„У 2020. години суд је примио 219 нових предмета, у 2021. години 320, а прошле године 464“, одговорили су УНС-у из овог суда. Најмање тужби је, показују подаци, као и у случају тужби поднетих по Закону о јавном информисању и медијима, било у години корона вируса.

Поређења ради, правду у поступцима са ознаком П4, односно онима који се воде за повреду ауторског и сродних права, у 2018. години тражило је 286 тужилаца, а у 2019. години њих 409.

Из Вишег суда објашњавају да је укупно примљених предмета са ознаком П4 по години и већи.  То је зато што се број предмета односи на све oнe који су у одређеној години стигли до Вишег суда. Међу њима су и предмети који су упућени из других судова.

„У том случају, укупан број предмета које је суд примио са ознаком П4 у 2020. години је 256, у 2021. години 366, а прошле године 505“, кажу у Вишем суду.

Према подацима које је УНС добио, судије годишње решавају просечно око 40 одсто од укупног броја предмета по Закону о ауторском и сродним правима.

Како се наводи у одговору УНС-у, од укупног броја предмета у раду са ознаком П4, у 2020. години решено је њих 316, односно 35.23 одсто. У 2021. години решено је 408 предмета, односно 43.08 одсто укупног броја, а прошле године 441 односно 42.24 одсто предмета.

У све три наведене године, највише предмета решено је делимичним усвајањем тужбе (2020. године 122, у 2021. години 147, а 2022. године 108).

Повлачење тужбе следећи је најчешћи начин решавања спора, па је тако на овај начин у 2020. години решено 45 случајева, у 2021. години 63, а прошле године 88. Остали предмети, навели су УНС-у из Вишег суда, решени су на друге начине (видети табелу).

Нерешено 603 предмета

На дан 31.12.2022. године пред Вишим судом остало је нерешено 603 предмета.

У одговору Вишег суда УНС-у наводи се и да у П4 материји ради 21 судија.

Оваквом статистиком долази се до податка да је по судији на крају 2022. године остало нерешено просечно 28.71 предмета.

Број нерешених предмета из уписника П4, по годинама, погледајте у табели.

Више судија – мање нерешених предмета

Подаци из Вишег суда раније достављени УНС-у показују да је на крају 2019. године на предметима из уписника П4 радило 12 судија.

„По судији је на крају 2019. године остало нерешено просечно 53.42 предмета“, навео је тада Виши суд. Повећање броја судија, показују подаци, допринело је смањењу броја заосталих нерешених предмета.

У одговору УНС-у наводи се да је Апелациони суд укинуо 13, а преиначио 4 пресуде Вишег суда донетих 2020. године.

Исти суд укинуо је 21 пресуду које је Виши суд донео 2021. године, а преиначио 3.

Прошле године Апелациони суд укинуо је 20 пресуда, а није преиначио ниједну пресуду Вишег суда.

„У 2020. години суд је примио 397 нових предмета, у 2021. години 637, а прошле године 618“, одговорили су УНС-у из овог суда. Најмање тужби је, показују подаци, било у години корона вируса.

Поређења ради, правду у поступцима са ознаком П3, онима који се воде по ЗЈИМ, између осталог за накнаду нематеријалне штете за претрпљени душевни бол, повреду угледа, части и/или права на приватност … у 2018. години тражило је 626 тужилаца, а у 2019. години њих 572.

Из Вишег суда објашњавају да је укупно примљених предмета са ознаком П3 по години и већи.  То је зато што се број предмета односи на све oнe који су у одређеној години стигли до Вишег суда. Међу њима су и они предмети који су враћени из других судова, а којима се доделио нови број.

„У том случају, укупан број предмета које је суд примио са ознаком П3 у 2020. години је 476, у 2021. години 726, а прошле године 732“, кажу у Вишем суду.

Према подацима које је УНС добио, судије годишње решавају просечно трећину од укупног броја предмета по ЗЈИМ.

Како се наводи у одговору УНС-у, од укупног броја предмета у раду са ознаком П3, у 2020. години решено је њих 541, односно 33.94 одсто. У 2021. години решено је 552 предмета, односно 31.03 одсто укупног броја, а прошле године 632 односно 32.26 одсто предмета.

