Извештаји са суђења

22. 10. 2024.

Аутор: А. Ничић Извор: УНС

Завршне речи на суђењу Златановићу: Опречно о "ко потпише, њега убише"

На данашњем рочишту по тужби против уредника портала „Србин инфо“ Дејана Златановића и вође „Народних патрола“ Дамњана Кнежевића одбрана и Тужилаштво дали су завршну реч. Златановић и Кнежевић су оптужени да су на „скупу против француско-немачког плана“, одржаном у фебруару прошле године, позивали на насилну промену уставног поретка.

Златановић је на  „скупу против француско-немачког плана“ рекао:

„Свима онима који хоће да издају, то је сада актуелно и данас, па ко се препозна - препозна, а стићи ће га то - ко потпише, њега убише“.

Из Вишег јавног тужилаштва навели су да постоји сумња да је Златановић са Дамњаном Кнежевићем извршио кривично дело због позивања грађана "на насиље и нереде у циљу свргавања председника Републике Србије Александра Вучића са те функције".

Златановић је у притвору био од 17. фебруара до 7. априла, а Више јавно тужилаштво подигло је оптужни предлог којим за њега тражи годину дана затвора. Златановић и Кнежевић се сада бране са слободе.  

Виши јавни тужилац Никола Пантелић предложио је суду да Дамњану Кнежевићу изрекне казну затвора у трајању од годину и по дана, а Дејану Златановићу казну од годину дана затвора, а да им у казне урачуна време током којег су били лишени слободе.

На данашњем рочишту Златановић је рекао да је процес од почетка апсурдан, јер приликом држања говора он ничије име није споменуо.

„Да ствар буде гора, на самом догађају су ми ускратили да радим новинарски посао. Полицајци су ме напали с леђа. Мене – особу са инвалидитетом. Тада су ми узели телефон и из њега су преузели и обрадили све контакте. Када сам причао са људима у централном затвору, рекли су ми да се ником то није десило“, рекао је Златановић и плачући додао да му се пре суђења јавио игуман Симеон из манастира Рукумија и рекао му да се данас молио за њега.

Кнежевић је рекао да, за разлику од тужиоца, неће изнети претпоставке, већ чињеницу да су три особе изгубиле живот после потписивања споразума у Охриду. Због тога се, каже, чак осећа осрамоћено што није урадио нешто више да то спречи, али да је миран што је бар нешто учинио на поменутом скупу.

Позивање државних органа да поштују Устав није његово угрожавање, већ одбрана

Адвокат УНС-а који брани Златановића Гордана Константиновић рекла је да је овај поступак пре него што је и започео, свој почетак, средину и крај имао у обраћању представника највиших државних органа Републике Србије, а потом и у „јавном суђењу“ таблоидних-режимсих медија.

Они су, додала је Константиновић, свој суд и казну већ изрекли дан након што су Златановић и Кнежевић држали говор на скупу.

„Чини се да се у делу јавности створила свест да је све утврђено, да се све разрешило и да су се прикупили докази. Јавна обраћања створила су перцепцију и да је хапшење оправдано, притвор неминован, а казна засигурно извесна. Спорна је само њена висина. У тај део се, изгледа, нису мешали“, додала је.

Константиновић је навела да је тужилаштво у овом предмету, суштински изгубило своју самосталност, одступило од објективности и подигло оптужни акт у контексту дневно политичке потребе.

Она је указала и на то да код кривичног дела које се окривљенима ставља на терет мора постојати намера угрожавања уставног поретка. 

“Позивање највиших државних органа да поштују Устав није његово угрожавање већ одбрана. Не постоје никакве индиције које би на овакву намеру, указивале. Конструкција тужилаштва је управо то што и јесте. Конструкција”, додала је она.

Константиновић је истакла да предаја захтева и политички говори, на пријављеном, одобреном скупу, који је прошао без инцидената, не представљају намеру угрожавања. 

Како је у оптужном акту, поред наведеног, писало и да је Златановић „силом са неколицином протестаната оборио заштитну ограду и насилно ушао у двориште Председништва“, Константиновић је истакла да Председништво нема двориште.

Златановић је, како је објаснила, пао преко већ срушене ограде, трудећи се да као новинар забележи све детаље.

“Неспретност једног лица које снима и емитује уживо (па се тренутак његовог пада преко ограде која је већ на земљи јасно и види и чује), тешко се може назвати ‘насилним уласком у двориште“, додала је Константиновић.

Константиновић је истакла да је код кривичног дела које се Златановићу и Кнежевићу ставља на терет, потребно да постоји позив на угрожавање уставног поретка или на свргавање председника Републике силом. 

“Има се у виду физичка сила. Образложење које и какве силе код тужилаштва изостаје. Пад преко ограде није сила, већ незгода”, додала је.

 

Она је истакла и да политички говори, поетско, неодређено изражавање и право на изражавање мишљења које је гарантовано Чланом 46 Устава, нису позивање на насилну промену уставног поретка већ вредносни суд.

