Судска пракса - радни спорови
17. 10. 2018.
Правноснажна пресуда: Незадовољавајућа оцена рада запосленог не може бити разлог за премештај на друго радно место-Р.Р. против Р.М.А
На порталу УНС онлајн (www.uns.rs) у рубрици „Новинари на суду - судска пракса“ објављујемо првостепене и правоснажне пресуде по тужбама против новинара и медија на основу Закона о јавном информисању и медијима, Закона о ауторским и сродним правима, Закона о облигационим односима, Закона о раду (тзв. штампарке, ауторке, радни спорови)… У овој рубрици извештавамо о суђењима, а обавештавамо и о пресудама, као и о ставовима Врховног, Управног и Уставног суда у вези са медијским парницама. Данас објављујемо пресуду - Р.Р. против Р.М.А: Незадовољавајућа оцена рада запосленог не може бити разлог за премештај на друго радно место.
Незаконит анекс уговора о раду
Пресудом Првог основног суда у Београду од 16. 3. 2016. године поништен је незаконит анекс бр. 11 уговора о раду који је 27. 10. 2014. године закључен између туженог Р.М.А. са седиштем у Београду и тужиоца Р.Р. из Београда.
Против наведене пресуде жалбу је благовремено уложио тужени, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Апелациони суд у Београду потврдио је првостепену пресуду.
Понуда послодавца
Према утврђеном чињеничном стању, у поступку пред првостепеним судом, тужилац је код туженог засновао радни однос на неодређено време уговором о раду од 1. 9. 2006. године, на пословима шефа деска, уз утврђену зараду у месечном бруто износу од 73.421,14 динара, а анексом 9 који се примењивао од 1. 7. 2013. године, тужиоцу је за радно место новинар у редакцији утврђена зарада у месечном бруто износу од 78.316,69 динара.
Тужени је тужиоцу 27. 10. 2014. године, доставио понуду за закључење анекса уговора о раду, у којој је наведено да се иста доставља у складу са чланом 171 став 1 тачка 1 и 5 Закона о раду и Правилника о раду, под условима да месечна нето зарада износи 30.000 динара, односно бруто износу 41.192,30 динара. У понуди је наведено да је извршена анализа пословања по организационим јединицама, те да је утврђено да је у циљу боље организације и ефикаснијег извршења послова у редакцији, потребно извршити одређене кадровске промене, односно размештај и распоређивање запослених зависно од њихове способности и отклањања узрока застоја у раду; да је анализом рада тужиоца од стране главног уредника и одговорног уредника предложено да се тужиоцу понуди обављање послова сарадника у редакцији; да је у претходном периоду вршено оцењивање и анализа рада тужиоца, чији је исход био незадовољавајући за радно место на коме тужилац ради, због чега је предложена промена чији је смисао да се тужиоцу омогући да ради у складу са интересима послодавца. Истом понудом тужиоцу је остављен рок од осам дана за изјашњење, уз упозорење на могућност престанка радног односа уколико одбије понуду. Између тужиоца и туженог је закључен анекс бр. 11 уговора о раду са почетком примене 27.10 2014. године, којим је утвђен нов назив и опис послова тужиоца и зарада у месечном бруто износу од 41.192,30 динара.
Закључак првостепеног суда
Код изнетог чињеничног стања, првостепени суд је закључио да поступак понуде и закључења анекса бр. 11 уговора о раду од 27. 10.2014. није спроведен законито, најпре из разлога што тужени у понуди није детаљно образложио и навео конкретне разлоге због којих се запосленом нуди измена основног уговора о раду, посебно имајући у виду да радно место тужиоца-новинар у редакцији није укинуто изменама правилника туженог, нити је смањен број извршилаца, а осим тога и из разлога што незадовољавајућа оцена тужиоца од стране послодавца не може бити разлог за премештај тужиоца на друго радно место, већ евентуално може бити разлог за отказ уговора о раду.
Став другостепеног суда
По налажењу Апелационог суда у Београду, првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање, правилно применио материјално право.
Наиме, одредбом члана 171 став 1 тачка1 Закона о раду („Службени гласник РС“ бр 24/05,61/05,54/09, 32/13 и 75/14), прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорних услова рада ради премештаја на други одговарајући посао, због потребе процеса и организације рада. Чланом 172 став 1 истог закона, прописано је да је уз анекс уговора о раду, послодавац дужан да запосленом достави писмено обавештења које садржи: разлоге за понуђени анекс уговора, рок у коме запослени треба да се изјасни који је не може бити краћи од осам радних дана и правне последице које могу да настану непотписивањем анекса уговора.
Правилна примена наведених законских одредаба подразумева да послодавац може запосленом понудити измену уговорених услова рада, али ова могућност не представља овлашћење послодавца да уговорене услове рада мења по својој слободној вољи, већ морају постојати промењене околности у односу на моменат закључења уговора о раду, које се тичу организације рада, а које оправдавају измену тог уговора. Управо из ових разлога законодавац чланом 172 став 1 Закона о раду, обавезује послодавца да своју понуду закључена анекса уговора о раду образложи, односно да писмено наведе конкретне и одређене разлоге за измену закљученог уговора, јер запослени мора да зна прави и конкретан разлог због чега се премешта на друге послове, чиме би му се омогућило и да евентуално изнесе своје предлоге, односно да се изјасно на разлоге које истиче послодавац.
Уопштени и недовољни разлози за премештај
У конкретном случају, тужени је у понуди за закључење анекса уговора о раду навео као разлог: да је у циљу боље организације и ефикаснијег извршења послова у редакцији и отклањање застоја у раду, потребно извршити одређене кадровске промене и распоређивање запослених, зависно од њихове способности. Овакви разлози у понуди, по налажењу овог суда (Апелационог суда у Београду) су уопштени и недовољни, јер на основу оваквих одређења, запослени не може имати сазнање због чега би његов премештај на друго место (конкретно премештај са радног места новинара на радно место сарадника) допринео ефикаснијем извршењу послова и отклањању застоја у раду послодавца, односно због чега је његов премештај нужан због потреба процеса и организације рада.
Поред тога, како то правилно налази првостепени суд, није довољно навести у понуди да се премештај запосленог врши ради отклањању узрока застоја у раду, а да се при том не наведе у чему се тај застој састојао, када је до њега дошло и на који начин и којим конкретним радњама је тужилац допринео застоју у раду послодавца. Навод у понуди за закључење анекса, да је у претходном периоду вршено оцењивање и анализа рада тужиоца чији је исход био незадовољавајући, такође се не може сматрати јасним и конкретним разлогом који указује да је, због потребе процеса и организације рада, оправдан премештај тужиоца на други посао, јер у понуди није јасно наведено да ли је до потребе премештаја запосленог дошло због довођења у питање способности тужиоца да обавља послове које је раније обављао и због чега послодавац сматра да ће запослени имати довољно способности за обављање нових послова. Наиме, незадовољавајућа оцена рада запосленог, не значи аутоматски и испуњеност услова за премештај тужиоца у смислу члана 171 став 1 тачка 1 Закона о раду, при чему се мора имати у виду и чињеница да није наведено за који период је вршено оцењивање, нити да ли је рад запосленог оцењен у прописаном поступку по обиму и квалитету, да ли је лоша оцена резултат недовољног рада и залагања тужиоца или одсуства потребног знања, а затим и да ли су тужиоцу дате инструкције и остављен рок за побољшање, што је све потребно, будући да и субјективни разлози за премештај тужиоца морају бити конкретизовани.
(Из пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2081/16 од 18. 1. 2018. године)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.