У све три наведене године, највише предмета решено је делимичним усвајањем тужбе (2020. године 202, у 2021. години 250, а 2022. године 299).

Повлачење тужбе следећи је најчешћи начин решавања спора, па је тако на овај начин у 2020. години решено 157 случајева, у 2021. години 110, а прошле године 121. Остали предмети, навели су УНС-у из Вишег суда, решени су на друге начине (видети табелу).

Уз делимично усвајање тужбе, повлачење тужбе, ово су најчешћи начини решавања спорова

На дан 31.12.2022. године пред Вишим судом остало је нерешено 1.327 предмета.

У одговору Вишег суда УНС-у наводи се и да у П3 материји која суди и накнаде нематеријалне штете ради 21 судија. 

Оваквом статистиком долази се до податка да је по судији на крају 2022. године остало нерешено просечно 63.19 предмета.

 „Из 2013, 2014. и 2015. године остала су нерешена по два предмета, из 2016. њих 12, затим 2017. године 27, из 2018. године 74 предмета, 2019. године 87, из 2020. године 124, а из 2021. године 426. Прошле године остао је нерешен 571 предмет“, наводе за УНС у Вишем суду.

Подаци из Вишег суда раније достављени УНС-у показују да је на крају 2019. године на предметима из уписника П3 радило 12 судија.

„По судији је на крају 2019. године остало нерешено просечно 93,17  предмета“, навео је тада Виши суд. Повећање броја судија, показују подаци, допринело је смањењу броја заосталих нерешених предмета.

У одговору УНС-у наводи се да је Апелациони суд укинуо 32, а преиначио 20 пресуда Вишег суда донетих 2020. године.

Исти суд укинуо је 35 пресуда које је Виши суд донео 2021. године, а преиначио 9.

Прошле године Апелациони суд укинуо је 56, а преиначио 11 пресуда Вишег суда.

Сви примљени предмети у 2020. (24) и 2021. години  (23) су решени, наводи ВКС, док је од 31 формираног предмета у 2022. години окончано њих 18.

„Ревизија је у 36 предмета одбачена,  а у 23 предмета одбијена. Преиначујућа одлука донета је за шест предмета“, наводи се у одговору који је УНС добио од ВКС-а.

Из ВКС-а наводе и да је у периоду од 1. јануара 2020. до 31. децембра 2022. године овај суд примио 43 предмета из области повреде ауторских права, од којих је 28 решено.

Као и у области јавног информисања, сви примљени предмети из области ауторских права из 2020. (7) и 2021. године (18) су окончани, док је од 18 формираних предмета у 2022. години решено три.

„Ревизија је у предметима из области повреде ауторских права у 11 предмета одбачена. У 13 предмета одбијене су ревизије, а у два предмета донете су укидајуће одлуке. Два предмета решена су на други начин“, наводи се у одговору ВКС-а.

Подсетимо, ревизија представља ограничено право парничних странака на ванредни правни лек и може се затражити само против правоснажних пресуда донетих у другом степену. О захтевима за ревизију одлучује Врховни касациони суд у Београду. 

У одговору УНС-у овај суд наводи да су 268 тужби ове године непосредно достављене овом суду, док су 15 њих добили од других судова.

„Од 1. јануара до 31. августа ове године укупно је решено 296 предмета са ознаком П3 (тужбе против новинара и медија)“, наводи у одговору УНС-у Виши суд у Београду.

Од 296 решених предмета ове године, у највећем броју, 101, тужбе су делимично усвојене. Повлачењем тужбе решен је 91, а одбијањем 40 предмета. На други начин решено је 64 предмета.

Виши суд у Београду у одговору УНС-у наводи да је Апелациони суд укинуо 23, а преиначио 14 пресуда Вишег суда у Београду донетих за првих осам месеци ове године.

До 31. августа ове године пред Вишим судом у Београду 1.105 предмета остало је нерешено из ове и претходних година.

