се жалио због болести” поред којег је објављена предметна фотографија тужиоца.

Жалбени наводи да је првостепени суд извео погрешан закључак о дану сазнања тужиоца за објављивање конкретне фотографије, од чега је зависила  и правилна оцена  приговора застарелости тужиочвог потраживања за накнаду штете, су неосновани. Ово из разлога јер је конкретна фотографија  уз текст “Глумац се жалио због болести2 објављена у штампаном издању  дневних новина Б” дана 22. 10. 2011. године, чији је дневни тираж до 150.000 примерака, те да му је апсолутно могло бити познато да је његова фотографија објављена, тим пре што је истог дана иста фотографија објављена још четири пута на интернет порталу тужиоца, са различитим текстовима у потпуним и непотпуним облицима-кропована, са и без потписа аутора, за које објављивање је тужилац сазнао, а имајући у виду и да се према наводима самог тужиоца ради о реткој и ексклузивној фотографији глумца Ж. Л. који је након тога отишао у Америку, након чега више није било његових фотографија. Такође, како је приговор застарелости потраживања био истакнут још у одговору на тужбу, уз образложење да је од саопштења фотографије јавности, 22. 10. 2011. године, па до подношења тужбе протекао законски рок од три године, то је на тужиоцу био терет доказивања чињенице да је за предметне форографије сазнао након 22. 10. 2011. године, односно да тада није могао сазнати за саопштење предметне фотографије. У том смислу тужилац није суду приложио било какав доказ да се у тренутку саопштавања предметне фотографије  у штампаном издању дневних новина “Б” налазио у Црној Гори, нити је то истицао у свом исказу датим пред судом, а на коју чињеницу  се позива у жалбеним наводима... 

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 бр. 5/17 од 26. 1. 2017. године)

____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Како суд суди новинарима и медијима“ подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.  

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ: решење о трошковима садржано у ставу петом изреке пресуде Вишег суда у Београду П4.бр.283/14 од 23. 11. 2016. године, тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужена спортска кладионица “М.”д.о.о. Београд из Београда, да тужиоцу Г. С. из Београда накнади трошкове парничног поступка у износу од 41.640 динара...

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П4.Обр.283/14 од 23. 11. 2016. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и утврђено да је тужени повредио његова ауторска права тако што је на интернет сајту www.m.s.rs дана 16. 5. 2014. године неовлашћено јавно саопштио ауторско дело и јавно саопштио ауторско дело- фотографију “Н”, без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора, чиме је тужиоцу нанео имовинску и неимовинску штету. Ставом другим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца и тужени обавезан да му на име имовинске штете због повреде ауторских права, јер је дана 16. 5. 2014. године,  на интернет сајту www.m.s.rs неовлашћено јавно саопштио ауторско дело тужиоца-фотографију “Н”, исплати износ од 16.800  динара, са законском затезном каматом...Ставом трећим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев  тужиоца и тужени обавезан да  му на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца-фотографије “Н”...без назначења имена или псеудонима аутора, исплати износ од 25.000 динара са законском затезном каматом...Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да суд обавеже туженог да  му на име неимовинске штете због повреде моралних права аутора...исплати још 25.000 динара као неоснован. Ставом петим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 43.644 динара.

Благовременом жалбом тужени је ту пресуду побијао у ставу другом, трећем и петом изреке...

Испитујући правилност првостепене пресуде, у ожалбеном делу...другостепени суд је нашао да је жалба тужене делимично основана.

При одучивању о ожалбеном делу пресуде, првостепени суд није учинио битне повреде парничног поступка  из члана 374 став 2 тачке 1-3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а наводима жалбе тужени не указује на неку другу битну повреду из те одредбе закона.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ: Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је аутор дела-фотографије “Н”, на којој се виде навијачи са заставом Републике Србије. Тужени је дана 16. 5. 2014. године, ту тужиочеву фотографију саопштио на свом интеренет сајту www.m.s.rs, не означивши име или псеудоним тужиоца као аутора.

