Извештаји са суђења
30. 10. 2015.
Суд: Премештај Маје Бекчић Петровић на место новинара-репортера у Танјугу незаконит
Први основни суд у Београду донео је неправноснажну пресуду да је Анекс уговора о раду којим је Маја Бекчић Петровић у августу 2013. године са места помоћника главног и одговорног уредника за спољно-политички сервис у Новинској агенцији „Танјуг“ премештена на место новинара-репортера са знатно нижом зарадом - незаконит. Суд је обавезао Танјуг да Маји Бекчић Петровић надокнади трошкове парничног поступка у износу од 70.500 динара.
„Послодавац је дужан да запосленом пре закључивања анекса уговора о раду достави писану понуду у којој морају бити садржани разлози због којих се предлаже измена раније уговорених услова рада. Тужени је у конкретном случају само паушално навео разлог за премештај на поменуте послове наводећи да се ради о потреби процеса и организације рада и промене новчаног износа основне зараде тужиљи“, стоји у образложењу пресуде.
Како за УНС каже адвокат Маје Бекчић Петровић Војин Биљић, „ова пресуда указује на озбиљне незаконитости у раду Танјуга“.
„Не бих за сад ништа више коментарисао јер пресуда још није правноснажна“, рекао је Биљић.
Маја Бекчић Петровић наводи да је срећна због оваке пресуде.
„Судска одлука потврдила је да сам све време била у праву и да је све што је директорка Танјуга Бранка Ђукић према мени урадила било из освете, а не из правих разлога. Постоји још много тужби против Танјуга. Ја овој агенцији желим да опстане, али пут за то није незаконитост у раду, већ напротив“, рекла је Бекчић Петровић УНС-у.
Подсећамо, Маја Бекчић Петровић била је помоћница главног и одговорног уредника Танјуга за мултимедију (видео, фото, фоно и Интернет), а затим помоћница главног и одговорног уредника за спољно-политички сервис и деск.
Након што је у јулу 2013. конкурисала за директора ове новинске агенције, Анексом уговора, без образложења, премештена је на место новинара- репортера.
Како је Бекчић Петровић тада рекла за УНС, „ниједним поступком није прекршила радну обавезу нити нарушила углед Танјуга“.
Осим што је премештена на место новинара-репортера, Бекчић Петровић није имала основе услове за рад, а било јој је одузето и право емитовања вести.
„Немам своје место у редакцији, немам компјутер. Шетам по редакцији док неко од новинара не оде на догађај. Нико ми не даје новинарске задатке. Сама тражим шта бих могла да радим, како не бих седела беспослена“, рекла је тада Бекчић Петровић.
Новинарка Танјуга дала је отказ у јулу 2014. године.
Новинска агенција Танјуг има право жалбе на пресуду.
Коментари (2)
Остави коментар02.11.
2015.
S R A M O T A
Postovana gospodo iz UNS-a, sramota je da se svi vi, posebno gospodja Smajlovic, bavi jednom Majom Bekcic i njenom nepravosnaznom presudom, te da na samo tom jednom slucaju izvodi zakljucak da u Tanjugu ima mnogo nezakonitosti. Nazalost, Bekciceva je samo jedna od onih koje je Branka Djukic vratila u Tanjug gotovo sa ulice. Pored Bekciceve to je jos Jasminka Kocijan, koja se takodje tuzi sa Tanjugom jer joj je B. Djukic, posto je videla kakva je neradnica, ukinula funkciju i rasporedila na novinarske zadatke. I, naravno, sto je za njih u ovom slucaju i bilo najvaznije, smanjila im zarade koje su bile po nekoliko puta vise u odnosu na druge novinare Tanjuga, koji su za razliku od njih dve, vredno radili. I dok su drugi radili i s mukom zaradjivali platice, Kocijan i Bekcic su se razmetale neradeci nista, ispijajuci kafe i otrcavajuci sve i svakoga. Njihov doprinos je bio jedna velika nula. Trebalo je Branki Djukic prilicno vremena da to uvidi. Na srecu, ipak, desilo se. Shvatila je i premestila ih tamo gde zasluzuju po svemu.
Одговори30.10.
2015.
ODBRANA
Tako je! Treba braniti novinare i od novinara. Na znam koliko u UNS znaju da su u raznim redakcijama novinari izistinski ugroženi od novopečenih urednika, a još više ih terorišu privatnici što su za male pare pokupovali medije - prave čistke uz pomoć preostalih "direktora" i glodura koji su pristali da rade u korist štete svojih dosadašnjih redakcija i kolega sa kojima su delili parče hleba.Na udaru su svugde honorarci, kao u RTS, ali i iskusni žurnalisti širom Srbije. Progon poput ovog u Tanjugu nije jedini. Mnogi ćute, ne žale se, moraju da čuvaju radno mesto po svaku cenu. Naša staleška organizacija nikkad nije stajala ni ovim povodom po strani, a sada tek mora barjak odbrane da podigne visoko. Zadnji je, verujte, trenutak!
Одговори