„Из 2010. остао је један нерешен предмет, из 2013. три, 2014. пет, а из 2015. године њих 11. Из 2016. године 54 предмета остало је нерешено, из 2017. године 98, из 2018. године 437, а из ове године 262 таквих предмета“, одговара Виши суд у Београду.

Овај суд за УНС је истакао да је на предметима са ознаком П3 до 31. августа ове године поступало 26 судија. „По судији је остало нерешено просечно 42,5 предмета“, наводи тај суд.

____________________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта "Како суд суди новинарима и медијима" подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

„Ревизија је у шест предмета одбачена,  а у три предмета одбијена. Преиначујућа одлука донета је за четири предмета. Један предмет решен је на други начин“, наводи се у одговору који је УНС добио од ВКС-а.

Пред ВКС-ом је из овог периода 12 предмета остало нерешено.

Статистика у споровима који се воде због повреде Закона о ауторским и сродним правима (тзв. „ауторке“) показује да право на ревизију пред ВКС-ом искористи мање од шест одсто парничних странака.

У одговору који је УНС добио од ВКС-а наводи се да је у периоду од 1. јануара 2018. до 31. децембра 2019. године у ВКС примљено 30 предмета из области повреде ауторских права, од којих је 13 решено. У истом периоду пред Вишим судом у Београду првостепено је решено 518 предмета из ове области.

„Ревизија је у предметима из области повреде ауторских права у два предмета одбачена, док је у једном предмету одбачен захтев за преиспитивање правноснажне судске одлуке. У пет предмета одбијене су ревизије, а у два предмета донете су преиначујуће одлуке. Укидајуће одлуке донете су у два предмета“, наводи се у одговору ВКС-а.

Пред ВКС-ом је из овог периода остало нерешено 17 предмета.

Иначе, ревизија представља ограничено право парничних странака на ванредни правни лек и може се затражити само против правоснажних пресуда донетих у другом степену. О захтевима за ревизију одлучује Врховни касациони суд у Београду. 

____________________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта "Како суд суди новинарима и медијима" подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

У прошлој години, у односу на 2018. годину, број тужби за повреде ауторских права већи је  за 43 одсто.

У одговору УНС-у суд наводи се да је због повреде Закона о ауторским и сродним правима суд у 2018. години примио 286, а у 2019. години 409 тужби.

„У 2018. години укупно је решено 244 предмета са ознаком П4 (тужбе за повреду ауторских права), док је у 2019. првостепено окончанo 274 предметa“, навео је у одговору УНС-у Виши суд у Београду.

Из суда додају да је у 2018. години, највећи број спорова, њих 71, првостепено окончано усвајањем тужбе. Делимичним усвајањем тужбе те године решен је 61 предмет, повлачењем тужбе 42, а одбијањем 25. На друге начине решена су 45 предмета.

У 2019. години, од 274 првостепено окончаних предмета, у највећем броју, 73, тужбе су делимично усвојене. Повлачењем тужбе решено је 59 предмета, усвајањем 50, а одбијањем 23 предмета. На други начин првостепено је решено 69 предмета.

Незадовољне парничне странке на пресуде Вишег суда у Београду имају право жалбе Апелационом суду у Београду.

Како се наводи у одговору УНС-у, Апелациони суд је укинуо 14, а преиначио две пресуде Вишег суда донетих 2018. године за повреду ауторских права. Исти суд укинуо је 14 пресуда које је Виши суд донео 2019. године, а преиначио пет.

На дан 31. децембар 2019. године пред Вишим судом остаo је нерешен 641 предмет за повреду ауторских и сродних права.

„Из 2010. године остало је нерешено осам предмета, из 2011. године два, из 2012. године четири, из 2013. године три, из 2014. године девет, 2015. године 16, 2016. године 23, 2017. године 66, 2018. године 160 и 2019. године 350 предмета“, навео је Виши суд.

Овај суд за УНС је истакао да на предметима са ознаком П4 ради 12 судија.

„По судији је на крају 2019. године остало нерешено просечно 53,42 предмета“, навео је Виши суд.

