Судска пракса
24. 12. 2020.
Анализа УНС-a: Суђења против новинара и медија непримерено дуго трају
У последњих пет година у Србији приметна је тенденција повећања броја судских поступака у области медијског и ауторског права, али и броја решених предмета на нивоу календарске године, наводи се у анализи Удружења новинара Србије (УНС) у којој се напомиње да суђења у овим поступцима непримерено дуго трају.
Значајан број судских поступака у предметима из области медијског и ауторског (и других сродних) права против новинара и медија, у последњих пет година окончава се процесно - доношењем решења о повлачењу тужбе односно решења да се тужба сматра повученом.
„Чини се да су у пракси чешћи случајеви да се доноси решење да се тужба сматра повученом. To се дешава када на рочиште за главну расправу не приступе парничне странке или не приступи уредно позвани тужилац, а тужени одбије да расправља у одсуству тужиоца“, наводи се у анализи УНС.
Даље се истиче да „решавање предмета на овај начин значајно доприноси да проценат решених предмета изгледа већи иако су одлуке процесне, што опет даље утиче и на брзину решавања предмета“.
Из анализе, насупрот томе, произилази да се од 2016. до 2020. године занемарљив број поступака окончава поравнањем, док поравнања по медијацији практично нема.
Спорови из области медијског и ауторског (и других сродних) права су у уписницима које воде судови означени као П3 – спорови из области медијског права тзв. „штампарке“ и П4 – спорови из области ауторског и других сродних права тзв. „ауторке“.
„Упркос томе што суд упозори странке на првом рочишту за главну расправу о могућности да спор реше путем медијације, у споровима П3 и П4 (али ни у осталим поступцима) нема интересовања да се спор оконча на овакав начин“, пише у анализи.
У оквиру пројекта „Како суди суд новинарима и медијима – упоредна анализа спорова за период 2014–2020. и извештавање са суђења“, УНС је испитивао судске спорове који се воде по Закону о јавном информисању и медијима и Закону о ауторским и другим сродним правима, у периоду од 1. јануара 2016. до 30. јуна 2020. године.
Један од закључака анализе је и да је на основу броја примљених и решених предмета приметна тенденција повећања броја поступака у предметима П3 и П4, али и броја решених предмета на нивоу календарске године.
Анализа програма решавања старијих предмета међутим показује јасније стање броја решених предмета, наводи се у студији УНС-а, у којој се закључује да суђења у овим поступцима непримерено дуго трају иако је хитност поступања прописана одредбама Закона о јавном информисању и медијима, као и Закона о ауторском и сродним правима.
„Упркос програмима решавања старих предмета, Виши суд у Београду је на дан 31. 8. 2020. године у раду имао предмете из 2010. године. Десет година, дакле, од покретања поступка није одлучено у првом степену“, стоји у анализи. Додаје се да статистика не пружа одговор на питање да ли је у предмету уопште било одлучено (донета првостепена одлука) или је одлука донета, укидана и предмет враћан на поновно одлучивање од стране суда више инстанце.
Број старих предмета, тзв. „штампарке“, који чекају одлуку у првом степену су из 2010. године (један предмет), 2013. (три), 2014. (пет), 2015. (11), 2016. (54), 2017. (98), 2018. (234), 2019. (437) и 2020. године (262 предмета).
За тзв. „ауторке“ број нерешених предмета, који чекају одлуку у првом степену су из 2010. године (пет предмета), 2011. (два), 2012. (четири), 2013. (три), 2014. (осам), 2015. (14), 2016. (14), 2017. (49), 2018. (118), 2019. (268) и 2020. године (128 предмета).
Упоредну анализу судских спорова у области медијског и ауторског права погледајте у прилогу.
____________________________________________________________________
Текст је настао у оквиру пројекта "Како суд суди новинарима и медијима" подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.