Првостепени суд је на ожалбеном делу пресуде усвојио тужбени захтев тужиоца и тужену обавезао да му накнади имовинску штету  због повреде ауторског права...у износу од 16.800 динара са законском затезном каматом почев од 23. 11. 2016. године, као дана пресуђења, па до исплате, делимично усвојио тужбени захтев тужиоца и туженог обавезао да му на име накнаде неимовинске  штете, због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца, наведене фотографије на свом интеренет сајту, без назначења имена  или псеудонима аутора, исплати износ од 25.000 динара са законском затезном каматом...По налажењу тог суда, (Вишег суда у Београду, прим. УНС) тужени је повредио имовинска и морална права тужиоца јер је на свом интеренет сајту   16. 5. 2014. године, јавно саопштио његову фотографију без означења аутора и без сагласности тужиоца као аутора. Износ накнаде имовинске штете тужиоцу, првостепени суд је утврдио на основу прегледа минималних цена фотографија УЛУПУДС-а, чијим је ценовником предвиђено да објављивање на интернету, у сврху веб сајта фотографије до 300 КБ, има вредност од 40 поена, што износи 40 евра(један поен- један евро), да објављивање фотографије до 1,1 МБ има вредност 50 поена, односно 50 евра и да се цена фотографије може увећати за 200% за случај глобалног коришћења, што је овде случај...Пошто је тужилац тужбеним захтевом тражио на име накнаде имовинске штете износ од 16.800 динара, то је првостепени суд тужиоцу тај износ досудио, крећући  се у границама постављеног захтева. Износ од 25.000 динара, на име накнаде неимовинске штете тужиоцу, првостепени суд је одмерио имајући у виду да је фотографија тужиоца била објављена на интернет сајту туженог без навођења имена аутора, при чему је тужилац професаионални фотограф, а објављена фотографија је била доступна великом броју људи, без тужиочеве сагласности, на који начин му је ускраћена лична афирмација и сатисфакција.

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ: Такву одлуку првотепеног суда (Вишег суда у Београду, прим. УНС), као правилну и на закону засновану, прихвата и овај суд, као другостепени.

Наводима жалбе тужене о томе да је тржишна цена предметне фотографије нижа од износа опредељеног  тужбеним захтевом, не доводи се у сумњу правилност ожалбене пресуде. Ово због тога што се ради о паушалној тврдњи тужене док је првостепени суд, правилно, при одлучивању о накнади имовенске штете тужиоцу, имао у виду минималне цене фотографија уметничког удружења из те области. Неосновани су наводи  жалбе тужене да је требало да првостепени суд тужиоцу досуди нижу накнаду неимовинске штете...Супротно тим наводима  жалбе тужене, по мишљењу овог суда (Апелационог суда у Београду, прим. УНС),као дугостепеног,  признати износ од 25.000 динара тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде његових моралних права  аутора  јавним саопштавањем предметене фографије  на интернет сајту тужене, представља правичну новчану накнаду коју је првостепени суд одмерио правилном применом одредбе члана 200 став 1 Закона о облигационим односима...

Из изложених разлога, жалба тужене је одбијена као неоснована, а првостепена пресуда, у ожалбеном делу, потврђена, као правилна и на закону заснована...

При одлучивању о трошковима парничног поступка, првостепени суд је погрешно применио одредбу члана 153 став 2  Закона о парничном поступку, јер је тужиоцу признао  више износе на име судских  такси од припадајућих, сразмерно његовом успеху у парници. Првостепени суд је тужену обавезао да тужиоцу накнади трошкове, између осталог, на име судских такси за тужбу  и одлуку суда  у износимаа од по 4.572 динара, иако је износ судских  такси, сразмерно успеху тужиоца, а  према износу за који је успео у парници, по 3.570 динара, за тужбу и одлуку суда. То значи да тужиоцу припада право  на трошкове у укупном износу од 41.640 динара, који обухвата његове издатке на име ангажовања пуномоћника-адвоката ради заступања на три одржаана рочишта у износу од по 7.500 динара, састављање тужбе и једног поднеска у иснодима од по 6.000 динара, и за судске таксе износ од укупно 7.140 динара...

(Из  пресуде Апелационог суда у Београаду  Гж4-45/17 од 6. 4. 2017. године)

____________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта „Како суд суди новинарима и медијима“ подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.  

ПРЕСУДА: ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П4.бр. 18/15 од 1. 11. 2016. године у ставу трећем изреке , тако што се обавезује тужени „АМГ“ да тужиоцу С. Џ, на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права, неовлашћеног…(објављивања, прим. УНС-а) ауторског дела тужиоца, поред износа досуђеног ставом другим изреке исплати износ од још 12.306 динара са каматом…док се захтев тужиоца преко досуђеног, а од траженог износа од 100.000 динара, за износ од још 81.541 динар са каматом, ОДБИЈА, ако неоснован.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П4. бр. 18/15 од 1. 11. 2016. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев тужиоца С. Џ…и утврђено је да је тужени „АМГ“ повредио ауторска права тужиоца, тако што је дана…18. 8. 2014. године на свом интернет порталу дневних новина „К“ www.k.rs у чланку са насловом „Београђани згрожени: билборд реклама за “Мини“ на месту погибије Л. Ј!“ Неовлашћено…(објавио, прим. УНС-a)…фотографију билборда са рекламом за „Мини морис“, без сагласности аутора, чиме је аутору нанео имовинску штету. Ставом другим изреке обавезан је тужени „АМГ“  да тужиоцу С. Џ. на име накнаде имовинске штете због повреде ауторских права…исплати износ од 6.153 динара са законском затезном каматом…Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев (С. Џ. – прим. УНС-а) којим је тражено да му се накнади имовинска штета због повреде ауторских права…за износ од још 93.847 динара, преко досуђеног…Ставом четвртим изреке обавезан је тужени „АМГ“ да С. Џ. накнади трошкове поступка у укупном износу од 45.546 динара са законском затезном каматом…