Повреду ауторског или сродног права представља неовлашћено коришћење туђег ауторског или сродног дела, неплаћање накнаде прописане законом или уговором, као и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних одредбама Закона о ауторским и сродним правима.

____________________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта "Како суд суди новинарима и медијима" подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

У одговору УНС-у се наводи да је накнаду нематеријалне штете (претрпљени душевни бол, повреду угледа, части и/или права на приватност) у 2018. години тражило 626 тужилаца, а у 2019. години 572.

„У 2018. години укупно је решено 505 предмета са ознаком П3 (тужбе за повреду угледа и части), док је у 2019. решено 496 предмета“, наводи Виши суд у Београду у одговору УНС-у.

Из суда додају да је у 2018. години највећи број спорова, њих 199, решено повлачењем тужбе. Делимичним усвајањем тужбе решено је 148 предмета, одбијањем 85, док су на друге начине решена 73 предмета.

Од 496 решених предмета прошле године у највећем броју, 235, решено је повлачењем тужбе. Делимичним усвајањем тужбе решено је 143 предмета, одбијањем 62, док су на друге начине решена 56 предмета.

У одговору УНС-у наводи се да је Апелациони суд укинуо 41, а преиначио 18 пресуда Вишег суда донетих 2018. године. Исти суд укинуо је 33 пресуде које је Виши суд донео прошле године, а преиначио 15.

На дан 31. децембар 2019. године пред Вишим судом остало је нерешено 1.118 предмета.

„Из 2010. године остао је један нерешен предмет, из 2013. три, a из 2014. њих девет. Из 2015. године 20 предмета остало је нерешено, 2016. године 74, 2017. године 173, 2018. године 327, а из 2019. године 511 таквих предмета“, наводи Виши суд у Београду у одговору УНС-у.

Овај суд за УНС је истакао да на предметима са ознаком П3 ради 12 судија. „По судији је на крају 2019. године остало нерешено просечно 93,17 предмета“, наводи Виши суд.

____________________________________________________________________

Текст је настао у оквиру пројекта "Како суд суди новинарима и медијима" подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.  

С обзиром на то да је у истом периоду пред Вишим судом у Београду пресудом решено 966 предмета по тужбама против новинара и медија (тзв. „штампарке“), право на ревизију пред ВКС искористи мање од 5 одсто парничних странака.

„Ревизија је одбијена у 9 предмета, одбачена у 20 предмета, преиначујућа одлука донета је у два предмета, у једном предмету одбачен је захтев за заштиту законитости, док су два решена на други начин“, наводи се у одговору који је Удружење новинара Србије (УНС) добило од ВКС-а.

„Пред ВКС-ом је из овог периода остало нерешено 13 предмета, од којих су два из 2016. године“, навели су у ВКС-у.

Приближно иста статистика је и у споровима који се воде због повреде Закона о ауторским и сродним правима (тзв. „ауторке“).

У одговору који је УНС добио од ВКС-а наводи се да је у периоду од 1. јануара 2016. до 31. децембра 2017. године у ВКС примљено 25 предмета из области повреде ауторских права, од којих је 16 решено. У истом периоду пред Вишим судом у Београду првостепено је решено 602 предмета из ове области.

Ревизија је у предметима из области повреде ауторских права одбијена у 3 предмета, преиначујућа одлука донета је у једном предмету, у 8 предмета ревизија је одбачена, док су четири предмета решена на други начин. 

„Пред ВКС-ом је из овог периода остало нерешено 9 предмета, од којих су два из 2016. године“, навели су у ВКС-у.

Иначе, ревизија представља ограничено право парничних странака на ванредни правни лек и може се изјавити само против правоснажних пресуда донетих у другом степену. О захтевима за ревизију одлучује Врховни касациони суд у Београду. 

У 2017. години, у односу на 2016, број такозваних „ауторки“ виши је за око 25 одсто.

Како је наведено у одговору УНС-у, због повреде Закона о ауторским и сродним правима суд је у 2016. години примио 282, а у 2017. 353 тужбе.

У ове предмете убрајају се случајеви повреде ауторских и сродних права у медијима, али Виши суд не води посебну статистику колико се тужби од укупног броја односи искључиво на медије и новинаре.  

