Насловна  |  Новинари на суду  |  Извештаји са суђења  |  Виши суд одбио тужбу Шкора против „Новости“ за злостављање на раду
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Извештаји са суђења

07. 11. 2017.

Извор: К. Ковач, Ј. Пешић

Виши суд одбио тужбу Шкора против „Новости“ за злостављање на раду

Виши суд у Београду одбио је као неосновану тужбу новинара Срђана Шкора против НИД Компаније „Новости“ за злостављање на раду од стране тадашњег директора и главног и одговорног уредника Компаније Радомира Дмитровића. Виши суд обавезао је Шкора да „Новостима“ на име трошкова парничног поступка надокнади 100.150 динара.

Срђан Шкоро у тужби је од суда тражио да утврди да Радомир Дмитровић непрекидно врши мобинг над њим од 9. маја 2014. године.

Злостављање је, према наводима из тужбе, почело сменом Шкора са места шефа деска “Новости” и његовим премештајем у редакцију листа “Спорт”. Премештај је, тврди Шкоро, казна за његов јавни иступ у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије на дан инагуирације Владе Србије 27. априла 2014. године, када је Александар Вучић постао премијер.

Разматрајући наводе из тужбе, судија Весна Секулић у пресуди је навела да је на основу исказа Шкора да је са места шефа деска у „Вечерњим новостима“ на место помоћника уредника у листу „Спорт“ премештен  како би био „уклоњен“ из „Вечерњих новости закључила да ни Шкоро „није сматрао да је намера туженог била да повреди његова лична права или да увреди“.

Суд је, наводи се у пресуди, прихватио исказ адвоката „Новости“ да је Дмитровић био незадовољан Шкоровим радом на месту шефа деска, да је већ неко време тражио његову замену и да је изгубио поверење у њега због тога што је лоше причао о Компанији и запосленима.

„Суд је посебно имао у виду и чињеницу да је тужилац распоређен на радно место помоћника уредника у листу ’Спорт’ који потпуно одговара његовој професији и репутацији. Овакав закључак произилази из чињенице да је тужилац новинар, а да је током своје каријере вршио уредничке послове, те да је пребачен у други лист на уредничку новинарску позицију“, пише у образложењу пресуде.

У њој се наводи и да би злостављање постојало само у случају да је Шкоро био распоређен на радно место које у потпуности не одговара његовој стручној спреми, „што би представљало вређање његових професионалних квалитета“.

„Не може се сматрати деградирајућим место уредника листа ‘Спорт’, нити се може сматрати да ово место представља деградацију тужиочевих професионалних квалитета због тога што се том материјом никада није бавио”, наводи се у пресуди.

Суд је закључио и да накнадно распоређивање Шкора на место новинара у листу ‘Зов’ „не представља радњу злостављања, будући да је распоређен на место које је његово основно занимање, а да се таквим премештајем тужени водио својим управљачким правима“.

„Исто тако, као бивши шеф деска је имао додир са спортском рубриком, те се у том смислу писање чланака о тој теми не може сматрати деградирањем тужиочевих професионалних квалитета“, закључује судија Секулић.

У пресуди пише и да је полазећи од Шкорових тврдњи да није имао шифру којом би приступио рачунару у листу „Спорт“, а  знајући да је рачунар његово основно средство за рад, суд закључио да је обавеза запослених да се јаве, приликом промене радног места, информатичкој служби како би добили шифре.

„Имајући у виду да се тужилац није обраћао информатичкој служби ни свом претпостављеном, суд је сматрао да је сопственим радњама онемогућио себи коришћење основног средства за рад.“

Наводе Шкора да његово име није стајало у импресуму листа „Спорт“ суд је, како пише у пресуди, утврдио као чињеницу, али је „сматрао да ни та радња није мобизирајућа“.

„Полазећи од несумњиво утврђене чињенице да Шкоро у време док је био део листа ’Спорт’ није писао новинарске текстове, суд је сматрао да је тужени имао оправдан разлог да његово име не уврсти у импресум тог листа“, пише у пресуди.

У њој се наводи и да суд не сматра да је Шкоро злостављан тиме што му је уручено упозорење пред отказ у листу „Зов“, јер „тужени као послодавац има извесну управљачка права, чија се законитост може оспоравати у радном спору“.

„Имајући у виду да је наведено упозорење образложено недостатком тужиочевих електронских евиденција, као и неиспуњењем норми који се односе на написане текстове, суд је нашао да упозорење није дато са намером да повреди тужиочева лична права, нити да на било какав начин увреди тужиочеве личне или професионалне квалитете“, навео је суд у одлуци.

Срђан Шкоро уложио је жалбу на пресуду Вишег суда.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси