Извештаји са суђења
26. 09. 2024.
Одржано рочиште по тужби судије Ђорђевић и њеног супруга против новинара КРИК-а: Одбрана и тужиоци дали уводну реч
Због великог интересовања јавности, у највећој сали Првог основног суда у Београду данас је одржано рочиште по тужби судије Душанке Ђорђевић и њеног супруга, адвоката Александра против главног уредника портала Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) Стевана Дојчиновића и новинарке КРИК-а Бојане Павловић. Ђорђевићи су тужили новинаре КРИК-а због објављивања базе података „Просуди ко суди“, у којој је, како су навели, нарушено њихово право на приватност.
Тужбама које су поднели, осим новчане одштете, траже и двогодишњу забрану рада Дојчиновићу и Павловић и по 10 месеци затвора.
Велики број пристуних на суђењу, али и учестало извештавање медија о овој теми адвокаткиња тужених видела је као интерес јавности за слободу изражавања и очување истраживачког новинарства, а адвокати тужилаца као притисак на учеснике у поступку. И једни и други дали су уводну реч.
Дојчиновић и Павловић изјавили су да не признају извршење кривичног дела, а њихова адвокаткиња Круна Савовић истакла је да су они као новинари објавили јавно доступне податке, поступајући у складу са Законом о јавном информисању и медијима, Кодексом новинара Србије и праксом Европске конвенције за људска права.
Савовић је предложила да суд изведе писане доказе из којих се може утврдити да је база „Просуди ко суди“ имала сврху истраживања ове гране власти, а да су име, презиме и о подаци овом брачном пару јавно доступни. О томе, како је рекла, сведоче подаци о Душанки Ђорђевић, објављени на сајту Апелационог суда у Београду, као и информације о Александру Ђорђевићу, доступне на његовом сајту.
Информације о Душанки Ђорђевић објављене су, како каже, и у скорашњим медијским текстовима о суђењу за убиство Славка Ћурувије, јер је она била члан већа Апелационог суда, које је донело ослобађајућу пресуду.
Тужбу којом се због објављивања већ јавно доступних информација тражи десет месеци затвора за Дојчиновића и Павловић, адвокаткиња је окарактерисала као притисак на слободу изражавања.
Адвокат тужиоца Миодраг Стојанкић је пак апострофирао да је у овом случају, иако су подаци већ јавни, дошло до неовлашћеног прикупљања, обраде и употребе личних података, јер су употребљени у сврху за којој нису намењени. Тако се изјаснио да је против извођења доказа које је Савовић предложила.
Стојанкић се позвао на Устав Републике Србије, према коме су прикупљање, обрада и објављивање података уређени законом, као и на Закон о спречавању корупције, којим је регулисана употреба података у вези са нечијом имовином. Иако су ти подаци доступни у бази катастра, у њој је, како је навео, регулисана сврха њиховог објављивања.
У бази „Просуди ко суди“ сврха је, како наводи, била да се тужиоци повежу са криминалом и корупцијом, а то сматра њихова адвокаткиња Валентина Ђурђевић, која каже да се на основу имена медијске куће која је ову базу објавила може закључити да су обрађени подаци повезани са криминалом и корупцијом. Без обзира на то што адреса Ђорђевића није доступна у бази, до ње је на основу података из базе, како је рекла, лако доћи.
Адвокати Ђорђевића су стога предложили да се као докази изведу коментари читалаца објављени на сајту КРИК-а, али и других медијских кућа – на текстове о овој теми. Други сет приложених доказа чинили су такође медијски текстови – овог пута два текста таблоида у којима се Дојчиновић назива „француским шпијуном“.
Адвокаткиња тужених је истакла да је против извођења ових доказа јер их сматра сувишним. Она је подсетила да је за текст „Садо-мазо француски шпијун: Ко је заправо главни уредник КРИК-а“, који су адвокати Ђорђевића приложили као доказ, Дојчиновић тужио Информер и да је донета правоснажна пресуда да су у питању неистините информације. Како се и други приложени текст, заправо ослања на преношење информација, за које је у овом спору утрвђено да су неистините, Савовић је истакла да оба текста таблоида сматра ирелевантним као доказ.
Она је такође навела да је сувишно изводити доказ и о коментарима, али да јој то не би сметало, јер они одражавају интерес јавности за информације на ову тему. Такође, Савовић је истакла да се приложени коментари односе на вест да је Душанка Ђорђевић тужила новинаре КРИК-а и тражила казну од 10 месеци затвора за њих, а не на податке из базе.
„Низ информација које су у коментарима откривене, а којих нема међу подацима у ‘Просуди ко суди’, показује да је интерес јавности да зна и више информација него што је објављено. Ипак, новинари КРИК-а су се ослањали само на јавно доступне податке“, навела је Савовић.
Она је истакла и да се одредбе закона и Устава које су навели адвокати тужилаца не примењују када се ради о новинарима, јер се, да је тако, нико не би бавио истраживачким новинарством.
Иначе, адвокаткиња Ђорђевића је претходно рекла да су ову суткињу оптужени новинари пропитивали о имовини и начину на који је све што поседује стекла, а да им је она у одговору на имејл предочила да прикупљање ових података представља кривично дело. Адвокаткиња Ђурђевић истакла је да преписку коју је приложила сматра доказом да је умишљај тужених постојао. Да ову преписку суткиња није водила са Павловић или Дојчиновићем, већ са њиховом колегиницом Јеленом Радивојевић, истакла је Круна Савовић, која је и предложила да се она испита као сведок. Свакако, истакла је да се у имејловима јасно види ко су пошиљалац и прималац.
На констатацију адвоката тужилаца да се до адресе Ђорђевића, иако није доступна, на основу података може лако доћи, Савовић је рекла се ту не може доказати узрочно-последична веза јер ови подаци у бази “Просуди ко суди” не постоје.
Адвокаткиња тужилаца је истакла да би представнике амбасада Норвешке, Холандије, Велике Британије, Швајцарске, као и Европске уније, који су присуствовали суђењу питала – шта би било да се ово дешава у њиховим земљама, а Савовић је рекла да су они и дошли због тога што су овакви случајеви ретки.
Савовић је подсетила на реаговања Коалиције за слободу медија и организације Media Defense, у којима се ова тужба карактерише као СЛАП, и предложила да се и та саопштења уврсти у доказе.
Следеће рочиште заказано је за 12. новембар, са почетком у 14 сати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.