Извештаји са суђења
02. 04. 2019.
Чека се одлука суда у Крагујевцу о рехабилитацији новинара Ранка Милосављевића
Одржано последње рочиште поводом предлога за рехабилитацију некадашњег дописника Радио Косовске Митровице из Зубиног Потока Ранка Милосављевића којем је 1989. забрањено да за било који медиј извештава са територије ове општине зато што информише „тенденциозно“ и са жељом да се „руководство омаловажи“ а „радни људи и грађани узнемире“.
Милосављевић је на рочишту рекао да је током поступка непобитно доказао да је претрпео политички, али и идеолошки прогон јер је „у складу са својим убеђењима, али и у складу са тада уставним и законским одредбама професионално обављао посао новинара“.
Он је подсетио да је Закон о рехабилитацији донет на основу резолуција Савета Европе у којима се „позивају земље у којима је владао комунистички режим да донесу инструменте за рехабилитацију лица која су трпела прогоне, чак и убиства, убијање у концентрационим логорима и прогањање због слободе свести, мисли и изражавања и слободе штампе“.
Адвокат Милосављевића тражио је да се донесе одлука којом ће суд поништити одлуку председништва општинске конференције ССРН Зубин поток од 25. јануара 1989. године.
Заменик Вишег јавног тужиоца Небојша Ћирјаковић навео је да сматра да нису испуњени услови које предвиђа члан 1 Закона о рехабилитацији и да се противи предлогу за рехабилитацију јер га сматра неоснованим.
Ћирјаковић је додао и да је у изјашњењу Удружења новинара Србије (УНС) изнето „доста општих места са декларативним тумачењем и објашњењем тадашњих друштвених и политичких прилика“ и да „нема ниједног места у поднеску у коме би се конкретно објаснила природа прогона Ранка Милосављевића из идеолошких и политичких разлога“.
Подсетимо, УНС је подржао Ранка Милосављевића и Вишем суду послао писмо у којем је, између осталог, навео да је „време да суд пресуди оваквој злоупотреби власти и пружи задовољење колеги Ранку Милосављевићу“.
„Рехабилитација Ранка Милосављевића није само задовољење појединцу који је претрпео огромне патње, губитак посла, исељавање из родног краја и политичку репресију у најгорем виду, већ и значајан допринос изградњи друштва у коме ће се поштовати људска и радна права, слобода мишљења и изражавања, правна сигурност и демократија, којима тежи данашња Србија, а што је и услов њеног придруживања заједници европских народа, односно Европској унији“, навео је УНС у писму суду.
Ранко Милосављевић је од марта 1988. године радио као новинар-дописник Радија Косовска Митровица из Зубиног Потока, али и као дописник листа „Вечерње новости“ и агенције Танјуг из ове општине.
„Председништво ОК ССРН (Општинске конференције Социјалистичког савеза радног народа, прим. УНС) Зубиног Потока 25. јануара 1989. године донело је одлуку да се забрани рад Ранку Милосављевићу у свим средствима информисања, односно извештавање за средства информисања са територије општине Зубин Поток“, пише у Захтеву за рехабилитацију који је Милосављевић децембра 2016. године поднео Вишем суду у Крагујевцу.
У одлуци ОК ССРН у коју је УНС имао увид стоји: „Председништво је једногласно закључило да је информисање шире јавности од стране новинара Ранка Милосављевића и Зорана Влашковића једнострано, тенденциозно“, са намером да се „стекне лоша слика“ и да се „руководство омаловажи“, а да се „радни људи и грађани узнемире са последицама ширих размера“.
„Имајући у виду последице оваквог њиховог рада који је испод сваког нивоа новинарске етике, Председништво је закључило да се забрани рад ових новинара у свим средствима информисања са терена Општине Зубин Поток“.
Како стоји у Захтеву за рехабилитацију, „у 'Вечерњим новостима' током 1988. године Милосављевић је објавио четири текста због којих је политичко руководство Општине Зубин Поток одлучило да му се забрани да ради као новинар на територији ове општине“.
Ради заштите уставних права на рад и слободно изражавање, Ранко Милосављевић се, после одлуке Председништва ОК ССРН Зубиног Потока, обраћао највишим инстанцама у СФР Југославији и СР Србији, као и УНС-у, чији је и тада био члан. Нажалост, институције нису успеле да га заштите.
Октобра 1989. године, након што му је онемогућено да текстове објављује у „Вечерњим новостима“ и Танјугу и након што је скинут са платног списка у Радију Косовска Митровица, Ранко Милосављевић напушта своје родно место и сели се у Београд.
Одређено време извештавао је за „Вечерње новости“ из Словеније и других места, да би маја 1990. године засновао радни однос са „Вечерњим новостима“ као новинар-дописник из Крагујевца где и данас живи.
| Ранку Милосављевићу забрањено је да извештава из Зубиног Потока због текста „Брука на четири точка“, објављеног у „Вечерњим новостима“, о куповини „реноа 21“ за председника Скупштине општине Зубин Поток који је возач председника Општине слупао пре него што га је довезао у ово место, текста о одлуци општинских челника да он буде протеран из Зубиног Потока, извештаја са збора запослених у ОП „Јован Цвијић“ у Зубином Потоку на коме су наставници, учитељи и остали запослени говорили о лошем стању у тамошњој просвети и извештаја са збора омладине српске и албанске националности у селу Зупче, на којем су млади људи говорили о томе да не могу да пронађу посао, о непотизму у овој средини, као и чињеници да је за годину дана у општини запослено 19 рођака тадашњег председника општине Ђорђа Божовића, а да је возач председника општине Мирко Јакшић запослио своју децу. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.