Против наведене пресуде тужилац је благовремено уложио жалбу побијајући пресуду у ставу трећем изреке…

Апелациони суд је испитао побијану пресуду…па је оценио да је изјављена жалба делимично основана…

Према утврђеном чињеничном стању тужилац је…фоторепортер и аутор фотографије билборда са рекламом „Мини морис“, која се налазила на прилазу Бранковом мосту из правца Новог Београда. Дана 18. 8. 2014. године у електронском издању дневних нови на „К“ www.k.rs, у оквиру чланка „Београђани згрожени: билборд реклама за „Мини“ на месту погибије Л. Ј!“, тужени је неовлашћено…(објавио - прим. УНС-а) ову фотографију без знања и одобрења тужиоца као аутора. Тужени је наведену фотографију преузео са Фејсбук профила тужиоца…

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: Одлучујући о висини накнаде имовинске штете, првостепени суд је правилно указао на преглед минималних цена фотографије УЛУПУДС-а, те је правилно закључио да, имајући у виду поменути ценовник тужиоцу припада износ од 6.153 динара за објављивање спорне фотографије. Међутим, основано тужилац у жалби указује да је првостепени суд погрешно закључио да тужиоцу не припада увећање основне цене за 200%, будући да, како то основано тужилац указује у жалби, спорна фотографија је глобално коришћена, имајући у виду да је  објављена на интернет страници туженог, те самим тим  да је на овај начин учињена доступном неограниченом броју корисника на интернету. Стога тужиоцу припада увећање од 200%  на име глобалног коришћења, због чега је тужени дужан да му поред износа од 6.153 динара, исплати износ од још 12.306. динара, односно укупан износ од 18.459 динара, са каматом…

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: Дневни лист „И“ да плати 143.229 динара са каматом због неовлашћеног објављивања фотографије

ПРЕСУДА: ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог (дневни лист „И“ и ПОТВРЂУЈЕ пресуда  Вишег суда у Београду П4 144/14 од 27. 9. 2016. године  у ставу првом , другом, четвртом, шестом и осмом изреке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П4 144/15 од 27. 9. 2016. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужени (дневни лист „И“ , прим. УНС) повредио ауторска права тужиоца (А. С. из Београда, прим. УНС) тако што је 5. и 6. априла 2014. године на насловној страни  дневног листа  и 10. јула 2014. године на насловној страни и страни 3 дневног листа „И...“ неовлашћено јавно  саопштио ауторско дело (објавио прим. УНС) ...без назначења или псеудонима тужиоца (А.С. из Београда, прим. УНС) као аутора-фотографију „Љ. Б. Ч, чиме је тужиоцу нанео имовинску и неимовинску штету.

Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име имовинске штете због повреде ауторских права, јер је наведеног датума и на означеним местима дневног листа „И“ неовлашћено јавно саопштио ауторско дело тужиоца-фотографију „Љ. Б. Ч. исплати износ од 33.713 динара са затезном каматом..."

Ставом трећим изреке, одбијен је тужебни захтев тужиоца за накнаду имовинске штете због повреде ауторског права из става другог изреке, а за износ од 2.126 динара са законском затезном каматом...

Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем...фотографија „Љ. Б. Ч“  у дневном листу „И“...без назначења имена  или псеудонима аутора, исплати износ од 40.000 динара са законском затезном каматом...

Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев за накнаду неимовинске штете из става 4. изреке од досуђеног до траженог износа, за 10.000 динара...

Ставом шестим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем...фотографије „Љ. Б. Ч“  у дневном листу „И“  броја и датума ближе одређеног у изреци, у непотпуној форми, исплати износ од 30.000 динара са законском затезном каматом...

Ставом седмим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио накнаду неимовинске штете из ставе 6. изреке од досуђеног  до траженог износа, за износ од 20.000 динара са законском затезном каматом...

Ставом осмим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 39.516 динара.

