ОДБАЦУЈЕ СЕ поднесак пуномоћника туженог насловљен као: “Допуна тужбе“ од 28. 9. 2012. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ - Пресудом Првог основног суда у Београду П1 1595/14 од 17. 2. 2017. године поништен је као незаконит Анекс уговора о раду бр. 14 од 19. 5. 2014. године, којим се мења основни Уговор о раду бр. 5262 од 5. 9. 2006. године као и тачка 3. Уговора о раду од 11.5.2015. године, сви закључени између туженог (НИД Компанија „Новости“ а.д. из Београда и Срђана Шкора из Београда - прим УНС). Обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у исносу од 177.000 динара.

Против наведене пресуде тужени је благовременои изјавио жалбу. Испитујући правилност побијане пресуде Апелациони суд је оценио да је жалба туженог неоснована.

Према чињеничном стању утврђеном у првостепеном поступку тужилац је са туженим закључио Уговор о раду бр. 5262/06 од 5. 9. 2006. године за обављање послова одговорног уредника издања „Ревија 92“, са седмим степеном стручне спреме, на неодређено време. У међувремену Шкоро је именован за шефа деска дневног листа „Вечерње новости“(прим - УНС). На основу понуде туженог за закључење Анекса уговора о раду са обавештењем о разлозима за понуду и правним последицама  бр. 2504 од 19. 5. 2014. године, упућене тужиоцу утврђено је да је због измењених околности дошло до измене уговорених услова рада у уговору бр. 5262 од 5. 9. 2006. године, па је тужиоцу понуђено закључење Анекса уговора о раду почев од 20. 5. 2014. године, због потребе процеса организације рада и неопходности да се изврши премештај тужиоца на други одговарајући посао помоћника одговорног уредника листа „Спорт“. Изјашњавајући се о наведеној понуди тужилац је оспорио наведену понуду за закључење анекса уговора о раду, јер је усмено смењен са послова шефа деска листа „Вечерње новости“, наведени Анкес уговора о раду понуђен му је без образложења у вези са разлогом за његово премештање у другу редакцију и то на послове које никада није радио, са знатном мањом платом, безусловно и одмах, његов премештај није заснован на објективним потребама и оправданим разлозима, представља казну за његов иступ у јавности и изнето мишљење, његово удаљење из редакције „Вечерење новости“ има дискриминаторски казнени карактер и мотивисано је разлозима који нису у домену радног права.

Повреда Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији - Према садржају Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова код туженог бр. 738 од 15. 5. 2006. године, запослени може бити распоређен на све послове које одговарају његовој стручној спреми одређене врсте занимања, знању и способностима, ако то захтевају потребе процеса и организације рада. У прилогу Правилника налази се опис послова код туженог. За радно место шефа деска прописани услови: ВСС (VII стпен стручне спреме), као и за радно место одговорног уредника „Зова“, „Енигме“, „Новости огласи“, „Калибра“, „Ревије 92“, „Тип новости“, „Трећег ока“ и „Биља и здравља“, а да није предвиђено радно место одговорног уредника листа „Спорт“, нити помоћника одговорног уредника листа „Спорт“, а није предвиђено ни радно место помоћник одговорног уредника, већ су предвиђена радна места и то: помоћник или уредник издања и шефа деска, помоћник или заменик уредника рубрике, друштва, политичке,економске, помоћник уредника београдске рубрике, помоћник уредника спољне рубрике, помоћник уредника културне рубрике, помоћник уредника спортске рубрике.

Колективним уговором  туженог бр. 4412 од 14. 8. 2012. године, чланом 6 став 1 предвиђено је да новинар има право да у складу са прописима и правилима професије, слободно прикупља и обрађује информације, истражује догађаје од јавног интереса, извештава о јавним догађајима, појавама, предметима и делатностима од јавног интереса, те да изражава мишљење о свим питањима од јавног интереса, а ставом 3. истог члана да новинару због мишљења изнетог у кладу са прописима и правилима новинарске професије не може да буде отказан Уговор о раду, смањена зарада, промењен положај у редакцији, нити на било који други начин отежано обављање радних задатака.

ОЦЕНА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА - По оцени овог суда, супротно наводима жалбе, правилно је првостепени суд усвојио захтев тужиоца закључивши да је оспорени Анекс уговора о раду од 19. 5. 2014. године, незаконит.