„У 2016. години укупно је решено  316 предмета са ознаком П4 (тужбе за повреду ауторских права), док је у 2017. првостепено окончано 286 предмета“, навео је у одговору УНС-у Виши суд у Београду.

Како су додали из суда, у 2016. години, највећи број спорова, њих 91, првостепено је окончано делимичним усвајањем тужбе. Усвајањем тужбе решено је 69 предмета, одбијањем 47, повлачењем тужбе 57, док су на друге начине решена  52 предмета.

У 2017. години, од 286 првостепено окончаних предмета, у највећем броју, 88, тужбе су делимично усвојене. Одбијањем тужбе решено је 28,  усвајањем 73,  а повлачењем 42 предмета.  На други начин првостепено је решено 55 предмета.

Незадовољне парничне странке на пресуде Вишег суда у Београду имају право жалбе Апелационом суду у Београду.

Како се наводи у одговору УНС-у, Апелациони суд укинуо је 19, а преиначио 3 пресуде Вишег суда донетих 2016. године за повреду ауторских права.

Исти суд укинуо је 23 пресуде које је Виши суд донео 2017. године, а преиначио 5.

На дан 31. децембар 2017. године пред Вишим судом остало је нерешено 464 предмета за повреду ауторских и сродних права.

„Из  2010. остало је нерешено 12 предмета, из 2011. године три, из 2012. и 2013. по седам, из 2014. 24 предмета, 2015. 41, 2016. 99 и 2017. године 271 предмет“, навео је Виши суд.

Овај суд за УНС је истакао да на предметима са ознаком П4 ради 14 судија.

„По судији је на крају 2017. године остало нерешено просечно 33, 14 предмета“, навео је Виши суд.

Подсетимо, повреду ауторског или сродног права представљане овлашћено коришћење туђег ауторског или сродног дела, неплаћање накнаде прописане законом или уговором, као и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних одредбама Закона о ауторским и сродним правима.

Како је наведено у одговору УНС-у, накнаду нематеријалне штете (претрпљени душевни бол, повреду угледа, части и/или права на приватност) тражило је 507 тужилаца у 2016. години, и 636 у 2017. години.

„У 2016. години укупно је решено 506 предмета са ознаком П3 (тужбе за повреду угледа и части), док је у 2017. решено 460 предмета“, навео је у одговору УНС-у Виши суд у Београду.

Како су додали из суда, у 2016. години највећи број спорова, њих 145, решено је повлачењем тужбе. Делимичним усвајањем тужбе решен је 141 предмет, одбијањем 138, док су на друге начине решена 82 предмета.

У 2017. години, од 460 решених предмета, у највећем броју, 178, тужбе су делимично усвојене. Одбијањем тужбе решено је 135, а повлачењем 79 предмета. На други начин решено је 68 предмета.

Како се наводи у одговору УНС-у, Апелациони суд укинуо је 40, а преиначио 14 пресуда Вишег суда донетих 2016. године. Исти суд укинуо је 40 пресуда које је Виши суд донео 2017. године, а преиначио 12.

На дан 31. децембар 2017. године пред Вишим судом остао је нерешен 921 предмет.

„Из 2010. и 2011. године остао је по један нерешен предмет, из 2012. три, из 2013. њих 17, 2014. 39 предмета, 2015. 78, 2016. 245 и 2017. године 537 предмета“, навео је Виши суд.

Овај суд за УНС је истакао да на предметима са ознаком П3 ради 14 судија.

„По судији је на крају 2017. године остало нерешено просечно 65,79 предмета“, навео је Виши суд.

Најстарији предмет у области ауторских права који се у Вишем суду у Београду води као нерешен датира из 1981. године, а након њега предмет из 1997. године. 

„Виши суд је 2014. године решио 152 предмета, од којих је 85 решено доношењем пресуде, док је 67 предмета решено на други начин. У 2015. години суд је решио 316 предмета, тако што је у 175 предмета донета пресуда, док је 141 тужба окончана на други начин. За првих седам месеци ове године решено је 211 предмета, од чега је у 150 пресуђено, а на други начин решен је 61 предмет“, наводе у Вишем суду.