НЕОСНОВАНА ЖАЛБА: Против наведене пресуде (Вишег суда у Београду, прим. УНС) у делу одлуке из става првог, другог, четвртог, шестог и осмог, жалбу је благовремено изјавио тужени (дневни лист „И“, прим. УНС), због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући првостепену пресуду (Вишег суда у Београду, прим. УНС)...Апелациони суд је оценио да је жалба туженог несоснована.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде  одредаба парничног поступка....нити се жалбом туженог указује на постојање таквих битних повреда поступка због којих би се побијана пресуда морала укинути...

ОЦЕНА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: Правилно је првостепени суд...утврдио да је тужени (дневни лист „И“, прим УНС) неовлашћеним објављивањем наведене фотографије тужиоца у измењеној форми, без сагласности тужиоца и без означења њега као аутора, повредио ауторска права истог...

Неосновани су наводи жалбе туженог да је поступио сагласно одредби члана 43. Закона о ауторским и сродним правима, којим су предвиђени случајеви  када се фотографија може објавити без имена аутора и плаћања ауторске накнаде, јер је, према наводима жалбе, објављивањем наведене фотографије известио јавност о текућем догађају. Ово из разлога што је предметна фотографија настала поводом суђења Љ. Б. Ч. пред Специјалним судом у Београду 2014. године,  те је тужилац фотографисао истог у пратњи двојице полицајаца, као једини фоторепортер  који се налазио на том месту, а тужени су исту искористили одноно објавили под насловом „Ч. дивља, ми плаћамо!“ у ком тексту се говори о тома да је Љ. Б. са својом пратњом изазвао већ четири саобраћајке, као и поднасловом „Ч. медијски удар!“ у ком тексту се говори о одлучивњу МУП-а о обезбеђењу Љ. Б, као и да је  „Ч. 'нападнут' петардом“, који садржај текста објављеног уз предметну фотографију, није ни у кавој вези са суђењем Љ. Б. поводом којег је тужилац сачинио фотографију...

Неосновани су нводи жалбе туженог да уредник фотографије дневног листа „И“ није знао да је аутор фотографије тужилац, због чега није назначио његово име или псеудоним, будући да  се исти не може позивати на пропуст да се приликом прибављања фотографије сазна ко је аутор исте, а имајући у виду да је приликом објављивања тужиочеве фотографије у другим медијима било назначено  име и презиме тужиоца, као аутора...

Такође су неосновани наводи жалбе туженог да тужилац није доказао...да је он аутор предметног ауторског дела, будућида је тужилац доставио суду извод са интернет странице www.e-n из којих је утврђено да је фотографија која је предмет тужбе објављена уз назначење тужиоца као аутора, а ни предложени сведок од стране туженог, а који је уредник фотографје код туженог, није спорио да је тужилац аутор објављене фотографије, нити је тужени (дневни лист „И“, прим. УНС) пружио доказе на околност да је евентуално друго лице аутор исте, а на њему је терет доказивања...

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж4-36/17, од 28. 3. 2017. године)

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: Спортска кладионица „М“ неовлашћено објавила фотографију навијача са српском заставом  

ПРЕСУДА: ОДБИЈА СЕ  жалба тужене спортске кладионице „М“ д.о.о. из Београда као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду П4.бр. 283/14 од 23. 11. 2016. године, у ставу другом и трећем изреке...

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Пресудом Вишег суда у Београду П.4. бр. 283/14 од 23. 11. 2016. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев  тужиоца (Г. С. из Београда, прим. УНС) и утврђено да је тужени (Спортска кладионица „М“д.о.о. из Београда, прим. УНС) повредио његова ауторска права тако што је на интернет сајту www.m.s.rs  дана 16. 5. 2014. године неовлашћено јавно саопштио ауторско дело - фотографију  „Н“, без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора, чиме је тужиоцу нанео имовинску и неимовинску штету. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и тужени (је) обавезан да му на име имовинске штете  због повреде ауторских права...исплати износ од 16.800 динара са законском затезном каматом. Ставом трећим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и тужени (је) обавезан да му на име неимовинске штете због повреде моралних права аутора...исплати износ од 25.000 динара са законском затезном каматом...Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да суд обавеже туженог  да му на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора...исплати износ од још 25.000 динара...као неоснован. Ставом петим изреке, тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 43.644 динара.

ЖАЛБА ДЕЛИМИЧНО ОСНОВАНА - Благовременом жалбом тужени је пресуду побијао у ставу другом, трећем и петом изреке. Испитујући правилност првостепене пресуде...другостепени суд је нашао да је жалба тужене делимично основана....

