Извештаји са суђења
19. 07. 2022.
Виши суд пресудио да је „Ало“ повредио достојанство новинарке Наташе Миљановић Зубац
После правоснажне пресуде Апелационог суда у Београду којим је кажњен портал „Објектив“, новинарка Радио-телевизије Републике Српске Наташа Миљановић Зубац добила је пресуду Вишег суда да је и портал „Ало“ повредио њено достојанство објављивањем неистинитих изјава Војислава Шешеља, које је изрекао на телевизији „Хепи“.
Оба портала пренела су изјаве Војислава Шешеља из емисије „Добро јутро Србијо“ емитоване 30. јануара прошле године на овој телевизији са националном фреквенцијом.
Тужени издавач „Ало медија систем“ д.о.о. Београд и главни и одговорни уредник портала „Ало“ Дејан Новаковић дужни су да, према првостепеној пресуди, солидарно плате 150 000 динара као накнаду нематеријалне штете због повреде части и угледа новинарки Миљановић Зубац, као и 55 600 динара на име трошкова суда.
Виши суд је обавезао уредника портала „Ало“ Дејана Новаковића да уклони текст под насловом „Ово је водитељка за коју Шешељ тврди да је имала аферу са владиком Григоријем, а њен муж је сазнао све и убио се“.
Новаковић треба и да „о свом трошку објави увод и изреку ове пресуде на интернет порталу Ало.рс без коментара“.
Тужени су одговарајући на тужбу истакли да „спорни текст не ствара одговорност“ њиховог медија с обзиром на то да су „верно пренели и цитирали треће лице које је јавно изнело одређене информације у емисији на телевизији са националном фреквенцијом“.
Навели су да је „легитимно и оправдано интересовање јавности за оно што Војислав Шешељ ради и изговара, какви су његови светоназори, какво мишљење има о трећим лицима, којим се начелима руководи и шта има намеру да ради“.
„Утицај који Војислав Шешељ има на јавност, који је имао и који би могао имати није безначајан. Напротив, он је личност која је утицала на историсјке промене у овој земљи. Све што он изговори може проузроковати последице на јавност и зато је не само право већ и дужност медија да о томе информишу јавност“, наводи су тужених из образложења пресуде.
Виши суд није прихватио одбрану тужених да су поступили са дужном новинарском пажњом, на шта их обавезује Закон о јавном информисању и медијима.
„Објављивање оваквих информација сакривањем кроз околност да је то објавило неко друго лице које се цитира, не може бити основ искључења одговорности. Дужност свих актера `јавног етра`, а самим тим и медија је да онемогуће ширење оваквих изјава“, пише у пресуди.
У складу са својим могућностима, наводи даље Виши суд, медији имају задатак да јавну дебату заштите од непримерених епитета, увреда, псовки и слично.
„Због тога је у овој ситуацији одговорност медија много већа него онога ко је информацију, односно увреду саопштио или пласирао у јавност“, закључује Виши суд.
Осврнувши се на разлику између тога да ли је медиј пренео или изнео информацију Виши суд је закључио да се у овом случају ради о објави недопуштене тврдње као сопствене.
„Овде се ради о управо тој ситуацији где је од стране тужених дат наслов тексту такве садржине којим се медиј саглашава са оним што је рекло треће лице и на тај начин преузима одговорност за оно што је рекло треће лице“, наведено је у пресуди.
За Виши суд несумњиво је да су тужени подржали изнете информације и придружили се вредносним судовима које су објавили на порталу „Ало“, при чему су, пише даље у пресуди, имали могућност да се дистанцирају од туђих непроверених тврдњи.
„Суд не оспорава право новинара да излаже своје схватање и да по слободној вољи формулише наслове као најаве за текст, али и ту потребу ваља задовољити објављивањем информација које су тачне, дозвољене и које нису усмерене у првом реду на то да повреде личност субјекта информације“, каже се у пресуди.
У пресуди Вишег суда указано је да интерес јавности није да сазна нетачне, непотпуне и непроверене информације, као и нагађања и спекулације са тако озбиљним оптужбама и да је новинарка етикетирана и стављена у изузетно негативну конотацију.
Суд је одбио захтев тужиље да правоснажна пресуда буде објављена у целости и оценио да је довољно да се објаве њени увод и изрека.
„По оцени овог суда објављивање увода и изреке правоснажне пресуде о накнади штете довољно је и оправдано да читаоцима који су примили неистините, непримерене и недозвољене информације пружи обавештење о исходу парнице и тако отклони негативан утисак који су на основу тих информација могли да стекну о тужиљи“, пише у пресуди Вишег суда.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.