Незадовољне парничне странке на ове пресуде Вишег суда у Београду имају право жалбе Апелационом суду у Београду.

„Апелациони суд је у 2014. години укинуо 19 (24,36%), а преиначио 3 пресуде (3,85%). У 2015. години укинуто је 14 (16,67%), а преиначено је 2 (2,38%) пресуде, док је у првих седам месеци ове године укинуто 7 (8,54%), а преиначена је једна пресуда (1,22%)“, речено је УНС-у у Вишем суд у Београду.

Подсетимо, повреду ауторског или сродног права представља неовлашћено коришћење туђег ауторског или сродног дела, неплаћање накнаде прописане законом или уговором, као и неизвршавање других обавеза према носиоцу ауторског или сродног права, прописаних одредбама Закона о ауторским и сродним правима.

Текст је настао у оквиру пројекта "Новинари на суду - Водич кроз судску праксу за новинаре, фоторепортере, уреднике и власнике медија" који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

„У периоду од јануара 2014. до јула 2016. године у Врховном касационом суду је примљено 33 предмета у вези са јавним информисањем (тзв. „штампарке“), од чега је 19 предмета решено. Ревизија је одбијена у 3 предмета, одбачена је у 15 предмета, док је у једном предмету одбачен захтев за заштиту законитости“, наводи се у одговору који је Удружење новинара Србије (УНС) добило од ВКС-а.

Иста статистика је и у споровима који се воде због повреде Закона о ауторским и сродним правима.

У одговору који је УНС добио од ВКС-а наводи се да је у периоду од јануара 2014. до јула 2016. године у ВКС примљено 24 предмета из области повреде ауторског права, од којих је 15 решено. Ревизија је одбијена у 3 предмета, у 7 предмета је одбачена, у једном предмету је донета преиначујућа одлука, док су четири предмета решена на други начин. 

Иначе, ревизија представља ограничено право парничних странака на ванредни правни лек и може се изјавити само против правоснажних пресуда донетих у другом степену. О захтевима за ревизију одлучује Врховни касациони суд у Београду. 

Текст је настао у оквиру пројекта "Новинари на суду - Водич кроз судску праксу за новинаре, фоторепортере, уреднике и власнике медија" који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

Како су истакли у овом суду, „у 2015. години суд је донео 168 пресуда од 286 решених случајева, док је 118 решено на други начин. У 2014. години, од 206 предмета, 109 завршено пресудом, а  97 на други начин“.

Подсетимо, накнаду нематеријалне штете (претрпљени душевни бол, повреду угледа, части и/или права на приватност) тражило је 413 тужилаца у 2014. години, 406 у 2015. и 316 од јануара до августа 2016. године.

Просечан проценат решених предмета по судији у 2014. години износи 2,34%, у 2015. 2,36%, а до августа 2016. године 3.05%.

У 2014. години Апелациони суд у Београду укинуо је 24 пресуде за накнаду нематеријалне штете (претрпљени душевни бол, повреду угледа, части и/или права на приватност), односно 20.34%, а преиначио 6 (5.08%). У 2015. години овај суд укинуо је 18 (20%), а преиначио 9 (10%) случајева, док је до августа ове године укинуо 26 (16.25%), а преиначио 9 (5.63%).

Текст је настао у оквиру пројекта "Новинари на суду - Водич кроз судску праксу за новинаре, фоторепортере, уреднике и власнике медија" који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

„У 2014. години укупно је решено 206 предмета са ознаком П3, такозване „штампарке“, у 2015. 286, а до августа 2016. године 342 предмета“, навео је у одговору УНС-у Виши суд у Београду.

Како је истакнуто, просечан проценат решених предмета по судији у 2014. години износи 2,34%, у 2015. 2,36%, а до августа 2016. године 3.05%.

Текст је настао у оквиру пројекта "Новинари на суду - Водич кроз судску праксу за новинаре, фоторепортере, уреднике и власнике медија" који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.