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је аутор дела-фотографије „Н“ на којој се виде навијачи са заставом Републике Србије. Тужени је дана 16. 5. 2014. године ту фотографију саопштио на свом интернет сајту www.m.s.rs, не означивши име или псеудоним тужиоца, као аутора.

Првостепени  суд (Виши суд у Београду, прим. УНС) је, ожалбеним делом пресуде, усвојио тужбени захтев тужиоца ( Г. С. прим. УНС) и  тужену (Кладионицу „М“, прим. УНС) обавезао да му накнади имовинску штету због повреде ауторских права јер је ...16. 5. 2014. године на свом интернет сајту  www.m.s.rs, неовлашћено јавно саопштио ауторско дело тужиоца фотографију „Н“, у износу од 16.800 динара са законском затезном каматом, делимично усвојио тужбени захтев...и обавезао тужиоца да му на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора...исплати износ од 25.000 динара са законском затезном каматом...

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА - ...Износ накнаде имовинске штете тужиоцу првостепени суд је утврдио на основу прегледа минималних цена фотографија УЛУПДУС-а, чијим је ценовником предвиђено да објављивање на интернету, у сврху web site фотографије до 300 KB, има вредност од 40 поена, што износи 40 евра (један поен-један евро), да објављивање фотографије 1,1 MB има вредност 50 поена, односно 50 евра и да се цена фотографије може увећати до 200% за случај глобалног коришћења, што је овде случај.  Према курсној листи...за званичан средњи курс евра формиран на дан подношења тужбе...1 евро износио је 121.9713 динара, а пошто је вредност коришћења фотографије на интернету 50 евра, суд је износ увећао за 200%  јер се ради о глобалном коришћењу фотографије и утврдио износ од 18.295,695 динара. Пошто је тужилац тужбеним захтевом тражио на име накнаде имовинске штете износ од 16.800 динара. То је првостепени суд тај износ досудио, крећући се у границама постављеног захтева. Износ од 25.000 динара, на име накнаде неимовинске штете тужиоцу, првостепени суд је одмерио имајући у виду да је фотографија тужиоца била објављена на интернет сајту туженог без навођења имена аутора при чему је тужилац професионални фотограф, а објављена фотографија је била доступна великом броју људи, без тужиочеве сагласности, на који начин му је ускраћена лична афирмација и сатисфакција.

Такву одлуку првостепеног суда, ако правилну и на закону засновану, прихвата и овај суд, као другостепени.

Наводима жалбе тужене (Кладионице „М“) о томе да је тржишна цена предметне фотографије нижа од износа опредељеног тужбеним захтевом, не доводи се у сумњу правилност ожалбене пресуде. Ово због тога што се ради о паушалној тврдњи тужене, док је првостепени суд, правилно, при одлучивању о накнади имовинске штете тужиоцу, имао у виду минималне цене фотографија уметничког удружења из те области. Неосновани су наводи жалбе тужене да је требало да првостепени суд тужиоцу досуди нижу накнаду имовинске штете...Супротно тим наводима жалбе тужене, по мишљењу овог суда, као другостепеног, признати износ од 25.000 динара тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде његових моралних права аутора ...представља правичну новчану накнаду коју је првостепени суд одмерио правилном ПРИМЕНОМ ОДРЕДБЕ ЧЛАНА 2000 СТАВ 1 Закона о облигационим односима, водећи рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом...

(Из  пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4.45/2017 од 6. 4. 2017. године)  

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ: РТС без одобрења објавио фотографију „Крагујевац панорама Ергоглија“

ПРЕСУДА: ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Вишег суда у Београду П4.бр. 2/15 од 8. 2. 2017. године у ставу петом изреке тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужени (РТС из Београда, прим. УНС) да тужиоцу (С.Р. из Крагујевца, прим. УНС) на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора због објављивања ауторског дела тужиоца фотографије „Крагујевац панорама Ергоглија“ без назначења имена или псеудонима аутора исплати износ од још 31.000 динара и на име накнаде неимовинске штете због објављивања наведеног ауторског дела измењеног облика износ од још 31.000 динара, све са законском затезном каматом...