„Ставови попут ‘бојим се да Александар Вучић неће пасти без инцидената’(што је изговорио Кнежевић) нису позивање, већ вредносни суд”, истакла је она.

Права и пуна слобода политичког говора, додала је Константиновић, не прија свачијим ушима, посебно властодршцима.  

Константиновић је рекла да се нада да ће суд смоћи снаге, да ову бојазан отклони и да одлучи супротно. 

„Ко потпише, њега убише“ је поетска изјава с непознатим адресатом

Адвокат одбране Лука Бралић рекао је да као једини могући исход овог кривичног поступка види доношење ослобађајуће пресуде у односу на обојицу окривљених, имајући у виду садржину оптужбе, изведене доказе и утврђене чињенице, као и све релевантне кривичноправне и кривичнопроцесне норме. Доказима изведеним током поступка, истакао је он, није доказано да су окривљени извршили кривично дело за које су оптужени.

 „Прогон политичких противника режима заједнички је подухват тзв. Службе за борбу против тероризма као полицијске јединице и јавног тужилаштва као правосудног органа, због чега је Више јавно тужилаштво у Београду одушевљено прихватило да се бави кривичноправним прогоном политички таргетираних лица – овде окривљених“, додао је он.

У оптужном предлогу који је поднело Више јавно тужилаштво се, додао је он, легална и легитимна политичка активност, усмерена на заштиту уставног уређења, означава као позивање на насилну промену уставног уређења. 

Он је рекао да се окривљени залажу за очување уставног уређења Србије и да су са тим циљем 15. фебруара прошле године организовали јавни скуп.

“Накарадност оптужбе посебно се огледа у чињеници да тзв. јавно тужилаштво за рушење уставног уређења оптужује управо лица која се политички залажу за очување суштине тог уставног уређења, о чему је претходно било речи. У извршавању задатих политичких задатака, такво јавно тужилаштво не преза од кршења Устава, закона нити елементарних правних начела и логике”, додао је он.

“Ко потпише, њега убише” је, сматра Бралић, поетска изјава са неодређеним адресатом.

“Ни у ком случају не може бити схваћена као претња било коме, иако претња и не представља обележје кривичног дела за које су окривљени оптужени”, додао је Бралић.

Иначе, у кривичној пријави Службе за борбу против тероризма, именом и презименом помиње се осам особа, али, истакао је Бралић, само испред имена Александар Вучић стоји „господин“ . Тако је и Бралић помињући председника, све време, читајући завршне речи, уместо имена и презимена изговарао реч „господин“.

Новинари се не прогоне за изнето мишљење и ако је провокативно

Сходно свим детаљима које је уочила одрбана, адвокат одбране Марко Пушица закључио је да се поступајуће тужилаштво нашло у улози политичке полиције. 

“Суђење онима који износе вредносне судове политичке природе и јавно износе политичку критику власти је својеврсна објава рата правној држави и базичним људским правима и слободама. Зато се поступајуће тужилаштво у овој кривичној ствари нашло у улози политичке полиције и мотора хипокризије правног поретка у Републици Србији”, додао је Пушица.

Он је истакао да су сви испитани сведоци потврдили одбрану окривљених и истовремено оборили тезу јавне тужбе о постојању политичког кривичног дела. 

„У радњама окривљених у овој ситуацији нема противправности, јер се новинари и политички активисти у правној држави не прогоне за изнето мишљење и политички став поводом једном националног горућег питања, па било оно изнето и на оштрији и провокативнији начин”, додао је. 

Пушица је истакао да се слобода говора и мишљења, као и право грађана на окупљање због горућих политичких питања не смеју подвргавати било каквом кривичном прогону.

Доказано је да су окривљени позивали на насилно свргавање председника Републике

Ипак, Више јавно тужилаштво у Београду, како је на крају суђења рекао Виши јавни тужилац Никола Пантелић, остаје при наводима оптужног акта, те сматра да се у радњама окривљених Дамњана Кнежевића и Дејана Златановића стичу сви битни елементи кривичног дела Позивање на насилну промену уставног уређења.

Он пак сматра да је током поступка неспорно доказано да су окривљени са умишљајем заједнички извршили наведено продужено кривично дело, те да су у намери угрожавања уставног уређења позивали грађане да се председник Републике силом свргне.

Панетлић истиче да су сви акти предузети од стране окривљених, као и њихови говори на различитим местима, недвосмислени и изговорени „у циљу да се изазове одлука код грађана, како би се насиљем и нередима, односно силом свргнуо председник државе“.

Из наступа окривљених, додао је он, проистиче да окривљени својим поступцима не позивају грађане на мирно деовање попут изласка на изборе.

Он је истакао да су присутни срушили заштитну ограду, али је Константиновић више пута истакла да је Златановић преко ове ограде пао, покушавајући да извештава.

Пресуда ће бити објављена 28. новембра у 11 сати.