Извештаји са суђења
05. 12. 2022.
Тужилац Мандић тражи да Апелациони суд поново изведе доказе: Не постоји НН лице, Курак је пуцао у Ћурувију
Мир у судници Апелационог суда у ком се по други пут, након жалби тужиоца и окривљених на првостепену пресуду, одлучује ко је убио Славка Ћурувију 11. априла 1999. године ни на тренутак није прекинут. Само су двојица окривљених, Милан Радоњић и Ратко Ромић, у четворочасовној расправи на кратко реаговали док су судија известилац Весна Петровић и заменик тужиоца за организовани криминал Миленко Мандић говорили.
Ромић, првостепено осуђен на двадесет година затвора, обратио се Радоњићу, који је у реду за окривљене седео место од њега, док је образлаган кључни доказ- телефонски разговори и места на којима су се на дан убиства налазили. Суд није уважио доносећи првостепену пресуду Ромићеву жалбу да се брзо смењују две локације базних станица мобилних оператера у случају његовог кретања, уз објашњење да су адресе на којима се налазе станице једно, а зона покривања друго.
Радоњић се није осврнуо на ову Ромићеву реакцију, али јесте одмахнуо главом и гласно издахнуо када је тужилац Мандић рекао како суд у првостепеној пресуди греши када одбија доказе да је убиство Ћурувије дело организоване криминалне групе. Емоције је показао тада, али и када је судија Петровић читала из првостепене пресуде опис политичке атмосфере и констатацију да је утврђено да су се према Ћурувији односили као према непријатељу тадашње власти.
Мандић: Нема сувишних доказа
Први је тужилац Мандић добио прилику да пред Апелационим судом образложи жалбу на првостепену пресуду којом су поново на 100 година затвора за Ћурувијино убиство осуђени припадници службе Државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић и Ратко Ромић, као и Мирослав Курак, који је у бекству.
Он је навео да су мањкавости првостепене пресуде неизвођење и нетачно интерпретирање доказа што је, како је рекао, довело до одлуке да је Ћурувију убило НН лице.
„Неоснован је закључак о НН лицу као непосредном извршиоцу убиства“, рекао је Мандић.
НН лице је убачено као непосредни извршилац, наставио је, а не види се на који су начин оптужени учествовали у извршењу кривичног дела.
„Да су Ромић и Курак омогућили неком НН лицу, то је конструкција која се не темељи ни на једном изведеном доказу“, навео је Мандић нападајући првостепену пресуду.
Тужилац је отишао и корак даље и рекао да је првостепеном пресудом суд, уводећи НН лице као убицу, изузео од одговорности Ромића и Курака као извршиоце.
Суд треба да цени све исказе у њиховој укупности, истакао је Мандић. Исказ сведока је јединствен, рекао је, и не постоји могућност да се делови исказа одбију као сувишни.
То је био увод у критику суда и пресуде која не уважава поједине исказе Милорада Улемека Легије, Бранке Прпе, као и Александра и Милоша Симовића јер су означени као сувишни.
У Законику о кривичном поступку нема одредбе, рекао је Мандић, по којој се не сагледавају сви искази.
Курак у Бомбају
Навео је да су у кафићу Бомбај седели Александар и Милош Симовић када је Улемек Легија рекао да обрате пажњу на првог који ће ући и с њим се руковати и да је то особа која је убила Славка Ћурувију, а то је био Мирослав Курак.
Тужилац је говорио и да су се браћа Симовић изјашњавала да им је прећено, о угрожености породица, због чега не могу да сведоче.
Круцијални сведоци и докази су, речено је у судници, да је Курак пуцао у Ћурувију и да је Ромић помагао.
„Нема говора да је исто лице које је пуцало у Славка ударило Прпу“, рекао је Мандић указујући да је Бранка Прпа, која је била уз Ћурувију када је убијен, у једном сведочењу говорила о два нападача.
Затим је затражио од Апелационог суда да се „ови докази изведу и да се отвори претрес“.
Мандић је оспорио и првостепену одлуку суда да за убиство Ћурувије није крива организована криминална група. Оценио је неодговарајућим означавање убиства Ћурувије као „убиства из ниских побуда“.
„Доста доказа је у прилог томе да се ради о организованој криминалној групи. Лишење живота лица из јавног и политичког живота дошло је из врха власти. Види се један модус операнди“, указао је Мандић и поменуо убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића.
Из изведених доказа, рекао је, неспорно се утврђује да је реч о организованој криминалној групи.
„Искази бројних сведока показују да је Ћурувија био најистакнутија тачка отпора против државне власти“, рекао је.
Тужилаштво је, жалећи се на пресуду, тражило више затворске казне од оних које је суд досудио - по 20 година Ромићу и Кураку, и по 30 година Милану Радоњићу и Радомиру Марковићу.
Ћурувија праћен по усменој наредби
Претходно данас, првостепену пресуду петочланом већу Аплелационог суда реферисала је судија известилац. Ово је друга по реду пресуда пред Апелационим судом за убиство Ћурувије , након што је прву овај суд укинуо. И овог пута суд одлучује по жалбама тужилаштва и окривљених.
Као важан доказ у првостепеној пресуди наведени су подаци са базних станица који су показали да су четворица оптужених тих дана били у честом контакту, а да су се највише пута чули на дан када је Ћурувија убијен.
Наведено је да је Славко Ћурувија од 1994. предмет интересовања службе Државне безбедности, а од 1998. године је примењивана мера тајне контроле телефонских разговора и праћења, када је на челу београдског сектора ДБ-а био Момир Радосављевић. Ова мера обустављена је у фебруару 1999. године.
Радоњић је, по ступању на дужност, у једном моменту дао усмени налог за тајно праћење Ћурувије, који је обустављен непосредно пред убиство.
Суд је дао веру сведоку Стевану Никчевићу, заменику Милана Радоњића, који је рекао да Радоњић није поштовао систем субординације и да није давао налоге оперативцима по редоследу по коме је требало и да је издавао усмене налоге који су били обавезујући за оне који их приме. Овај сведок је навео да је преседан то што је Радоњић тражио да буде извештаван из минута у минут о праћењу Ћурувије
Поступак се наставља сутра од 10.30, када ће жалбу на првостепену пресуду износити бранилац Радомира Марковића. Марковић данас се није нашао у судници Апелационог суда због здравствених разлога, а његов бранилац је рекао да он има жељу да овај поступак прати уколико то буде изводљиво.
Петочлано веће Аплеационог суда које одлучује по жалбама чине: председница Нада Хаџи Перић, судија известилац Весна Петровић, као и судије Драган Ћесаревић, Марко Јоцић и Душанка Ђорђевић. Судија известилац реферсиала је доказе из првостепене пресуде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.