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужени (РТС) да тужиоцу на име трошкова другостепеног поступка плати износ од 23.800 динара. 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ - Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев, па је утврђено да је тужени (РТС из Београда, прим. УНС) повредио ауторска права тужиоца (С.Р. из Крагујевца, прим. УНС) тако што је дана 31. 7. 2014. године у емисији „Д. Р.Т.С“ неовлашћено јавно саопштио ауторско дело тужиоца „Крагујевац панорама Ергоглија“ без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора (став први изреке). Обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде ауторског права описаним у ставу првом изреке исплати износ од 18.000 динара са затезном каматом... Обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца фотографије „Крагујевац панорама Ергоглија“ без назачења имена или псеудонима аутора исплати износ од 10.000 динара са затезном каматом... Обавезан је тужени да да тужиоцу на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца фотографије „Крагујевац панорама Ергоглија“ у непотпуној форми исплати износ од 10.000 динара са затезном каматом... Одбијен је као неоснован захтев у делу којим је тужилац тражио да суд обавеже туженог да му на име накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела фотографије „Крагујевац панорама Ергоглија“ без назначења имена или псеудонима аутора исплати износ од још 31.000 динара на име накнаде неимовинске штете због објављивања наведеног ауторског дела у непотпуној форми од још 31.000 динара све са затезном каматом. Обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 46.300 динара.

Против наведене пресуде...жалбу је благовремено изјавио тужилац због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде...Апелациони суд је нашао да је жалба тужиоца основана.

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА: У поступку пред првостепеним судом није учињена ниједна од битних повреда одредаба парничног поступка...на које Апелациони суд пази по службеној дужности, нити се у жалби тужиоца указује на неку другу битну повреду поступка која је могла бити од утицаја на доношење законите и правилне одлуке.

Према утврђеном чињеничном стању тужени је током емитовања емисије „Дневник“ дана 31. 7. 2014. године приказао фотографију „Крагујевац панорама Ергоглија“ ауторско дело тужиоца, учинивши га на тај начин доступним јавности без његовог одобрења, без назначења имена или псеудонима тужиоца као аутора, чиме је повредио морална и имовинска права тужиоца.

Чињенично стање утврђено је поуздано и потпуно...

По оцени Апелационог суда првостепени суд је правилно утврдио повреду тужиочевих ауторских права, међутим приликом одмеравања накнаде неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела тужиоца као и на име накнаде немовинске штете због објављивања наведеног ауторског дела у непотпуној форми, првостепени суд је погрешно применио материјално право и накнаду прениско одредио. Право на назначење имена подразумева право аутора да од других тражи да приликом сваког саопштавања дела означи његово име, псеудоним или знак како је то прописано одредбом члана 15. Закона о ауторским и сродним правима. Имајући у виду да је тужилац професионални фотограф и да му је значајно да се његово име појављује у медијима поред имена осталих аутора и да учестало повређивање тужиочевих ауторских права од стране туженог и других медија указује на намеру или крајњу непажњу, Апелациони суд налази да су све те околности од значаја за одмеравање вишег износа накнаде неимовинске штете. По оцени Апелационог суда тужиоцу припада новчана накнада неимовинске штете због повреде моралних права аутора јавним саопштавањем ауторског дела фотографије „Крагујевац панорама Ергоглија“ без назначења имена или псеудонима аутора у укупном износу од 41.000 динара као и на име накнаде неимовинске штете због објављивања наведеног ауторског дела у непотпуној форми од још 41.000 динара, па је у складу са тим преиначио првостепену пресуду у ставу петом изреке и тужиоцу поред износа од досуђених ставом четвртим изреке досудио још износ од по 31.000. На досуђени износ тужиоцу припада законска затезна камата...

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж4 бр. 50/17 од 24. 4. 2017. године) 

ПРЕСУДА: ОДБИЈА се жалба туженог (СПО са седиштем у Београду - прим. УНС) као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Вишег суда у Београду  П4-9/15 од 10.10. 2016. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ - Побијаном пресудом, ставом првим, усвојен је тужбени захтев и утврђено да је тужени (СПО) повредио имовинско ауторско право тужилаца тако што је 2009. године у монографији „С“ без одобрења тужилаца неовлашћено умножио и јавно саопштио ауторска дела тужилаца - фотографије, и то тужиоца Ж. С: “Сукоб полиције и демонстраната са летвама 1“, „Сукоб полиције и демонстраната са летвама 2“, „Полицајац са пендреком“, „Демонстрант са каменом“, “Претучена В.Д.“, „Демонстрант са палицом“, “Сукоб демонстраната са полицајцем на коњу“, “Демонстранти“,“Водени топ“ и „Демонстрант“; тужиоца Д. Ћ: „Д. Држи говор“, „Кордон“  и „Хитна помоћ“; тужиоца Ж. Ј. :“Скуп демонстраната испред споменика Кнеза Михаила и Народног позоришта“, „Мост“, „Демонстранти и војник“, „Демонстранти“, „Контрамитинг  1“ и „Контрамитинг 2“ и тужиоца Ж. Ј: “Контејнер“, „Двојица 1“ , „Двојица 2“, „Четворица“, „Полиција“, „Демонстранти, „Водени топ“ и „В. Д. са подигнута три прста“.

