Извештаји са суђења
09. 04. 2018.
Врховни касациони суд: “Политика” незаконито отпустила новинарку Светлану Васовић Мекина
Врховни касациони суд пресудио је да је новинарка „Политике“ Светлана Васовић Мекина незаконито отпуштена 2010. године, и да, после осам година, мора да буде враћена на посао. Отказ новинарки је уследио након што је објавила ексклузивну информацију о плану признавања Косова по инструкцијама Стејт департмента Словенији.
Врховни касациони суд потврдио је пресуду Првог основног суда из 2014. године којом су, као незаконити, поништени решење да је услед организационих промена престала потреба за радом Светлане Васовић Мекина и решење којим јој је отказан њен уговор о раду.
Пресуду Првог основног суда je Апелациони суд преиначио 2015. године и одбио захтев новинарке да се ова решења пониште, након чега је она Врховном касационом суду поднела захтев за ревизију.
„Пресуда Врховног касационог суда доказује да је била правилна осуда праксе отпуштања коју је 2010. године у 'Политици' спровела тадашња власт, као и да је тадашње – и садашње - руководство Политике поступало незаконито и тиме нанело велику штету не само отпуштеним новинарима него и Политици у целини“, рекла је Васовић Мекина за УНС.
Врховни касациони суд je утврдио да је “Политика” поступала незаконито јер је у складу са Законом о раду, пре отказивања уговора о раду, морала да донесе Програм решавања вишка запослених.
Закон о раду прописује да је послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе за радом најмање 20 запослених у року од 90 дана, дужан да донесе овај Програм.
Суд је прихватио и исказе сведока који су потврдили да "спољни сарадници, који се од 2008. године ангажују преко посебне агенције, у Политици увек постоје", због чега је пресудио да је решење о отказу Светлани Васовић Мекина незаконито и због тога што је у супротности са одредбом у Колективном уговору којим се забрањује проглашавање вишка запослених без доношења програма у случају постојања спољних сарадника који обављају исте или сличне послове и за то примају накнаду.
Руководство „Политике“ је у току осмогодишњег судског процеса тврдило да је технолошки вишак представљало 18 запослених. Суд је закључио да би руководство „Политике“, на чијем челу је тада била, као и сада, директорка Мира Глишић Симић, морало да уброји у укупан број технолошког вишка још 75 запослених којима је радни однос престао на основу исплате стимулативне отпремнине “јер су и они представљали технолошки вишак”.
„Технолошки вишак су представљала 93 запослена и то 75 запослених којимa је отказан уговор о раду уз исплату стимулативне отпремнине и 18 запослених којима је отказан уговор о раду уз исплату законске отпремнине, па се не може тврдити да је само 18 запoслених технолошки вишак и да се према њима одређује да ли је било потребно донети Програм решавања вишка запослених или није“, наводи у пресуди судија Врховног касационог суда Љубица Милутиновић.
Врховни касациони суд је оценио да је првостепени суд у већу Јелене Богојевић Лазић правилно пресудио да приликом распоређивања “вишкова” на упражњена радна места “критеријуми морају постојати и морају се примењивати равномерно на све запослене”.
Врховни касациони и Први основни суд утврдили су да је у „Политици“ било на располагању више слободних радних места за која је Светлана Васовић Мекина испуњавала услове али јој, за разлику од других запослених, није било понуђено ниједно.
Тиме је руководство „Политике“, по оцени суда, "повредило принцип забране дискриминације зајамчен Уставом РС и Законом о раду који забрањује да се запослени ставља у неповољан положај у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији".
Подршка Светлани Васовић Мекина
У „Политици“ је после смењивања Љиљане Смајловић са места главне и одговорне уреднице октобра 2008. године отпуштен велики број новинара, међу којима је дописница из Словеније Светлана Васовић Мекина.