Неоснован је навод жалбе да је наведена понуда у потпуности у складу са чланом 172 Закона о раду с обзиром да је децидно истакнуто да се понуда чини због потребе процеса и организације рада и да се из понуде и из анкеса јасно може видети да је дискреционо право послодавца да понуди запосленом измену Уговора о раду, као и да је дискреционо право запосленог да ли то прихватити или не.

Ово зато што Анекс уговора о раду, као и Понуда која му је у смислу чл. 172 ЗОР претходи, морају да садрже опавдане разлоге за измену уговорених услова рада и премештај запосленог на други одговорајући посао, односно премештај запосленог мора бити условљен стварним потребама процеса и организације рада, а што овде и по оцени овог суда, није случај, како је то правилно закључио и првостепени суд.

Наиме, имајући у виду садржину предметне Понуде за закључивање Анекса бе. 14. из исте се супротно наводима жалбе, не може утврдити које су то стварне и објективне потребе процеса и организације рада настале, због којих се тужени премешта са радног места шефа деска листа „Вечерње новости“ на радно место помоћника одговорног уредника листа „Спорт“.

У оваквој ситуацији (када уопште нису наведене ни прецизиране потребе процеса и организације рада које условљавају премештај запосленог на други одговарајући посао, по оцени овог суда недостаје објективни услов за правилност и оправданост учињене понуде, као и за законитост оспореног Анекса. То је први разлог услед кога спорни Анекс бр. 14 под бр. 2504 од 19. 5. 2014. године није у складу са законом, и као такав је морао бити поништен.

Са друге стране и по оцени овог суда, овде није био испуњен ни субјективни услов за оправданост учињене Понуде за премештај тужиоца на други одговарајући посао, јер се не може прихватити као тачна тврдња туженог да није био задовољан радом тужиоца на пословима шефа деска, јер је тужени пропустио да разлоге премештаја наведе у понуди за закључење оспореног анекса, а како је то правилно закључио и образложио у побијаној пресуди и првостепени суд, па зато дате разлоге с тим у вези  овај суд на овом  месту посебно не понавља. Стога је, оспорени Анекс неправилан, и као такав је морао бити поништен.

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1911/17 од 14. 6. 2018. године)  

Пресудом Првог основног суда у Београду од 16. 3. 2016. године поништен је незаконит анекс бр. 11 уговора о раду који је 27. 10. 2014. године закључен између туженог Р.М.А. са седиштем у Београду и тужиоца Р.Р. из Београда.

Против наведене пресуде жалбу је благовремено уложио тужени, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Апелациони суд у Београду потврдио је првостепену пресуду.

Понуда послодавца

Према утврђеном чињеничном стању, у поступку пред првостепеним судом, тужилац је код туженог засновао радни однос на неодређено време уговором о раду од 1. 9. 2006. године, на пословима шефа деска, уз утврђену зараду у месечном бруто износу од 73.421,14 динара, а анексом 9 који се примењивао од 1. 7. 2013. године, тужиоцу је за радно место новинар у редакцији утврђена зарада у месечном бруто износу од 78.316,69 динара.

Тужени је тужиоцу 27. 10. 2014. године, доставио понуду за закључење анекса уговора о раду, у којој је наведено да се иста доставља у складу са чланом 171 став 1 тачка 1 и 5 Закона о раду и Правилника о раду, под условима да месечна нето зарада износи 30.000 динара, односно бруто износу 41.192,30 динара. У понуди је наведено да је извршена анализа пословања по организационим јединицама, те да је утврђено да је у циљу боље организације  и ефикаснијег извршења послова у редакцији, потребно извршити одређене кадровске промене, односно размештај и распоређивање запослених зависно од њихове способности и отклањања узрока застоја у раду; да је анализом рада тужиоца од стране главног уредника и одговорног уредника предложено да се тужиоцу понуди обављање послова сарадника у редакцији; да је у претходном периоду вршено оцењивање и анализа рада тужиоца, чији је исход био незадовољавајући за радно место на коме тужилац ради, због чега је предложена промена чији је смисао да се тужиоцу омогући да ради у складу са интересима послодавца. Истом понудом тужиоцу је остављен рок од осам дана за изјашњење, уз упозорење на могућност престанка радног односа уколико одбије понуду. Између тужиоца  и туженог је закључен анекс бр. 11 уговора о раду са почетком примене 27.10 2014. године, којим је утвђен нов назив и опис послова тужиоца и зарада у месечном  бруто износу од 41.192,30 динара.