Ставом другом  изреке обавезан је тужени да исплати тужиоцима, на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права неовлашћеним умножавањем и јавним саопштавањем наведених ауторских дела – фотографија (у монографији "С" туженог прим. УНС), износ од: 116.970 динара тужиоцу Ж. С. за десет објављених фотографија; 35.091 динар тужиоцу Д. Ћ. за три фотографије; 70.182 динара тужиоцу Ж. Ј. за шест фотографија и 93.576 динара тужиоцу Ж. Ј. за осам фотографија.

Ставом трећим изреке обавезан је тужени да исплати тужиоцима, на име накнаде имовинске штете због повреде ауторског права неовлашћеним умножавањем и јавним саопштавањем наведених ауторских дела тужилаца, на својој интернет страници износе од: 167.090 динара тужиоцу Ж. С. за десет објављених фотографија, 50.127 динара тужиоцу Д. Ћ. за три фотографије; 100.254 динара тужиоцу Ж. Ј. за шест фотографија и 133.672 динара тужиоцу Ж. Ј. за осам фотографија.

Ставом четвртим изреке обавезан је тужени да накнади тужиоцима трошкове поступка од 353.970 динара.

НЕОСНОВАНА  ЖАЛБА - Против наведенe пресуде (Вишег суда у Београду П4-9/15 од 10. 10. 2016. године, прим. УНС) тужени (СПО, прим. УНС) је благовремено изјавио жалбу.

Испитујући законитост и правилност побијане пресуде Апелациони суд у Београду је оценио да жалба туженог није основана.

Према утврђеном чињеничном стању тужиоци су аутори  фотографија насталих током демонстрација у Београду 9. марта 1999. године, које је тужени јавно саопштио 2009. године, без овлашћења, односно сагласности  тужилаца, у непотпуној форми, не назначивши име или псеудоним тужилаца као аутора и без плаћања ауторске накнаде, у монографији „С“ која је објављена у штампаном издању и на интернет страници, због чега  су повређена ауторска права тужилаца.

Раније донетом  пресудом у овом поступку П4-61/12 од 2. 4. 2013. године тужени је правоснажно обавезан да накнади штету тужиоцима због повреде њихових моралних ауторских права нанету неовлашћеним јавним саопштавањем наведених фотографија тужилаца и то у непотпуној форми и без назначења њихових имена или псеудонима.

Фотографије је тужени преузео из фотомонографије „ 9. март 1991. године“ чији је аутор К. П, у којој су оне објављене уз сагласност тужилаца. Тужиоци, као аутори спорних фотографија нису пренели своја ауторска имовинска права на тим фотографијама К. П.

СТАВ АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У БЕОГРАДУ - Ауторско право, поред моралних, садржи и имовинска права, између осталих и право на искоришћавање дела, у смислу члана 27. Закона о ауторском праву („Службени лист СФРЈ“, бр.19/78, 24/86, 21/90) који је био на снази у време објављивања наведених фотографија у фотомонографији туженог. Искоришћавање дела, у смислу наведене законске одредбе врши се, између осталог, објављивањем, прерађивањем, репродуковањем, умножавањем, обрађивањем, приказивањем, извођењем, преношењем и превођењем дела, а за свако искоришћавање ауторског дела од стране другог лица аутору припада накнада.

Одредбом члана 52. став 1. Закона о ауторском праву, прописано је да се право аутора на искоришћавање дела може, у целини или делимично, уз накнаду или без накнаде, преносити на појединце или на правна лица за време трајање ауторског права или за одређено време. Лице на које је пренесено право искоришћавања ауторског дела не може то право преносити  на треће лице без сагласности носиоца тог права, ако уговором није другачије одређено. У конкретном случају, у смислу цитираних законских одредаба, тужиоци нису пренели право искоришћавања свог ауторског дела -спорних фотографија на К. П. као аутора монографије “9. март 1991. године“ у којој су уз сагласност тужилаца објављене спорне фотографије, нити је тужени на било који начин доказао да му је К. П. ту сагласност пренео под условима прописаним законом.

Стога, како је тужени те фотографије преузео и јавно саопштио, без одобрења тужилаца, ауторска права тужилаца су повређена, па им припада право на нанакнаду материјалне штете у смислу члана 205. Закона о ауторском и сродним правима („Службени гласник РС“, бр 104/09, 99/11 и 29/16 одлука Уставног суда) који је био на снази у време подношења тужбе.