УНС је после незаконитог отказа организовао 5. маја 2010. године скуп подршке Светлани Васовић Мекина на коме су говорили Славољуб Ђукић, Оливера Ковачевић, Емир Кустурица, Захарије Трнавчевић, Драгољуб Жарковић, Александар Мандић, Бошко Мијатовић, Јово Ћурувија (брат убијеног Славка), Слободан Стојичевић, а писмо подршке послао је и академик Добрица Ћосић који је између осталог написао: “Уверен сам да је Светлана Васовић Мекина својим истинољубљем и професионалном храброшћу часно представљала своју професију у београдској штампи, посебно у листу Политика”.
Дејвид Баjндер, дугогодишњи дописник Њујорк тајмса из Београда, такође се огласио речима: “Читање Политике ми је као професионалном новинару представљало задовољство због тога што је одлично покривала простор бивше Југославије, односно целог Балкана. Изванредно извештавање Светлане Васовић било је храбрије и проницљивије од оног што је о Словенији објављивала словеначка штампа. Веома сам тужан што Светлану Политика више неће објављивати”.
Писма Љиљани Смајловић, Драгану Бујошевићу и Соњи Лихт
Светлана Васовић Мекина, уочи незаконитог отпуштања 2010. године обратила се писмима тадашњој председници УНС-а Љиљани Смајловић, главном и одговорном уреднику „Политике“ Драгану Бујошевићу и председници УО Политике а.д. Соњи Лихт.
„Иако сам само две године уназад добила награду 'Политикине' куће као најбољи новинар, од тренутка када је пре више од годину дана функцију главног и одговорног уредника преузео Драган Бујошевић, онемогућено ми је писање коментара и аналитичких текстова. После новембра 2008. године дато ми је на знање да се новом уредништву не свиђају моји критички текстови ни о словеначкој а још мање о српској политици. Укидање радног места дописника из Словеније има и политичку позадину јер је уследило после притисака словеначке политике на највише прдставнике српских власти. Политички врх Словеније, незадовољан мојим извештавањем о темама које оптерећују билатералне односе, пријављивао ме је руководству Србије уз захтев да ме се ућутка“, писала је, између осталог, Светлана Васовић Мекина Љиљани Смајловић.
Светлана Васовић Мекина писала је и тадашњем главном и одговорном уреднику “Политике” Драгану Бујошевићу:
“Морам да те подсетим да сам за Политику открила, између осталих, непријатне чињенице о словеначком непотписивању социјалног споразума, “избрисанима”… Пре две године у Политици сам објавила највећу ексклузиву на нашим просторима, записник састанка у Вашингтону са детаљним америчким инструкцијама Љубљани како да се на челу ЕУ држи по питању односа ЕУ-Русија и у погледу признања Косова. Због тих информација се затресао читав регион. Петицију коју је лансирао МСП Словеније (вођен тадашњим министром Димитријем Рупелом) а којом је осуђено објављивање тог плана у Политици, потписало је 339 словеначких дипломата, диригованих од стране свог шефа Рупела. Словеначка политика је тражила од српских власти да ућуткају, односно да им се “скине с врата” дописник из Словеније. Знам да знаш да је после тога у Словенији због мојих чланака у Политици посао изгубио мој супруг”, писала је Васовић Мекина.
Тадашњу Председницу Управног одбора Политике а.д. Соњу Лихт је Васовић Мекина у писму упозорила да “радна места укинута новом систематизацијом доказују да је она темпирана ради отказивања сталног радног односа новинарима који су одлично обављали задатке, који су награђивани и који су због свог рада критиковани од стране политичара на власти”.
“Од дописника из иностранства укинуто је само радно место дописника из Словеније, новинарке за коју је министар спољних послова Словеније тражио од министра спољних послова Србије да је што пре ућутка”, написала је Васовић Мекина.
|
Биографија Светлане Васовић Мекина Објављивала је у НОН-у, Младости, НИН-у, загребачком Данасу и Глобусу, љубљанском Дневнику, Делу и Младини. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.