Закључак првостепеног суда

Код изнетог чињеничног стања, првостепени суд је закључио да поступак понуде и закључења анекса бр. 11 уговора о раду од 27. 10.2014. није спроведен законито, најпре из разлога што тужени у понуди није детаљно образложио и навео конкретне разлоге због којих се  запосленом нуди  измена основног уговора о раду, посебно имајући у виду да радно место тужиоца-новинар у редакцији није укинуто изменама правилника туженог, нити је смањен број извршилаца, а осим тога и из разлога што незадовољавајућа оцена тужиоца од стране послодавца не може бити разлог за премештај тужиоца на друго радно место, већ евентуално може бити разлог за отказ уговора о раду.

Став другостепеног суда

По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право.

Наиме, одредбом члана 171 став 1 тачка1 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр 24/05,61/05,54/09, 32/13 и 75/14), прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорних услова рада ради премештаја на други одговарајући посао, због потребе процеса и организације рада. Чланом 172 став 1 истог закона, прописано је да је уз анекс уговора о раду, послодавац дужан да запосленом достави писмено обавештења које садржи: разлоге за понуђени анекс уговора, рок у коме запослени треба да се изјасни који је не може бити краћи од осам радних дана и правне последице које могу да настану непотписивањем анекса уговора.

Правилна примена наведених законских одредаба подразумева да послодавац може запосленом понудити измену уговорених услова рада, али ова могућност не представља овлашћење послодавца да уговорене услове рада мења  по својој слободној вољи, већ морају постојати промењене околности у односу на моменат закључења уговора о раду, које се тичу организације рада, а које оправдавају измену тог уговора. Управо из ових разлога законодавац чланом 172 став 1 Закона о раду, обавезује послодавца да своју понуду закључена анекса уговора о раду образложи, односно да писмено наведе конкретне и одређене разлоге за измену закљученог уговора, јер запослени мора да зна прави и конкретан разлог због чега се премешта на друге послове, чиме би му се омогућило и да евентуално изнесе своје предлоге, односно да се изјасно на разлоге које истиче послодавац.

Уопштени и недовољни разлози за премештај

У конкретном случају, тужени је у понуди за закључење анекса уговора о раду навео као разлог: да је у циљу боље организације и ефикаснијег извршења послова у редакцији и отклањање застоја у раду, потребно извршити одређене кадровске промене и распоређивање запослених, зависно од њихове способности. Овакви разлози у понуди, по налажењу овог суда (Апелационог суда у Београду) су уопштени и недовољни, јер на основу оваквих одређења, запослени  не може имати сазнање због чега би  његов премештај на друго место (конкретно премештај са радног места новинара на радно место сарадника) допринео ефикаснијем извршењу послова и отклањању  застоја у раду послодавца, односно због чега је његов премештај нужан због потреба процеса и организације рада.

Поред тога, како то правилно налази првостепени суд, није довољно навести у понуди да се премештај запосленог врши ради отклањању узрока застоја у раду, а да се при том не наведе у чему се тај застој састојао, када је до њега дошло и на који начин и којим конкретним радњама је тужилац допринео застоју у раду послодавца. Навод  у понуди за закључење анекса, да је у претходном периоду вршено оцењивање и анализа рада тужиоца чији је исход био незадовољавајући, такође се не може сматрати јасним и конкретним разлогом који указује да је, због потребе процеса и организације рада, оправдан премештај тужиоца на други посао, јер  у понуди није јасно наведено да ли је до потребе премештаја запосленог дошло  због довођења у питање способности тужиоца да обавља послове које је раније обављао  и због чега послодавац сматра да ће запослени имати довољно способности за обављање нових послова. Наиме, незадовољавајућа оцена рада запосленог, не значи аутоматски и испуњеност услова за премештај тужиоца у смислу члана 171 став 1 тачка 1 Закона о раду, при чему се мора имати у виду и чињеница да није наведено за који период је вршено оцењивање, нити да ли је рад запосленог оцењен у прописаном поступку по обиму и квалитету, да ли је лоша оцена резултат недовољног рада и залагања тужиоца или одсуства потребног знања, а затим и да ли су тужиоцу дате инструкције и остављен рок за побољшање, што је све потребно, будући да и субјективни разлози за премештај тужиоца морају бити конкретизовани.

(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2081/16 од 18. 1. 2018. године)