(Из пресуде Апелационог суда у Берограду ГЖ4-10/17 од 17. 5. 2018. године)

ПРЕДМЕТ СПОРА:

Тужилац С. Ч. је тужбом од издавача дневног листа „Информер“ захтевао накнадну материјалне и нематеријалне штете због повреде ауторских права. Тужилац је у реферату тужбе навео да је фотограф и аутор ауторског дела – фотографије на којој је снимљен глумац Гордан Кичић. Тужилац је тврдио да је тужени неовлашћено, без сагласности аутора објавио спорну фотографију у дневном листу „Информер“. Према наводима тужиоца, спорна фотографија објављена у „Информеру“ није потписана именом или псеудонимом аутора. Такође, тужилац је тврдио да је спорна фотографија објављена у непотпуној форми, тако што је скраћена („кропована“) без сагласности аутора.

ОСНОВ:

Члан 15, 20, 30, и 205. Закона о ауторском и сродним правима и члан 200. Закона о облигационим односима.

ТУЖБЕНИ ЗАХТЕВ:

Тужилац С. Ч. је тужбеним захтевом тражио да суд пресудом обавеже туженог издавача дневних новина „Информер“ на исплату накнаде и то:

1) материјалне штете због неовлашћеног јавног саопштавања ауторског дела тужиоца – фотографије, износ од 18.000 динара;

2) нематеријалне штете због повреде моралних права тужиоца (објављивање фотографије без навођења имена или псеудонима аутора) износ од 41.000 динара; и

3) нематеријалне штете због повреде моралних права тужиоца (објављивање измењене фотографије) износ од 41.000 динара.

Тужилац је метеријалну и нематеријалну штету потраживао са припадајућом законском затезном каматом почев од дана када је тужбе поднета суду.

ТОК ПОСТУПКА:

Спорна фотографија чији је аутор тужилац објављена је у дневном листу „Информер“ 06.03.2013. године. Тужилац је два дана касније, 08.03.2013. године, Вишем суду у Београду поднео тужбу против издавача „Информера“. Првостепена пресуда којом је делимично усвојен тужбени захтев тужиоца донета је 29.11.2013. године. Тужени је био незадовољан првостепеном пресудом, па је 25.12.2013. године против првостепене пресуде поднео жалбу Апелационом суду у Београду, који је 11.02.2015. године донео другостепену пресуду.

ПРЕСУДА:

Тужбени захтев тужиоца С. Ч. је усвојен делимично, тако што је суд првостепеном пресудом обавезао туженог издавача дневног листа „Информер“ да тужиоцу на име накнаде: 1) материјалне штете због неовлашћеног јавног саопштавања ауторског дела тужиоца – фотографије исплати износ од 6.842,65 динара; 2) нематеријалне штете због повреде моралних права тужиоца (објављивање фотографије без навођења имена или псеудонима аутора) исплати износ од 30.000 динара; и 3) нематеријалне штете због повреде моралних права тужиоца (објављивање измењене фотографије) исплати износ од 35.000 динара.

Поред накнаде штете тужиоцу припада и законска затезна камата почев од дана пресуђења (29.11.2013.) па до дана исплате досуђене накнаде. Другостепеном пресудом Апелационог суда у Београду износ досуђени износ материјалне штете од 6.842,65 динара је потврђен, док су досуђени износи нематеријалне штете од 30.000 и 35.000 динара умањени на по 10.000 динара.

ПРАВНИ СТАВ СУДА:

„Тужени је у штампаном издању листа „Информер“, јавно саопштио фотографију у оквиру текста „Глумци сахранили биоскопе“, без тужиочевог одобрења чиме је повредио његова имовинска права. У конкретном случају, увидом у штампано издање поменутих новина, суд је утврдио да је тужени јавно саопштио предметну фотографију тужиоца као илустрацију уз пратећи текст, а да је том приликом пропустио да означи име аутора фотографије чиме је повредио морално право тужиоца и то право на назначење имена. Утврђено и то да је тужени приликом јавног саопштавања фотографије исту изменио, тако што је опкројен само крст са натписом 20. октобар и фигура глумца који је на фотографији и такву саопштио у непотпуној форми, без дозволе и сагласности аутора чиме је повредио морална права аутора на заштиту интегритета дела.“

(Из образложења пресуде Вишег суда у Београду, П4.бр. 68/13, од 29.11.2013. године)

ТРОШКОВИ ПОСТУПКА:

Пресудом Вишег суда у Београду тужени су у обавези да тужиоцу С. Ч. на име судских трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 44.800 динара и то: на име састава тужбе износ од 6.000 динара, на име заступања од стране адвоката на три одржана рочишта износ од по 7.500 динара, на име заступања од стране адвоката на једном неодржаном рочишту износ од 4.500 динара, као на име судске таксе на тужбу и пресуду износ од по 5.900 динара.